Dame i gospodo narodni poslanici, svega sam se naslušao sada ovde.
Lokalna samouprave je poseban nivo vlasti. Ona ima svoje izvorne nadležnosti koje su regulisane zakonom. Ima i prenete nadležnosti. Znači republičke nadležnosti koje Republika poverava lokalnoj samoupravu i lokalna samouprava, u skladu n sa svojom unutrašnjom sistematizacijom, a to ne možemo da joj oduzmemo, jer ne bi se ni zvala lokalna samouprava da na to nema pravo, formira svoje službe da bi izvršavale poverene poslove od strane Republike.
To me čudi da ovi podnosioci amandmana ovo ne znaju. Ali,pre bih rekao da se ovde pomalo neko i pravi da ne kažem šta iz jednog prostog razloga – realizacijom ovog projekta doći će u pitanje jako visoka cena stanova na teritoriji Grada Beograda, a mnogi su tu stvarno mnogo investirali sa namerom da mnogo više zarade nego što je to normalno. Neće više koštati stanovi na Vračaru po dve, tri hiljade evra. Neće više moći, kako to neko kaže, stručna javnost da radi projekte na Vračaru i da naplaćuje po 150, 200 evra projekat za izgradnju jedne zgrade. Neće moći više po nekim gradskim opštinama radi izdavanja građevinske dozvole da se zna koliko kom referentu pripada od kvadrature. Šta hoćete da kažete da to nije tačno? Jako je tačno.
Ovde sva hajka oko „Beograda na vodi“ se ne svodi oko zaštite interesa Beograđana, nego radi interesa jedne male grupe koja već skoro 15 godina teroriše Grad Beograd i njegove žitelje. I kada je u pitanju stručna javnost to je samo izgovor jer oni su pravili te projekte i ugrađivali se u te stanove koji koštaju po tri, četiri hiljade evra kvadratni metar.
Ja znam u Nebojšinoj da samo prekoputa sa strane do Karađorđevog parka jedan stan dupleks košta četiri hiljade evra. To je tamo gde odnose nezaštićenu ajkulu odnosi pauk. Baš ta lokacija. Treba da kažem ko je kupio taj stan? Pa neće više morati tako skupo da plaća kada zaživi ovaj projekat. Biće mnogo jeftiniji. Sada je potrošio mnogo više para pa sada može da proda stan za mnogo manje. Žao mi je ja tu ne mogu mnogo da mu pomognem.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ja sam podnosilac amandmana.)
Izvolite. Predlagač amandmana dr Vladimir Pavićević. Dva minuta. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ja ću da iskoristim i ona preostala tri amandmanska minuta, osim ako se niste predomislili pa mislite da imam i pet punih, jer niste bili u pravu.

Imate ukupno pet. Dva i tri minuta.

Dobro.
Poštovana gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Selakoviću i Vujoviću, poštovani gosti, gospodine potpredsedniče, eksproprijacija koja se sada i tiče naše rasprave povodom amandmana na član 6. Predloga zakona, ja ću to da ponovim, se uvek, poštovana gospodo, vrši za unapred definisani projekat od javnog interesa predviđen regulatornim planom. Ja sam tokom rasprave danas i u razgovoru, u dijalogu sa gospodinom Selakovićem tvrdio da projekta nema. Gospodin Selaković je u jednoj replici rekao – projekta ima, odnosno postoji plan posebne namene, ali ja sam rekao da nema projekta.
Onda je gospodin Selaković odgovorio – ne, ne, niste vi dobro čitali obrazloženje, na stranici 7. piše: „ima“. Nema projekta, gospodine Selakoviću. Gospodin Vujović je danas takođe to rekao. Nema projekta, projekat tek predstoji, a mi vršimo eksproprijaciju. Poštovana gospodo, to nema smisla. Gospodine Neđo Jovanoviću, to nema smisla.
