Izvinite, vratiću vam vreme.
Molim Aleksandra Martinovića da ne dobacuje. Javili ste se po amandmanu, čula sam, uzmite stenogram. Niste tražili repliku.
Izvinjavam se poslaniku Zoranu Živkoviću. Javite se ponovo.

Dakle, salva neistina koja se izriče svakodnevno u poslednjih 20 godina, od 1995. godine o meni, ali to nije tema ove replike. Ovo je samo jedan mali doprinos uvaženog kolege koji se, čini mi se, hvali nekim pravničkim znanjem i nekim titulama. Neću da ulazim koje su vrste te titule, da li kao Stefanović, da li kao Mali, ali generalno, taj nivo neistine, taj nivo nemogućnosti da se ljudi suoče sa činjenicama…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Šta je sad ovo? Jesam ja ukrao titulu?)
Ovo je replika, naravno, tako da mogu da govorim o tome.
Dakle, taj nivo nepristojnosti, neistina… Hajde zbog srpske javnosti da kažemo, koncert u Kuli je bio za doček Nove godine, održan na centralnom trgu u Kuli i svirao je Bajaga. To što je vama izvor sajt pokojnih beretki, nekadanjših beretki, to govori o tome šta vas interesuje u životu i to je potvrda one moje tvrdnje koju sam rekao malopre, zbog koje sam kažnjen, a koja je izrečena…
(Poslanici pričaju u glas.)

Poslaniče, dajem pauzu od 15. minuta. Ovo sednica nema više nikakvog smisla. Dajem pauzu od 15 minuta. Ova sednica je izgubila potpuni smisao sa svih strana.
(Posle pauze)

Možemo da nastavimo.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici: Marko Đurišić, Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović – Korać, Goran Bogdanović, Aleksandar Senić, Dušan Petrović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatio je ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovana predsedavajuća.
Poštovani ministri, kolege narodni poslanici, prijatno gospodine ministre, Vlada je prihvatila ovaj amandman kao i još jedan amandman, kolege iz moje poslaničke grupe. Naša želja je bila da ceo zakon upodobimo sa postojećim zakonima koji postoje u Srbiji, pa smo tako i u članu 7. stavili da se doda novi stav 2. koji govori o tome da se dokazom o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju smatra potvrda o obezbeđenim sredstvima u budžetu korisnika eksproprijacije, odnosno ovlašćenja ili drugi instrument obezbeđenja plaćanje naknadu u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet.
Jasno je zašto je Vlada prihvatila ovaj amandman, jer on je prepisan iz Zakona o eksproprijaciji važećeg zakona koji, kako mi smatramo bi trebao da se primenjuje za ceo ovaj projekat. Problem je što Vlada nije prihvatila naše druge amandmane koji takođe osiguravaju pravnu sigurnost i protiv su onoga što ovaj zakon uvodi, a to joj je otuđenje, oduzimanje eksproprijacija, otuđenje u znatno, kao god želite da kažete, privatne svojine da bi neki drugi privatnik ostvarivajući ovaj projekat „Beograd na vodi“, napravio profit.
Šteta je što je samo ovaj amandman prihvaćen, trebali su da budu prihvaćeni svi naši amandmani, pogotovo sledeći amandman koji govori o način na koji su utvrđuje tržišna vrednost. Hvala.

Hvala.
Na član 8. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vladimir Pavićević, poslanik Zoran Živković i zajedno poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Reč ima mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Uvažena gospođo predsednice, poštovani ministri, koleginice i kolege, član 8. čijem je brisanje kao i svih ostalih članova zakona tražimo, govori o tome da se za eksproprorisanu nepokretnost, vlasnik ima pravo za naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti. Dakle, ovde se govori naknadi koju će ljudi koji imaju nekretnine na tom području na kom će biti izgrađeni luksuzni stanovi i tržni centar dobiti.
Mi tražimo da se ovaj član Predloga zakona briše, s obzirom na to da smatramo da cela eksproprijacija ne može biti sprovedena, odnosno da nema osnova da ona bude sprovedena članom 20. Zakona o eksproprijaciji, rečeno je da se javni interes utvrđuje u slučajevima za izgradnju objekta u oblasti obrazovanja, zdravstva socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, objekata za potrebe državnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, objekata za potrebe odbrane zemlje, kao i za izgradnju stanova kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica. Osim ukoliko ovde prisutni narodni poslanici i ministri ne smatraju da će upravo ovi stanovi koji će se izgraditi u „Beogradu na vodi“ biti stanovi kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica, mi smatramo da do ove eksproprijacije ne treba da dođe.
I, dalje je nejasno kako javni interes može biti davanje privatniku nečije imovine da na tom zemljištu izgrade luksuzne stanove i tržni centar, a imali smo prilike da čujemo i da će to možda biti neka turistička atrakcija gde će ljudi tu dolaziti. Pretpostavljam da će građani možda dolaziti da vide stanove od 4,5 ili 5 hiljada evra po metru kvadratnom, jer to zaista jeste atrakcija. Dakle, protivimo se eksproprijaciji s obzirom na to da se javno zemljište daje u ruke privatnom licu za privatnu investiciju, luksuzne stanove i tržni centar.

Reč ima Zoran Živković.

Hvala, nisam se javio, ali hvala što ste mi dali reč inače bih se javio kasnije.
Član 8. je još jedna u zbirci, velikoj zbirci članova ovog zakona koji imaju za cilj da nešto prikriju, da se napravi neki mrak ko u kuli pre izvesnog vremena. Ovde je to pitanje zloupotrebe prava na pravičnu tržišnu naknadu imaocima, odnosno vlasnicima nepokretnosti na teritoriji koja bi trebalo da bude to buduće ostvarivanje sna o „Beogradu na vodi“. Ovde se pravi razlika po tome kako je stečena ta imovina. Što je potpuni nonsens, to ne postoji ni u jednom drugom zakonu nego se priča o tome da li je i tu se pravi razlika između toga da li je imovina stečena teretnim ili bez teretnim pravnim poslom, a Ustav to naravno zabranjuje i ne dopušta bilo kakvu promenu.
Ovde se priča o tome da kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekta iz člana 3. stav 2. ovog zakona, a to je bespravni objekta vlasnik ovog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekta u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.
Gde to ima u bilo kom zakonu? Tržišna vrednost objekta je uvek put ka određivanju nadoknade, a ovde se govori, još jednom ponavljam, da kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat iz člana 3. stav 2. ovog zakona vlasnik takvog objekta ima pravo na izgrađeni objekta u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, podnosilac amandmana.