Gospodine Živkoviću, pustio sam vas dok ste se pozivali na povredu Poslovnika. Sada je moja obaveza da vam obrazložim.
Morao sam da saslušam gospodina Martinovića. Smatram da je prekršio javljanje po Poslovniku. Zato mu je oduzeto dva minuta i ne vidim šta je tu sporno.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Da)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić, da se vratimo na dnevni red. Replika, dva minuta.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Kao ovlašćeni morao sam da reagujem na pominjanje SNS i na još jednu rečenicu koju je izgovorio kolega, a to je da mi želimo Abu Dabi u Beogradu, a da su neki pre 15 godina pozivali na nešto drugo. Ja bih samo upoznao, gospodine predsedavajući, kolegu da ja pre 15 godina nisam bio ni u jednoj stranci, a da danas kada sam u SNS podržavam premijera Aleksandra Vučića i želim razvijeni, moderni, ekonomski jak Abu Dabi u Beogradu.
S druge strane, ko nama drži predavanje? Ja pre 15 godina nisam bio u politici, ali pre 12 godina sam bio iznenađen neprijatno nažalost da u vreme kada je kolega jedan ovde, koji sedi u Skupštini Srbije, bio ministar unutrašnjih poslova, koliko je blagostanje bilo u zemlji i kako se radilo u zemlji, koliko je bilo bezbedno. Ubijen je premijer jedne zemlje Srbije i to baš predsednik stranke kojoj je taj čovek pripadao. Zamislite ko nama drži predavanje.
Mi ne želimo više Srbiju ni od pre 15 godina, ni od pre 20 godina. Želimo da gledamo kakva će Srbija biti za 10, 15 i 20 narednih godina i tu se razlikujemo. Ta nostalgija, kada je neko bio predsednik Vlade, pa se uvek vraća u prošlost da bi na neki način dokazao svoju superiornost i rezultate koje nije postigao jer ih nismo videli, očigledno želi da nas vrati u prošlost. Mi to ne želimo.
Vama svaka čast na rezultatima koje ste postigli, izgubili ste i predsednika stranke, nažalost i premijera ove zemlje, koga svi poštujemo, ali nemojte nama držati predavanje. Želimo Beograd moderan, razvijen, ekonomski jak, baš sve u suprotnosti od onoga što ste vi radili, jer ste nas doveli u ovako beznađe u kome smo.

Vreme.
(Zoran Živković s mesta: Replika.)
Gospodine Đurišiću, da li želite da govorite po amandmanu? Izvolite.
(Marko Đurišić, s mesta: Imate intervenciju za repliku.)
Da li želite da govorite po amandmanu? Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodo ministri, mi smo tražili da se ovaj član izbriše, jer je neprecizan i nije u skladu sa drugim zakonima koji se primenjuju u Republici Srbiji.
Znači, ovde se spominje – organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da su organi jedinice lokalne samouprave skupština opštine, odnosno grada, predsednik opštine odnosno gradonačelnik opštinskog odnosno gradsko veće i opštinska odnosno gradska uprava.
Znači, nigde u Zakonu ne postoji takav organ, tako da mislimo da je ova formulacija neprecizna, a takođe i nepotrebna zato što, kao što se i u nekim drugim stvarima a koje ovaj zakon ne tretira, poziva se na Zakon o eksproprijaciji, u Zakonu o eksproprijaciji stoji tačno kako i koji organ postupa i kako se utvrđuje stvarna i mesna nadležnost.
Smatramo da je ovaj član u ovom zakonu potpuno suvišan, da unosi jednu zbrku, da ne unosi pravu stabilnost nego nestabilnost i da jednostavno o ovom članu, ovom zakonu, ni u jednom zakonu nema mesta.
Naravno, Vlada je odbila ovaj amandman. Rekla da odlučuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, ali organ onako kako je definisan u ovom zakonu, organ nadležan za imovinsko pravne poslove ne postoji u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Ja sam vam naveo koji su organi lokalne samouprave. Ne postoji organ zadužen za imovinsko. Postoje službe u opštine, ali to nisu organi u skladu sa zakonom. Smatramo da ovaj član zbog toga mora da se obriše. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Đurišiću.
Gospodine Selakoviću, odustali ste? Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svega sam se naslušao sada ovde.
Lokalna samouprave je poseban nivo vlasti. Ona ima svoje izvorne nadležnosti koje su regulisane zakonom. Ima i prenete nadležnosti. Znači republičke nadležnosti koje Republika poverava lokalnoj samoupravu i lokalna samouprava, u skladu n sa svojom unutrašnjom sistematizacijom, a to ne možemo da joj oduzmemo, jer ne bi se ni zvala lokalna samouprava da na to nema pravo, formira svoje službe da bi izvršavale poverene poslove od strane Republike.
To me čudi da ovi podnosioci amandmana ovo ne znaju. Ali,pre bih rekao da se ovde pomalo neko i pravi da ne kažem šta iz jednog prostog razloga – realizacijom ovog projekta doći će u pitanje jako visoka cena stanova na teritoriji Grada Beograda, a mnogi su tu stvarno mnogo investirali sa namerom da mnogo više zarade nego što je to normalno. Neće više koštati stanovi na Vračaru po dve, tri hiljade evra. Neće više moći, kako to neko kaže, stručna javnost da radi projekte na Vračaru i da naplaćuje po 150, 200 evra projekat za izgradnju jedne zgrade. Neće moći više po nekim gradskim opštinama radi izdavanja građevinske dozvole da se zna koliko kom referentu pripada od kvadrature. Šta hoćete da kažete da to nije tačno? Jako je tačno.
Ovde sva hajka oko „Beograda na vodi“ se ne svodi oko zaštite interesa Beograđana, nego radi interesa jedne male grupe koja već skoro 15 godina teroriše Grad Beograd i njegove žitelje. I kada je u pitanju stručna javnost to je samo izgovor jer oni su pravili te projekte i ugrađivali se u te stanove koji koštaju po tri, četiri hiljade evra kvadratni metar.
Ja znam u Nebojšinoj da samo prekoputa sa strane do Karađorđevog parka jedan stan dupleks košta četiri hiljade evra. To je tamo gde odnose nezaštićenu ajkulu odnosi pauk. Baš ta lokacija. Treba da kažem ko je kupio taj stan? Pa neće više morati tako skupo da plaća kada zaživi ovaj projekat. Biće mnogo jeftiniji. Sada je potrošio mnogo više para pa sada može da proda stan za mnogo manje. Žao mi je ja tu ne mogu mnogo da mu pomognem.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ja sam podnosilac amandmana.)
Izvolite. Predlagač amandmana dr Vladimir Pavićević. Dva minuta. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ja ću da iskoristim i ona preostala tri amandmanska minuta, osim ako se niste predomislili pa mislite da imam i pet punih, jer niste bili u pravu.