Druga stvar koju sam hteo da kažem povodom ovog našeg amandmana takođe se tiče ovog područja kojim se bavi gospodin Selaković, ali i gospodin Neđo Jovanović. Osnovni problem ovoga Predloga zakona zbog kojeg nisu, ja mislim, primerene ove ponude da se pruži ruka, da se sada razgovara o tome, jer, što se krši Ustav – radi zadovoljavanja privatnog interesa, poštovana gospodo. Ne možemo oko toga da pružamo ruku jedni drugima. Barem mi ovde, narodni poslanici, ja mislim, treba da budemo usmereni prvenstveno ka očuvanju osnovnih načela našeg Ustava, a osnovno načelo našeg Ustava je vladavina prava, poštovana gospodo. Ne možemo da se rukujemo i dogovorimo da kršimo vladavinu prava. To je apsolutni znak da nismo usmereni ka opštem dobru, ja mislim. Od antike je to znak, do dana današnjeg, poštovana gospodo.
Treća stvar – ne može u ime ničega da se oduzima imovina pa prodaje privatnim licima. A ovo u ime ničega je samo znak i još jedno obaveštenje da nema projekta. Gde se to tako dešava, poštovana gospodo? Ovde smo tokom rasprave danas čuli i pozivanje na komunističko nasleđe, neki narodni poslanici su se pozivali, gospoda iz SPS i dobro, oni i jesu naslednici na neki način i ja to razumem. Ali, evo, ja sam se informisao, pripremajući se za ovu raspravu, i u komunizmu 1948. Nikola Dobrović, Novi Beograd, idejni plan, Dobrović za Novi Beograd, koji je pominjala gospođa Vukomanović, idejni generalni plan 1948. Tito, apsolutni vladar te države, nije smišljao sam, poštovana gospodo, nego je konsultovao Jovina, Paunovića, Stošića, Kabiljo, Katanić, konsultovao je struku, poštovana gospodo. A mi, u demokratskim uslovima, u nazovi demokratskoj državi, ne konsultujemo struku.
Videli smo kako je struka reagovala na ovo. Rekli su ljudi – strano telo u tkivu Beograda. I mi to sada provlačimo kao leks specijalis. Ili, poštovana gospodo, ovde je pominjano da će „Beograd na vodi“ da bude nešto slično kao Ajfelova kula, to će da privuče turiste, oni će se liftovima penjati gore na ne znam koje spratove. Pazite, poštovana gospodo, pozivanje na Ajfelovu kulu, a istovremeno eliminisanje svake važnosti i značaja institucije konkursa, pa, Ajfelova kula je bilo rešenje koje je bilo pobedničko na jednom konkursu. A ovde je i gospodin Selaković i gospodin predsednik Vlade, nema ko nije iz ove Vlade, nipodoštavao, minimalizovao značaj konkursa kada se dogovaramo za nešto.
Ali, i kod nas je konkurs uvažavan. Evo, 1921. godine – proširenje Beograda preko reke, poštovana gospodo. Novi Beograd, gospodo socijalisti, 1962. godina – prvo konkurs, pa onda plan. A mi u 2015. godini ne poštujemo vladavinu prava, ne poštujemo struku, ne poštujemo niti oglašavamo konkurse i šta radimo? Nanosimo štetu pre svega sebi, poštovana gospodo. A ko će nas da poštuje ako mi sebe ne cenimo, radeći ovako? Hvala.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Reč ima ministar, gospodin Nikola Selaković.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, na prvom mestu predsedavajući, recite mi molim vas jer mi ovde raspravljamo o zakonu ili vršimo eksproprijaciju? Ja sam malo pre čuo i citiram - mi ovde vršimo eksproprijaciju, a posle toga provlačimo Beograd na vodi.
Pošto sam lično citiran da sam rekao da postoji plan, kako se to sada odjednom kaže da postoji plan, a malo pre mi je neko pričao – postoji uredba. Onda možemo da utvrdimo da taj neko nije ni pročitao uredbu, jer bi shvatio da je u prilogu te uredbe sadržan i plan. Ta ista osoba u svom izlaganju govori o planu, a sada, drugi put, priča o projektu.
Ja cenim akademsku izuzetnost i čestitost svakog pojedinca ko je poseduje. Za pravnike je, i to je ono što ih razlikuje od drugih struka, izuzetno važan jezik i svaka reč. Da nije tako, onda bi svako mogao da bude pravnik i svako bi po rođenju, kako progovori, dobijao diplomu pravnog fakulteta, ali nije tako.
