Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovana predsednice.
Postavio bih ministru Sertiću pitanje, odnosno zahtev da dostavi meni, kao narodnom poslaniku, i svim narodnim poslanicima ugovor koji je država Srbija potpisala sa firmom „HPK inženjering“, a koja treba, kako smo to videli iz medijskih izveštaja, u naredne tri godine da preuzme upravljanje Železarom Smederevo.
Bilo je najava da će taj ugovor biti javan, da će se videti koje su to obaveze pred novim menadžmentom, koja su njihova ulaganja, garancije, da će plan koji su predstavili prilikom javljanja na tender za dobijanje prava da upravljaju Železarom, koje su garancije da će taj plan sprovesti i koje su obaveze Republike Srbije, vezano za naknade tim menadžera, koji je prvobitno, koliko sam shvatio, trebao da čini 12 ljudi, a onda vidimo u nekim izveštajima da se radi o 25 ljudi. Sve te stvari ostavljaju dosta prostora za pitanja i spekulacije oko toga kakvo je stanje u Železari, kakva je budućnost te važne fabrike za Republiku Srbiju.
Između ostalog, kada je propao plan A, a on je bio predstavljen kao siguran, pa nam je krajem prošle godine premijer ovde najavio veliko slavlje do 31. januara ove godine, kada završimo posao sa „Esmarkom“, onda smo prešli na plan B, koji je u međuvremenu postao bolji od plana A, pa su u promociji toga plana B i premijer i ministar i mnoge kolege ovde govorile kako zbog uspešnog rada starog menadžmenta, menadžmenta koji je postavila Vlada Republike Srbije, zalihe robe i sirovina u Železari Smederevo iznose 170.000.000 dolara. Kada je potpisivan ovaj ugovor, čuli smo da su te zalihe u stvari 90 miliona dolara. Sada mene zanima – gde je nestalo 80 miliona dolara u zalihama? Da li je to bila samo priča, propaganda ili nije? Kolike su tačno bile zalihe u trenutku kada je menadžerski tim HPK preuzeo vođenje Železare? Da li su te zalihe i koliko garantuju proizvodnju i kada će se krenuti sa nabavkom novih sirovina i iz kojih sredstava? Da li je to iz sredstava koje će Železara sada krenuti da sama stvara, jer je ona prethodnih godina bila mesečno subvencionisana od strane budžeta Republike Srbije sa 10 do 12 miliona dolara? Sada bi trebala sama da nadoknadi taj minus, a i da stvara novu vrednost, dovoljnu da kupuje nove sirovine.
Da se ne bi desilo nešto neočekivano, nešto što do sada nismo čuli, da se ne bi desilo ono što nam se dešava sa „Air Serbia“…
(Zoran Babić, s mesta: Šta se dešava sa „Air Serbia“?)
Sa „Air Serbia“ se dešava da čujemo da pravi profit od dva miliona evra, ali ne znamo da je Vlada Srbije imala obavezu da u prošloj i ovoj godini daje 22 miliona evra u novcu „Air Serbia“. Bilo bi dobro da sve te podatke građani Srbije znaju, jer kada je bila priča ovde u parlamentu o „Air Serbia“, argument o tome kako je to dobar posao bio je da je firmu „Austria airlines“ kupila „Lufthanza“ tako što je država Austrija platila 500 miliona evra da je preuzme „Lufthanza“. Mi smo do sada platili za „Air Serbia“ 300 miliona evra. Ne znam da li je to dobar posao ili ne.
Da ne bi građanima ovde prodavali maglu kako se to kaže, potrebno je da imamo sve papire i ja zato ponavljam moje pitanje za ministra Sertića i zahtev da nam dostavi ugovor koji je sklopljen sa „KPK Inženjeringom“ o preuzimanju rukovođenja „Železare Smederevo“. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poslanice, prvo pitanje bih ponovio od 21. januara ove godine, pitanje koje se odnosi, postavio sam ga Ministarstvu finansija sad bih ga postavio Vladi. Možda će Vlada da odgovori pošto se Vlada mnogo brine za privrednike. Pitanje je koje se tiče privrede i tiče se štete nastale u majskim poplavama.
Kao što znate privreda i građani su pretrpeli štetu preko dve milijarde evra. Mnogi privrednici su imali ogromne štete, poplavljena im je roba. Roba je u skladu sa propisima popisana, komisije su opštinske to uradile, osiguravajuće kuće. Nakon toga očekivalo se da Vlada otpiše PDV tim kompanijama na propalu robu u skladu sa zakonom i pozitivnim propisima. Ni dan danas poreska uprava, odnosno njene filijale nisu dobile informaciju o tome na koji način i da li mogu da otpišu PDV privrednicima koji su imali ogromne štete u poplavama. Ako je Vladi toliko stalo do privrede, do razvoja, do slobodnog tržišta, evo prilike da se pokaže da se konačno ovim ljudima izađe u susret i da se poštuje zakon koji je na njihovoj strani.
Jasno je da Vlada na sve načine pokušava da uzme svaki dinar i od građana i od privrede, ali mislim da bi ovi ljudi da bi opstali u svom poslu moraju da budu saslušani od države i mora država da ima sluha da primeni sopstveni zakon i sopstvene propise kako bi njima omogućila da barem porez na tu štetu koju su imali u robi mogu da otpišu.
Drugo pitanje ministarki infrastrukture, pošto postoje razne spekulacije u javnosti oko izgradnje Koridora 11 ili Južnog Jadrana. Pitanje je ko su izvođači i podizvođači koji trenutno rade na ovom koridoru?
Treće pitanje je za Vladu Republike Srbije. Ovih dana u Kraljevu su protesti građana iz naselja Grdica zbog poplava koje izaziva zapadna Morava. To nije ništa čudno, građani su jako nezadovoljni, jer ovaj problem traje dugo. Trajao je i za vreme prethodne vlasti i nije ništa sporno. Ono što je potpuno neverovatno jeste da proteste organizuju odbornici vlasti koji prozivaju imaginarnu vlast da pomogne, ne prozivaju Vladu Republike Srbije. Ja danas hoću da pomognem odbornicima vlasti koji milione troše na sokake u tom istom naselju, ali zato nema novca za odgovarajući bedem.
Sada pitam Vladu Republike Srbije, pošto oni očigledno ne smeju da pitaju Vladu Republike Srbije – kada će da izađe u susret građanima naselja Grdica iz Kraljeva, Jadrani i da pomogne odnosno obezbedi izgradnju ovog bedema.
Četvrto pitanje se odnosi na Ministarstvo privrede, regionalnog razvoja, ali i na celu Vladu. Ja sam na sajtu Ministarstva privrede i Agencije Vlade Republike Srbije video tabelu sa ukupnim podsticajima regionalnog razvoja koja se odnosi pojedinačno i može da se vidi za svaku opštinu. Konkretno za Kraljevo ima pregled prema godinama, od 2011. godine kada je podsticaj zapošljavanja bio 227 miliona, u 2014. godini podsticaj zapošljavanja je bio 75 miliona. Zatim podsticaj izvoza pošto se Vlada hvali privredom kako podržava sve one koji proizvodi, kako očekuje od svakog da se maksimalno angažuje i zaradi za sebe, podsticaj izvoza je sa 148 miliona pao na 28,9 miliona. To je pet puta manje. Dalje, podsticanje proizvodnje, ovo je posebno zanimljivo, 353 miliona i 900 hiljada na 22 miliona.
To je više nego 15 puta manje. Kada dođemo do ukupne cifre kroz godine, to se smanjivalo od 2011. godine do 2014. godine, svake godine sve manje sa milijardu i 650 miliona na 839 miliona. Toliko je briga Vlade Republike Srbije za regionalni razvoj, za pražnjenje nekih regiona. Toliko vodi brigu o građanima iz ovih regiona da svake godine njima ide sve manje sredstava. To je slučaj i sa Novim Pazarom, gde imate podsticaj zapošljavanja sa 142 miliona na 46 itd. znači, ukupni podsticaj za Novi Pazar sa 768 miliona na 182.
Pitanje za Vladu Republike Srbije je zašto se ne čini više za regionalni razvoj ovih krajeva?

