Reč ima dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, htela bih samo da dopunim obrazloženje zbog čega Vlada suštinski nije prihvatila ovaj amandman, a to je da uopšte ovaj zakon pripada zakonima srednjeg nivoa. Hoću da kažem da inspektori za koje mislimo da imaju diskreciono pravo suštinski nemaju da oni određuju rokove, već je njihov rad određen nekim drugim rokovima drugih institucija. Šta to znači?
Prvi nivo zakona koji inspektori mora da poštuju jeste Zakon o upravnom postupku. Upravni postupak već ima neke rokove koji mora da se poštuju. To je pod jedan.
Pod dva, dolazi zakon srednjeg nivoa, to je ovaj zakon o kome govorimo. Znači, inspektor tek kada dobije određene informacije od drugih organa, primera radi, kada vrši uviđaje ili kontakt sa određenim „nn“ licima, on nema pravo legitimisanja, on funkcioniše po određenim zakonskim pravilima, kao na primer, Zakon o komunalnim delatnostima, on mora da pozove druge organe, da li je to policija ili je komunalna policija, da bi izvršili identifikaciju lica, da li fizičkog ili zastupnika pravnog lica, da bi znao protiv koga podiže, znači otvara upravni postupak. Te informacije on treba da dobije od policije. Znači, ti rokovi su njemu već negde definisani. Zbog toga se u ovom članu govori o blagovremenosti dostavljanja informacija.
Treći deo, odnosno nivo zakona koji inspektor mora da poštuje, to su posebni zakoni koji su vezani za sektorsku delatnost, odnosno sektorski zakoni. Prema tome, ukoliko se inspektor determiniše primerima pet dana ili 15 dana, on neće biti u mogućnosti u većini slučajeva da to ispoštuje. Zbog toga je i dobro što uvodimo informacione tehnologije. Dobro je što će se na kraju umrežiti tim informacionim tehnologijama i taj opšti nivo zakona i onaj sektorski, tako da s obzirom da inspekcijski nadzorni inspektori se nalaze negde u sredini, na kraju krajeva će postati sastavni deo ovog e-inspektora, koji će moći onda ne blagovremeno, nego odmah da da blagovremenu informaciju i da ovim članom odnosno, se taj rok, što kažete, i manje od pet dana, moći da sprovede. Ali, on u ovom trenutku nije u mogućnosti uopšte to da sprovede, tako da je formulacija koju je Vlada dala i koja je data ovim članom 15. u integralnoj verziji zakona je potpuno prihvatljiva u praksi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

  Zahvaljujem. Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Mi imamo dubok nesporazum u odbrani i suprotstavljene argumentacije ovde oko jedne jednostavne stvari. Možda je lakše kad se pročita, da se onda ima argument, ne garantujem: „Imaoci javnih ovlašćenja su dužni da inspekciji blagovremeno dostave“. Imaoci javnih ovlašćenja, lokalna samouprava, državni organ, autonomna pokrajina, organ jedinice, oni su dužni da blagovremeno dostave inspekciji, a ne inspekcija.
Ako smo dobili argument da nema šanse da od katastra dobiješ išta manje od dva meseca, pa smo onda dobili argument – ovo će biti i kraće od pet dana, a možda će brzo biti i na dugme – pa, odlučite se, ne može oba. Ne može se reći da nećeš katastar moći da nateraš dva meseca, a da će biti e-inspektora. Moram malo da karikiram, zbog toga što ja pažljivo slušam šta delimo kao argument, a smatram amandman izuzetno važnim. Zato što ne stavljate obavezu pred inspektora i pred inspekciju, nego pred državni organ, pred lokalnu samoupravu, pred organ autonomne pokrajine, pred imaoca javnog ovlašćenja. Vi indirektno ovakvim amandmanom se slažete sa mnom da treba izbrisati iz komunikacije u ovoj državi rečenicu – to nije moj posao.
Ja ne mogu da pretpostavim da li će još neko sem katastra da smatra da je blagovremeno dva meseca i da li će neko, kao što je policija, da smatra da je blagovremeno šest meseci, ili će neko da smatra da je blagovremeno dva dana. Veza sa ovlašćenjima inspektora u drugim zakonima nema veze sa ovim zakonom. Vi se ovde obraćate imaocima javnih ovlašćenja i apelujete na njihovu svest da urade posao blagovremeno, pri čemu svi znamo kakav problem imamo sa imaocima javnih ovlašćenja.
Kolege su rekle – stavite im pet dana. Ne može katastar za pet dana, pri centralnom registru, da uradi, ne može lokalna samouprava da dostavi za pet dana evidenciju, ne može imaoci javnih ovlašćenja za pet dana da dostave podatak iz evidencije? Ja sam vam rekla na početku svoje podrške amandmanu da mi ovde imamo mnogo veći problem nego što je neuređen sistem inspekcijskih službi. Vi ovde ovim amandmanom govorite o odnosu inspekcije i imaoca javnih ovlašćenja, od kojih njegov posao zavisi i kažete – super ćemo mi da napravimo inspekciju, ali ovi neka sami odluče šta je to blagovremeno. Ako ne stavite ovde pet dana, katastar neće nikad da skrati rok od dva meseca. Ako ne stavite pet dana, svi će kasniti, to je sklonost administracije, nema veze sa Srbijom, to ministarka potpredsednica Vlade zna mnogo, mnogo bolje od mene.
Stavite im rok. Tim rokom oni ne samo da poštuju rad inspektora, oni poštuju nas, građane. Jer, ono kroz čega se, evo u drugoj sali je podnošenje izveštaja Zaštitnika građana Saše Jankovića, najviše ogleda loša uprava u Srbiji, na šta se građani najviše žale, jeste što kroz probijanje svih mogućih rokova administracija u stvari kaže – baš me briga. I vi im ovde kažete – neka te blagovremeno bude baš briga. Nemojte molim vas. Eto, to je razlog moje podrške ovom amandmanu.

