Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Želim na početku da se izvinim vama i gospodinu Tomiću za moju intervenciju po Poslovniku. Ja nisam čuo obaveštenje zašto gospodin Tomić nije tu. Izvinjavam se i vama i gospodinu Tomiću, moj je previd i moja greška što se tiče toga. Želeo sam da on bude prisutan, jer sam imao nekoliko pitanja vezano za ovaj izbor i konstatacija.
Prvo pitanje. Iz obrazloženja ove odluke vidimo da je u Nišu trebalo da se popuni deset upražnjenih mesta, a danas je pred nama devet kandidata. Na izbor, koliko smo čuli, javilo se 175. Da li je moguće da od 166 kandidata nijedan od njih nije bio dovoljno kvalifikovan da popuni to deseto mesto? O čemu se tu radi i zašto se pred nama ne nalazi predlog za deset kandidata za sudije Osnovnog suda u Nišu?
Takođe, vezano za izbor za sudiju Osnovnog suda u Sjenici, ne znam koliko je gospodin Tomić upoznat, ali mi često ovde imamo rasprave o učešću pripadnika nacionalnih manjina u državnim organima. Ovaj put za sudiju u Sjenici se bira sudija srpskog većinskog naroda. Ne znam da li će to proizvesti problem kod naših kolega i da li će naše kolege predstavnici stranaka nacionalnih manjina reagovati zbog ovog izbora i kakva je možda tu bila struktura među ostalih 17 prijavljenih kandidata i, generalno, kakva je struktura sudija u Osnovnom sudu u Sjenici. Da li postoje problemi ovog tipa?
Slažem se da je naša uloga danas svečana i važna i ona je završetak jednog procesa koji ja želim da verujem da je obavljen na najodgovorniji način. Mi danas treba da se odlučimo za devet kandidata, od 175, za sud u Nišu, koliko nam je predloženo. Mi nemamo nikakve podatke druge o onim kandidatima koji nisu prošli, da možemo mi možda na određeni način da cenimo da li je ovih devet predloženih stvarno najbolje. Tu moramo da verujemo onome što nam je predložio Visoki savet. Ili, osam kandidata, koliko biramo, od 257, koliko je predloženo.
Imamo vrlo malo podataka i oni mogu da vas zavaraju na prvo čitanje. Pitanje je koji kriterijum uzmete. Ako uzmete kriterijum prosečne ocene studiranja, vidite da tu ima raznih proseka. Od 9.32, 9.13, 9.21 do 7.13 ili 6.97. Onda je meni bilo zanimljivo, kod jedne kandidatkinje za sudiju, koja je imala prosečnu ocenu 7.13 pa mi je to pobudilo sumnju. Čitao sam dalje biografiju i onda sam video na kraju da je, recimo, pošto je ona pomoćnik do sada bila u Apelacionom sudu u Nišu, da je prva na rang listi po broju glasova koji su sve sudije Apelacionog suda u Nišu dale, što verujem da je dobra preporuka, da se ona u svom radu pokazala i da ta ocena, prosečna ocena sa studiranja, ne mora ništa da znači, kao što i znamo svi u životu.
Tako da, verujem da je ovde bilo puno analize i podataka. Nama je ovde ostavljeno da to potvrdimo ili ne. Mi nemamo nikakvu zamerku konkretno ni za jednog od danas predloženih kandidata, ali smatramo da je vreme za reformu Ustava, načina na koji se biraju sudije, da se to što je moguće više depolitizuje i da parlament u budućnosti nema ovu ulogu koju mi imamo danas, a to je da praktično samo potvrđujemo odluku Visokog saveta pravosuđa, bez mogućnosti da se upoznamo sa svim onim kandidatima koji nisu prošli tu njihovu ocenu da treba da budu i onda samim tim ni mi ne možemo da damo neko veće ili drugačije mišljenje, nego samo da potvrdimo ili ne ovaj izbor koji je danas pred nama. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đurišić.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi odluka Visokog saveta sudstva o izboru 18 sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, i to za potrebe osnovnih sudova u Nišu, u Novom Sadu i u Sjenici.
