Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 93 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 107 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Na osnovu odredbi Zakona o Vojsci i Zakona o odbrani, postavljam sledeća pitanja ministru odbrane. Postavljena su pisanim putem i postavljam ih i usmeno u okviru prava na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, sa zahtevom da mi po osnovu subordinacije odgovore daju i pripadnici Ministarstva odbrane i pripadnici Vojske Srbije.
Prvo pitanje – da li je odluka ministra o akciji spasavanja životno ugrožene bebe iz područja blokiranog odronom u petak 13. marta 2015. godine, odronom koji je onemogućio drumski saobraćaj, da li je ta odluka o upotrebi helikoptera i učešću pripadnika Vojske Srbije doneta usmeno ili pisano? Ako je odluka koja je subordinaciji data pisano, molim da mi se ta odluka na osnovu procedura Poslovnika Narodne skupštine dostavi na uvid.
Drugo pitanje – da li je naredba, koju je na osnovu odluke ministra odbrane i na osnovu svojih ovlašćenja izdalo nadležno lice u Vojsci Srbije, sadržala osnov izdavanja naredbe pripadnicima jedinice i vrste sredstava koja će se u akciji koristiti? Molim da mi se prepis naredbe, ako postoji, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije, dostavi na uvid. Ako je naredba bila usmena, molim da mi se o tome dostavi pisano obaveštenje.
Treće pitanje – da li je, i ako jeste, tokom akcije za vreme leta i obavljanja zadatka menjan plan leta u odnosu na prvobitni tekst naredbe? Ako jeste, ko je donosio odluke o promeni i zašto?
Četvrto pitanje – koje je nadležno lice, pripadnik Vojske Srbije ili lice iz Ministarstva odbrane, po kom osnovu i kome na aerodromu „Nikola Tesla“ dalo informacije o sletanju helikoptera Vojske Srbije na aerodrom u petak 13. marta 2015. godine, oko 22,30 časova?
Poslednje pitanje – ko je nadležno lice, pripadnik Vojske Srbije ili pripadnik Ministarstva odbrane, koje je novinskim agencijama, po opšte poznatim saznanjima sigurno novinskoj agenciji BETA, prosledilo lažnu vest o sletanju helikoptera na aerodrom „Nikola Tesla“ i uspešnom okončanju spasilačke akcije? Ako pripadnici Vojske Srbije ili pripadnici Ministarstva nemaju saznanja o tome ko je poslao tu lažnu vest, ako je to učinio neko van svojih nadležnosti i zloupotrebom ovlašćenja iz Vlade Srbije ili iz bilo kog drugog ministarstva, zašto po Zakonu o Vojsci Srbije i Zakonu o odbrani nije reagovalo Ministarstvo odbrane koje je tim zakonima obavezno na tačno davanje svih informacija javnosti o svojim aktivnostima?
Postavljena pitanja ni na koji način ne ometaju istragu o tragičnom događaju, a koja je najavljena sa prvim rezultatima za juče, 18. mart 2015. godine, odnosno tehničku istragu koja je najavljena za 31. mart ove godine. Sva postavljena pitanja su u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini i obavezom parlamentarne kontrole izvršne vlasti, a po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije koji zahteva pismene odgovore i uvid u tražene dokumente od ministra odbrane u roku od 15 dana. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.
Koleginice i kolege narodni poslanici, svoje prvo pitanje za danas upućujem predsedniku Vlade, ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, državnom revizoru i Ustavnom sudu, a tiče se visine duga grada Novog Pazara i finansijske katastrofe u kojoj se nalazi grad i sva javna preduzeća .
Tražim obaveštenje o tačnoj visini duga grada Novog Pazara, kao i objašnjenje ko je i po kom osnovu dozvolio Gradskoj upravi Novi Pazar da se zaduži preko dozvoljenog procenta budžeta. Imam alarmantne podatke koji kažu da je trenutni dug grada Novog Pazara u visini od gotovo tri godišnja budžeta, što će ovih dana biti uvećano za novo zaduženje od 300 miliona dinara. Toliko zaduživanje nije moguće bez odobrenja Vlade i zato pitam ko je to iz Vlade dozvolio? Ako nije niko, pitam šta će ova Vlada preduzeti povodom toga?
