Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladica Dimitrov, a neka se pripremi narodni poslanik Gorjana Marinković. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, govoriću o Zakonu o kretanju uz pomoć psa vodiča i odmah ću reći, kao što je i ministar dva puta ponovio da Zakon reguliše samo kretanje uz pomoć psa vodiča, a ne i uslugu socijalne zaštite.
Zakon po meni uopšte ne treba da bude predmet bilo kakve rasprave, a pogotovo ne bilo kakvih svađa povodom ovoga i ne vidim naravno svađu i treba da budemo praktično složni u ovom zakonu, jer ovaj zakon omogućava prostu primenu usluge socijalne zaštite, a to je kretanje uz pomoć psa vodiča.
Usvojile su ga razvojne zemlje, a od zemalja u okruženju napomenuću da ga je usvojila Hrvatska i Crna Gore i to pre nekoliko godina i odnosi se i prvenstveno je namenjen slepim i slabovidim osobama koje koriste pse vodiče.
Međutim, ono što bih ja rekao, to je vrlo bitno da se zakon odnosi na druge subjekte, a to su pravna lica koja se bave saobraćajem drumskim i železničkim, rečnim saobraćajem, zatim, pravna lica u javnim službama, lica koja upravljaju javnim površinama, privatna lica, na kraju krajeva ugostiteljski objekti, jer upravo su to subjekti koji moraju omogućiti nesmetano kretanje lica koja se kreću uz pomoć psa vodiča.
Da ne bi bilo, bilo kakvih zabuna, da ne bi bilo kakvih problema, mora se reći da u suštini ne nose neke ekonomske efekte u smislu bilo kakve potrošnje od strane tih osoba, obzirom da u Srbiji zvanično nema registrovan pas vodič, a nezvanično prema podacima Udruženja za slepe i slabovide osobe postoji četiri do pet pasa vodiča.
Što se tiče bezbednosti, radi se dakle o psima koji su izuzetno selektovani i obučeni i od nekih 700 pasa koji su registrovani u svetu uopšte, znači, pasa vodiča, nije zabeležen nijedan oblik ni slučaj agresije ili bilo kakvog neželjenog ponašanja, tako da u suštini, to govorim našim ljudima koji koriste, znači prevozi, u slučaju da vide psa ne postoji nikakva opasnost od tih životinja, što se tiče bezbednosti.
Iako se zakon ne odnosi na uslugu socijalne zaštite, ja moram da se osvrnem na nju, obzirom znači da je zakon naslonjen na tu uslugu. Naime, mi kao zemlja nemamo nijednu odgajivačnicu psa, niti sertifikovan centar za obuku pasa vodiča, niti za obuku tih instruktora. Smatram da bi na neki način morali da razmišljamo o tome.
Iako su usluge socijalne zaštite prvenstveno zamišljene da budu finansirane od strane lokalnih samouprava, lokalne samouprave nemaju ta sredstva, za finansiranje ovakvih usluga socijalne zaštite, pogotovo ovako usko specijalizovanih usluga koje su uz to jako skupe. Obzirom da obuka samo jednog psa, instruktora, košta 25.000 evra i da je to praktično nezamislivo, da mogu da finansiraju lokalne samouprave.
Ja bih apelovao na Ministarstvo, obzirom da postoje IPA fondovi i prilična senzitivnost i senzibilnost EU da finansira njene ovakve projekte, mislim da treba da se krene sa jednim projektom odgajivačnice i obuke pasa, a on nema taj široki obuhvat i to je činjenica. On će moći da obezbedi podršku malom broju slepih i slabovidih osoba, ali daje taj jedan vrlo bitan pozitivan signal da ti ljudi koji su marginalizovani osete da država o njima brine i ja sam siguran da ćete vi, ako ne sada, makar u narednom budžetu planirati sredstva upravo za jedan ovakav projekat.

Reč ima narodna poslanica Gorjana Marinković, a neka se pripremi narodna poslanica Nevenka Milošević.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre gospodine Vulin, kolege poslanici, moje današnje obraćanje odnosi se na Predlog zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča.
Bez toga da ponavljam već izrečeno od strane prethodnih kolega narodnih poslanika, želim da napomenem da sam saglasna sa svim iznetim stavovima, a posebno bih istakla nekoliko pozitivnih aspekata koje donosi ovaj zakon.
Republika Srbija prvi put donosi zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča kojim se uspostavlja pravni okvir, koji daje mogućnost svim slepim osobama, ali i drugim osobama sa invaliditetom da koriste usluge psa vodiča.
Nisam želela da samo formalno podržim ovaj zakon, već sam zaista imala potrebu da i suštinski shvatim šta on donosi.
