Reč ima Milena Bićanin. Izvolite.

Uvažena predsednice, drage kolege narodni poslanici, pa evo mislim da u odnosu na jučerašnji dan kada je Odbor za obrazovanje Narodne Republike Srbije imao jedan dosta težak sastanak sa našim kolegama, članovima sindikata i sa ministrom prosvete, kada smo pričali o štrajku i o tom sumornom materijalnom položaju, mislim da ova sednica i ovaj trenutak govori o nečem značajno boljem i nečem što svakako treba da unapredi i sistem obrazovanja, a samim tim i funkcionalnost ove države uopšte.
Naime, kao član Odbora za obrazovanje i kao član SDPS, ja i moja poslanička grupa ćemo glasati za usvajanje Predloga autentičnog tumačenja odredbe člana 13. stava 3. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz mnogo razloga, a jedan od osnovnih razloga, osim ovih koje je moja koleginica Marija Viček na vrlo kvalitetan način obrazložila, koji omogućavaju da se rešavanjem nedoumice završi konstituisanjem Nacionalnog prosvetnog saveta i na taj način omogući i njegov rad u punom kapacitetu i sa zadacima koji su pred njega postavljeni.
Lično mislim da ovaj Zakon omogućava afirmaciju nastavničke profesije i ovo je jedan vid doprinosa toj afirmaciji, jer nedoumica da li nastavnici i u kojoj meri mogu da budu zastupljeni u Nacionalnom prosvetnom savetu u odnosu na njihove kolege, koji dolaze iz reda visoko školskih ustanova, zaista ne sme da bude dilema, jer je sistem obrazovanja Republike Srbije celovit. Čine ga četiri dela. Čini ga predškolsko, osnovno, srednje, visoko školsko obrazovanje i svi imamo isti zadatak i u etapama od vrtića, pa do visoko školskih institucija, svi činimo sve da se ciljevi obrazovanja realizuju i da se mladim ljudima koji tek staju na stazu života omogući da budu obrazovani, kompetentni, svesni, savesni i, naravno, produktivni građani, kako u svom ličnom životu, tako i u životu zajednice.
Ono što je za mene dosta važno, a već sam na neki način pomenula je afirmacija nastavničke profesije. Bojim se da u našoj javnosti još uvek nije dovoljno prepoznato šta sve to nastavnici rade, jer u moru problema koji postoje uglavnom se sav odijum nezadovoljstva svaljuje na leđa nastavnika i ja bih izvela zaključak da je to zato što su nastavnici centralne ličnosti obrazovno vaspitnog sistema. Naravno da škole postoje zbog dece, ali tu decu u školi neko mora da sačeka i neko mora da ih opremi svim znanjima i veštinama koje su im za život neophodne. Prema tome, nastavnik je tu svakoga dana na svom radnom zadatku, u okruženju koje ne mogu reći da je u ovom trenutku prijateljsko, u brojnim izazovima koji traže da nastavnik svakoga dana daje potpuno tačne i pravične procene, odluke, da isporučuje znanje vezano u komunikaciji sa svojim učenicima, sa roditeljima, sa upravom škole, sa kreatorima prosvetne politike, sa širim javnim mnjenjem.
Prema tome, to je jedan veliki teret koji moje kolege, zaista najveći broj njih, nose na jedan potpuno kvalitetan i odličan način. Mislim da je ovo prilika, usvajanjem ovog Predloga autentičnog tumačenja, da tim brojnim ljudima damo priliku da prave svoje planove za karijeru, da ih podržimo onda kada budemo birali članove Nacionalnog prosvetnog saveta i da na taj način motivišemo i one koji će poželeti da budu prosvetni radnici, da vide put svog razvoja, da vide svoju motivaciju za stručno usavršavanje i na taj način da, u konačnom, uvek damo kvalitet sistemu i životu koji živimo.
