Zamolio bih samo ako može malo tišine.
Nisam imao nameru uopšte da se javljam da diskutujemo, niti nameravam danas u toku dana nešto mnogo da se javljam. Znate, ovde je razlika u sistemu vrednosti, neko želi da nešto napravi od svog rada, a neko uživa u šiblju, komarcima, rastinju itd. Ali, kada govorimo o javnom interesu, znate, 2000. godine imali smo sijaset nekih državnih preduzeća koja su imala delatnost od javnog interesa, pa ste iz rasprodavali u bescenje i niste mnogo marili za javni interes onda. Baš vas je bilo briga za javni interes. Ne znam da li je u javnom interesu kada neko da bespovratni kredit za vinograde, a danas se poziva na javni interes.
Kada smo već kod toga, sigurno nije javni interes, draga gospodo, da imamo bespravnu gradnju, a u tom delu smo imali koliko hoćete bespravne radnje u periodu gde ništa niste uradili. Nije sigurno u javnom interesu da imamo prostituciju. Izvinite, svi koji živimo u Beogradu znamo šta se dole odvija i koliko je to strašno. Javni interes je da se to iskoreni. Nije u javnom interesu da dole imamo razno-razne džeparoše, secikese, šta god hoćete, lopove svih vrsta, nego je u javnom interesu da tamo ljudi budu bezbedni. Izvinite što to želimo Beograđanima da napravimo. Izvinite što vi godinama ništa niste tamo uradili. Pa makar da ste očistili da vam niko ništa ne može sada da kaže, nego naprotiv, vi ste od tog dela Beograda, koji mora da bude najlepši, deponiju, smeće ste napravili od toga. Jedino što je vaš javni interes bio tamo, to su groblje vagona, groblje brodova, komarci, zmije, rastinje, fekalije. Izvinite, ja ne želim da Beograd koji izlazi na dve reke bude takav.
Još kada smo kod javnog interesa, ja sam obavljao funkciju predsednika skupštine u jednom državnom preduzeću, koje inače po zakonu obavlja delatnost od javnog interesa. Vaša vlast je donela odluku na telefonskoj sednici Vlade, koja je noćna bila, da prodate prodajnu mrežu tog preduzeća tako što ste doneli podzakonski akt, odnosno uredbu kojom ste promenili postojeću uredbu. Toliko je vas interesovao javni interes. Vi ste podzakonskim aktima, niste čak smeli ni u Skupštinu da dođete, nego ste podzakonskim aktima menjali postojeća podzakonska akta da biste legalizovali pljačku i da nešto što je od javnog interesa prodate nekom privatniku koji je vama bio blizak i tako da sahranite i uništite to preduzeće. Nemojte vi da se pozivate na javni interes, trebalo bi da vas bude sramota. Javni interes je da ono bude dole pravi Menhetn, da ono bude divota za Beograđane, a ne da uživamo u smradu, kao što ste vi očigledno želeli da uživaju Beograđani. Hvala vam.

Reč ima Vladimir Pavićević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom gospodine Arsenoviću, poštovani ministri Vujoviću i Selakoviću i poštovani gosti, povređen je član 104, a potom i član 108. Poslovnika Narodne skupštine kada, gospodine Arsenoviću, niste gospodinu Božoviću malopre dali pravo na repliku. Gospođa Vukomanović je pre nego što se javio gospodin Božović pomenula i stranku čiji je član funkcioner i poslanik gospodin Božović, pomenula je i bivšeg gradonačelnika, koji je takođe bio član i poslanik iste te političke stranke DS. Gospodin Bečić je jutros ustalio jednu praksu da kada se pomene stranka, a pominjana je SNS, da uvek gospodin Babić ili gospodin Jovičić ili gospodin Arsić imaju pravo na repliku, gospodine Arsenoviću.
Smatram da je veoma važno da svi narodni poslanici u našoj Narodnoj skupštini imaju ravnopravni tretman, poštovani gospodine Arsenoviću. To znači da se pravila i procedure, poštovana gospodo, na isti način tiču svih narodnih poslanika, a ne, gospodine Arsenoviću, kada se pomene SNS, gospodin Babić, po prirodi stvari, odmah dobije pravo na repliku, a kada se pomene DS ili Nova stranka, da onda vi samo odmahnete glavom i kažete – ne, ne, ne, nemate pravo na repliku.
Gospodine Arsenoviću, molim vas da uvažite moju argumentaciju da kažete da ste pogrešili i ja od vas ne zahtevam da sebi izreknete upozorenje, već samo da gospodinu Božoviću date pravo na repliku, jer očigledno je, gospodine Arsenoviću, da gospodin Božović u konkretnom dijalogu ima, na osnovu Poslovnika naše Narodne skupštine, pravo na repliku, poštovani gospodine Arsenoviću. Hvala.

