Samo vas molim da govorite u mikrofon, kako ne bi ispalo da vas ne čujem.

Čl. 108. i 109. su povređeni. Vaš prethodnik koji je vodio je povredio 108. koji kaže da se predsednik ili predsedavajući stara o redu na sednici Narodne skupštine. Poslanica Tomić, ako se ne varam, znajući da je kasno da reklamira povredu Poslovnika se javila. Predsednik je to znao ili nije znao. Ako nije znao, nije mu opravdanje, jer nije smeo da joj da reč. Time što je dao je učestvovao u remećenju reda na sednici.
Član 109. ste povredili vi, jer ste izrekli dve opomene narodnom poslaniku koji je sedeo u klupi i govorio nešto. To što je njemu bio uključen mikrofon je vaša krivica, a ne njegova. Mi možemo da komuniciramo međusobno kada nije uključen mikrofon i to ne možete da nam zabranite. Znači, nijedna od vaših opomena nema nikakvog smisla.
Konačno, vi ste povredili ponovo član 108. vašim dociranjem o tome kako treba da se ponaša poslanik, kako treba da se ponaša parlament, društveno koristan rad. Ko vama daje pravo na to? Šta ste vi u ovom parlamentu da možete da docirate bilo koga? Šta ste vi u životu uradili da možete da se dižete iznad bilo kog poslanika?
Konačno, rekao sam – pametniji poslanici većine. To ne znači da su ovi drugi glupi, nego da su pametni, pametniji i najpametniji. Imali ste šansu da budete i najpametniji, ali naravno ste je propustili. Tražim da se glasa o ovome. Hvala.

Zahvaljujem poslaniče Živkoviću.
Želim da vam odgovorim. Moje pravo i moja dužnost po Poslovniku na koji se toliko svi pozivate je da vam odgovorim. Šta ću, ali moram, neki put bih prećutala, jer neki put je ćutanje mnogo više od izrečenih reči.
Dakle, ni član 108. ni član 109. Prvo istu povredu Poslovnika ste kao i kolega licitirali.
(Zoran Živković, s mesta: Nije tačno, on je 103.)
Mislim na sadržinu. Sada i vi dobacujete, ali drago mi je da idemo u direktan prenos i da kamere koliko znam revnosno pokazuju one koji dobacuju bez ikakve reči, viču na predsedavajućeg.
Ja se inače ne bojim mnogo, mogu da izdržim i hvala vam na tome što ste izrekli, ja baš ništa u životu nisam uradila, ja to prihvatam. Prihvatam mereći se sa poslanicima koji mi to izgovore, ja prihvatam da ja baš ništa nisam uradila.
Ako se pozivamo na starenje o redu, pa da, predsednik mora da vodi računa o redu. E, sad, da bi ispunila tu vašu želju glasaćemo naravno. Ja sada određujem redovnu pauzu od sat vremena, zato što ne mogu da, tako je na sat vremena, svi će imati vremena da razmisle o redu ili neredu u ovom parlamentu. Moje pravo kao i drugi poslanici da predlažem. Prema tome, ne možete mi uskratiti pravo da nešto predlažem. U istom sam položaju kao i ostali poslanici, pa i društveno koristan rad je predlog.
(Posle pauze.)

Zamolite ministra, možda je tu iza vrata, da uđe u salu.
Reč ima dr Janko Veselinović.

Poslovnik.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, smatram da ste povredili član 27. i član 109. tako što ste izrekli dve opomene narodnom poslaniku Marku Đurišiću i ja ću pokušati da govorim bez emocija vodeći se primerom onih koji su odlazeći na mere prinudnog rada bili uzdignute glave. Ali vi ste gospodinu vašem kolegi, poslaniku Marku Đurišiću izrekli dve mere opomene primenjujući član 109. Poslovnika Narodne skupštine iako on na bilo koji način nije povredio Poslovnik, niti je bilo koju od ovih aktivnosti preduzeo. Niti je prišao govornici bez dozvole, niti je govorio pre nego što je zatražio i dobio reč i koji je pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govorio o pitanju koje nije na dnevnom redu. Dakle, ništa od toga.
Jedino što se desilo jeste da vi posle isteka vremena predviđenog za kolegu Đurišića niste isključili mikrofon. Kolega Đurišić je kao i svi poslanici u Narodnoj skupštini komentarisao, obraćao se meni i mogao je znati i nije morao znati da je uključen mikrofon i vi ste mu na osnovu toga izrekli opomenu, iako na bilo koji način nije uvredio nijednog poslanika, nijednu poslaničku grupu, iako nije učinio bilo šta što su neki poslanici činili, a nisu im za to bile izrečene mere opomene.
Sa druge strane, predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, vi ste nama zapretili merama prinudnog rada…

Društveno korisnog rada. Vi ste pravnik, koliko sam čula.

… društveno korisnog rada.
Posle jučerašnjih, odnosno preključerašnjih plakata – uhapsite ih sve, ovo je sledeći korak.