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Pre nego što nastavimo rad, poslanici dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim učenike Filološke gimnazije iz Beograda koji su pratili deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Mladen Grujić, Milorad Stošić i Ljiljana Nestorović.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 2. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O UTVRĐIVANjU JAVNOG INTERESA I POSEBNIM POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE I IZDAVANjA GRAĐEVINSKE DOZVOLE RADI REALIZACIJE PROJEKTA IZGRADNjE „BEOGRAD NA VODI“
Saglasno čl. 89. i 90. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije, svi članovi Vlade Republike Srbije, kao i Srđan Kokotović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Aleksandra Damnjanović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Radmila Jagodić, pomoćnik ministra finansija, Đorđe Milić, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Saša Novaković, viši savetnik u Ministarstvu finansija.
Samo da pitam saradnike ministra. Napravićemo pauzu od pet minuta pošto je ministar na putu ka ovamo.
(Posle pauze)

Dobro došli gospodine ministre.
Počinjemo sa radom.
Prelazimo na drugu tačku dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O UTVRĐIVANjU JAVNOG INTERESA I POSEBNIM POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE I IZDAVANjA GRAĐEVINSKE DOZVOLE RADI REALIZACIJE PROJEKTA IZGRADNjE „BEOGRAD NA VODI“.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić, mr Dejan Čapo, Vladimir Pavićević, Zoran Živković, Olgica Batić, Katarina Rakić, Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Dušan Petrović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, dr Blagoje Bradić, Ivan Karić, Aleksandar Senić, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić, kao i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Dušan Petrović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, vi ste danas sami tu, jel tako, poštovani narodni poslanici, hteo sam na galeriji pozdraviti goste ali ih danas nema, izgleda da su oni bili tu prošli put zbog…

Ne vidite dobro, bili su gosti u Narodnoj skupštini, ali su otišli, gospodine Veselinoviću.

Gosti su bili kada se prošli put raspravljalo verovatno zbog premijera, a ne zbog „Beograda na vodi“, u koji oni ne veruju, kao ni spontano okupljeni građani koji su prošli put bili a danas ih nema.

U ovom amandmanu koji se odnosi na naslov zakona, tražili smo da se briše reč: „javnog“, zato što smatramo da ne može javni interes biti izgradnja luksuznih apartmana i luksuznog kancelarijskog prostora, čak ni ugostiteljskih objekata koje tamo planiraju da grade, jer nije moguće da se jedan oblik privatne svojine zamenjuje drugim oblikom privatne svojine. Dakle, umesto Petra Petrovića, tu bi trebalo da stanuje Marko Marković. Ovim se na najgrublji način vređa osnovni postulat na kome počiva naš Ustav i na tome zakonodavstvo, a to je – nepovredivost javne svojine.

Premijer Vučić nije rekao istinu kada je rekao da će ta svojina biti javna. Neće. Na tome će se sagraditi stanovi koji će biti privatni. Dakle, privatna imovina će se zameniti privatnom imovinom samo drugog vlasnika, pitanje je kog državljanstva, i u tom smislu smatram da je potrebno da se briše reč: „javnog“ u naslovu ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Veselinoviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.