Prema tome, mi ovde ne vršimo eksproprijaciju, već zaista mi iz Vlade, kao predstavnici predlagača, trudimo se da konstruktivno raspravljamo o ovom Predlogu zakona kojim će se predvideti vršenje eksproprijacije. A kritikovati nešto unapred, što nije ni počelo, što nije ni izglasano, što nije došlo, i to na način da se briše sve, vi da ste mogli vi biste obrisali makar i sklonili smeće i ruglo iz tog dela Beograda, a ne pričali ovde demagošku priču. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Imao sam nekoliko pokušaja, ali ne vredi, ne mogu da objasnim predstavnicima opozicije šta je na dnevnom redu i na kom amandmanu smo.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, a posle njega narodni poslanik gospodin Đukanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko stvari. Ja sam čuo da postoji institut - konkursi, ali da postoji institucija koja se zove konkurs, za to nisam čuo do danas, dok me o tome nije obavestio gospodin Pavićević.
Ovde se i danas, a i u načelnoj raspravi građani Beograda i građani Srbije plaše tako što se upotrebljava jedna latinska kovanica „leks specijalis“. Sada kada upotrebite te reči „leks specijalis“, građani Beograda i građani Srbije mogu da pretpostave da ih očekuje nešto strašno.
Ono što poslanici bivšeg režima neće da kažu građanima Beograda i građanima Srbije, to je da se ovim predlogom zakona ne suspenduje Zakon o eksproprijaciji, ne suspenduje se Zakon o planiranju i izgradnji, ne suspenduje se Zakon o opštem upravnom postupku. Dakle, stav 2. člana 1. Predloga zakona lepo kaže – samo ako ovim zakonom nije drugačije određeno, primenjivaće se odredbe Zakona o eksproprijaciji, za kojim su naricali i plakali poslanici bivšeg režima, primenjivaće se odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, za kojim su plakali i naricali poslanici bivšeg režima, i primenjivaće se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Doduše, za ovaj zakon sumnjam da su i čuli.
Dakle, nije tačno da je ovo sada neki zakon koji potpuno remeti koncepciju našeg pravnog sistema kada je u pitanju eksproprijacija, kada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola, kada je u pitanju sprovođenje opšteg upravnog postupka. Dovoljno je samo da pogledate koliko ovaj predlog zakona ima članova, a ima 17 članova, što je relativno mali predloga zakona po obimu. Dakle, on sadrži samo neka minimalna odstupanja od opšteg režima eksproprijacije i postupka izdavanja građevinskih dozvola radi realizacije jednog projekta koji nije značajan samo za Grad Beograd, nego je značajan i za celu Srbiju, zato što će da podrazumeva upošljavanje kompletne građevinske operative i kompletnog građevinskog sektora u Republici Srbiji, koga je bivši režim, nažalost, sistematski upropastio.
Ono što me takođe čudi, to je da stranke koje se hvale svojom navodno levičarskom provenijencijom, koje pokušavaju da se predstave kao neka srpska verzija Sirize, koji glume Aleksisa Ciprasa, plaše se eksproprijacije, plaše se da nešto postane državno vlasništvo.
Želim da podsetim poslanike bivšeg režima koji su preko noći postali komunisti i nemam protiv toga ništa, to je njihovo pravo. Ograničavanje privatne svojine je propisano još Vajmarskim ustavom iz 1919. godine kojim je obrazovana moderna Nemačka, kada je pobeđen Hitler u Drugom svetskom ratu i kada je donet važeći Ustav Savezne Republike Nemačke koji se zove osnovni zakon.
