Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom gospodine Bečiću, poštovani ministre Vujoviću i poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti iz Ministarstva kojim upravlja koliko znam gospodin Vujović, malopre je gospodine Bečić prekršio po ko zna koji put Poslovnik Narodne skupštine, član 103. koji definiše reklamiranje Poslovnika.
U okviru tog člana poštovana gospodo, omogućeno je jednom narodnom poslaniku da iskoristi vreme od dva minuta da obrazloži povredu Poslovnika. Gospodin Božović jedan od narodnih poslanika ovde javio se po povredi Poslovnika, pokušao da obrazloži kako je povređen Poslovnik, a vi ste ga gospodine Bečiću mimo Poslovnika, mimo pravila, mimo procedura, mimo zakona gospodine Bečiću, prekinuli pre nego što je isteklo dva minuta i time sprečili gospodina Božovića da završi svoje obrazloženje povrede Poslovnika.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Isto kao kod vas, da malo pažljivije čitate Poslovnik, gospodine Pavićeviću, da pažljivije čitate Poslovnik u Poslovniku se kaže, može se govoriti najduže do dva minuta, znači do dva minuta. Predsedavajući u ovom slučaju po članu 104. lepo se kaže – o korišćenju prava i stava 1. i 2. da ne čitam stav 1. i 2. vrlo dobro ga poznajete, odlučuje predsedavajući Narodne skupštine. Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću.
Po Poslovniku, gospodin Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili član 27. koji kaže – da se o sprovođenju ovog Poslovnika stara predsednik Narodne skupštine, da se stara o primeni ovog Poslovnika.
Znači, govori se o tome u članu 103. da narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu Poslovnika u trajanju do dva minuta.
Gde piše da predsedavajući odlučuje, kada će da skrati to vreme? Sačekajte da govornik govori do dva minuta, da kaže one argumente koje ima u tih dva minuta, a onda vi kako kaže ovaj Poslovnik, odgovorite na to da li smatrate da je Poslovnik povređen ili nije, možete i da utvrdite da je neko zloupotrebio povredu Poslovnika i da izreknete mere.
Znači, u ovom Poslovniku to što ste vi rekli ne piše, nemate vi pravo da oduzmete nekome reč kada prođe manje od dva minuta. Takođe, rekli ste da posebno danas zbog važnosti ove sednice, vi ćete na ne znam koji način da određujete ko će imati pravo na repliku ili ne.
Gde piše u ovom mrskom Poslovniku, vama mrskom, da je danas neko poseban dan i da danas važe neka posebna pravila. Važe pravila ista kao i svakog dana i važe pravila ista za sve. Ne može da priča šef vaše poslaničke grupe na repliku dva minuta i 20 sekundi, kada ovde jasno piše da replika traje dva minuta. Gde mu neko daje pravo osim vas? Molim vas da onda imamo pravo i mi na repliku onako kako piše u Poslovniku, a u Poslovniku piše da pravo na repliku dobija i onaj koji je pogrešno protumačen.

Zahvaljujem gospodine Đurišiću. Kao što vidite da vas nisam prekinuo, jer niste zloupotrebili pozivanje po Poslovniku, objašnjavali ste zbog čega mislite da sam ja prekršio Poslovnik. Onog momenta kada neko od govornika pokušava da zloupotrebi Poslovnik i koristi to za repliku i Poslovnik omogućava da je to do dva minuta, ja kao predsedavajući mogu da sprečim poslanika da krši Poslovnik. Zahvaljujem.
Da li još neko ima po Poslovniku. Reč ima gospođica Jerkov. Izvolite.
Izvinjavam se, da li želite da se Skupština izjasni? Da, u redu, smatrao sam da i treba da se Skupština izjasni.