Konkurs je Visoki savet sudstva raspisao 25. jula 2014. godine. Nakon toga, Visoki savet sudstva je, naravno, u skladu sa zakonom, formirao komisiju čiji je zadatak bio da razmotri sve prijave, odnosno da razmotri proceduru podnošenja prijava, da li su one blagovremene, podnete u zakonskom roku, ali još veći značaj koji je ova komisija imala, to je njen značaj da obavi intervju, odnosno razgovor sa svim onim kandidatima koji su blagovremeno, u zakonskom roku, podneli neophodnu dokumentaciju. Sigurno da su članovi komisije koji su obavljali prvi razgovor, odnosno intervju, sa svim zainteresovanim kandidatima, posedovali visoko stručno znanje i bili sigurno iz reda sudija sa visokim kvalitetima i dugogodišnjim iskustvom.
Nakon toga, a u skladu sa članom 49. Zakona o izboru sudija, Visoki savet sudstva je zatražio mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti sudija, i to od osnovnih sudova, odnosno sednica osnovnih sudova i viših sudova za one kandidate koji su radno iskustvo imali u osnovnim sudovima, kao i mišljenje od drugih nadležnih institucija u kojima su prijavljeni kandidati bili zaposleni.
Ovo smatram neobično značajnim jer se radi o mišljenju kolega, onih ljudi, sudija koji gotovo svakodnevno mogu da prate rad, rezultate, kvalitet, stručnost, osposobljenost i objektivnost ovih sudija koji su bili kandidati i koji su podneli dokumentaciju za izbor sudija u osnovnim sudovima. Naravno, uvažavajući apsolutno i mišljenje Komisije za izbor sudija, kao i mišljenje nadležnih institucija i nadležnih sudova o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, Visoki savet sudstva je 20. februara 2015. godine izvršio izbor 18 sudija i danas se ta imena nalaze pred nama, narodnim poslanicima.
Ono što posebno želim da naglasim, to je da je predstavnik Visokog saveta sudstva o svakom kandidatu izložio detaljnu biografiju. Ono što je svakako za zapalo za oko i ono što smatram za kvalitet ovih sudija koji su predloženi, to je pre svega da su u pitanju mladi ljudi, da su u pitanju ljudi koji su završili pravni fakultet sa najvišim ocenama. Ovde su pominjane ocene 6.78, 9.38, ali, naravno, nisam zaboravila i sudiju koji je završio pravni fakultet sa prosečnom ocenom 10.
Takođe, radi se o sudijama koji su položili pravosudni ispit. Radi se o sudijama koji uglavnom znaju strane jezike, pre svega engleski jezik. Radi se o sudijama koji su motivisani da se stalno edukuju i usavršavaju jer naravno da kvalitet jednog sudije zavisi i od njegove stalne edukacije i stalne motivacije da se u oblasti za koju sudi stalno usavršava. Videli smo da se jedan broj ovih sudija nalazi na doktorskim studijama, da je jedan broj ovih sudija pohađao seminare, naravno, iz oblasti koje su sigurno vezane za onaj delokrug sudijskog rada koji su radili, da je jedan broj sudija, naravno, učestvovao i u projektima sigurno vezanim za unapređenje pravosudnog sistema u Srbiji.
Ono što posebno želim da izrazim zadovoljstvo, to je da, pored imenovanja sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, i to na vremensko trajanje od tri godine, pored sudija u Novom Sadu i Nišu, imenovani sudija u Sjenici i nadam se da će on svojom stručnošću, svojim znanjem i svojim kvalitetom, kao, naravno, i sve ove prethodne sudije, unaprediti i raditi na unapređenju rada pravosudnog sistema.
O pravosudnom sistemu koji je ova Vlada nasledila gotovo da sada i ne želim da pričam, više puta sam naglašavala, da je pored ekonomski razorene zemlje ova Vlada nasledila još jedan sistem koji je gotovo bio najurušeniji, a to je na veliku žalost svih nas i građana Srbije, pravosudni sistem.
Smatram da je ovo jedan od puteva za unapređenje kvaliteta pravosudnog sistema. Svim sudijama želim da čestitam sa nadom da će oni svojim radom i te kako pre svega raditi nezavisno, da će raditi visoko profesionalno, da će raditi visoko stručno i da će se držati jednog od osnovnih načela, a jedno od osnovnih načela je suđenje u razumnom roku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)
Reč ima, prijavite se molim vas, gospodin Tomić. Prijavite se još jednom. Izvolite.