Naravno da su pred nastavnicima, odnosno pred školama, čiji su apsolutno sastavni deo, kao nosioci nastavnog procesa, nastavnici, svakodnevne velike tegobe, počev od tog teškog materijalnog statusa, preko ne baš zadovoljavajućeg kvaliteta stručnjaka, preko brojnih problema koji se tiču raznih karakteristika učenika i sve te probleme nastavnici moraju da reše, a usput, vrlo često, dobijaju
kontradiktorne poruke od kreatora obrazovne politike, menjaju se stavovi, nova iskustva se ne razgraničavaju dovoljno brzo i efikasno sa starim i od nastavnika se, na kraju, očekuje da sve to zadovolji, da bude apsolutno funkcionalan i da njegov đak postigne savršen rezultat.
To je izuzetno težak zadatak, ali ono što ove ljude, ove kolege, koji će biti predloženi, jer to svakako zavređuju među moguće članove Nacionalnog prosvetnog saveta iz redova nastavnika, negde opredeljuje i kvalifikuje u svemu tome jedna posebna liderska sposobnost, odnosno crta koju oni imaju. Rekla bih da su nastavnici svakodnevno lideri u svojim učionicama. Oni svakodnevno donose odluke. Oni svakodnevno vrše ozbiljno planiranje, organizaciju i kreiraju jedan autentičan ambijent za postignuće svakog svog učenica. To je izuzetno teško, izuzetno komplikovano, izuzetno osetljiv posao.
Ove moje kolege to uspevaju brojnim rezultatima koje njihovi učenici postižu na takmičenjima, u svakodnevnim aktivnostima, u tome što uspevaju da ih motivišu na jedan visoko kvalitetan rad, na želju za sticanjem znanja. Kolege koje pišu udžbenike, koje kreiraju seminare, koji na različite načine doprinose kreiranju ambijenta rada jedne škole, kreirajući ili školski razvojni plan ili godišnji plan ili šta god od toga.
Ovi ljudi na najbolji mogući način potvrđuju ono što bi trebalo da bude karakteristika svih ljudi koji se bave javnim poslom, a to je odgovornost, preduzimljivost, jasni stavovi, vrednosti, jasan i čist moral i iznad svega velika privrženost učenju. Ne zaboravite, lideri uče doživotno. Nastavnici uče doživotno i pokušavaju da svoje učenike usmere ka tom pravcu i u taj pravac.
Stoga se zaista nadam da će svi oni koji budu konkurisali za člana Nacionalnog prosvetnog saveta, po kriterijumima koji moraju biti apsolutno jasni, ispravni i čestiti, biti odabrani u Nacionalni prosvetni savet, s tim što ne bih htela da završim sa nekim, da kažem, tužnim viđenjem, ali nekako čujem sve češće da mnogi iz prosvete, koji zaista jesu uspešni, svoje pribežište iz škola vide u Nacionalnom prosvetnom savetu, želeći da se od svih nevolja, koje ih tamo svakodnevno dočekuju, a bez dovoljne podrške sistema, muče. Ne bih volela da ti sjajni ljudi iz učionica, sa direktorskih pozicija, sa mesta stručnih saradnika sa tom motivacijom odu u Nacionalni prosvetni savet, jer mislim da ćemo i onda imati puno problema koje ni ovi ljudi, koji su perjanice obrazovnog sistema, neće moći na najbolji način da svojom ambicijom ostvare na ovom nekom drugom mestu.
Takođe, žao mi je što negde očekujem da će biti problema na relaciji razumevanja profesora visokoškolskih ustanova, koji svakako misle da nastavnici iz škola, to i znam, nisu dovoljno edukovani, da nemaju dovoljno stručnosti. Mislim da to struka sama sebi ne sme da čini, ne smemo da budemo tako oportuni jedni prema drugima. Mi smo proistekli iz istog sistema, pa valjda iz istog sistema vrednosti podržavamo taj sistem i njegov kvalitet i, naravno, svoja uverenja. Mislim da u dobrom sistemu, funkcionalnom, koji je jasno odmeren ima mesta za svakoga, a mesto za svakoga je mesto za najboljeg.