Znam, gospodine Pavićeviću, da vi znate da ja nisam pogrešio. Vi dobro znate, molim vas, molim vas, ja ne mogu nikoga da kopiram. Ja sam ja ovde i ja sam svoja ličnost. Prema tome, ja ne mogu da oponašam ni Bečića, ni Maju Gojković, niti tražim da mene neko oponaša, molim vas.
Tačno je da je Dijana Vukomanović pomenula DS, ali ništa uvredljivo. Ja smatram, ako nešto nije uvredljivo, na to nemate pravo na repliku.
Ne nemojte, molim vas. Znači, tvrdim da sam iskoristio svoje pravo, po Poslovniku, da dam nekome pravo za repliku ili ne. Znači, nisam video uopšte osnova. Prema tome, mislim da sam postupio po Poslovniku, a vaše je pravo da se izjasnimo po povredi Poslovnika u Danu za glasanje. (Da.)
Sada po amandmanu ima reč narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, jeste, po amandmanu je, mada sam primetio da je danas bilo nekih želja da me određene kolege čuju i po drugom osnovu, za sad neće.
Dakle, protiv sam toga da se usvoji ovaj amandman, svakako. Ukazujem na činjenicu da se nalazimo na amandmanu koji se u ovoj rekapitulaciji, koju nazivamo popularnim mišljenjem Vlade, nalazi pod brojem šest i svako može da konsultuje tekst onoga što je predloženo. Mi mnogo dugo pričamo ovde o postojanju ili nepostojanju javnog interesa, kako se to utvrđuje, kako se vrednuje itd. i pričaćemo o tome, siguran sam, ceo dan, pošto će ovo definitivno da bude još jedan dan rasprave u načelu, nažalost, pa ćemo tada i da pričamo da li jeste upravo poenta da ne izgleda sve isto kao pre 200 godina, ima li opravdanja po različitim uslovima, osnovama, ima li koristi za bilo koga izvan Beograda. O svemu ćemo mi to vrlo detaljno danas. Ko je pročitao Ustav, ali nije do kraja, pa je uspeo čak i da doda neke delove, a ako je i pročitao, nije do kraja razumeo, isteraćemo ako treba, ali da se pozabavimo baš konkretno ovim što je predloženo ovde.
Jel ovo beše pravno loše napisano? Jel se u ovome traži neka intervencija u stavu 3, koji ne postoji? O čemu mi pričamo dalje? Predlažem da mi pređemo na sledeći amandman, a ovo što se tiče javnog interesa, pretrešćemo tamo. Hvala vam.