Zahvaljujem.

Želim samo da vam kažem, uvažene dame i gospodo, da je danas u maloj sali ovog zdanja Skupštine jedan određeni broj sudija koje ste upravo vi na jednoj od ranijih sednica izabrali, dakle za tu važnu i odgovornu funkciju, položili zakletvu, pa sam ja kao zamenik predsednika Visokog saveta sudstva na trenutak bio prisutan da tim mladim kolegama čestitam. To više kao objašnjenje, a i zahvaljujem na razumevanju koje je naravno posle toga usledilo vezano za moje kratko odsustvo sa jedne strane. Sa druge strane evidentirali smo sva, da kažem, određena pitanja, dileme koje su se pojavile u ovoj diskusiji koja, čini mi se, odražavaju jednu želju svih da pravosuđe bude zaista kvalitetnije, da sudije budu još stručnije i da budu odgovornije, ažurnije što je verujem želja ne samo nas iz Visokog saveta sudstva, već svih nas koji smo ovde i šire što bi rekli.

Jedno od pitanja je bilo zašto je za Osnovni sud u Nišu izabrano devet kandidata ako je konkurs bio raspisan za deset? Tačno je da smo mi danas ovde kao Visoki savet sudstva predložili devet kandidata iz razloga što je po Zakonu o sudijama parlament ovlašćen da raspravlja i bira kandidate koji se prvi put biraju za sudijske funkcije, a deseti kandidat koji je po tom konkursu izabran je već bio sudija. To je koleginica, čini mi se, Lidija Stošić, za koju nije imalo potrebe naravno da se njeno ime nađe na ovom spisku, tako da je ta cifra zapravo deset i ukupno će biti izabrano svih deset kandidata i to je objašnjenje zašto ne raspravljamo i o koleginici koja je već bila ranije na toj sudijskoj funkciji u skladu sa postojećim zakonskim propisima.

Kada je reč o pitanju zašto se prijavio jedan veliki broj kandidata i konstataciji, posebno kada je reč o kandidatima koji su podneli prijave za izbor za Osnovni sud u Novom Sadu, Nišu itd. To se događa iz više razloga. Pre svega, zbog činjenice kao što svi znamo da jedan dugi vremenski period ovde u parlamentu i nije bilo izbora za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, to sa jedne strane, iz čega proizilazi da jedan određeni veći broj sudijskih pomoćnika nije ni imao priliku, da tako kažem, da u jednom dužem vremenskom periodu aplicira za određene sudijske funkcije. Obzirom da se radi o kandidatima koji smatraju da su stručni, dostojni i odgovorni da vrše sudijsku funkciju, tako je veliki broj njih i podneo prijavu za ove konkurse i ne samo na ove konkurse, već na sve konkurse koji je Visoki savet u poslednje vreme raspisuje, javlja se jedan veći broj mladih ljudi.