U tom smislu zahvaljujem Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji je pomogao u razrešavanju ove dileme i želim da ovakve rasprave budu češće u našoj Narodnoj skupštini, u kom smislu? U smislu davanja podrške kvalitetu, davanja podrške ambiciji, davanja podrške onome što je najbolje i što na najbolji mogući način može da obezbedi neku uspešniju budućnost, pre svega učenicima, a onda svima nama jer ćemo svi tu budućnost i taj život deliti jedni sa drugima. Hvala.

Reč ima narodna poslanika Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem gospodine podpredsedniče.
Manje-više, sve ono što je gospodin Martinović rekao jeste obrazloženje zbog čega bih zamolila sve narodne poslanike da prihvate ovako predloženo autentično tumačenje zakona.
Samo treba reći, on to nije napomenuo, da je tih 15 poslanika koji su se obratili Odboru za zakonodavstvo sa molbom da se Skupštini predloži autentično tumačenje su zapravo članovi Odbora za obrazovanje. To je bila naša zajednička inicijativa, s obzirom na to da kada se prošli put konstituisao Nacionalni prosvetni savet pokazalo se kao problem to što su zaista sva udruženja koja treba da predlažu pod ovom tačkom 5. članove Nacionalnog prosvetnog saveta, predlagala uglavnom profesore univerziteta, a ne nastavnike u osnovnim i srednjim školama i vaspitače u predškolskim ustanovama koji ipak imaju više dodirnih tačaka sa osnovnim i srednjim obrazovanjem kojim se u ostalom Nacionalni prosvetni savet i bavi.
Važno je da reći da ako ova Skupština usvoji ovakvo autentično tumačenje predloga zakona to ne znači da univerzitetskih profesora u Nacionalnom prosvetnom savetu neće biti, naprotiv Nacionalni prosvetni savet ima 43 člana i ova grupa predlagača za koju sada usvajamo autentično tumačenje je samo jedna od 13 grupa predlagača koji predlažu kandidate za članove Nacionalnog prosvetnog saveta. U prve tri grupe se upravo nalazi univerzitetski profesori s obzirom na to da tačka 1. kaže da tri člana se biraju iz reda akademika, redovnih profesora univerziteta sa liste kandidata koju podnosi SANU i jedan član Matice srpske iz reda redovnih profesora univerziteta sa liste kandidata koju podnosi Matica srpska. Dakle, tu već imamo profesore univerziteta.
Tačka 2. kaže da se biraju četiri člana iz reda nastavnika univerziteta u Beogradu sa liste kandidata koju podnosi Univerzitet u Beogradu. Tu se isto radi o profesorima univerziteta.
Tačka 3. kaže – po jedan član iz reda nastavnika drugih univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno AP univerziteta u Nišu, u Kragujevcu, u Novom Sadu, u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Univerziteta umetnosti u Beogradu i Državnog univerziteta u Novom Pazaru sa liste kandidata koju podnose ovi univerziteti.
Dakle, sve i ukoliko Narodna skupština, a ja se nadam da će to biti slučaj, usvoji ovaj predlog autentičnog tumačenja onako kako ga je obrazložio Aleksandar Martinović, to ne znači da u Nacionalnom prosvetnom savetu neće biti univerzitetskih profesora, naprotiv samo će se obezbediti da u njemu bude i nastavnika u osnovnim i srednjim školama i vaspitača u predškolskim ustanovama.
Naravno, ovo je veoma važno s obzirom na to da to jesu ljudi koji svakodnevno se susreću sa veoma važnim stvarima sa kojima se bavi Nacionalni prosvetni savet, jer profesor univerziteta obično sa osnovnim i srednjim školama imaju veze toliko da su nekada išli u osnovnu i srednju školu, ali se praktično ukoliko nisu, dodao bi prof. Atlagić, pedagozi, oni se zapravo ne bave tim stvarima kojima se Nacionalni prosvetni savet bavi.
Nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta su neobično važne za stanje u našoj prosveti. Kaže se u ovom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja da Nacionalni prosvetni savet pod jedan: prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti, usaglašeno sa sistemom obrazovanja sa evropskim principima i vrednostima.
Pod dva: utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja.
