Zahvaljujem, gospođo Milošević.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.
Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.
Da li ste odustali gospodine Pavićeviću?
(Vladimir Pavićević: Niste mi uključili mikrofon.)
Morate da se prijavite da bih mogao da vam uključim mikrofon.
(Vladimir Pavićević: Prijavio sam se.)
Sada ste se prijavili.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom skoro ceo dan, da primetim i to, gospodine Bečiću, smatram da je u svakom savremenom društvu obrazovanje sigurno jedno od najvažnijih pitanja.
Naša rasprava o autentičnom tumačenju člana 13. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji se tiče izbora članova Nacionalnog prosvetnog saveta, otkrila je, po mom jednom razumevanju, da u našoj Skupštini obrazovanje, u našim raspravama ne zauzima mesto koje zaslužuje. Ako je to tačno, poštovana gospodo, to onda znači da se mi udaljavamo od onoga što su standardi i usmerenja jednog savremenog društva.
Nacionalni prosvetni savet, poštovana gospodo, danas ne funkcioniše u našoj državi i Nacionalni prosvetni savet neće funkcionisati, ako sam ja dobro razumeo i gospođu Jerkov, koja je predsednica jednog relevantnog Odbora za ovu raspravu, i gospodina Martinovića, koji je predsednik drugog Odbora koji je relevantan za ovu raspravu, sve do juna meseca ove godine. Dakle, Nacionalni prosvetni savet neće funkcionisati nekoliko meseci.
Koje su nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta? Da vidimo kakav to savet ne funkcioniše u našoj državi nekoliko meseci. U članu 14. kaže – Nacionalni savet, izdvojiću samo nekoliko najvažnijih stvar, prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti. Taj savet ne radi danas. Taj savet utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, taj savet ne funkcioniše i neće funkcionisati narednih meseci. Taj savet utvrđuje standarde kompetencija za profesiju nastavnika i vaspitača, standarde kompetencija direktora, standarde kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava i taj savet koji se bavi svim ovim poslovima nekoliko meseci neće funkcionisati, poštovana gospodo.
Zašto neće funkcionisati i kako je moguće, sada pitam, poštovani gospodine Bečiću, i profesora Atlagića, koji je malopre govorio, a pitam i gospodina Orlića i gospodina Martinovića?
Kako je moguće da naš Nacionalni prosvetni savet nekoliko meseci neće da radi? Onda gospodin Orlić, gospodine Bečiću, na primer postavi pitanje - pa zašto tako raspravljamo o ovoj temi? Poštovana gospodo, pa kako drugačije da raspravljamo? Uključen je alarm, jer jedan savet koji imao ovako važne nadležnosti zbog nečega neće funkcionisati i sada već ne funkcioniše. Nužno je da se ovde postavi pitanje – zašto smo došli u tu situaciju? Ja mislim da jedan od razloga leži i u delanju gospodina Martinovića, koji je, koliko sam ja razumeo, zamislio da suprotno Ustavu, suprotno zakonu, Vlada Republike Srbije kao izvršna vlast i jedan deo izvršne vlasti treba da kontroliše Skupštinu, umesto da, kao što piše u našem Ustavu, Skupština, poštovana gospodo, kontroliše Vladu. Gospodin Martinović ovde dela, a bogami, ja sam primetio i drugi narodni poslanici SNS pre svega, tako da su ovde neke uloge preokrenute, da Vlada ovde mora da da mišljenje, da može da se čeka koliko hoćeš na to mišljenje. Pa, nije tako, poštovana gospodo. Naša Skupština, prema Ustavu, prema zakonu, prema našem Poslovniku, mora da kontroliše Vladu.
Onda gospodin Martinović npr. ovde postavlja pitanje – pa kako vi mislite da li sam ja podvojena ličnost, kaže, pa da jednom ovako, a drugi put ovako, pa sada u jednom svojstvu…? Poštovana gospodo, uopšte me to ne interesuje. Gospodin Selaković npr. prihvata tu ulogu da ima i podvojenu ličnost, pa kaže – da li me pitate kao ministra ili me pitate u drugom svojstvu? Gospodin Martinović može da izabere da li je podvojena ličnost ili nije, ali to je nevažno. Važno je zašto naš Nacionalni prosvetni savet ne radi. Kako to da mi u ovoj Skupštini ne možemo da organizujemo jednu sednicu o akademskoj čestitosti npr, gospodine Bečiću? (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću, isteklo je vreme.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Imao sam još 10 sekundi.)
Tih 10 sekundi taman meni da kažem da niste merodavni da tumačite da li neko ovde nešto dela ili ne dela, mada tu reč delanje…
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ima u rečniku.)
Znam da ima u rečniku, ali nekako mi nije da se upotrebljava, ne prija mi. Tako da, nemojte molim vas da tumačite da li ovde neko nešto dela ili ne dela.
Reč ima gospodin Martinović, replika.
Molim vas, nemojte da izazovete repliku. Izvolite.