U tom smislu, razgovarala sam sa budućim korisnicima ovih usluga, a jedan od njih je i predsednik Saveza slepih Srbije, gospodin Milan Stošić, kome se ovim putem zahvaljujem, jer mi je u mnogome pomogao da shvatim važnost donošenja ovog zakona i šta on zaista znači za sve osobe sa invaliditetom.
Došli smo do zaključka da pored svih benefita koje će lica sa invaliditetom u Srbiji ostvariti, ostvariće ih i lica sa invaliditetom koja dođu iz inostranstva. U proteklom periodu, gosti iz inostranstva koji koriste pse vodiče nisu mogli da posećuju stručne skupove u Srbiji, jer naša država to nije mogla da im omogući.
Smatram da je to bio veliki hendikep za sve nas, prvenstveno za stručnu javnost, jer smo ostali uskraćeni za mnoga znanja i iskustva, upravo iz ovih oblasti.
Primenom ovih zakona, gosti korisnici usluga psa vodiča, sada će moći slobodno da posećuju skupove, ali će takođe imati i priliku da kao turisti upoznaju našu zemlju.
Takođe, treba dodati da i usvajanjem Zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča, predstavlja preduslov za formiranje centara za obuku, kako korisnika usluga, tako i pasa vodiča, što je od izuzetnog značaja.
Usvajanjem ovog zakona, mi postavljamo temelje svim budućim zakonima iz ove oblasti, kao što su zakoni o korišćenju znakovnog jezika, Zakon o organizacijama osobama sa invaliditetom, Zakon o potpisivanju faksimilom i mnoge druge zakone. Ono što je najbitnije i ono što je suština po mom mišljenju, jeste da se stvore realni uslovi da što veći broj slepih, slabovidih i drugih osoba sa invaliditetom mogu da koriste usluge psa vodiča.
Poslanici partije Pokreta socijalista će u okviru poslaničke grupe SNS podržati ovaj zakon, jer smatramo da on daje šansu za bolji, kvalitetniji život svim osobama sa invaliditetom, pruža im osnovna ljudska prava i slobode i daje viši stepen socijalne integracije započet upravo usvajanjem Zakona o radu. Hvala vam na pažnji.

Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević, a neka se pripremi narodna poslanica Ljiljana Beronja.
Izvolite, gospođo Milošević.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama su danas dva važna zakona iz jedne važne oblasti. Na ovaj način ćemo poboljšati zakonodavnu regulativu u ovoj oblasti.
Moram da istaknem da se povodom zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča vodila javna rasprava. Posle održane javne rasprave, radna grupa je prikupila sve sugestije i predloge i na osnovu svega toga je i donet tekst Nacrta ovog zakona i sam Predlog ovog zakona sadrži 15 članova.
Ja bih ovom prilikom da istaknem i ko su bili članovi radne grupe. To su bili predstavnici Saveza slepih Srbije, to su bili predstavnici škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“, zatim Centra za obuku pasa, Instituta za istraživanje i dokumentaciju radnih pasa i naravno predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja..
Čuli smo u prethodnoj raspravi mnogo toga pozitivnog o ovom zakonu. Znači, višestruki su ciljevi, višestruki razlozi, a sigurna sam i pozitivni efekti koji će u praksi doneti realizacija ovog zakona.
Rekla bih da su to pre svega ciljevi kojima će se sprovoditi i sama strategija i kao konvencija o osobama i pravima, položaju osoba sa invaliditetom, da je to svakako poboljšanje kretanja osoba sa invaliditetom uz pomoć psa vodiča i to kretanje se pre svega odnosi na javni prevoz, na sve javne ustanove, objekte, površine i na radni prostor. Ali, nije samo to dobrobit ovog zakona.
Dobrobit ovog zakona i ciljevi i efekti jesu i mnogostruki, jesu i zdravstveni i sociološki i terapeutski i rehabilitacioni efekti ovog zakona. Ono što je dobro, da sam pas u druženju sa korisnikom donosi veću samostalnost, veću nezavisnost i taj prijateljski odnos između njih je vrlo važan.
Dalje, na čemu su mnogi predstavnici već potencirali, dobrobit jeste otklanjanje mnogih predrasuda o osobama sa invaliditetom i povodom toga ja bih samo da skrenem pažnju da i terminološki ponekad se razilazimo i ne upotrebljavaju se pravi termini za osobe sa invaliditetom, odnosno osobe sa smetnjama u razvoju. Nije tačno da su to osobe sa posebnim potrebama. Njihove su potrebe iste ili slične sa svim potrebama drugih građana, ali se samo način zadovoljenja tih potreba razlikuje. Tu su nekada fizičke barijere ili same predrasude. Naravno, ovim zakonom će se i mnogo toga poboljšati u ovoj oblasti.
Dobrobit ovog zakona jeste inkluzija, a sama inkluzija, zamena za tu reč jeste uključivanje. Uključivanje ovih osoba u sve društvene tokove kako bi se postigla integracija, ali i interakcija sa društvom.
