Poštovana predsedavajuća, smatram da ste povredili član 104, koji govori o pravu poslanika da traži repliku. Vi ste prekinuli sednicu u trenutku dok se vodila rasprava zarad neke pauze, zarad nekog dogovora, za koji ne znam koliko je bitan za dalji rad ove sednice, i onda posle toga poslanicima, koji su smatrali da imaju pravo na repliku, niste dali to pravo. Znači, član 104. govori da ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi prema narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime, prezime, funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Znači, ja vas molim da postupite po Poslovniku i da poslanicima koji su tražili pravo na repliku omogućite to pravo. Ukoliko niste sigurno da li oni imaju pravo na repliku, ja vas molim da u skladu sa novom ustanovljenom praksom danas, a to je da se konsultuje zapisnik i stenografske beleške koje se vode tokom zasedanja, pogledate te stenografske beleške i vidite šta je bilo u toku zasedanja kada vi niste bili u sali, pa onda da utvrdite da li poslanici koji sada traže pravo na repliku imaju to pravo ili ne. Mislim da je to jedini način na koji možemo sada da nastavimo rad u skladu sa Poslovnikom. Ako vam treba dodatno vreme da se završe stenografske beleške da možete da ih konsultujete, možemo da napravimo pauzu od još pet minuta, nije to nikakv problem, mi smo čekali ovih vaših pet minuta, pa možemo da sačekamo još pet minuta, ali vas molim da diskusiju vodimo u skladu sa Poslovnikom i da svi poslanici budu ravnopravni danas pred vama, što nije slučaj od početka ovog zasedanja.

Hvala puno. Trošite dragoceno vreme preko dve minute. Niste u pravu, ne treba mi nikakvo vreme. Nisu bile moje konsultacije, a to što vi bojkotujete rad parlamenta, pa ne želite da čujete o čemu se dogovara većina predsednika poslaničkih grupa u ovom parlamentu, koji žele da diskutuju o amandmanima na ovaj zakon, to je vaše lično pravo. Prema tome, ako ne želite da prisustvujete nekom sastanku, kako možete da ga komentarišete? Ali, pošto ja zaista želim, čuje se u mikrofon, nisam vam isključila mikrofon, nastavite samo sa vašim lepim ponašanjem, ne govorite tako na konferencijama za štampu.
(Marko Đurišić, s mesta: Pa ja se lepo ponašam ceo dan, za razliku od drugih.)
Da vas obavestim da se ovde većina šefova poslaničkih grupa dogovorila, pošto ćete naći u Poslovniku ako budete nešto čitali više od 104, 107, 108. i 27, da postoji jedan član da kada predsednik ne može na drugi način…
(Marko Đurišić, s mesta: Tako je, 112.)
… da napravi red i usmeri sednicu ka daljem toku i radu, onda ima pravo da napravi pauzu.
To ne znači da nastane posle pauze haos i ja sam samo pitala da li neko želi da govori o amandmanu, ali vi ne slušate. Vi ste želeli da danas izvrgnemo ruglu rad ovog parlamenta i ja to neću dozvoliti. Zaista to neću dozvoliti.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Poslovnik.)
Hoćete vi ili poslanik Zoran Živković?
Izvolite onda vi, sasvim mi je svejedno.

Treba oboje, čudno mi je da biram ako smo se oboje prijavili da govorimo po povredi Poslovnika. Ne treba da biramo ko će da govori, to je po malo neuobičajeno.

Ne mogu kada je u isto vreme. Morala bih da uzmem stenogram, da napravim pauzu pa da merim sekunde.

U salama u kojima vodimo odbore postoji i vreme kada se neko prijavio za reč. Pretpostavljam da postoji neki redosled, ali dobro onda je to novost. U tom slučaju imate dva zamenika sekretara koji trebaju da vas obaveštavaju o tome kako sednica teče.
Vama očigledno nije poznat član 100. Poslovnika. Sada kada ste nama govorili ko je sve članove Poslovnika mi znamo, taj član vas gospođo Gojković obavezuje da ukoliko želite da se uključite u raspravu, odnosno ukoliko želite da polemišete sa opozicijom prepustite predsedavanje nekom potpredsedniku, javite se za reč i tako polemišete sa opozicionim poslanicima, kao narodna poslanica, a ne kako da vi nama uključujete, isključujete mikrofone kada god vam padne na pamet, pa još govorite kako mi vičemo na vas, a to je jedini način da komuniciramo u situaciji u kojoj vi govorite u mikrofon, a nama ne date reč da vam odgovorimo.
Tako da kada sa mesta na kome sedite dajete kvalifikacije o radu opozicije, to možete da radite isključivo kao poslanica SNS, a ne kao predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, pa se javite za reč i onda ćemo razgovarati na ravnopravnim osnovama.