Mogu da izrazim zaista jedno veliko zadovoljstvo jer sam ja bio i predsednik komisije koja je obavila razgovor sa ovim kandidatima da se prijavljuje sve veći broj i da među prijavljenim kandidatima imamo zaista veliki broj izuzetno kvalitetnih i stručnih, mladih stručnih saradnika, sudijskih pomoćnika. Ako nam je nekada teško da od loših kandidata izaberemo nekoga ko ipak mora da bude izabran kao najbolji, onda nam ovde predstavlja problem da od velikog broj izuzetno dobrih kandidata izaberemo najboljeg što je svakako lakši i nama prijatniji problem i bolje se suočiti sa takvim problemom nego sa eventualno nekim drugim problemom.

To sa jedne strane, sa druge strane, stoji činjenica da su se i na ovaj konkurs i na mnoge druge konkurse javili i kandidati koji nisu samo iz redova pravosuđa, pa tako recimo za Osnovni sud u Novom Sadu, pored toga što se prijavilo iz reda sudija pet kandidata, zatim iz reda sudijskih pomoćnika 214 kandidata kao što sam rekao jedan veliki broj mladih ljudi, prijavilo se iz reda advokata deset kandidata i iz reda ostalih lica 28 kandidata. Dakle, blizu 40 kandidata koji nisu iz pravosuđa, što nas takođe raduje jer se i tu radi i videli smo da ima dosta kvalitetnih i dobrih kadrova, naravno ne mogu svi da budu predloženi jer biramo danas svega deset.

Primera radi, odnosno devet za Osnovni sud u Novom Sadu, ali je dobro da se jedan veliki broj ljudi prijavljuje na ove konkurse što pokazuje razmišljanje tih mladih i ne samo mladih i ne samo mladih, dakle, ljudi koji su obrazovani stručni i koji su kvalifikovani da obavljaju te funkcije, jer se prijavljuju da obavljaju jednu tešku, odgovornu ali časnu funkciju koja je pleni njihovu pažnju i žele da obavljaju tu funkciju što je značajno jer samo na taj način možemo da zanovimo sudijski kadar sa dobrim i kvalitetnim i saradnicima i ljudima koji nisu iz pravosuđa.

Kada je reč o pitanju koje se odnosilo na izbor kandidata, odnosno na predlog kandidata vezanih za Osnovni sud u Sjenici. Neko je čini mi se postavio pitanje – zašto je neki kandidat odustao. Znate, mi kad razgovaramo o kandidatima na tim razgovorima ili kako se to sada moderno kaže intervjuima, mi vrlo često postavimo pitanje kandidatu šta je to što ga motiviše i koji je to razlog zbog koga želi da obavlja tu važnu, odgovornu i stručnu funkciju, ali ne možemo nekog kandidata koji je samo obavestio Visoki savet sudstva da odustaje od kandidature da ga pitamo zbog čega.

Pravo je kandidata i da konkuriše za određenu funkciju, ali je pravo kandidata i da odustane. U tom slučaju, kao što smo i sada uradili kada je reč o izboru, odnosno predlaganju kandidat za Osnovni sud u Sjenici, naša je bila obaveza da po tom već raspisanom konkursu predložimo još jednog kandidata.

Mi smo posmatrali, odnosno analizirali rad i rezultate rada i sve ono što se tiče i što je vezano za te kandidate kako bih rekao u njihovoj sveobuhvatnosti. Dakle, ne samo, kao što je neko rekao ovde, njihov uspeh u školovanju, zatim rezultate rada koji se tiču vrednovanja rada bilo da oni dolaze iz redova advokata, bilo da dolaze iz redova sudijskih pomoćnika, bilo da dolaze iz određenih ustanova. Znamo i sami da su u skladu sa pozitivnim propisima rad svih ljudi koji rade u određenim ustanovama vrednuje i to su relevantni podaci koje smo mi takođe imali u vidu.