Ja znam da ti milioni za koje je grad zadužen nisu otišli na neisplaćene plate i doprinose radnicima. U nekim javnim preduzećima radnici po deset meseci nisu primili plate, radnici „Vodovoda“, „Čistoće“, „Zavoda za urbanizam“, dok radnici „Sportskog centra“ čak 22 meseca nisu primili platu, a grad se sve više i više zadužuje. Znam i da ništa od tog novca nije otišlo na grejanje za škole, zato što su se zimus i nastavnici i učenici grejali na grejalice koje su donosili od kuće okupljeni u krug i to sve u 21. veku u „gradu mladih“, kako nazivaju Novi Pazar. Infrastruktura je u devastiranom stanju, a ulice u još gorem, jer su neki očigledno navikli da asfaltom i asfaltiranjem ulica dobijaju izbore, pa mislim da i sada čekaju neke od narednih lokalnih izbora.
Na osnovu svega toga, pitam vladajuću većinu gde su pare za koje se vladajuća koalicija u Novom Pazaru zadužuje? Znam da je sve spremno i za novu krađu gradskog budžeta preko privatizacije regionalne televizije Novi Pazar i mi ćemo tražiti da se time bavi Tužilaštvo za organizovani kriminal. Gradska uprava i sva javna preduzeća su prezapošljena partijskim kadrovima i pored zabrane o zapošljavanju u javnom sektoru. Gradska uprava Novog Pazara od 2009. godine ne ispunjava svoju zakonsku obavezu finansiranja Bošnjačkog nacionalnog veća. Za rad najvišeg legalnog i legitimnog predstavničkog tela Bošnjaka u Republici Srbiji grad nije izdvojio nijedan jedini dinar. Od 2009. godine koalicija u Novom Pazaru krši zakon, a država na to ćuti i dopušta, jer nikoga ne zanima ono što je na štetu Bošnjaka.
Grad Novi Pazar je jedina lokalna samouprava u Sandžaku koja od 2009. godine uskraćuje svojim građanima bošnjačke nacionalnosti sredstva predviđena za zaštitu i unapređenje njihovih individualnih i kolektivnih prava, a to je grad u kome živi najviši broj Bošnjaka. Zaštitnik građana Republike Srbije utvrdio je da je Novi Pazar prekršio zakon jer u budžetu za 2013. godinu nije predvideo sredstva za finansiranje Bošnjačkog nacionalnog veća i doneo je preporuku koju je uputio Gradskoj upravi Novog Pazara. Ta preporuka koju je Zaštitnik građana uputio gradonačelniku Novog Pazara do dan danas nije ispoštovana.
Kao zaključak svega što sam rekao dolazim do pitanja kojim i završavam i to je pitanje koje upućujem premijeru i svim ministrima. Pojedinačno pitam Ustavni sud Srbije, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pitam Pregovarački tim, a pitam i vas, koleginice i kolege narodni poslanici, pred kojom to institucijom u Srbiji Bošnjaci mogu da traže zaštitu i ostvarivanje svojih Ustavom i zakonom zagarantovanih prava, koja im se godinama uskraćuju? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Zahvaljujem.  
Želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, a tiče se zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u opštini Bela Crkva, konkretno selo Dupljaja i radi se o sledećem. Pašnjaci i utrine, koji su po zakonu iz 1992. godine vraćeni mesnim zajednicama na korišćenje, ponovo su volšebnom odlukom Ministarstva poljoprivrede vraćeni u status državnog zemljišta i sada se to zemljište izdaje na licitacijama. To, naravno, ne bi bio problem kada bi se zakon poštovao i kada bi Ministarstvo poljoprivrede radilo svoj posao, ali baviti se poljoprivredom iz solitera u Nemanjinoj je apsolutno nemoguće bez saznanja šta se konkretno dešava u ostatku Srbije i Vojvodine. U selu Dupljaja stočari tog sela oduvek od kada selo postoji koriste nekih 370 hektara pašnjaka i to je jedini put kojim je moguće dovesti stoku do pojila u tom ataru.
Međutim, 2012. godine dešava se da Ministarstvo poljoprivrede daje u zakup površinu od 60 hektara fizičkim licima i ta fizička lica imaju nameru da te pašnjake pretvore u trajne zasade, odnosno menjaju namenu tog zemljišta iako je inicijalno dodeljeno kao pašnjak.