Pod tri: učestvuje u pripremi strategije obrazovanja na osnovu utvrđenih pravaca razvoja predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja.
Pod četiri: razmatra, zauzima stavove i daje mišljenje ministarstvu u postupku donošenja zakona i drugih akata kojima se uređuju pitanja od značaja za oblast obrazovanja i vaspitanja.
Pod pet: utvrđuje opšte i posebne standarde i postignuća, standarde kompetencije za profesiju nastavnika i vaspitača i stručnog saradnika i njihovog profesionalnog razvoja, standardne kompetencije direktora, standarde kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava, standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti vaspitanja i obrazovanja, standarde kvaliteta rada ustanove, donosi osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, deo nastavnog plana i programa srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za opšte obrazovne predmete i osnove vaspitnog programa.
Pod šest: utvrđuje predlog programa završnog ispita osnovnog obrazovanja i vaspitanja, opšte i umetničke mature u skladu sa ovim posebnim zakonom. Dalje, utvrđuje postojanje potrebe za novim udžbenicima i donosi plan udžbenika i nastavnih sredstava predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, opšteobrazovnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih. Prati, analizira i daje preporuke da smanjenje osipanje dece i učenika iz obrazovnog sistema i utvrđuje predloge mera za nastavak obrazovanja osoba koje su napustile sistem. Daje preporuke za obrazovanje i dopunsko obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika savetu nadležnom za pitanja razvoja visokog obrazovanja. Obezbeđuje konsultacije i pribavlja mišljenja predstavnika relevantnih društvenih marginalizovanih grupa i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Mislim da nema osobe u ovoj sali koja se neće složiti sa time koliko je fundamentalno važan Nacionalni prosvetni savet za naš sistem obrazovanja. Sada se pripremite na sledeću činjenicu koju ću vam reći. Od 18. marta 2015. godine mi Nacionalni prosvetni savet nemamo.
Mi nemamo Nacionalni prosvetni savet zato što je članovima tog Nacionalnog prosvetnog saveta istekao mandat, a ova Skupština, vi gospodo koji sedite danas ovde i koji činite većinu Narodne skupštine Republike Srbije niste usvojili autentično tumačenje zakona koje su vam poslanici koji su članovi Odbora za obrazovanje uputili 15. januara i Republika Srbija od 18. marta nema Nacionalni prosvetni savet.
Mandat za 22 člana Nacionalnog prosvetnog saveta je istekao. To znači da Nacionalni prosvetni savet nema kvorum za rad, ne može da odlučuje ni o jednoj od ovih neobično važnih stvari kojima treba da se bavi. Da stvar bude još gora, to se neće desiti ni u naredna tri meseca zato što mi danas kada usvojimo ovo autentično tumačenje Narodna skupština treba svim ovim ovlašćenim predlagačima da pošalje autentično tumačenje, da im kaže da predlozi koje su do sada poslali, a oni su svi uradili svoj posao i svi su poslali predloge i nisu bili dobri, što znači da oni svi treba da se sastanu ponovo, da održe svoje skupštine.
To su Savez udruženja vaspitača Srbije, Saveza učitelja Republike Srbije, Društava za srpski jezik i književnost Srbije, Društva za strane jezike Srbije, Društva matematičara Srbije, Društava istoričara, Srpsko geografsko društva, Društva fizičara Srbije, Srpsko-hemijsko društvo, Srpsko-biološko društvo, Srpsko-filozofsko društvo, Savez društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije, Društavo likovnih pedagoga Srbije, Savez pedagoga za fizičku kulturu, Društvo psihologa Srbije, Pedagoško društvo Srbije, Sociološko društvo Srbije i Društvo defektologa Srbije. Svi oni treba sada ponovo da održe svoje skupštine, da nam upute svoje kandidate u skladu sa ovim novim autentičnim tumačenjem koje smo sada usvojili.
S obzirom na da istim ovim članom je definisano da svaka lista treba da sadrži veći broj kandidata od broja članova koji se biraju. To znači da odbor treba da obavi razgovore sa svim tim kandidatima, da i dalje zadrži veći broj kandidata koji će uputiti Narodnoj skupštini, pa da Narodna skupština usvoji one, odnosno izabere one koji će na kraju i postati članovi Nacionalnog prosvetnog saveta.