Zahvaljujem gospođo Čomić.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući. Ja ću još jednom iskazati iskren stav da potpuno podržavam smisao obrazloženja koji iznosi uvažena gospođa Čomić. Ali, dozvoljavam sebi i dajem sebi slobodu da u praksi poznajem i prepoznajem mnogo više od onoga što se iz tog smisla izvodi kao nekakav zaključak, a to je da čak i da stavimo imperativni rok od pet dana, da on u određenim situacijama neće mnogo značiti, neće mnogo doprineti poboljšatu svega onoga o čemu smo mi ovde danas govorili.
Osim toga, imaoci javnih ovlašćenja na koje se ovde poziva onaj ko je obrazlagao, konkretno gospođa Čomić, svoje podatke iz evidencija crpe iz registra podataka upravo institucija o kojima mi pričamo, i od katastra i od nekih drugih institucija. Tu smo u jednom začaranom krugu dobijanja podataka, hteli-ne hteli.
Zato poslanička grupa SPS podržava stav ministarke, gospođe Udovički koja je rekla – dok se ne uredi sistem, dok se ne podigne na nivo koji podrazumeva vrlo brzu razmenu podataka elektronskim putem. Tek tada možemo govoriti o onome što podrazumeva smisao ovog amandmana. Trenutno mi na tom nivou nismo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, sada sam stvarno u velikoj dilemi. Sa jedne strane slušam, ovo je drugi dan kako se ovaj zakon donosi kako bi inspekcije bile efikasnije, kako bi bilo saradnje između inspekcija, kako ne bi bilo dupliranje posla, kako to treba da bude prvo sa jedne strane, vrlo efikasan rad, kako bi se zaštitio interes države i poštovao zakon, a sa druge strane da oni koji su kontrolisani ne budu maltretirani, da im se ne oduzima od posla, da ne gube vreme itd.
Sada, kada smo tražili, a ja ću vas podsetiti, da inspektor pribavlja po službenoj dužnosti javne isprave i podatke iz evidencije, odnosno registra koji vode nadležni državni organi, organi AP, organi jedinica lokalne samouprave i drugi imaoci javnih ovlašćenja koji su neophodni za inspekcijski nadzor. Ovi organi i imaoci javnih ovlašćenja su dužni da inspekciji blagovremeno dostave ove javne isprave i podatke, gde mi kažemo da ti koji treba da dostave podatke imaju rok od pet dana. Znači, to su podaci koji su u njihovoj evidenciji. To im je posao.
Mi kažemo – donekle ćemo da primeni zakon, a odnekle nećemo. Sada oni mogu da otegnu, ali ako hoćemo da budemo efikasni, ako inspektor nema te podatke koje traži od imaoca javnih ovlašćenja, kako će on da bude efikasan?
Kako će inspekcijski nadzor umesto tri dana ili pet dana, da traje 15. dana? Pa ko će da plati tu štetu? Hajde da se opredelimo. Hoćemo li efikasnu upravu, ili nećemo efikasnu upravu? Pa ne možemo jednim zakonom. Kažete – isključuje zakon. Pa, ako primenimo druge zakone koji se odnose na ovu materiju, pa pola članova je višak u ovom zakonu. Pa, ne može čas hoćemo, čas nećemo.
Mi predlažemo nešto što je smisleno i što treba da natera one koji treba da daju podatke da budu ažurni, jer jedino u zemlji Srbiji ako mu zapretite kaznom će da se ispoštuje, a vi kažete – nema problema. Dobro, mi smo iznosimo da postoji i drugi način razmišljanja i drugi način kako predlažemo da se reši ova materija i mislimo da smo u pravu, te vas molim da još jednom razmislite da u Danu za glasanje podržite ovaj amandman, jer je smislen i biće delotvoran u praksi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

U najkraćem, gospodine predsedavajući, čisto za slučaj da neko propušta da uoči priliku da se ta efikasnost postigne i kroz ovakvu formulaciju, kako je predložena u originalnom tekstu. Mislim da je vidim i trudim se prosto da budem od pomoći u ovom slučaju.
Postoji u obrazloženju, koje smo dobili od Vlade, prikazana logika sa kojom se pristupa kada se vrši ovakav izbor termina. Ona se ogleda u mogućnosti da se od strane inspekcije definiše šta je to prikladan rok.
Sada vidite, može li to da bude doprinos efikasnosti? Pa, naravno da može. Zamislimo scenarijo. Umesto da dajemo fiksan rok od 15, kao što je u jednom predlogu, ili pet dana, kao što je u drugom, inspektor zaključi da mu nešto treba u roku od dva dana. Uz ovakvu formulaciju on to može da zahteva u roku od dva dana. Da li bi to bilo efikasnije u tom slučaju, nego što se predlaže ovim amandmanom? Bi.
Dakle, samo ukoliko zamislimo odgovarajući scenarije, ukoliko smo u stanju da sagledamo sve moguće situacije, mislim da nije teško pronaći tu efikasnost za kojom se traga i u ovakvom predlogu. Zbog toga svakako nisam protiv izvornog teksta. Hvala.