Onda se izvinjavam.

Nije vas ni lično spomenuo ni stranku.

Gospodine Arsenoviću, ja vam se onda izvinjavam.

Nemojte se meni izvinjavati. Ja sam samo dobro pratio tok sednice.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Senić.
Reč ima Aleksandar Senić.

Zahvaljujem se. Žao mi je što je gospodin ministar finansija izašao. Dakle, na član 1. sam podneo amandman zbog usaglašavanja sa prethodnim amandmanom koji je već prihvaćen, dakle da se reč „izgradnje“ briše.
Više puta sam obrazložio zbog čega je neophodno da se reč „izgradnje“ briše iz naziva zakona, iz člana 1. zakona.
Priznajem da sam napravio tehničku grešku i dodao stav 3. koji u ovom članu ne postoji, pa je samim tim je to bio i osnov za odbijanje amandmana, ali je Odbor za finansije u istom ovom tekstu, kako glasi prvi deo mog amandmana, dakle u članu 1. stav 1. reč „izgradnje“ briše se, predložio i očekujem da će taj amandman biti usvojen, tako da će i član 1. zakona biti usklađen sa Zakonom o planiranju i izgradnji, a takođe i sa nazivom zakona o kome danas diskutujemo. Hvala.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podneo je amandman na član 1. Molim ministra Selakovića da se izjasni.

Zahvaljujem. Prihvata se amandman Odbora.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vladimir Pavićević, narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Vidim da je prisutna velika nervoza, što je posledica toga što očigledno sada jednom delu vladajuće koalicije, da ovim zakonom, u stvari Vlada pokušava da opere ruke i da ono što je u njenoj nadležnosti, znajući da radi nešto što nije ni na korist, ni po zakonu, ni na korist ovoj državi i narodu, da tu odgovornost prebaci poslanicima vladajuće većine.
Vidim da je pametniji deo tih poslanika, odnosno da nije došao na sednicu.
Član 2. kaže da se utvrđuje javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti u cilju privođenja zemljišta nameni za „Beograd na vodi“, da parafraziram.
Inače, po Zakonu o eksproprijaciji, javni interes može da se utvrdi za izgradnju objekata u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture objekata za potrebe državnih organa i organa teritorijalne i lokalne samouprave, objekata za potrebe odbrane zemlje, kao i za izgradnju stanova, ali kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica.
Takođe, javni interes može da se utvrdi za eksploataciju mineralnih sirovina za obezbeđenje zaštite životne sredine, itd.
Nigde se ne pominju mogućnosti, niti mogućnost, jedna ili više njih da utvrdi javni interes na nečemu gde treba da se grade komercijalni sadržaji, kao što su stanovi, molovi, kafane, i šta već tu ima da se gradi.
Ne može da se utvrdi javni interes u izgradnji stambenog ili poslovnog prostora. To nije logično. Vlasnici tog stambenog ili poslovnog prostora nakon okončanja izgradnje će postati neka fizička ili pravna lica, u privatnom vlasništvu i time se privatno vlasništvo u jednom trenutku prenosi u nivo javnog interesa i javnog vlasništva, samo da bi bilo prodato pod povoljnim uslovima nekom drugom, a to nije u skladu ni sa zakonom, ni sa Ustavom.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.