Molim vas o amandmanu. Zahvaljujem vam se. Uzela sam vam vreme od grupe, ipak ste zloupotrebili na neki način, ali samo sam oduzela, nisam uzela.
Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić.

Poštovana predsednice, naravno da neću prihvatiti ovaj amandman iz razloga što je neprihvatljiv, nesmislen, neprimeren, jer rok od 15 dana je primeren i u prvom redu razuman za svakog pravnika, ali i onoga ko nije pravnik, usklađen, kako je i Vlada navela, sa ostalim rokovima i opšte poznat u pravu. Dakle, 15 dana je opšte poznato u pravu, da kažemo, od rimskog prava do danas.
Svako sužavanje roka nije primereno i nije razumno. Jedan od govornika reče – vaš zakon, nije ovo naš zakon, ovo je zakon svih poslanika u ovoj Skupštini. Valjda smo raskrstili da to nije više vaš, naš, bez obzira da li ćete, gospodo, glasati za njega ili nećete. On je naš, Skupštine Srbije i svih poslanika.
U tom smislu sam zaista protiv ovog amandmana. Mislim da je Vlada izuzetno korektno dala obrazloženje, pogotovo u odnosu na privatni sektor i gospođa ministarka dodatnim obrazloženjem. Valjda nema niko u ovoj sali, ne samo u ovoj sali nego i od građana Srbije a da mu nije bilo jasno. Hvala lepo.

Reč ima dr Janko Veselinović.

Dali ste gospodinu Marinkoviću repliku, ali nije bitno. Dakle, odgovoriću i na ono što je on rekao. On bi trebao da razume…

Uzimam vam od ovlašćenog. Repliku nisam dala. Od ovlašćenog, pa šta god već.

