Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, ovde se radi o nečemu što Vlada Republike Srbije pokušava uporno da predoči javnosti, a to jednostavno nije istina.
Član 58. Ustava, gospodine Selakoviću, očigledno da vi niste pročitali, pa evo iskoristiću priliku, predviđa da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu Zakona o eksproprijaciji u članu 20.
E, sada javni interes je 0,8% javnih objekata izgrađenih na teritoriji Savskog amfiteatra na 177 hektara, Da li je to javni interes? Vi možete gospodine Selakoviću da pred ovu Skupštinu, pošto imate apsolutnu većinu, da stavite da je danas 13. avgust i da Narodna skupština utvrdi to i kažete – jeste, javni interes je da mi sada privatizujemo Narodnu banku Srbije i da je privatizuje gospođa Jorgovanka Tabaković, ali to nije javni interes. Vi ga možete tako proglasiti, ali to nije to.
Vi na osnovu većine pokušavate da vređate zdravu pamet građana Srbije.
Nema javnog interesa u 0,8% objekata javne namene, pri tom nemamo u ugovoru da se investitor obavezuje i na tih 0,8% objekata javne namene, jer ugovor nemate.
Kažete da će on uložiti tri milijarde evra direktno na područje Savskog amfiteatra i onda ste rekli pre dva dana da svako ko uloži tri milijarde evra za njega ne treba da važe Ustav i zakoni Srbije. Zato što je Bog dao da Abu Dabi bude u centru Beograda. To se sigurno neće dogoditi.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Šta fali?)

Molim vas gospodine Đukanoviću, nemojte da dobacujete.

Pet stotina miliona evra košta zemljište građana Beograda. Vi ga bez bilo kakvog ugovora o gradnji „Beograda na Vodi“ poklanjate investitoru. Zbog toga ste došli danas u Narodnu skupštinu da poklonite pola milijarde evra investitoru koji je prijatelj vašeg premijera i verujte mi na reč jednog dana će pravosudni organi imati pune ruke posla kada je ova stvar u pitanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Božoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Izvolite.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
Imate pravo, ali moram da obrišem listu da se prijavite onda posle gospodina Jovičića.
Izvolite gospodine Jovičiću.

Hvala predsedavajući.
Poznato nam je da predstavnici bivšeg režima se razbacuju milionima. To im je bilo valjda u krivi dok su bili na vlasti, pa milioni vamo, milioni tamo.
S druge strane, što se tiče privatizacija, nema šta da se privatizuje. Sve su bile pljačkaške privatizacije tako da više nema šta da se privatizuje. Stigli su za tako jedan kratak vremenski period, jer govorimo od dve hiljade i nešto preduzeća koja su bila u procesu privatizacije, da sve lepo postignu, da privatizuju, ali građani od toga su dobili, nećete verovati 400 hiljada otpuštanja. Dobili su slabiji životni standard. Ništa od toga nisu videli i zato ste i platili cenu na izborima.
Kada govorimo, s obzirom da prethodi govornik je ako gledamo u akademskim krugovima jedan od uvaženijih pravnika, ne bih ja to potcenjivao, ali postoje aršini kada DS vlada, moram da pomenem, i kada neka druga vlada. Pa, na primer Mirko Cvetković 2010. godine usvoji „leks specijaslis“. Vlada Mirka Cvetkovića je donela takav zakon sa ograničenim važenjem, Zakon o podsticaju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize, četiri hiljade šesto šesnaest stanova koji danas čini naselje Stepa Stepanović.
Ono što je važnije od ovog zakona, „leks specijalisa“, što je urađeno sve van konkursa. E, sad kakva razlika postoji između ovog zakona koji danas usvajamo i onog koji je usvojio Mirko Cvetković? U to vreme sve je bilo bez konkursa, sakriveno od javnosti, pod izgovorom da se grade socijalni stanovi, koji su posle u to vreme koštali 1.300 evra po kvadratu, ja tu ne vidim ništa socijalno, to je jaka cena za bilo kog građanina Republike Srbije, osim za one koji su možda bili u stranci koja je taj zakon usvojila.
Ovaj zakon omogućava da dobijemo priliv investicija. Zakon koji je usvojio Mirko Cvetković i sve to što se gradilo u Beogradu je bilo iz budžeta. Podstakli su to naravno zaduživanjem, uzimali kredite, koje mi danas vraćamo. Ovde nema kredita, ljudi, ovo je 3,5 milijardi evra investicija kroz nekoliko faza. Nemate šta da izgubite.
Pričate o infrastrukturi. Kažete - 500 miliona evra za eksproprijaciju, pa to je neistina, 270 do 280 miliona će sve koštati sa infrastrukturom, ali mi i da nema „Beograda na vodi“ za razliku od vas želimo nešto da uradimo za građane Beograda i građane Srbije. Želimo da uradimo. Za 20 godina niste mogli kanalizaciju da uvedete. I nije ni čudo što se non stop pozivate na kraj 18 i početak 19 veka, jer ni tada nije bilo kanalizacione mreže, ali su imali viziju jednog dana da je uvedu, a vi to niste uspeli ni u 21. veku.
Šta hoću da kažem? Ovaj projekat nije iz kredita, ovaj projekat je čista investicija koja će pre svega dovesti do toga da ostale projekte završimo, koje gospoda nisu uspeli, a to je Prokop koji će početkom sledeće godine konačno da se završi, da izmestimo autobusku stanicu, da taj najatraktivniji potencijal naše zemlje iskoristimo.
Vi, ja ne znam da li je moguće da kažete – to je najveći potencijal naše zemlje, ali pošto je to potencijal ne želimo tu ništa da radimo, nego želimo to da čuvamo, da negujemo korov, da negujemo olupine, da građani ne mogu ni da se prošetaju tim stazama u tom predelu. Znači, to je vaša politika.
Naša politika je kontinuirani razvoj Srbije, Beograda i Srbije, nova radna mesta. Nemojte se non stop pozivati vi na zakone, krišili ste ih na svakom ćošku.
Na kraju krajeva niste ih vi ni usvajali nego drugi su vam pisali. Pisali su vam oni koji su na osnovu tih zakona sebi omogućili profit na štetu građana Srbije, na štetu svih nas, da ih ne navodimo ko su ti, ali su sebi odvojili i stekli dosta bogatstva i sad odjednom kada neko želi da investira 3,5 milijarde evra vama smeta.
Zašto? Zato što je javni interes, zato što taj neko ko da taj novac neće dozvoliti zloupotrebe. Jer, najlakše ste mogli da pljačkate građane Srbije, ali ne možete da pljačkate strane investitore. Videli smo probleme i oko mosta Zemun-Borča. Hvalite se time. Da nije bilo Kineza, taj most bi koštao dve milijarde. Da se pitao bivši gradonačelnik, a vi ste bili njegov najbliži saradnik. Nisu dozvolili. Zbog toga ste imali probleme i u vašoj stranci.