S obzirom na to da je ovo jako komplikovan proces, zakon predviđa to da svi ti ovlašćeni predlagači treba da dostave svoje kandidate četiri meseca pre nego što istekne mandat članovima Nacionalnog prosvetnog saveta zato što se predviđa da taj proces traje četiri meseca samo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a da ne pričam koliko njima treba da organizuju skupštine svojih društava i da prođu iza sebe izuzetno komplikovan proces kandidovanja. Pa, onda naš proces izbora treba da traje četiri meseca.
Mi ćemo to raditi koliko god brzo budemo mogli, ali sve i da sutra uradimo, kasno je zato što je 18. marta istekao mandat za 22 člana Nacionalnog prosvetnog saveta. Ja sam u svoje ime, s obzirom na to da mi je rečeno da u ime odbora to ne mogu da učinim, uputila izvinjenje svima onima koji su u zakonskom roku dali predloge kandidata za članove Nacionalnog prosvetnog saveta i rekla im da zbog neažurnosti Skupštine Skupština nije bila u situaciji da ispoštuje svoju zakonsku obavezu i izabere članova Nacionalnog prosvetnog saveta.
Moje pitanje gospodinu Martinoviću kao predstavniku predlagača ovog autentičnog tumačenja je - šta se sa ovim papirom koji smo vam uputili dešavalo od 15. januara do 18. marta? Prošlo je, gospodine Martinoviću, 85 dana, zapravo 64 dana dok vi njega niste nama uputili ovde u Skupštinu, nakon toga, 21 dan dok se on nije našao sada na dnevnom redu.
Vi ste i sami rekli da vama grupa od 15 narodnih poslanika uputila 15. januara ovaj zahtev i da ste vi odmah postupili po njemu mi bismo stigli da izaberemo članove Nacionalnog prosvetnog saveta na vreme. Mi smo nezvanično čuli, a to se kasnije i potvrdilo kada nam je 2. marta 2015. godine čudnovato stiglo mišljenje Vlade Republike Srbije o nečemu sa čime ona nema apsolutno nikakve veze, s obzirom da to Poslovnikom jasno definisano kako i teče postupak davanja autentičnog tumačenja zakona, vi ste to očigledno, ne očigledno, nego po onome što smo videli po dopisu iz Vlade, poslali u Vladu Republike Srbije koja je 2. marta dala to Skupštini, odnosno vratila onako kako je i bila predložena.
Od 2. marta do 18. marta je opet prošlo neko vreme, kada vi to niste, ne znam šta ste vi sa tim 16 dana radili, i na kraju od 18. marta pa do danas je opet prošlo izvesno vreme u koje Srbija nema Nacionalni prosvetni savet, odnosno od momenta kada je nas 15-oro, koji smo članovi Odbora, uputilo vama ovaj zahtev do danas kada mi o njemu raspravljamo je prošlo 85 dana.
Gospodine Martinoviću, član 194. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije opisuje kako izgleda postupak za autentično tumačenje zakona. Pa, kaže – Predlog za donošenje detaljnog tumačenja zakona može da podnese Ustavom ovlašćeni predlagač zakona, grupa od 15 narodnih poslanika jeste Ustavom ovlašćeni predlagač zakona. Ako nadležni odbor, a član 48. definiše da je to Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo oceni da je predlog iz stava 1. ovog člana opravdan, priprema predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga i Narodnoj skupštini koja o njemu odlučuje.
Gospodine Martinoviću, šta je taj predlog 64 dana radio u Vladi Republike Srbije? Da li je Vlada RS podnela predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona? Da li je Vlada Srbije Narodna skupština koja odlučuje o tom predlogu ili ste to prosto poslali da se slučajno ne bi desilo da u Skupštini neko nešto odluči, a da se o tome ne pita Vlada Republike Srbije? To bi bio problem sve i da je Vlada Republike Srbije u rekordnom roku odgovorila i da nije izazvala ovo kašnjenje, ali s obzirom na to da je Vlada Republike Srbije direktno zbog 64 dana za vreme kojih je taj predlog bez ikakvog razloga stajao u nečijoj fioci u Vladi RS, za to vreme je istekao mandat Nacionalnog prosvetnog saveta.