Zatim smo gledali i analizirali godine staža, odnosno radnog iskustva nakon položenog pravosudnog, odnosno sudijskog ispita. Zatim, mišljenje kolegijuma. Slažem se sa nečijom konstatacijom ovde da je to mišljenje kolegijuma vrlo važno. Posebno što se radi o kolegijumima sudija koji su iskusni i imaju dovoljno iskustva, prate rat, najčešće kada je reč o ovim sudijskim pomoćnicima i na jednom izjašnjavanju koje je najčešće tajno gde oni zapravo daju svoje mišljenje određenim kandidatima.

Ako na jednom tajnom izjašnjavanju među sudijama, primera radi, apelacionih sudova gde se radi o sudijama koji imaju 20,30 ili blizu 40 godina sudijskog staža. Ako tu ili svejedno u nekom drugom sudu, taj sudijski kolegijum na tajanom glasanju se izjasni i kaže za određenog sudijskog pomoćnika da se radi o stručnom odgovornom čoveku, da se radi o čoveku koji je dostojan da obavlja jednu sudijsku funkciju. Ako taj kandidat pored toga imao svoju biografiju, odnosno svojim rezultatima rada u zadnje tri godine ili u prethodnom periodu ocene naročito se ističe, dakle posebno je ocenjen najvišim ocenama, ako taj kandidat ima dovoljno godina radnog iskustva nakon položenog pravosudnog ispita i ako je taj kandidat ostvario jedan dobar utisak na tom intervjuu i ako smo mi kao komisija procenili da je u stanju da obavlja jednu takvu složenu funkciju, onda je to i bio razlog zašto smo tog kandidata i predložili ovoj Narodnoj skupštini, ovom parlamentu.

Stoji činjenica i ja sam to i danas u uvodnom izlaganju rekao, da pored ovih kandidata, koje smo mi danas predložili i imajući u vidu ovako veliki broj kandidata koji su aplicirali, među kojima kao što ste i vi sami rekli, je bilo kandidata i drugih koji su zaista sa izvanrednim rezultatima i činjenica je da mnogi od njih takođe zaslužuju da budu izabrani za sudije, naravno na sledećim konkursima, kada budemo razgovarali o tim kandidatima.

Mi smo ih već evidentirali i notirali i posebno ćemo ih imati u vidu i to je samo još jedna potvrda da Visoki savet sudstva, dakle, pristupa ovom poslu na jedan vrlo studiozan način, svesni da od tog mladog kadra koji mi budemo sada ovde predložili, a ovaj parlament bude izabrao, zavisi upravo i budućnost srpskog pravosuđa.

Hoću nešto da kažem nešto još i zbog ovog parlamenta, ali i zbog građana da jedan određeni broj sudija odlazi iz pravosuđa. Jedan određeni broj sudija navršava radni vek zbog ispunjenja uslova za navršavanje radnog veka.

Nažalost, neki i preminu radeći ovaj posao, ali pored toga mi imamo jedan određeni broj sudija koje razrešavamo na sednicama Visokog savet sudstva, zbog toga što ne rade kvalitetno, ne rade ažurno i ne rade odgovorno svoj posao.

Posebno to želim da istaknem zato što ideja, onako kako proističe iz zakona, jeste da kada biramo i kada predlažemo, zapravo kao Visoki savet sudstva određene kadrove da izaberemo one koji su najbolji.

Da oni zaista mogu da budu u situaciji da poprave stanje u pravosuđu i da nam pravosuđe bude još i bolje sa jedne strane, a da kroz disciplinske postupke sa jedne strane, ili kroz postupke razrešenja, a takvih je bilo poprilično u prethodnom periodu i ne samo u prethodnom periodu, nego ćemo sigurno nastaviti da vodimo takve postupke i u narednom periodu, kako bi iz pravosuđa eliminisali sudije koji ne rade kvalitetno svoj posao, koji ne rade na vreme odluke, koji ne rade ažurno, koji ne rade stručno, kako bismo zaista mogli da dobijemo pravosuđe onako kako i zaslužujemo, a to znači kvalitetno, ažurno i odgovorno pravosuđe.