Zahvaljujem. Prošlo vam je vreme. Sada ću vam odgovoriti. Budite ljubazni da sednete.
Član 109. stav 2. – koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč. Nije tražio reč, govorio je sve vreme. Uključivanje i isključivanje mikrofona, nema u Poslovniku obaveze da se isključi mikrofon. Prema tome, ne vidim u čemu je napravljen bilo kakav prestup ili povreda Poslovnika. Mi smo u direktnom prenosu. Prema tome, ne treba nikome ništa da zasmeta. Mi smo ovde svi u parlamentu. Govorimo ili ne govorimo tri minuta, pet, deset, petnaest i dvadeset i moramo da se ponašamo jednako pristojno ovom domu u kome smo se našli voljom građana Srbije. Znači, ne obavezuje nas samo pristojno i vaspitano ponašanje dok izričemo govor na zadatu temu, nego i kada sednemo.
(Janko Veselinović, s mesta: Šta je rekao?)
Nemojte dobacivati i vi sada. Niste zatražili, niti ste dobili reč od predsednika parlamenta.
Ovaj parlament nema problema sa 250 poslanika. Ovaj parlament i poslanici koji redovno dobijaju kazne po Poslovniku, ima ih samo dva ili tri. Prema tome, nemojte da govorite da je čitav parlament u problemu zbog eventualnih izricanja kazni.
Molim vas kao profesora na jednom od pravnih fakulteta u našoj državi da ne izričete neistinu u ovom parlamentu i da prinudni rad ni slučajno ne mešate sa društveno korisnim radom. Na svakom ispitu student bi zbog ovoga dobio pet, ako ne i četiri.
Društveno koristan rad je moj predlog i ostaće moj predlog i definisaću ga pismeno predsedniku Odbora pošto želim da usvojim primedbe pojedinih poslanika, dvojice, trojice, da ne mogu da plaćaju kazne iz svojih primanja. Mi imamo velike plate, ali dobro. To je isto pravo poslanika i biće im omogućeno da rade to na drugi način, da svoju kaznu onda sprovedemo tako što će raditi u gerontološkim centrima, sa decom, na primer, sa decom sa posebnim potrebama ili u korist društvene sredine u kojoj žive i rade. Ne vidim ništa tu sporno jer se i mnogi ljudi javljaju u ovoj državi da budu volonteri.
Ako vi smatrate, vi ćete platiti kaznu. Smatraćete da je to poniženje za poslanika da radi nešto korisno za svoju sredinu. Ja se prijavljujem da kad god to bude bilo moguće obavljam i društveno koristan rad i najviše bih volela da radim sa decom sa posebnim potrebama i u gerontološkom centru. Danas je bilo govora na tu temu. Jedan od poslanika se žalio da je 7.000 previše za njegovo ponašanje, za reči – stoko, đubre i slično, pa će mu biti omogućeno da zameni kaznu za nešto mnogo, mnogo korisnije.
Nema povrede Poslovnika na odgovor na povredu Poslovnika. Odmah da vam objasnim. To ne postoji.
Ako želite objašnjenje za kaznu, dala sam vam i javnost Srbije je videla. Ako želite za objašnjenje zašto nisam izrekla kaznu prekjuče kada je ovde izgovorena užasna psovka od strane istog poslanika, samo zato što sam želela da na primereniji način završimo sednicu i o tome možete da vidite, o ponašanju poslanika i ako uzmete stenogram, malopre je održana konferencija za štampu jednog od potpredsednika parlamenta, pa se informišite molim vas.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
Izvolite, Vladimir Pavićević.
(Janko Veselinović, s mesta: Niste me pitali da li želim da se glasa o povredi Poslovnika?)
To se podrazumeva. Izvolite samo.
(Janko Veselinović, s mesta: Da, želim da se glasa.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministri, Vujoviću, Selakoviću, vidim stiglo je i pojačanje, gospodine Udovičiću i poštovani gosti, smatram da su povređeni upravo sada, poštovana predsednice, članovi 27. i 103. Poslovnika Narodne skupštine jer ste vi argumentujući zašto nije povređen Poslovnik, poštovana predsednice Narodne skupštine, saopštili da u Skupštini nemamo problema sa 250 poslanika, nego sa nekoliko poslanika kojima se izriču mere opomene, na osnovu kojih onda ti poslanici plaćaju novčane kazne.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, ja sam jedan od narodnih poslanika kome je izrečena mera opomene, poštovana predsednice Narodne skupštine.
Ja sam platio zbog toga skoro 7.000 dinara jednom prilikom.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, nikada ni na jednoj sednici naše Narodne skupštine nisam izgovorio ni jednu uvredljivu reč bilo kome. Uvek sam se pozivao na neka velika načela, našeg Ustava, na primer. Na načelo vladavine prava. Uvek sam se pozivao na dijalog, na raspravu, na ideju da svi učestvujemo u tome da zakoni koje usvajamo budu najbolji mogući. Nikada ničim nisam povredio dostojanstvo Narodne skupštine.
Onda ste vi, poštovana predsednice, malo pre rekli da Skupština, na primer, ima problema i sa mnom. Ja vas molim, ako se utvrdi da ste vi to tako rekli, a ja sam slušao, samo da mi kažete da li ostajete pri tome ili smatrate da ste pogrešili prilikom iznošenja takve ocene. Priznanje da se pogrešilo je dobra stvar. Ja vas pozivam da prihvatite da ste pogrešili. Hvala.

Više puta sam priznala da sam pogrešila. Ovog puta baš ništa nisam pogrešila, pošto vaše ime nisam ni spomenula. Kako ste se vi prepoznali, to već ne znam, to je stvar neke samoanalize ili ne znam kako bi to nazvali, ali nemojte da cenzurišete moje odgovore. A kazne izričem ja, a ne u suprotnom pravcu. Znate, u odgovoru ne može da bude povreda Poslovnika, to je dosta neobično. Ali, da vidimo kako će opstrukcija dalje da sledi.
Izvolite, reč ima Marko Đurišić.
Izvinjavam se, poslaniče, da li želite da glasamo? (Ne)
Zahvaljujem.
Izvolite.