Uvaženi gospodine Bečiću ako možete gospodina Babića da opomenete da ne govori dok drugi narodni poslanici govore, jer nas omete zaista u izlaganjima.
Skrenula bih vam pažnju na to da ste prekršili član 27. Poslovnika koji kaže da se predsednik u našem slučaju potpredsednik Narodne skupštine stara o primeni ovog Poslovnika. To znači da član 104. propisuje u kojim uslovima vi dajete repliku. Vi možete samostalno o tome da odlučujete i to je jeste ekskluzivno pravo predsedavajućeg, ali ne na osnovu toga ko vam se dopada ili na osnovu toga ko iz vladajuće koalicije, a ko nije iz vladajuće koalicije, nego na osnovu toga da li su ispunjeni uslovi iz ranijih stavova člana 104.
Dakle, ne daje se replika samo ako neko nekoga uvredi. Pa, vi ste malo pre rekli gospodinu Babiću i dali mu repliku upravo samo iz tog razloga što je spomenuta stranka kojoj on pripada. Ako je sada cilj da se mi dovijamo pa da ne govorimo tačna imena stranaka, mi možemo tako funkcionisati ali to celoj ovoj raspravi daje jedan neozbiljan ton, a mi na taj način nećemo da razgovaramo o ovom projektu koji će znate malo i da košta građane. Ako je cilj da mi sada ne govorimo imena stranaka pa da izbegavamo da pomenemo ime i prezime narodnih poslanika da biste vi imali razlog da ne date repliku onda možemo i tako da radimo, ali samo onda recite jer će se takva pravila na sve odnositi jer nije to u pitanju nikakav domišljatost poslanika iz vladajuće koalicije koji to rade nego jedan, ja bih rekla, nekorektno ponašanje, kom možemo i mi da pribegnemo, a ako vi tako kažete da treba.

Zahvaljujem se gospođice Jerkov. Ja sam upravo to i rekao, da kada bude pomenuta stranka u negativnom kontekstu da će ta osoba dobiti pravo, ta stranka dobiti pravo ili predstavnik te stranke pravo na repliku. Ništa više i ništa drugačije od Poslovnika, tako da ne znam šta sam rekao što se vama nije svidelo. Zahvaljujem.
Da li želite da se Skupština izjasni? Da, u redu i hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Imajući u vidu da se javljam po amandmanu, a naročito imajući u vidu da se u odnosu na određene kritike koje se vezuju za sam Predlog zakona, a naročito član 1. moramo se jako precizno izjašnjavati onda je potrebno istaći nešto što pravna struka ne može da prihvati. Ovde je rečeno da u Predlogu zakona treba da stoji navodno i šta je to što treba da bude izgrađeno, od kog materijala, sa kojim sredstvima i kojim novcem. Pa, ljudi moje, pravnički je to za nas pravnike apsolutni nonsens. Ne razumem kritizere koji ukazuju na nešto što u normi ne može da bude sadržano.
Podsetiću samo da ovaj zakon o kome danas raspravljamo predstavlja procesno pravni zakon. On sadrži elemente procedure u kojima se sprovodi odgovarajući postupak. U kome se rešavaju određena pitanja kako statusna tako i druga.
Dakle, ovde imamo apsolutno proceduru koja se reguliše ovim zakonom. Ako je to tako, a jeste tako, onda dolazimo do one suštinske stvari – šta je to u suštini lex specialis? Pa nije to samo ono što smo slušali kada smo ovde razgovarali i o načelnoj raspravi o ovom zakonu. To je ono što sadrži uvod u pravo. Ne postoji zakon koji nije podložan derogaciji. Oni koji su studirali Pravni fakultet naučili su jednu rimsku sentencu koja ka kaže „lex specialis derogat legi generali“, a to znači da se upravo i suština specijalnog zakona odnosi na derogaciju opšteg zakona, a to znači da bilo koji zakon, pa i zakon o planiranju i izgradnji, u određenom delu može biti derogiran.
Mi smo i u pravnoj praksi i u životnim situacijama i životnim okolnostima dolazili na brojne slučajeve kada se bilo koji zakon derogira. U sudskoj praksi je to često.
Norma normu derogira a ne zakon zakon. Ono što je veoma važno istaći zbog građana, jeste činjenica da u ovom slučaju se nije moglo drugačije pristupiti rešavanju problema osim donošenjem lex specialis.
Kada se govori o ustavnosti, pošto se ovde često…

Molim vas, gospođice Jerkov, dozvolite gospodinu Jovanoviću da završi izlaganje.

Hvala Borko.

Takođe, gospodine Stefanović.
Nemojte da uznemiravate gospođicu Jerkov.