To se isto desilo i sa Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje koje smo izabrali sa manjim zakašnjenjem doduše od svega mesec i po dana. To će se isto desiti sa Komisijom za akreditaciju i kontrolu kvaliteta, s obzirom na to da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji treba da pokrene postupak za izbor novog sastava Komisije za akreditaciju, kontrolu kvaliteta, zakasnio sa svojim formiranjem.
Tako da su to isključivo stvari koje se tiču nas ovde u ovoj Skupštini. Vi morate nama reći šta je taj predlog 64 dana radio u Vladi i zašto ste vi za ime sveta slali predlog autentičnog tumačenja koji je podnela grupa od 15 narodnih poslanika u Vladu RS kada je to direktno suprotno Poslovniku Narodne skupštine?
Pročitaću ponovo, vidim da odmahujete glavom, član 194. glava 10 – postupak za autentično tumačenje zakona – predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona može da podnese Ustavom ovlašćeni predlagač zakona. Vama je predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona podnela grupa od 15 narodnih poslanika 15. januara 2015. godine.
Ako nadležni odbor, to ste vi, u skladu sa članom 48. ….
(Aleksandar Martinović, s mesta: To nisam ja. Ja sam predsednik odbora.)
To je vaš odbor…
(Aleksandar Martinović, s mesta: To nije moj odbor.)
…odbor u kome ste vi predsednik. Vidite…

Molim vas, gospođice Jerkov, nemojte da se obraćate narodnom poslaniku.

Obraćam se predstavniku predlagača.

U pravu ste. Imate pravo, ali ako ćete da izazovete repliku. Molim vas, nemojte.
Gospodine Martinoviću, molim vas sačekajte da završi izlaganje.

Neću više.
Dakle, član 194. stav 2. glasi – ako nadležni odbor, a član 48. kaže da je nadležni Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo taj koji razmatra predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona i sačinjava predlog autentičnog tumačenja zakona, oceni da je predlog iz stava 1. ovog člana opravdan, priprema predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga, to je ista ona grupa od 15 narodnih poslanika, i Narodnoj skupštini koja o njemu odlučuje.
Gde se ovde pominje Vlada RS u kojoj naš predlog autentičnog tumačenja sedi 64 dana, što izaziva direktno kašnjenje i istek mandata članova Nacionalnog prosvetnog saveta u momentu u kom treba da usvojimo zakon o udžbenicima gde je direktna nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta da da mišljenje o tom predlogu zakona, u momentu u kom imamo štrajk prosvetara koji traje pet i po meseci, gde je direktna nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta da razmatra takve stvari, u momentu u kom treba da se odlučuje o tome kako će izgledati mala matura, odnosno završni ispiti za kraj osnovne i srednje škole, to je direktna nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta?
Ja vama kažem da će proći još sigurna dva ili tri meseca dok sva ova udruženja ne budu ponovo u mogućnosti da nam pošalju svoje predloge, što su oni već ranije učinili u skladu sa svojom zakonskom obavezom i da mi nećemo još sigurno tri ili četiri meseca, što znači do završetka školske godine, usvojiti nove članove i novi sastav Nacionalnog prosvetnog saveta?
Time je Nacionalnom prosvetnom savetu mandat istekao isključivo krivicom vladajuće većine u Skupštini Srbije i to jeste sramota ove Skupštine zato što je zbog vaše neažurnosti, zbog vaše potrebe da nešto što nema veze sa Vladom šaljete u Vladu RS, istekao mandat i Skupština nije ispunila svoju obavezu.

Zahvaljujem se, gospođice Jerkov.
Replika, dva minuta, prof. dr Aleksandar Martinović.

  Nije replika, nego sam se javio za reč.