Gospodin Marinković bi trebao da razume neke osnovne pravne pojmove, nema veze što je završio privatne fakultete. To što je završio privatni fakultet trebalo bi da mu ipak omogući osnovno znanje. Privatna svojina nije u pitanju kao ekonomska kategorija, nije u pitanju oduzimanje privatne svojine. Naprotiv, radi se o jačanju ustavnog načela jednakosti svih oblika svojine i kada se jačaju svi oblici svojine onda se prepoznaju tri oblika svojine koji postoje u Ustavu i ne može se uvoditi jednim zakonom privatni sektor kao nova pravna kategorija. Koleginica Vučković je to još jednom jako dobro obrazložila.
Gospođo Udovički, niste imali kvalitetne pravnike koji su mogli ovo da rastumače. Ne može se ovde govoriti o javnom i privatnom sektoru kao što je u stvarnom pravu to prepoznato. Dakle, nije to moguće u ovom slučaju. U ovom slučaju isključujete sve ono što nije privatni sektor, a to je, recimo, zadružna svojina kao ravnopravan oblik svojine. U najmanju ruku, stvara zabunu, jer ste vi na neki način uveli novi termin koji ne može da se osnaži mimo važećeg pravnog sistema.
Nije, gospođo potpredsednice, 13 dana. Mi smo jasno rekli da je državni organ ili organ pokrajine, lokalne samouprave, dužan da odgovori u roku od pet dana. Izuzetno, državni organ, organi autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, imaoci javnih ovlašćenja mogu blagovremeno uz obrazloženje da zatraže dodatnih pet dana. Dakle, na bazi tog obrazloženja inspekcijski organ ocenjuje da li će mu odobriti tih dodatnih pet dana ili mu neće odobriti. Sa ovih tri dana smo samo rešili pitanje dodatne dopune, dodatnih podataka koje je dao državni organ. Ta tri dana su nevezana za ovaj rok. Ta tri dana mogu da zamene nekih novih 15 dana u kojima bi inspekcijski organ tražio neke podatke, a državni organ rekao – meni za to treba 15 dana, iako je po toj istoj stvari već davao odgovore.
U tom smislu smatram, ovlašćena predstavnice, potpredsednice Vlade, ministarko, da niste uvažili ključnu stvar da pokušate da napravite od ovog zakona efikasniji zakon i smatram da je čekanje juna, jula, itd, neodgovorno, pre svega imajući u vidu da imamo neki zajednički stav da je ovaj zakon iznad svih zakona kada je u pitanju poštovanje zakona koje smo izglasali ovde u Narodnoj skupštini.
Ovaj zakon preko inspekcijskih organa treba da obezbedi primenu donetih zakona i vi kroz ovaj zakon ste mogli da obezbedite efikasniju državnu upravu, što nažalost niste učinili.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Hvala, gospođo predsednice.
Pridružujem se komentarima da amandman ne treba da bude prihvaćen. Na temu rokova, svakako uvek kada pričamo o roku, pričamo o onome što je dostavljeno kao maksimalni mogući broj dana. Dakle, analizirajte sve moguće scenarije i vi u tekstu Predloga zakona imate maksimalan rok od 15 dana. Isto važi kao i priča koju smo upravo čuli sada. Da li će biti iskorišćena svaka varijanta za produženje ili neće, maksimalni rok je maksimalni rok i kada pogledate originalni predlog, što znači rok od 15 dana, to nikoga ne sprečava da posao završi za dva. Ali, uvek poredite maksimum sa maksimumom i to je osnov cele priče i nema potrebe da o tome pričamo dalje.
Kada je reč o isticanju privatnog sektora, ne stoji primedba da se time narušava načelo jednakosti, jer zašto? Pogledajte formulaciju, pre svega, o čemu je reč, podsetnik. Pričamo o informativnim i edukativnim tribinama i konsultativnim sastancima. Dakle, niko ne može da kaže da je reč o nečemu posebno osetljivom.
Vrlo je jasno da je ovde reč o sastancima, razmeni informacija i pri tom se bukvalno formulacija odnosi na predstavnike privatnog sektora i druge zainteresovane strane. Kao što vidite, ovo je maksimalno široko što se tiče inkluzivnosti. Bukvalno svako može da upadne u ovu kategoriju. Ako pokaže interesovanje, on je zainteresovana strana. Klasa A, nazovite bilo kako ili bilo ko drugi ko želi, praktično se svede na bilo ko drugi, tako da je možda zapravo samo na mestu komentar da je ovakva formulacija redundantna, da podrazumeva više nego što mora da se potroši reči i moglo je da se prihvati da to bude prosto svako ko želi. Značilo bi isto, kao što znači i sada, ali da predstavlja ekskluzivitet po bilo koga, apsolutno ne stoji.
Lično zašto predlažem da ne bude usvojen amandman? Zbog toga što sprečava preventivni angažman komunalne policije i policije u situaciji kada je to opravdano. Ne moramo valjda da se podsećamo da u praksi postoje situacije kada postoje saznanja. Jednim od prihvaćenih amandmana dodatno je pravno izbrušena sada uz formulaciju – osnovane sumnje da postoji potreba da se obezbedi i pomoć ovih organa. Tako da smatram da je dobro imati takvu vrstu pomoći i takvu vrstu preventivnog mehanizma, pa stoga da se ne usvoji amandman koji tu vrstu pomoći u startu eliminiše. Hvala.

Reč ima Nataša Vučković.

Gospođo predsednice, samo razjašnjenja radi. Dakle, naša je pažnja usmerena na to da zakoni budu što precizniji i što kvalitetniji i zato reagujem. Pre svega, interes je naravno naših poslovnih ljudi, privatnika i pre svega vlasnika malih i srednjih preduzeća koji su najviše izloženi lošim postupanjima inspekcija na terenu. Njihov je interes zaista da se uvede i konsultacija i preventivno delovanje itd, i mi podržavamo tu nameru predlagača.
Ono što smatramo, to je da zakonom i u našim zakonodavnim tekstovima nije definisano nikad šta je privatni sektor. U značenju izraza na početku Predloga zakona, takođe niste definisali šta je privatni sektor.
Meni je poznato, naravno da u nekoj teoriji postoji priča i teorija o tri sektora – javnom, privatnom, trećem ili neprofitnom itd, ali je potpuno, jako je loše da nedefinisane termine u zakonodavnom smislu koristimo u jednom zakonu, jer nećemo znati na šta se to tačno odnosi. Interpretacije mogu biti pogrešne.
Zašto, na kraju krajeva, onda nismo spomenuli i neprofitni sektor kao treći sektor sa kojim takođe treba da se vrše konsultacije itd? Dakle, hoću da kažem da je vrlo važno da zakon bude konsekventan, da imamo primenu jasnih izraza i da ima jasno značenje izraza koje upotrebljavamo, a stoji ono što sam govorila da ne možemo izvlačiti van konteksta isključivo privatnu svojinu zbog toga što postoji ustavna odredba o ravnopravnosti svih oblika svojine. Hvala.