Da li je moguće da Ministarstvo poljoprivrede nema saznanja o tom konkretnom problemu i da li je moguće da jedino selo u Vojvodini i u Srbiji koje ima veći prirodni natalitet od mortaliteta, koje jedino ima rast u broju stanovnika mora da trpi zbog loših i neblagovremenih odluka Ministarstva poljoprivrede?
Poljoprivrednici sela Dupljajac su se obratili svim nadležnim institucijama i Odboru za poljoprivredu da se reši ovaj problem, a ovaj problem ne postoji samo u ovom selu nego postoji širom Vojvodine gde god se ljudi bave stočarstvom, upravo iz razloga zato što mesnim zajednicama koje su bile korisnici utrina i pašnjaka je to pravo oduzeto i sada se ta zemlja licitira na nekakvim aukcijama. Do skoro je to zemljište uzimano u zakup samo da bi se uzimale subvencije od države. Sada kada to više nije moguće, pitanje je šta će biti sa tim zemljištem i da li će ono samo ostati u parlogu ili će neko zaista da ga stavi u funkciju bilo kakvog bavljenja poljoprivredom.
Ovim putem želim da postavim pitanje ministarki poljoprivrede i Upravi za poljoprivredno zemljište, da li je moguće da se u što hitnijem roku reši problem koji imaju meštani sela Dupljaja? Da li će se nastaviti sa lošom praksom da se, bez ikakve prethodne provere kako se koristi dodeljeno zemljište, na aukcijama dozvoljava prenamena tog zemljišta, iako zakon to apsolutno onemogućava? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, cenjene Nišlije, moje današnje pitanje, ja ću početi jednim tekstom koji sam skinuo sa sajta TV zone plus koji kaže – iako gradska opština Palilula je tražila da se na delu njene teritorije koja je poplavljena i ugrožena klizištima proglasi proglasi vanredno stanje, na svojoj sednici od 16. marta krizni štab grada Niša je odbio takvu inicijativu sa obrazloženjem da nema potrebe i da je sve pod kontrolom.
O čemu se ovde radi? Na delu grada Niša na teritoriji sela Donje Međurovo, Novo selo, selo Bubanj, Gornje Međurovo, Pasi Poljana i Belotinac i na površini od preko sedam stotina hektara obradive površine su se pojavile podzemne vode, zapušena je lokalna kanalizacija, došlo je do izlivanja kanalizacije, a sa obližnje gradske deponije se otpadne vode slivaju kako na seosko područje tako u atare ovih sela, tj. na ovih sedam stotina hektara obradive zemlje pored Morave.
Zbog izlivanja kanalizacione mreže, septičkih jama, ali i ulivanja otpadnih voda, kao što sam rekao, na obradive površine preti opasnost od infekcije. Zabrinjavajuća je činjenica da je velika površina povrtarskih kultura koja je zasejana - pod vodom. Od januara meseca pa sve do sada Gradska opština Palilula je u više navrata, imam podatak o 12 dopisa, pisala rukovodstvu grada, tj. Skupštini grada Niša da se preduzmu određene mere kako bi se područje zaštitilo, isušilo i vratilo u upotrebno stanje, naročito deo koji se tiče obradive površine zemlje, kao i stambenih objekata. Grad Niš apsolutno nije odreagovao, niti ima kapacitete, niti, koliko ja vidim, postoji volja da se tako nešto reši, tako da je situacija sve gora. Imamo sada trenutno stanje da je preko 200 kuća u ovim nabrojanim selima pod vodom.
Ono što je moje pitanje i upućujem ga predsedniku Vlade, ministru Velimiru Iliću i gospodinu Mariću, koji vodi Odsek za vanredne situacije, šta treba da se desi da bi ispunili svoju zakonsku obavezu i pomogli građanima Niša jer je evidentno da grad Niš nema kapacitete, niti ima mogućnosti, a koliko vidim i političke volje da reši problem na delu svoje teritorije?