Kao što smo čuli, broj osoba sa invaliditetom prema podacima Saveza slepih Republike Srbije, to je udruženje koje okuplja sva lokalna udruženja u Srbiji je između 700 i 800 hiljada i ono što je najvažnije, ovim zakonom će se poboljšati sveukupan položaj osoba sa invaliditetom.
Samo ću kratko skrenuti pažnju na položaj ovih osoba u mojoj opštini, opštini Ivanjica. Samo nekoliko brojki, nekoliko primera dobre prakse iz ove opštine.
Od ukupno 1.500 korisnika socijalne zaštite usluga 500 je osoba sa invaliditetom, jedna trećina, visok procenat. Osoba slabovidih i slepih je 35 do 40. Uvaženi ministre, bili ste u Ivanjici, posetili ste Centar za socijalni rad, jedan dnevni boravak, otvorena vrata, niste bili u poseti drugom otvorenom, nažalost, bićete, otvorenom boravku „Sunce“, imali bi ste mnogo toga da vidite i senzornu sobu i mnoge projekte kao što su recimo „Predah“ i ono što mene oduševljava jer često odlazim, jeste radno vaspitanje korisnika, da oni izrađuju mnoge predmete za upotrebu, imaju recimo razvoj gde izrađuju upotrebne predmete i od toga imaju i koristi.
Samo još, pošto bih da skratim svoju diskusiju, jedan pozitivan primer, to je i Društvo za cerebralnu paralizu iz Ivanjice, gde je tim ovog društva na čelu sa njihovom predsednicom, Svetlanom Glavinić, akreditovalo jedan program za obuku ličnih pratioca deteta koji se sprovodi širom Srbije. Samo u Beogradu do sada su obučili ličnih pratioca.
Da pohvalim akciju koja je sprovedena „Čovek godine“ i da u tom kontekstu pozovem javnost i medije i sve nas da više govorimo o pozitivnim primerima u Srbiji jer ih zaista puno ima.
Na kraju, članovi SNS i ja zajedno sa njima ćemo u danu za glasanje sa velikim zadovoljstvom podržati oba predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Kao što znate, mi finansiramo udruženje o kome govorite i svakako da ministarstvo vodi računa.
Hvala vam za „Čoveka godine“. Smatram da uopšte društvo ne vodi dovoljno računa o ljudima koji rade u socijalnoj zaštiti, u čitavom sistemu socijalne zaštite, od centara do gerantocentara ili ustanova za decu svih onih ljudi koji zaista doprinose boljem i pravednijem položaju i svih onih kojima je to potrebno.
„Čovek godine“ je aktivnost za koju verujemo da će postati tradicionalna, da društvo u Srbiji prihvati i bude zahvalno za ljude koje ima i koji rade u socijalnoj zaštiti. To je naš način da im se mi zahvalimo kao ministarstvo, ali i da skrenemo pažnju čitavoj javnosti koliko su to vredni, koliko su to čestiti ljudi. Znate, mi u sistemu socijalne zaptite imamo ukupno zaposlenih nekih 9000 ljudi. Znači, u centrima za socijalni rad oko dve hiljade i nešto, ostali su u svim ostalim institucijama, a vodimo računa o 700 hiljada korisnika. Sad, nađite još neku instituciju u ovoj zemlji koja ima takvu statistiku. Hvala vam što ste to primetili.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Beronja.

Uvaženi ministre, uvaženi predsedavajući, poštovane kolege, još jedan od zakona koji će malo olakšati položaj, kretanje i nadasve funkcionisanje osoba sa invaliditetom, je pred nama.
Da odmah na početku kažem da za ovaj zakon neće biti potrebno dodatnih finansijskih sredstava, što je nama takođe vrlo značajno. Bilo je dovoljno samo da neko počne da misli na ovakvu jednu grupu osoba sa invaliditetom.
Do sada je funkcionisanje ovih ljudi zavisilo u principu od dobre volje poslodavaca, od direktora javnih ustanova, od vozača u gradskom saobraćaju, od ugostitelja, tako da osobe koje se kreću uz pomoć psa vodiča nikada nisu bile sigurne na kakav odnos će naići jer do sada su ove životinje bile tretirane kao kućni ljubimci, ali sada će dobiti status koji se reguliše zakonom.
Iako se definišu objekti u oblasti kulture, sporta, turizma, ugostiteljstva, ipak je najznačajnije da slepo i slabovido lice može neometano da ulazi u objekte koji služe u obrazovanju, u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, jer praktično najviše potreba imaju baš u takvim oblastima.
Po prvi put se koristi termin koji omogućava korišćenje pasa, ne samo kao vodiča, nego i u terapeutske i rehabilitacione svrhe, a koleginica je malo pre pomenula šta znači projekat kod dece obolele od autizma kada se koriste životinje.