Gospodine Jovičiću, nemojte da se obraćate drugom narodnom poslaniku.

Obraćam se vama, predsedavajući. Za SNS je javni interes iznad svega, ali ne volim i nikada neću dozvoliti da se na javni interes pozivaju oni koji su sve moguće radili u ime ličnog interesa. To je nama potpuno jasno.
Još jednom ponavljam – nije vama problem „Beograd na vodi“, vi ste imali „Menhetn na vodi“, od njega nismo videli ništa, ali tada ga niste kritikovali, niste se pozivali ni na Ustav, ni na šta se niste pozivali. Pretpostavljam da bi taj Menhetn gradio neko ko danas više u Srbiji nema te privilegije da na račun građana Srbije sebi odvaja profit i stvara bogatstvo. Vas to boli. Vi ste poduprti nečijim interesima da ih štitite, ali za nas postoje samo interesi građana Republike Srbije. Ne postoje interesi ni Miškovića niti bilo koga drugog.
Još jednom ponavljam, ovaj projekat je za Srbiju šansa razvoja i ako vam smeta jedan čovek koji taj projekat gura posle 100 godina i došao je u priliku da ga sprovede, ljubomora je negde u prirodi čoveka, ja to razumem, ali nemojte biti ljubomorni na Srbiju ako ste ljubomorni na Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem se gospodine Jovičiću.
Reč ima prof. dr Janko Veselinović, pa gospodin Božović, pa gospodin Babić, pa gospođa Vukomanović.
Izvolite, gospodine Veselinoviću.

Hvala poštovani predsedavajući.
Prvo da uzvratim ne radi komplimenta, nego zaista što to mislim. Dosta poštujem gospodina Selakovića iz jednog razloga – završio je državni fakultet i dobar je pravni stručnjak. Nezadovoljan sam, naravno, njegovim ministarskim poslom, ali sam zadovoljan što je završio državni fakultet, nije polagao za nekoliko dana mastere i doktorske studije.
Međutim, gospodine Selakoviću, vi ste mene zaista još jednom osvestili kada je u pitanju „Beograd na vodi“. Vi ste dobro rekli kako mi znamo šta će se tu graditi, odnosno sada se radi samo eksproprijacija, utvrđuje se javni interes. Tačno, gospodine Selakoviću, mi nemamo ni predugovor, ni pismo namera, ni ugovor, imamo samo jednu maketu i obećanje, priče, kako je rekao predsednik Vlade – njegove snove.
Znate šta gospodine Selakoviću? Snove ima i 100 hiljada porodica kojima je Vučić obećao izgradnju socijalno jeftinih stanova od 378 evra, pa sada oni imaju noćne more jer ne znaju kako da prežive, odnosno vežu kraj sa krajem.
Tačno je, ovo jeste put kojem ne vidimo kraj zato što se utvrđuje javni interes, stvara se, po pričama, mogućnost da se jednoj privatnoj kompaniji koja ima osnivački kapital od 100 dinara da mogućnost da gradi jedan tako impozantan projekat.

Vreme.