Ono što je vrlo alarmantno je izlivanje voda sa gradske deponije koje idu direktno na obradivu površinu, gde je potrebno da ovi pomenuti, a mislim na predsednika Vlade, ministra i gospodina Marića, učine sve kako bi se izvršila analiza sastava zemljišta, kako bi se otklonile eventualne sumnje koje već provejavaju kroz lokalno stanovništvo da je došlo do kontaminacije ovog poljoprivrednog zemljišta i da će buduće poljoprivredne kulture koje se plasiraju na tržnicama grada Niša dovesti do problema i mogućeg razboljevanja građana Niša.
Molim predsednika Vlade da učini sve što je u njegovoj moći kako bi građani dobili pravovremenu zaštitu, kako bi se sačuvala imovina i kako bi se sprečilo dalje propadanja stambenih objekata ovih sela.
Ono što je još interesantno, da je grad Niš proglasio vanrednu situaciju. Prema Zakonu o vanrednim situacijama, sva pravna i fizička lica koja imaju firme na ugroženom području bi, prema Uredbi Vlade br. 1101412/2015 od 10. februara 2015. godine, bili u mogućnosti da traže bespovratnu finansijsku pomoć, ali je problem u tome što je taj rok istekao 15. marta 2015. godine. To je još jedna neodgovornost rukovodstva grada. Molim predsednika Vlade da učini napor i produži ovaj rok za građane Niša i okoline jer građani nisu dužni da trpe štetu zbog nečije neodgovornosti. Zahvaljujem se.

Reč ima dr Marko Atlagić.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, za svaki narod, za svaku državu ili pokrajinu pa i grad, grb, zastava i himna predstavljaju znamenja od najvećeg i najdubljeg posebnog poštovanja. Zato, prilikom koncipiranja grbova i zastava, država i pokrajina treba tom problemu da posvete ogromnu pažnju jer to predstavlja jedno od prvorazrednih nacionalnih, istorijskih i političkih pitanja jer zadiru u pitanje identiteta države, naroda i pokrajine.
Osnovno heraldičko pravilo koncipiranja grbova ili zastava država, pokrajina ili gradova jeste da oni treba da odražavaju istorijsku, heraldičku, kada su zastave u pitanju onda i leksikološku tradiciju. Kada to heraldičko pravilo primenimo na Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, onda ona ima, u najmanju ruku, heraldičku tradiciju od 1848. godine, i ranije, jer od tada ona ima svoj grb, krst sa četiri ocila i trobojku zastavu.
Taj grb, krst sa četiri ocila će ostati kao njezin simbol sve do 2002. godine, dok ga nisu Pajtićeva DS i Čankova LSV izbacili iz upotrebe i time učinili neviđeni heraldički, istorijski, nacionalni i politički skandal, neviđen na ovim prostorima.
Da ne bude, dame i gospodo, zabune, heraldička tradicija u Vojvodini jeste i tradicija simbola Bačke, Banata i Srema, pa kod koncipiranja grba Vojvodine treba posebno voditi računa i o tom problemu, kako bi on zaista odražavao heraldičku tradiciju i istorijsku pokrajine.
Prema važećem Statutu Vojvodine, od maja 2014. godine, Vojvodina ima dva grba – oficijelni i tradicionalni. Skupština AP Vojvodine ovih dana nije donela odluku o upotrebi simbola i tradicionalnih simbola pokrajine jer je Pajtićeva DS odbila da glasa za tu odluku, iako je obećala da će to učiniti.
Time su gospodin Pajtić i DS učinili drugi politički, heraldički, nacionalni skandal, neviđeni u istoriji, na ovim prostorima, te se svrstali na čelu onih političkih snaga koje već duži niz godina urušavaju politički, kulturni i ekonomski napredak Vojvodine. Verujem i siguran sam da će građani Vojvodine vrlo brzo Pajtića i njegovu Demokratsku stranku baciti u političku prošlost, kako bi AP Vojvodina i njeni građani koračali bolje u bržu budućnost.
Postavljam dva pitanja Ministarstvu za lokalnu samoupravu – šta će učiniti da privoli gospodina Pajtića i Demokratsku stranku da donesu odluku o upotrebi simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodini i time bar delimično ublaži neviđeni skandal?
Drugo, da li će Skupština AP Vojvodine ići na izradu novog grba koji će odražavati heraldičku, nacionalnu i istorijsku tradiciju AP Vojvodine? Hvala.