Imate ukupno pet. Dva i tri minuta.

Dobro.
Poštovana gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Selakoviću i Vujoviću, poštovani gosti, gospodine potpredsedniče, eksproprijacija koja se sada i tiče naše rasprave povodom amandmana na član 6. Predloga zakona, ja ću to da ponovim, se uvek, poštovana gospodo, vrši za unapred definisani projekat od javnog interesa predviđen regulatornim planom. Ja sam tokom rasprave danas i u razgovoru, u dijalogu sa gospodinom Selakovićem tvrdio da projekta nema. Gospodin Selaković je u jednoj replici rekao – projekta ima, odnosno postoji plan posebne namene, ali ja sam rekao da nema projekta.
Onda je gospodin Selaković odgovorio – ne, ne, niste vi dobro čitali obrazloženje, na stranici 7. piše: „ima“. Nema projekta, gospodine Selakoviću. Gospodin Vujović je danas takođe to rekao. Nema projekta, projekat tek predstoji, a mi vršimo eksproprijaciju. Poštovana gospodo, to nema smisla. Gospodine Neđo Jovanoviću, to nema smisla.
Druga stvar koju sam hteo da kažem povodom ovog našeg amandmana takođe se tiče ovog područja kojim se bavi gospodin Selaković, ali i gospodin Neđo Jovanović. Osnovni problem ovoga Predloga zakona zbog kojeg nisu, ja mislim, primerene ove ponude da se pruži ruka, da se sada razgovara o tome, jer, što se krši Ustav – radi zadovoljavanja privatnog interesa, poštovana gospodo. Ne možemo oko toga da pružamo ruku jedni drugima. Barem mi ovde, narodni poslanici, ja mislim, treba da budemo usmereni prvenstveno ka očuvanju osnovnih načela našeg Ustava, a osnovno načelo našeg Ustava je vladavina prava, poštovana gospodo. Ne možemo da se rukujemo i dogovorimo da kršimo vladavinu prava. To je apsolutni znak da nismo usmereni ka opštem dobru, ja mislim. Od antike je to znak, do dana današnjeg, poštovana gospodo.
Treća stvar – ne može u ime ničega da se oduzima imovina pa prodaje privatnim licima. A ovo u ime ničega je samo znak i još jedno obaveštenje da nema projekta. Gde se to tako dešava, poštovana gospodo? Ovde smo tokom rasprave danas čuli i pozivanje na komunističko nasleđe, neki narodni poslanici su se pozivali, gospoda iz SPS i dobro, oni i jesu naslednici na neki način i ja to razumem. Ali, evo, ja sam se informisao, pripremajući se za ovu raspravu, i u komunizmu 1948. Nikola Dobrović, Novi Beograd, idejni plan, Dobrović za Novi Beograd, koji je pominjala gospođa Vukomanović, idejni generalni plan 1948. Tito, apsolutni vladar te države, nije smišljao sam, poštovana gospodo, nego je konsultovao Jovina, Paunovića, Stošića, Kabiljo, Katanić, konsultovao je struku, poštovana gospodo. A mi, u demokratskim uslovima, u nazovi demokratskoj državi, ne konsultujemo struku.
Videli smo kako je struka reagovala na ovo. Rekli su ljudi – strano telo u tkivu Beograda. I mi to sada provlačimo kao leks specijalis. Ili, poštovana gospodo, ovde je pominjano da će „Beograd na vodi“ da bude nešto slično kao Ajfelova kula, to će da privuče turiste, oni će se liftovima penjati gore na ne znam koje spratove. Pazite, poštovana gospodo, pozivanje na Ajfelovu kulu, a istovremeno eliminisanje svake važnosti i značaja institucije konkursa, pa, Ajfelova kula je bilo rešenje koje je bilo pobedničko na jednom konkursu. A ovde je i gospodin Selaković i gospodin predsednik Vlade, nema ko nije iz ove Vlade, nipodoštavao, minimalizovao značaj konkursa kada se dogovaramo za nešto.
Ali, i kod nas je konkurs uvažavan. Evo, 1921. godine – proširenje Beograda preko reke, poštovana gospodo. Novi Beograd, gospodo socijalisti, 1962. godina – prvo konkurs, pa onda plan. A mi u 2015. godini ne poštujemo vladavinu prava, ne poštujemo struku, ne poštujemo niti oglašavamo konkurse i šta radimo? Nanosimo štetu pre svega sebi, poštovana gospodo. A ko će nas da poštuje ako mi sebe ne cenimo, radeći ovako? Hvala.