Zahvaljujem se gospođice Jerkov. Ja sam upravo to i rekao, da kada bude pomenuta stranka u negativnom kontekstu da će ta osoba dobiti pravo, ta stranka dobiti pravo ili predstavnik te stranke pravo na repliku. Ništa više i ništa drugačije od Poslovnika, tako da ne znam šta sam rekao što se vama nije svidelo. Zahvaljujem.
Da li želite da se Skupština izjasni? Da, u redu i hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Imajući u vidu da se javljam po amandmanu, a naročito imajući u vidu da se u odnosu na određene kritike koje se vezuju za sam Predlog zakona, a naročito član 1. moramo se jako precizno izjašnjavati onda je potrebno istaći nešto što pravna struka ne može da prihvati. Ovde je rečeno da u Predlogu zakona treba da stoji navodno i šta je to što treba da bude izgrađeno, od kog materijala, sa kojim sredstvima i kojim novcem. Pa, ljudi moje, pravnički je to za nas pravnike apsolutni nonsens. Ne razumem kritizere koji ukazuju na nešto što u normi ne može da bude sadržano.
Podsetiću samo da ovaj zakon o kome danas raspravljamo predstavlja procesno pravni zakon. On sadrži elemente procedure u kojima se sprovodi odgovarajući postupak. U kome se rešavaju određena pitanja kako statusna tako i druga.
Dakle, ovde imamo apsolutno proceduru koja se reguliše ovim zakonom. Ako je to tako, a jeste tako, onda dolazimo do one suštinske stvari – šta je to u suštini lex specialis? Pa nije to samo ono što smo slušali kada smo ovde razgovarali i o načelnoj raspravi o ovom zakonu. To je ono što sadrži uvod u pravo. Ne postoji zakon koji nije podložan derogaciji. Oni koji su studirali Pravni fakultet naučili su jednu rimsku sentencu koja ka kaže „lex specialis derogat legi generali“, a to znači da se upravo i suština specijalnog zakona odnosi na derogaciju opšteg zakona, a to znači da bilo koji zakon, pa i zakon o planiranju i izgradnji, u određenom delu može biti derogiran.
Mi smo i u pravnoj praksi i u životnim situacijama i životnim okolnostima dolazili na brojne slučajeve kada se bilo koji zakon derogira. U sudskoj praksi je to često.
Norma normu derogira a ne zakon zakon. Ono što je veoma važno istaći zbog građana, jeste činjenica da u ovom slučaju se nije moglo drugačije pristupiti rešavanju problema osim donošenjem lex specialis.
Kada se govori o ustavnosti, pošto se ovde često…

Molim vas, gospođice Jerkov, dozvolite gospodinu Jovanoviću da završi izlaganje.

Hvala Borko.

Takođe, gospodine Stefanović.
Nemojte da uznemiravate gospođicu Jerkov.