Mogao bih da govorim još dosta o ovim kandidatima, ali verujem da ste iz ove biografije, iz onoga što smo danas videli, možete i sami da zaključite da se radi o ljudima, odnosno o kolegama koji će, ubeđen sam svojim radom i svojim rezultatima rada, ne samo zaslužiti da nakon tri godine budu izabrani na stalnu sudijsku funkciju, već verujem da će zaista biti to svetlo u pravosuđu u nekoj našoj narednoj budućnosti i da ćemo zaista na taj način učiniti da nam pravosuđe realno bude i ažurnije i efikasnije i odgovornije. Ja se zahvaljujem.

Zahvaljujem predstavniku predlagača, gospodinu Miroljubu Tomiću i ovim zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Poto smo obavili jedinstveni pretres Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke u celini.
Zahvaljujem. Vi ste slobodni, ne morate više prisustvovati sednici.
Prelazimo na tačku 4. dnevnog reda – PREDLOG AUTENTIČNOG TUMAČENjA ODREDBE ČLANA 13. STAV 3. TAČKA 5) ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11 i 55/13)
Primili ste predloge autentičnog tumačenja koje je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, 18. marta 2015. godine.
Podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe, srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram pretres o Predlogu autentičnog tumačenja.
Da li predstavnik predlagača, dr Aleksandar Martinović, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, želi reč? Izvolite.