Moramo da priznamo da kretanje uz psa vodiča nije česta praksa u našim gradovima. Razlog je u tome što u našoj zemlji prvo ne postoji licencirano lice ili ustanova koja se time bavi, a nabavka tako obučenih pasa nije ni jednostavna a ni jeftina.
I nakon usvajanja ovog zakona biće potrebno vreme da to zaživi kod nas. Do tada, takva isprava dobijena u inostranstvu, nostrifikovaće se u našem ministarstvu nadležnom za poslove unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.
Zakon definiše ne samo prava već i obaveze svih učesnika na koje se odnosi zakon. Osoba koja se kreće uz pomoć psa vodiča mora da ima dokaz da je prošla obuku, a takođe i pas mora da ima dokaz da je prošao obuku, mora biti propisno obeležen a takođe i instruktor mora biti licenciran, i to ne nekom običnom potvrdom, nego da ta potvrda ima sve karakteristike jedne ovlašćene ustanove. Instruktor ima sva prava samo u fazi dok se pas obučava za svoju funkciju i tada ima slobodan pristup svim objektima u javnoj upotrebi. Kažnjivo će biti ako se pas koristi van trajanja obuke. I, naravno, u dogledno vreme steći će se svi uslovi za obuku ovakvih pasa i u Srbiji.
Koji su razlozi za donošenje ovog zakona? Prvo, realizacija ciljeva predviđenih Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom, evropska strategija od 2010. do 2020. godine „Evropa bez barijera“. Drugo, omogućavanje osobama sa invaliditetom lakše kretanje u svim prostorima, što će omogućiti jednu potpunu inkluziju osoba sa invaliditetom u sve segmente društva.
Ako se uzme u obzir da u Republici Srbiji živi između 700 i 800 hiljada osoba sa invaliditetom, od toga 330 hiljada uzrasta od 15 do 64 godine, a od kojih je 168 aktivno, mora se pažnja posvetiti svim činiocima koji mogu ovu kategoriju da što više približe aktivnim tokovima društva, odnosno da im se omogući jedna veća socijalna uključenost i nadasve omogući da sami sebi zarade plate, a ne da zavise od porodice i od zajednice.
Konkretno, prema podacima Saveza slepih Srbije, kod nas ima 12 hiljada članova, od toga 9.000 slepih i oko 3.000 slabovidih. Ali, novina je baš u tome što i druga invalidna lica mogu da koriste ove mogućnosti, bilo u terapeutske, bilo u rehabilitacione svrhe.
Većina evropskih zemalja je već donela ovakav zakon i zemlje u okruženju, Hrvatska i Crna Gora.
Olakšavajuće okolnosti koje su obuhvaćene ovim zakonom su to što i Zakon o planiranju i izgradnji već reguliše način gradnje za javnu i poslovnu namenu, gde se olakšava pristup, kretanje, boravak i rad osobama sa invaliditetom, deci i starijoj populaciji, što znači da će se već u toku same gradnje voditi računa o ovoj kategoriji.
Radna grupa koja je radila na ovom predlogu formirana je od predstavnika Saveza slepih Srbije, Škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“, Centra za obuku pasa, Instituta za istraživanje i dokumentaciju radnih pasa, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a koje je bilo u kontaktu sa velikim brojem Udruženja osoba sa invaliditetom, znači, jedna velika i opsežna akcija.
Imajući u vidu predrasude ili strah u vezi prisustva pasa u nekom ograničenom prostoru, javnoj površini, zdravstvenim ustanovama, ugostiteljskim objektima, nameće se ovde obaveza i velika uloga koju bi mediji mogli da imaju u daljoj kampanji. Ne smemo da zanemarimo čak i predrasude koje pojedinci imaju, čak ne samo prema životinjama, nego i prema osobama sa invaliditetom.
Nekim drugim podzakonskim aktom videćemo kako će se rešiti prisustvo pasa u nekim vrlo senzibilnim površinama, kao što su infektivne klinike, kao što su porodilišta.
Dat je dovoljno dugačak rok da se sveobuhvatnim aktivnostima upoznaju sve strane, znači, za šest meseci, a evo, mogu da kažem da smo mi danas na Odboru za rad već krenuli sa predlogom zakona o upotrebi znakovnog jezika za gluvonema lica, tako da će i ova kategorija vrlo brzo biti obuhvaćena.
Na kraju, samo da pohvalim Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o socijalnoj sigurnosti, kao plod želje obe države da se osveži dosadašnji Sporazum koji je star oko 65 godina, jer je Sporazum praktično sada usklađen sa standardima EU, a odnosi se i na sve sfere, i socijalnog i zdravstvenog osiguranja, a to podrazumeva i jednak tretman obe zemlje ugovornice. Zahvaljujem.