Da li dozvoljavate da nastavim predsedavajući?
Ono što se takođe smatra ovde jako važnim, a i zbog građana i zbog istine jeste sledeća činjenica. Mi imamo situaciju da se lex specialisom regulišu procesna pravna pitanja koja postojećim zakonom na drugačiji način nisu mogla da budu primenjena, jer da su bila primenjena ne bi se mogao ostvariti onaj efekat koji se očekuje od ovog zakona.
Postavilo ste pitanje ustavnosti. Pitanje ustavnosti može da se postavlja isključivo pred Ustavnim sudom Srbije i isključivo Ustavni sud Srbije može dati ocenu da li je nešto ustavno ili ne. Onog trenutka kada se steknu uslovi za podnošenje ustavne inicijative ili ustavne žalbe, onda će Ustavni sud dati svoju reč, ali čini mi se da kritičari ovog zakona dolaze u koliziju sa samim sobom, barem u pojedinim delovima ovog zakona.
Ovaj zakon sigurno nije neustavan u onom delu u kome se nesumnjivo potvrđuje javni interes kada su u pitanju obdaništa, kada su u pitanju ambulante, kada su u pitanju objekti opšte namene. Za tako nešto apsolutno je osnovano utvrđeno pravo države, Vlade Republike Srbije da utvrdi javni interes na određenoj lokaciji.
Prema tome, u tom delu i oni koji kritikuju sami sebe demantuju u toj kritici, jer za taj deo zakon ni u kom slučaju se ne može utvrditi odnosno oglasiti neustavnim, pa čak i od strane Ustavnog suda.
Ovaj pravni osvrt, moje pravničke malenkosti je samo mali doprinos da građani imaju jednu punu sliku, jednu jasnu sliku, barem činjenice koje se teško mogu dovesti u sumnju, pa čak i od najvećih kritičara ovog zakona, jer na kraju krajeva, poslanici SPS jako drže do izgovorene reči i vode računa da li će ta reč biti izgovorena na pravi način i kakav će efekat da postigne. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, blago nama sa ovakvom opozicijom, ne treba da se plašimo izbora narednih 10, 20 godina sigurno. Kada neko postavljao ovako neozbiljna pitanja i kada se na ovakav način komentariše amandman to je zaista neverovatno.
Nije ni čudo što od potpisivanja SSP-a se u četiri godine vlasti od 2008. do 2012. godine, na putu ka EU nije ništa dogodilo. Bivši režim i Vlada najgora u istoriji Srbije, Tadić, Cvetković, na tom činjenju nije ništa, znači ničega nije bilo u tim aktivnostima, osim reforme pravosuđa, koja je bila nakaradna i od svih kritikovana, i evo sad vidimo i zašto.
Pričamo o zakonu o eksproprijaciji, znači govorimo o eksproprijaciji ne govorimo o izgradnji zgrada itd. a ovde se postavlja pitanje – kako ćemo vratiti u budžet uloženi novac, a uloženi novac je za uređenje zemljišta gde? U centru Beograda. Neko vladao deceniju Beogradom i nije uložio dinar, čiji će ako ne građana, zato služe porezi, takse, akcize i sve ostalo.
I neko nije ništa uradio da popravi i da bude u funkciji jedan veliki deo grada, centra grada osim za uzgoj zmija i miševa i za železnički otpad a sada se postavlja pitanje kako ćemo vratiti u budžet uloženi novac. Pa tako što će biti u funkciji i nameni pa će onda oni koji budu koristili to zemljište plaćati naknadu za korišćenje zemljišta, plaćati poreze na imovinu, plaćati poreze na dobit i na taj način ćemo vratiti novac uložen i čak mnogo više doprineti budžetu nego što će biti uloženo u privođenje nameni tog zemljišta.
Drugo, postavlja se pitanje – po kojoj će ceni biti prodavan kvadrat npr. u nekoj zgradi? Pa vi ste izgleda navikli da se to zna, da mora neko kod vas da dođe da pita kako će i koja cena biti, pa investitor određuje. Verovatno na prvom spratu jedna cena, na dvadesetpetom druga cena, ali pokazuje koliko vi ne razumete osnovne stvari u poslovanju.
Ko ste vi da pitate ili bilo ko od nas investitora po kojoj će ceni. Tržište određuje, investitor određuje, pa ako uspe da proda uspe, ako ne uspe da proda ne uspe, naravno da mu je cilj da proda, a na osnovu toga opet plati porez, pa plati i porez na imovinu, pa plati novi porez na dobit, pa na sve.
Znači, toliko je to jasno nego namerno se ovde postavljaju pitanja koja nemaju nikakve veze sa ovim predlogom zakona, nego pokušava da se zaustavi nešto što je zaista modernizacija Srbije, što je nešto novo, što treba da doprinese novom imidžu i Beograda, koji se sada nalazi na turističkim mapama Evrope, a nije se nalazio do pre neku godinu, koji ima rast i posetu ako već i to govorimo, rast posete iz inostranstva iz godine u godinu sve više i više i Srbija, što je doprinos, što doprinosi i zahvaljujući turizmu, doprinosi popravljanju stanja Srbije i sve ono što se kod nas dešava, pa i samom imidžu Srbije.
Nije ni čudo što SNS po poslednjim istraživanjima ima 50,6 rejting, dok najveća opoziciona stranka ima 7% rejting, što je 71% građana Srbije nezadovoljno radom opozicije.
Kako da bude zadovoljno kada su amandmani – briše se, a obrazlaganja amandmana na nešto potpuno besmisleno što se uopšte ne odnosi na zakon i što 56% građana Srbije podržava premijera, gospodina Aleksandra Vučića. Samo neka nastave tako, nemojte kolege da se nervirate. Biće ovde još veća razlika u broju poslanika posle narednih izbora nego što je sad. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Šormaz.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ili pravo na repliku, ili po Poslovniku)
Gospodine Pavićeviću, ako želite repliku morate da sačekate red, ima i gospodin Đurišić repliku, a kada završi gospodin Đurišić, onda ćemo razmotriti da li ste imali pravo na repliku.
Gospodine Đurišiću, replika na izlaganje gospodina Šormaza, zbog pominjanja predsednika stranke. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
U izlaganju je spomenuto kako ništa nije urađeno 2008. do 2012. godine na putu evropskih integracija. Ako je potrebno da izvršimo malo podsećanje ajmo.
Prvo su ukinute vize a onda je dobijen i status kandidata, 2009. godine ukinute su vize za građane Republike Srbije da mogu da putuju a 2012. godine u februaru mesecu Srbija je dobila status kandidata.
Šta je urađeno za te četiri godine? Ostvarena je investicija „Fijata“ i krajem 2012. godine počela je proizvodnja u Kragujevcu, fabrike koja danas je najveći izvoznik u Republici Srbiji.
Donete su mnoge druge investicije, samo u 2011. godini nivo stranih investicija je bio blizu dve milijarde evra.
Od infrastrukturnih projekata završen je most na Adi, započet, dogovoren i pre pola godine, srećom, konačno završen i most u Zemunu, preko Dunava.
Koridori 10 potpuno su dogovoreni, obezbeđeno finansiranje. Nažalost, ova Vlada u tri godine nije uspela da ih završi.
Početi su radovi na Koridoru 11. Neki se radovi završavaju, nažalost, u tri godine ništa nije urađeno, ni jedan novi kilometar nije dogovoren, nije isplaniran.
To su sve činjenice i to sve građani znaju. Naravno, zbog kontrole medija oni ne mogu da čuju dve strane priče, samo jedna strana u Srbiji postoji. Koliku ona podršku ima, mogli smo da vidimo i po spontanom, nezakonitom okupljanju, pre dva dana ispred Narodne skupštine. Hvala.