Hvala gospođo predsednice.
Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo 15. januara 2015. godine obratila se grupa od 15 narodnih poslanika koja je tražila donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 13. stav 3. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Po mišljenju ovih poslanika postojala je, odnosno postoji nedoumica o tome da li se zvanje nastavnik odnosi samo na zaposlene u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, ili se zvanje nastavnika odnosi i na nastavno osoblje visokoškolskih ustanova.
Dakle, fakulteta, odnosno visokih škola strukovnih studija i takođe ova grupa od 15 narodnih poslanika je smatrala da su ove nedoumice naročito došle do izražaja prilikom podnošenja kandidatura za članove Nacionalnog prosvetnog saveta iz reda onih udruženja i društava koji su taksativno navedeni u članu 13. stav 3. tačka 5) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kada su predlagani ne samo nastavnici osnovnih i srednjih škola, nego i nastavnici fakulteta, odnosno visokih škola strukovnih studija.
Narodni poslanici koji su podneli predlog za donošenje autentičnog tumačenja su napomenuli da su nastavnici Univerziteta već zastupljeni u Nacionalnom prosvetnom savetu, shodno odredbama člana 13. stav 3. tačke 1, 2, 3. i 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i sami narodni poslanici su predložili da tu spornu tačku 5), u članu 13. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, treba protumačiti tako da se za članove Nacionalnog prosvetnog saveta iz reda udruženja i društava koji su kažem taksativno navedeni u ovoj tački 5), biraju samo nastavnici i vaspitači i stručni saradnici koji su zaposleni u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo želim da naglasim da je Odbor već 21. januara, shodno Poslovniku Narodne skupštine uputio dopis Vladi Republike Srbije, radi davanja mišljenja, Vlada je dostavila svoj odgovor 2. marta 2015. godine, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na svojoj sednici od 18. marta ove godine dao predlog autentičnog tumačenja. Vi ste ga dobili u materijalu.
Dakle, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na svojoj sednici, koja je održana 18. marta 2015. godine, dao predlog, tj. utvrdio predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 13. stav 3. tačka 5) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, da bi narodnim poslanicima koji nisu članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo bilo jasnije o čemu se radi i građanima koji prate ovaj prenos, ja samo želim da citiram tačku 5) koja je izazvala nedoumice kod ove grupe narodnih poslanika.
Dakle, prema odredbi člana 13. stav 3. tačka 5) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predsednik i članovi Nacionalnog prosvetnog saveta, biraju se, između ostalog, ovo je tačka 5) po jedan član iz reda nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, predstavnika sledećih saveza, odnosno udruženja: Savez udruženja vaspitača Srbije, Saveza učitelja Republike Srbije, Društava za srpski jezik i književnost Srbije, Društva za strane jezike Srbije, Društva matematičara Srbije, Društava istoričara, Srpskog geografskog društva, Društva fizičara Srbije, Srpsko-hemijskog društva, Srpsko-biološkog društva, Srpsko-filozofskog društva, Saveza društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije, Društava likovnih pedagoga Srbije, Saveza pedagoga za fizičku kulturu, Društva psihologa Srbije, Pedagoškog društva Srbije, Sociološkog društva Srbije i Društva defektologa Srbije, sa liste kandidata koja podnose ova udruženja.
Odbor je na svojoj sednici dao tj. utvrdio predlog autentičnog tumačenja u tom smislu da odredbu člana 13. stav 3. tačka 5. treba razumeti tako da se za članove Nacionalnog prosvetnog saveta biraju predstavnici udruženja, odnosno društava iz reda nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koji su zaposleni u predškolskoj ustanovi, osnovnoj i srednjoj školi sa lista kandidata koje podnose udruženja i društva koja su taksativno navedena u ovom članu zakona.
Mislim da je predlog autentičnog tumačenja vrlo jasan, koncizan i da razvejava svaku sumnju u pogledu toga kako treba tumačiti ovu, po mišljenju grupe narodnih poslanika, spornu tačku 5, spornu sa stanovišta pravnog tumačenja, dakle, tačku 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Dakle da ponovimo još jednom, Odbor je zauzeo stav da se pod „nastavnicima“ u smislu tačke 5. člana 13. stava 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja valjaju razumeti oni koji su zaposleni u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, dakle u predškolskim ustanovama, u osnovnim školama i u srednjim školama.
Kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, nadam se da će ovaj predlog autentičnog tumačenja naići na podršku svih narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, da će omogućiti da se u potpunosti konstituiše Nacionalni prosvetni savet i da će donošenjem ovog autentičnog tumačenja svakako biti unapređen rad ove veoma važne institucije u kojoj su zastupljeni nastavnici iz svih segmenata srpskog obrazovnog sistema, a mi smo zauzeli stav da se ova tačka 5. u stvari odnosi na one koji su zaposleni u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Prva se javlja Anamarija Viček. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama je Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 13. stava 3. tačke 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i kao što smo čuli od predstavnika, navedene odredbe taksativno navode društva, saveze, odnosno udruženja koja Narodnoj skupštini predlažu listu kandidata sa koje Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Narodne skupštine bira predsednika, odnosno članove Nacionalnog prosvetnog saveta na vreme od šest godina.