Daću sve od sebe, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo na terenu autentičnog tumačenja zakona. Autentično tumačenje zakona ima snagu zakona. Postupak za davanje autentičnog tumačenja zakona je propisan Poslovnikom u članu 194. i u članu 195. U kontekstu autentičnog tumačenja zakona krajnje je deplasirano pričati o tome kako Narodna skupština treba da kontroliše Vladu. Postoje Ustavom, zakonom i Poslovnikom propisani mehanizmi kako narodni poslanici kontrolišu izvršnu vlast, ali mi sada nismo na terenu kontrole izvršne vlasti. Mi smo na terenu autentičnog tumačenja zakona.
Kao predsednik Odbora ja sam imao obavezu da Vladi uputim radi davanja mišljenja predlog za autentično tumačenje člana 13. stav 3. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Na pisarnici Vlade, a ne na pisarnici Ministarstva prosvete, kao što je rekao jedan poslanik bivšeg režima, dopis Narodne skupštine je zapremljen 21. januara. Procedura u Vladi nije ni malo jednostavna. Dakle, to stigne Ministarstvu prosvete, Ministarstvo prosvete pripremi mišljenje, onda to ide Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, a sa Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo ide na resorni odbor Vlade koji se bavi pitanjima prosvete i tek onda dolazi na sednicu Vlade. Sada ima ovde, čini mi se, nedovoljno učenih poslanika u smislu poznavanja Poslovnika, pa ne znaju kako to izgleda.

Vreme.

Dakle, ne sastane se Vlada odmah, pa da mišljenje. Evo, sam da objasnim gospodinu Pavićeviću, pošto izgleda ne razume najbolje ovu materiju.
Dakle, gospodine Pavićeviću, dođe na pisarnicu Vlade, pa onda ide Ministarstvu prosvete, pa onda ide Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, pa onda ide Odboru za prosvetu Vlade, pa tek onda ide na sednicu Vlade. I zaista je Vlada u rekordnom kratkom roku od 21. januara do 2. marta uspela da završi ceo ovaj postupak, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo da završi taj posao 18. marta. Kada pitate ko je kriv, pitajte koleginicu koja sedi ispred vas. Ona je kriva.

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Uvaženi profesore, pretpostavljam da dobro poznajete Poslovnik. Pošto ste izazvali repliku i imamo još prijavljenih za repliku na vaše izlaganje, prvo oni moraju da dobiju reč, pa onda vi na izlaganje gospodina Martinovića, ako procenim da imate pravo na repliku.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS-a, dr Vladimir Orlić. Izvolite.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: I ja imam repliku. Po kom osnovu?)

Zahvaljujem.
Za slučaj da nekom nije jasno, po par osnova. Prvo, direktno obraćanje imenom i prezimenom i poziv da se odgovori na pitanje. Drugo, obraćanje stranci uz neki neprikladan komentar. I sve će to da stane u dva minuta, neverovatno.
Dakle, prva stvar, zašto se nalazimo i situaciji da je istekao mandat? Odgovor na to pitanje je uvek jedan te isti o čemu god da je reč, o čijem god mandatu, u bilo kom trenutku da se nalazimo i po bilo kojoj temi. Zato što se druge stvari nisu radile ranije. Da li ranije znači na vreme, prerano ili prekasno, to je drugo. Ali, da smo recimo sve ovo radili pre šest meseci, bilo bi završeno dovoljno, daleko od bilo kakvog roka. Možda da smo i pre dva.
U svakom slučaju, kada 15. januara radimo na tome, bez obzira da li vi predložili ili ne predložili da se donese autentično tumačenje, mi od tog momenta do danas ta četiri meseca, kojih su se neki danas grčevito uhvatili, nemamo i kraj priče. Da li je tu reč o onome ko je predložio imena prekasno, ili o onome ko je stavio na sednicu odbora prekasno, ili je možda previše vremena uzeto u međuvremenu za sva mišljenja, potpuno je irelevantno, šta god da isključite nemate ta četiri meseca lufta i to je odgovor na sva pitanja.
Drugo pitanje koje se tiče odnosa je pitanje zašto je ovo danas uopšte tema? Odgovor je više nego jasan, zbog selektivnog razumevanja. Ono što piše za sve poslanike isto, istim tekstom, istim pismom, na istoj stranci, u istom članu Poslovnika, neko razume zato što hoće da razume, želi da razume, a neko ne razume, ne zato što je teško za razumevanje, nego zato što prosto neće.
Treća stvar, ponudio sam vam alternativni zaključak. Predložite, dame i gospodo, da se odbije autentično tumačenje i nema nikakvog pisanja nazad predlagačima. Ali, neće niko, jer bez obzira koliko se pretvarao da ne razume, ipak razume da to ne bi bilo dobro. Hvala najlepše.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Reč ima dr Vladimir Pavićević, replika.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Imam pravo na repliku.)
Imate i vi, ali prvo gospodin Pavićević, on se javio pre vas.
Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, ja bih rado ustupio pravo gospođi Jerkov da ona pre mene govori.