Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, na osnovu izlaganja ministra pravde, gospodina Selakovića, ja u svojoj ruci držim jednu presudu Ustavnog suda, koja je 31. oktobra 2012. godine doneta, koja se poziva na načelo jedinstva pravnog poretka, utvrđenim članom 4. Ustava, kao što ministar pravde vrlo dobro zna, imajući u vidu da ustavno načelo jedinstva pravnog poretka nalaže da osnovni principi i pravni instituti predviđenim zakonima, kojim se na sistemski način uređuje jedna oblast društvenih odnosa, budu poštovani i u posebnim zakonima, gospodine Selakoviću.
U ovom slučaju, sistemski zakon jeste Zakon o eksproprijaciji, gde se krši član 20. Zakona o eksproprijaciji, koji decidno govori šta je javni interes. Dakle, ovde Vlada Republike Srbije želi da na narodne poslanike prenese odgovornost kršenja Ustava Srbije. Krši se Ustav Srbije u članu 4. gde se govori o jedinstvu pravnog poretka, a u članu 58. gde se predviđa da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenim zakonom, a u ovom slučaju zakon je Zakon o eksproprijaciji i prekršen je član 20. Uporno pokušavate da šoping-mol proglasite javnim interesom u Republici Srbiji. Neće građani imati interes od šoping-mola, i to ova Vlada vrlo dobro zna.
Šta je još ovde suština? Suština je da se Vlada sa svojom poslovnom mahinacijom sa investitorom zaštiti iza većine u ovom domu Narodne skupštine, i to sigurno neće proći, kad tad, i vi ste toga svesni. Neko će zbog ovoga odgovarati pred pravosudnim organima Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Neverovatna je briga predstavnika bivšeg režima o Ustavu i pravnim načelima naše zemlje, a videli smo u prošlosti koliko im je stalo da obave reformu pravosuđa u našoj zemlji i kakve su ocene dobili od EU i građana Republike Srbije.
Jedan poslanik bivšeg režima kaže - uradili smo sve i svašta, izgradili smo desetine kilometara autoputa, podigli smo infrastrukturu, sve smo uradili i, na kraju je rekao, građani to znaju. Ako znaju, gospodo, zašto ste na izborima dobili 5% ili 6%, ako znaju? Ili vređate građane Republike Srbije ili nešto sa vama nije uredu. Smatram da je naš narod inteligentan i takođe vide da ovaj projekat donosi nešto dobro Srbiji.
Ako govorimo o Zakonu o eksproprijaciji, u samom zakonu piše da Vlada može utvrditi javni interes za eksproprijaciju ako je eksproprijacija nepokretnosti neophodna za izgradnju objekata u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne infrastrukture, energetike, itd. Kao što znate, u ovom projektu će biti i zdravstvenih ustanova i sportskih ustanova, 242 hiljade kilometara kvadratnih će biti zelenih površina, 62 hiljade metara kvadratnih objekata koji imaju zdravstvenu namenu, socijalnu namenu, ali ono što je najbitnije za građane Republike Srbije, ono što je najbitnije za SNS jeste posao za naš narod, posao za građane Republike Srbije.
Naveo sam jedan primer. Očigledno to predstavnici bivšeg režima ne mogu da shvate, jer njima nikada u interesu nije bio narod, nego lični interes, a mi usvajamo zakon od javnog interesa i očigledno im to smeta.
Sa druge strane, moj lični stav, a to sigurno dele i ostali poslanici, čak i koalicije, nije njima sporan „Beograd na vodi“, sporan je čovek koji taj projekat sprovodi i koji želi da donese boljitak našoj ekonomiji, koji želi da donese nova radna mesta, koji konačno želi da podigne našu zemlju, jer je devastirana unazad 20 godina. To je problem. Aleksandar Vučić je njima problem, a ne „Beograd na vodi“. Sa druge strane, dobro je što građani prepoznaju inicijativu Aleksandra Vučića. To im ne možete oduzeti.
Naveo sam primer da pretpostavimo da pet hiljada ljudi radi na tom projektu svakoga dana, pet, a biće više. Procenjuje se oko 13 hiljada, ali neka bude pet, neka je bruto plata 800 evra, jer će tu biti inženjeri, mašinski, građevinski, biće obični radnici, tesari, zidari, fizikalci, svi će raditi na tome. Samo na tih pet hiljada plata mesečno imamo oko četiri miliona evra, godišnje oko 40 miliona evra na račun plata, što će nam upumpati živ novac i kod onog trgovca što prodaje kikiriki, semenke i onoga što proizvodi gumu, plastiku, staklo, sve što je neophodno za izgradnju ovog projekta, a sve što je neophodno u funkcionisanju našeg života, naših građana u Beogradu.
Vi govorite o „Beogradu na vodi“, hajde da ne pričamo o „Beogradu na vodi“, evo ja vas pitam – a, šta ste to uradili u Beogradu inače? Šta ste to uradili na primer u opštini Voždovac, podavalski deo, ljudi nemaju vodovod…

Gospodine Jovičiću, morate da govorite o temi, ne možete da govorite van teme.
(Zoran Babić, s mesta: O temi govori. To je javni interes.)

O temi govorim. Javni interes.

Gospodine Babiću, nemojte da dobacujete.

Za mene je javni interes sveto pismo.

O javnom interesu možete. Izvolite.

Za njih je to samo politička borba protiv Aleksandra Vučića.
Gospodine predsedavajući, ja ću vas uputiti, postoji jedna opština na koju su svi odavno zaboravili. To je na primer opština Palilula, koja je šest kilometara vazdušnom linijom od Trga Republike. Tamo ljudi i dalje imaju septičke jame, nemaju vodovod, nemaju kanalizaciju, nemaju infrastrukturu, nemaju bezbednost. Ko je za to kriv? E, to ćemo mi da rešavamo gospodine predsedavajući u narednom periodu i dovešćemo investicije u glavni grad, dovešćemo investicije. Videli ste juče u Krupnju da su ljudi zaposleni, to će se desiti i u ostalim delovima Srbije, ali to u vama budi…

Gospodine Božoviću, nemojte da dobacujete.