Hvala vam što ste mi preneli vaše iskustvo iz kratkotrajnog predsedavanja koje nije u skladu sa članom 100. koji je naveden i ovo je čista zloupotreba Poslovnika, pošto se ne sećam da sam se bilo kako vama obratila ili bilo kom drugom poslaniku da želim da diskutujem, nego jedino u meni u sali nije omogućeno da nakon celodnevnih povreda Poslovnika iskoristim svoje pravo i dužnost da odgovorim.
Oduzeću vam dve minute od vaš grupe, jer ovo je očigledno zloupotreba povrede Poslovnika, jer ispada da svake sekunde kada predsednik koristi svoje pravo i obavezu zloupotrebi Poslovnik. Nadam se da neko od građana Srbije nije odustao od gledanja ove sednice da vidi da samo opozicija danas govori o povredama Poslovnika. Moje pravo je da odgovorim da to nema veze sa povredama Poslovnika.
Ako hoćete glasaćemo reda radi za povredu Poslovnika član 100. Potpuno je svejedno.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Da.)
Da li ima još neka povreda Poslovnika od strane poslanika?
Da li postoji neki drugi osnov, replike?
(Balša Božović, s mesta: Replika gospodinu Martinoviću.)
Nema replike, napravila sam pauzu da bi napravili red. Dogovorili smo ovde. To što šefovi poslaničkih grupa opozicije ne žele da učestvuju u tome, ja sam naučena da je demokratija većina, u glasanju i u dogovoru. Mi, većina želimo da se nastavi rad i preći ću na sledeći član, bez obzira što će se šefovi poslaničkih grupa koji su učestvovali u ovom radu i želeli da doprinesu da ova sednica krene dalje, naljutiti što uopšte sada raspravljamo. Ne želim da raspravljamo.
Preći ćemo dalje u skladu sa dogovorom većine šefova poslaničkih grupa.
Na član 7. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vladimir Pavićević, narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, podnosilac.

Član 7. čije se brisanje opravdano traži glasi – uz predlog za eksproprijaciju podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima za nepokretnost koja je predmet eksproprijacije, informacija o lokaciji i dokaz o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju.
Po čemu se razlikuje član 7. od člana koji to definiše u Zakonu o eksproprijaciji? Još jedan član zakona koji je ovde stavljen samo da se prikrije suština, a već smo pričali i cela Srbija to zna, mutne vode Beogradske i projekti koji ne vode ničemu, ali dobro.
Vrlo interesantno je obrazloženje koje je dato za odbijanje ovog amandmana i ono glasi da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za ne prihvatanje amandmana narodnog poslanika Vladimira Pavićevića na član 7. Njemu je to odbijeno kako se kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je ovim članom propisano koji se dokumenti podnose uz predlog za eksproprijaciju. To je stvarno jedna genijalnost. Mislim da je pravo jedna ozbiljna nauka i da je državna uprava jedna ozbiljan deo državnog sistema i da je blago rečeno nepristojno da se na ovakav način državna uprava odnosi prema onome što predlažu poslanici.
Pitanje je zašto uopšte u „leks specijalis“ staviti normu koja je inače deo regularno opšteg važećeg Zakona o eksproprijaciji? Ako neko zna da odgovori na to pitanje, a da ne govori neistine o nekim koncertima koji se održavali, ne u JSO kampu nego u Kuli na ulici, a gde ste vi to bili Martinoviću u tom mraku, to je već za neku drugu istragu. Bojim se da to ne bi bilo na vašu korist.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, poštovani ministri Vujoviću i Selakoviću, poštovani gosti, naš amandman na član 7. je direktni odgovor na ključni argument koji je između ostalih i predsednik Vlade ponudio za ovaj Predlog zakona kada je rekao da je projekat „Beograd na vodi“ stvar modernizacije Srbije.
Poštovana gospodo, još jednom sam morao da prelistam stenografske beleške sa sednica Skupštine iz marta 1881. godine budući da je predsednik Vlade ovu modernizaciju preko „Beograda na vodi“ uporedio sa modernizacijom tokom izgradnje železnice u Srbiji u drugoj polovini 19. veka.
Evo šta jedan narodni poslanik tada kaže, da potvrdimo da to jeste bila modernizacija za razliku od ovoga. Trifun Jeremić kaže – Gospodo i meni pade u deo kao poslaniku iz novooslobođenih predela da koju reč o ovom važnom pitanju progovorim. Pazite sada, kaže – Ja gospodo zaista nisam poslat, niti sam tako reći naučen da znam šta je železnica, niti sam je ikada očima video, ali mi spada u dužnost kao narodnom poslaniku da i ja koju reč o ovom sudbonosnom pitanju prozborim. Poštovana gospodo železnica je bila ugovorna stvar, stvar obaveza iz ugovora na Berlinskom kongresu 1878. godine. To jeste bilo sudbonosno pitanje za Srbiju. Pitanje prave modernizacije. Ljudi nisu znali šta je to, a to im donosi mogućnost privrednog razvoja.
A šta je modernizacija u izgradnji stambene zgrade, poštovana gospodo u „Beogradu na vodi“ ili u izgradnji šoping mola kojim će neko moći da se prošeta da nešto kupi u nekoj prodavnici?
Gospodo, nije modernizacija, antimodernizacija i zato smo podneli amandman – briše se i na član 7. ovog predloga zakona, kako bi se zakon anulirao. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.