To što je važno da se ovo autentično tumačenje razmotri, usvoji po hitnom postupku, naime, u martu ove godine je istekao mandat članova Nacionalnog prosvetnog saveta, a pri imenovanju članova kandidata je došlo do netačnog tumačenja, po našem mišljenju netačnog tumačenja ove odredbe, te su i udruženja i savezi, odnosno društva navedene u tački 5. imenovala i profesore sa raznih univerziteta.
Naravno, samo po sebi ne bi bio problem da se profesori univerziteta, odnosno visokoškolskih ustanova imenuju, međutim problem predstavlja to da su oni već po drugim tačkama iste odredbe, a to su tačka 1), 2), 3), 4), odnosno 7) isto tako taksativno navedeni, odnosno imenuju se liste njihovih kandidata pa se na ovaj način uskraćuje šansa nastavnicima koji su zaposleni u osnovnim, odnosno srednjim školama.
Da se podsetimo ukratko, šestogodišnji mandat Nacionalnog prosvetnog saveta počeo je u martu 2009. godine, kada je izabrana za predsednicu prof. dr Desanka Radunović, odnosno izabrana su 23 člana Saveta i sve do 10. marta 2015. godine kada je održana poslednja sednica Nacionalnog prosvetnog saveta u ovom sazivu, Savet je održao u proseku više od jedne sednice mesečno i doneo razne strateške dokumente koji su izuzetno bitne za obrazovanje i vaspitanje, kao što su na primer pravci razvoja, mere, indikatori, smernice i predlozi, a sve sa ciljem praćenja omogućavanja razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg, opšteg, odnosno umetničkog obrazovanja i vaspitanja.
Na osnovu ovoga se vidi zbog čega bi bilo izuzetno bitno da u radu Nacionalnog prosvetnog saveta učestvuju vaspitači i nastavnici i stručni saradnici koji u svakodnevnoj praksi rade sa decom u procesu obrazovanja i vaspitanja.
Takođe, podsećam da prema stavu 5. istog člana istog zakona podnosioci liste iz stava 3. ovog člana, dužni su da dostave liste kandidata za članove Nacionalnog prosvetnog saveta, četiri meseca pre isteka mandata, što su oni i učinili, Međutim, zbog ove nedoumice je došlo do zastoja i do neimenovanja Nacionalnog prosvetnog saveta na vreme.
Grupa od 15 narodnih poslanika, to su bili članovi Odbora za obrazovanje, su dostavili Narodnoj skupštini predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana o kojem sada govorimo, sa ciljem da se razjasni nedoumica oko termina „nastavnik“, pošto se taj termin po pravilu koristi i za zaposlene u ustanovama osnovnog, odnosno srednjeg obrazovanja, ali i za nastavno osoblje koji su zaposleni u visokoškolskim ustanovama.
Ta nedoumica je, kao što smo već čuli od gospodina Martinovića, bila naročito vidljiva kada su iz reda Saveza udruženja, odnosno društva, navedenih u tački 5. pored nastavnika osnovnih i srednjih škola bili imenovani i nastavno osoblje visokoškolskih ustanova.
Pozdravljamo činjenicu da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine objasnilo ovu odredbu na taj način da se treba razumeti da udruženja i društva koja su taksativno navedena u tački 5. predlože vaspitače, nastavnike i stručne saradnike koji su zaposleni u predškolskim, osnovnoškolskim i srednjoškolskim ustanovama.
Takođe bi bilo značajno da predlagači članova saveta Odbora za obrazovanje Narodne skupštine predlože Odboru za obrazovanje Narodne skupštine više kandidata kao što zakon i nalaže u istom članu u stavu 6, što sada nije predmet ovog autentičnog tumačenja.
Mislim da je izuzetno bitno da se napomene da po ovom stavu 6, citiram – lista iz stava 3. ovog člana sadrži veći broj kandidata od broja članova koji se biraju; i to bi bilo izuzetno bitno zbog toga da ne bi došlo do situacije slične kao što se desilo u slučaju Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kada su predlagači predložili tačno toliko kandidata koliko člana od strane određene institucije, odnosno određenog predlagača može da bude u Svetu, tako da je Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, informatičko društvo mogao samo konstatovati i potvrditi mandat tim kandidatima, umesto da bude kao što je i zakonom propisano da umesto na primer jednog člana se predlože tri člana, a odbor da iskoristi svoju nadležnost i razmotri predloge, odnosno kandidate i glasanjem izabere kandidata za koji Odbor za obrazovanje smatra da je najkompetentniji, čiji će se mandat u Savetu potvrditi.
Ovo skorije iskustvo Odbora sa Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje, a i ova potreba za autentičnim tumačenjem dokazuje da je i te kako potrebno uraditi reviziju, odnosno izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, sa ciljem da bi se između ostalog otklonile i navedene i slične nedoumice oko odredaba zakona, a po najavi Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, to bi trebalo u skorije vreme i da se desi.
Volela bih još samo da naglasim na kraju da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje, naravno glasanjem za usvojiti predlog autentičnog tumačenja ovog. Hvala.