Orliću, podržavam vaš predlog, samo je stvar poslanika.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po amandmanu.
Ja vas molim, ne pominjite druge stranke. Govorite o amandmanu.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Upravo po amandmanu, kao što to sve vreme čini poslanička grupa SPS, vrlo jasno i precizno se određujući na sve ono što je i predlog zakona i ono što predstavlja suštinu amandmana. Međutim, ovde ću se potpuno saglasiti sa prethodnim govornikom, da se postavlja pitanje urednosti amandmana jer ako se izbriše ono što podrazumeva termin javni, onda se obesmišljava u celosti sam predlog zakona. Ako se obesmišljava suština i sadržina zakona, onda o tome nema potrebe da se diskutuje, dovoljno je samo reći da smo protiv zakona.
Drugo, neko od predstavnika opozicije je citirao član 58. stav 2. Ustava i to je dobro pročitao, ali je jednom inverzijom ili zamenom teza izveo pogrešan zaključak. Tačno je da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu, utvrđenom na osnovu zakona, a to je upravo zakon o kome danas raspravljamo. Jer, upravo je taj zakon, zakon koji definiše pravo javne svojine, pa se onda ne vidi, nije jasno kako je to na drugi način moglo i da se reguliše, a da se javna svojina veže isključivo za zakon i ograničenje kroz zakon. To je upravo ovo o čemu mi danas diskutujemo i ono o čemu raspravljamo, pri čemu se apsolutno poštuje i ona sledeća definicija istog stava, istog člana Ustava gde se kaže da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno, ali uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, a to je ono što je već ukalkulisano ili inkorporirano u sam tekst zakona.
Prema tome, u svakom slučaju, mi u poslaničkoj grupi SPS dozvoljavamo da i stručna javnost i pravnička i ustavno-pravna i bilo koja druga struka može biti podeljena u ovom pravcu i da može različito komentarisati ono o čemu mi danas radimo. Ali, uvereni smo da jedini ko može dati odgovor na pitanje da li je nešto ustavno ili ne, to je Ustavni sud. Mi idemo u uverenju da zakon koji se donosi jeste zakon kojim se, kako je ovde neko rekao, ne derogira, čista nesuvisla izjava. Ne može Ustav biti derogiran. Ustav može da bude povređen, ali da bude derogiran, to je nemoguće.
Prema tome, mi nismo za to da se povređuje Ustav. Mi smo za to da se poštuje Ustav. U skladu sa tim, smatramo, dok Ustavni sud ne da svoju ocenu, da je ovo nešto podrazumeva legitiman i legalan način regulisanja prava u postupku eksproprijacije, procesnih rešenja u postupku eksproprijacije i ono što je najvažnije, stojimo čvrsto na stanovištu da jedini ko može biti korisnik eksproprijacije je država, odnosno Republika Srbija. Zahvaljujem se.

Po amandmanu reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Činjenica jeste da svi naši amandmani imaju tu intervenciju da se briše reč: „javno“, jer smatramo da nema nijednog valjanog argumenta da se proglasi javnim interesom Projekat „Beograd na vodi“ i to ćemo ponavljati do kraja ove rasprave. To je naše pravo, kao što je vaše pravo da nas ubedite da postoji.
Niste uspeli da nas ubedite. Ako uspete, mi ćemo odustati od rasprave, da nam objasnite gde je javni interes žitelja Lebana, žitelja Kuršumlije, žitelja Sombora, da se donese jedan ovakav zakon. Gde je njihov interes da se iz budžeta Republike Srbije da 40 miliona evra da bi po ovom zakonu moglo da se kupi 5% zemljišta? Ako hoćete da ostvarite ovaj projekat, dajte investitoru neka on od vlasnika tih 5% beznačajnih, možda je to i manje, otkupi tu zemlju jer ste rekli – tu će da idu možda i neke škole, putevi. To niko ne zna danas, jer mi imamo maketu, maketu na kojoj se ne zna gde je šta. Gde su te škole i vrtići koji ovde stoje? Gde su tačno te zelene površine? Da li na privatnoj imovini ili na imovini koja je sada već u vlasništvu Republike Srbije? To je problem sa ovim. Zato smo mi protiv ovoga i koristimo sve što možemo da vas ubedimo da ne izglasate jedan ovako štetan zakon.
Da, napravili smo grešku kod pisanja ovog amandmana. Stavili smo intervenciju u stavu 3, koji u ovom članu ne postoji, ali ko radi taj i greši. Mi se svog rada ne stidimo. Hvala.

 Hvala.
Po amandmanu Veroljub Arsić. Izvolite.