Tim osnovnim zakonom je propisano da ostaju na snazi odgovarajuće odredbe Vajmarskog ustava iz 1919. godine. Od 1919. godine pa na ovamo, sve demokratske države poput Velike Britanije, poput Francuske, poput Italije, poput Španije, poput SAD poznaju Institut eksproprijacije, dakle, razvlašćivanja privatnog vlasnika u korist države. Ali, to se ne radi u bilo čijem privatnom interesu, to se radi u javnom interesu i predlog zakona tako i glasi, Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Stvar je ovde potpuno jasna. Štiti se javni interes, štite se interesi Republike Srbije, štite se interesi Grada Beograda, a sam projekat „Beograd na vodi“ je u opštem nacionalnom interesu svih građana Republike Srbije. Nikakvu štetu Republika Srbija realizacijom ovog projekta, ne da neće, nego ne može da pretrpi.
Neistina se iznosi kada se kaže da nijedan stručnjak za urbanizam i arhitekturu nije konsultovan kada je upitanju projekat „Beograd na vodi“. Premijer vam je lepo rekao, učestvovao je Zavod za urbanizam Grada Beograda, učestvovao je čitav niz eminentnih arhitekata i urbanista koji su radili na projektu „Beograd na vodi“. To nije nikakva tajna. Ti ljudi su davali izjave u medijima proteklih dana, proteklih nedelja i proteklih meseci, ali za vas je stručna javnost samo onaj deo stručne javnosti koji kritikuje projekat „Beograd na vodi“. Oni koji kažu da je to dobra stvar, vi ih uopšte ne spominjete. Vi ste gospodine Pavićeviću navodili ime nekog vašeg navodnog eksperta iz vaše stranke, dopustite ja nisam stručnjak za urbanizam i arhitekturu, pa nisam čuo za njega ali sumnjam da biste i vi čuli za njega da nekim slučajem nije član vaše stranke.
Dakle, ovde je stvar potpuno jasna. Ustav je zaštićen. Ne suspenduje se opšti režim eksproprijacije, ne suspenduje se opšti režim izdavanja građevinskih dozvola, ne suspenduje se Zakon o opštem upravnom postupku. Ovaj zakon sam, odnosno predlog zakona predviđa samo neka najminimalnija odstupanja u odnosu na ove zakone.
Da vas podsetim gospodine Pavićeviću, vi to ne morate da znate jer niste pravnik, ali oni koji vas savetuju bi to trebali da znaju. Vi imate Zakon o opštem upravnom postupku ali pored tog Zakona o opštem upravnom postupku imate na desetine zakona koji sadrže norme tzv. posebnih upravnih postupaka u oblasti građevinarstva, u oblasti unutrašnjih poslova itd. Nikada niko nije rekao da je to suprotno Ustavu.
Vi iz bivšeg režima ste se prvi dosetili te genijalne ideje, da kada se donosi nešto što se zove poseban zakon „leks specijalis“, da je to suprotno Ustavu. Nije. Zakon o oružju i municiji na primer sadrži odstupanja od režima koji je propisan opštim upravnim postupkom. Zakon o planiranju i izgradnji sadrži neka odstupanja od Zakona o opštem upravnom postupku. Mnogi drugi zakoni u Republici Srbiji sadrže neka odstupanja od opšteg upravnog postupka ali ne može da se odstupi od osnovnih načela opšteg upravnog postupka.
Osnovna načela opšteg upravnog postupka se primenjuju i u ovom predlogu zakona. Da ste ga malo detaljnije čitali mogli ste da vidite i institut žalbe, dakle ne instituciju, nego institut žalbe, institut ćutanja administracije. Institut žalbe u slučaju ćutanja administracije itd. To su sve krucijalna načela opšteg upravnog postupka kojima se apsolutno štite prava građana Srbije, odnosno u ovom konkretnom slučaju prava građana kojima će biti oduzeta imovina u opštem interesu ali uz tržišnu nadoknadu.
Ja vas slušam i juče i danas, vi prećutkujete činjenicu koja je sadržana u ovom predlogu zakona. Niko neće da dođe tamo u Savski amfiteatar i da nekome oduzme kuću. Svako kome bude oduzeta privatna imovina biće data pravična nadoknada po tržišnim cenama i vi to nećete da priznate. A vi gospodine Božoviću, ne znam da li ste nekada bili u tom delu koji se zove Savski amfiteatar.

Molim vas gospodine Martinoviću, nemojte da se obraćate direktno.