Hvala.
Reč ima narodno poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalaze četiri sporazuma koji su potpisani između Vlade Republike Srbije i države Kanade, Gruzije, Jermenije. Ono što bih htela da istaknem najpre to je da je svim ovim sporazumi, odnosno da je zajednička nit svih ovih sporazuma stvaranje dobrih bilateralnih odnosa između naše zemlje i zemalja sa kojima smo potpisali ove sporazume, ali sem stvaranja dobrih bilateralnih odnosa iz toga svakako proizilaze i dobri ekonomski, turistički, dobri naučni, dobri tehnološki i dobri sveukupni odnosi.
Ono što najpre želim da naglasim, a počeću od 19. februara 2015. godine kada je održan sajam turizma u Beogradu u kome je prisustvovalo hiljadu i sto izlagača, od toga 50 zemalja iz sveta, kada je premijer Vučić istakao na otvaranju sajma da je u turizmu velika budućnost. Zašto je u turizmu velika budućnost? Turistička privreda stada u ukupnom BDP učestvuje sa 1,8%.
Međutim, procena je ove Vlade da će za dve godine procenat učešća turističke privrede u bruto domaćem proizvodu biti 3%.
Zašto je turizam još značajan i koji su to parametri na koji su se oslanjali i premijer Aleksandar Vučić, ali i vi ministre kada ste izlagali na sajmu turizma? To je činjenica da je u 2014. godini broj turista u Srbiji bio za 11,6% veći, nego u odnosu na 2013. godinu, iako znamo da je tokom 2014. godine našu zemlju zahvatila nezapamćena poplava. Znači, i u takvim slučajevima turistička privreda beležila je rast.
Svakako da razvoju turizma treba da doprinese i razvoj putne i saobraćajne infrastrukture, ali razvoju turizma do sada i njegovom ovakvom učešću u bruto domaćem proizvodu sigurno je doprinela i rad „Er Srbije“. Nadamo se da će i realizacija projekta „Beograd na vodi“, takođe doprineti poboljšanju ukupne turističke ponude naše zemlje.
Što se tiče, moram inače da naglasim da ukupnom deviznom prilivu koji se ostvaruje u Republici Srbiji 60% tog ukupnog deviznog priliva, otpada upravo na Grad Beograd, jer Grad Beograd svakako je i raskrsnica puteva, ali i mesto gde turisti najviše dolaze.
Što se tiče sporazuma u oblasti turizma potpisanog sa Gruzijom, moram da istaknem da je predmet tog sporazuma svakako utvrđivanje jednog pravnog okvira za jačanje kapaciteta turističke ponude, kako Srbije tako i Gruzije, privlačenje turista iz Gruzije u našu zemlju, ali naravno i jačanje kulturnih, istorijskih veza naše dve zemlje kao i kulture i običaja naše dve zemlje.
Ja moram da naglasim da Republika Srbija zbilja raspolaže značajnim turističkim potencijalima, rekama, jezerima, planinama i moram da naglasim u okviru kulturno istorijskih spomenika, a naravno i prirodnih lepota, posebno jugozapadni deo Srbije, područje odakle ja dolazim to je Priboj, Manastir Sveti Nikola u Pribojskoj banji i zatim Manastir Mileševa iz 13. veka, gde se nalazi znamenita freska koja pripada svetskoj riznici, to je freska „Belog anđela“ kao i planine Jadovnik i planina Zlatar koja sa nedirnutim prirodnim bogatstvom, a koja se nalazi u tom delu Srbije i koji značajno i koji svakako može da bude značajni potencijal za razvoj turizma uopšte.
Ono što iz ovog sporazuma sa Gruzijom proizilazi je takođe vrlo značajno što se podstiče investiranje između zainteresovanih investitora i jedne i druge strane, odnosno investiranje zainteresovanih strana u turizam. Takođe je vrlo značajna razmena naših stručnjaka, kako i Srbije tako iz Gruzije, razmena znanja, razmena iskustva, ali i razmena studenata koji studiraju i koji će se u budućnosti baviti turizmom i ugostiteljstvom.
Takođe, vrlo značajno i formiranje mešovite komisije koja će sprovođenje i realizaciju ovog sporazuma pratiti, ali ne samo pratiti, već blagovremeno i na vreme ukazivati na sve one nedostatke i prepreke koje mogu nastati u realizaciji ovog sporazuma.
Drugi sporazum koji je takođe značajan, to je sporazum koji je potpisan sa Jermenijom u oblasti ekonomske tehničke i tehnološke saradnje, ali i tu ću akcentirati između ostalog ovaj deo koji se odnosi na poljoprivredu, na zaštitu životne sredine i na, naravno, takođe će se tu formirati međuvladina komisija koja će naknadno odrediti prioritete i prioritetne segmente, gde će se postupati, ali svakako Srbija negde svoju šansu vidi u razvoju poljoprivrede u očuvanju životne sredine i u razvoju turističkog potencijala.
Moje kolege, a posebno kolega Zoran Bojanić je iscrpno govorio o Sporazumu o Kanadi tako da se ja neću ponavljati.
SNS u danu za glasanje podržaće sve sporazume i Predlog za izbor sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vesna Simić.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije. Kao što smo više puta danas imali prilike da čujemo, na dnevnom redu današnje sednice nalaze se četiri predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma i to između Vlade Republike Srbije i Kanade, o podsticanju ulaganja, zatim potvrđivanje Sporazuma sa Jermenijom o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji, sa Vladom Gruzije i Kabinetom ministra Ukrajine o saradnji oblasti turizma.
Svakako da treba prihvatiti Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kanade o podsticanju i zaštiti ulaganja. Nama su i te kako potrebna sve vrste saradnje i ulaganja posle dvanaestogodišnjeg pustošenja naše zemlje od strane bivšeg režima.
Ovaj zakon daje mogućnost da pored stranke u postupku ili njene ovlašćene institucije, pravo ulaganja vrši i treće lice, a sve u cilju podsticaja upravo ulaganja. Međutim, ono što je najznačajnije u ovom sporazumu je to da su obe strane ugovornice spremne da ulagačima druge strane obezbede isti tretman koji imaju i domaći ulagači.
Vlada Republike Srbije i Republike Jermenije, dogovorile su se o zaključivanju sporazuma, o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji, a pri tom su za ovaj vid saradnje, posebno interesantna mala i srednja preduzeća, a saradnja bi se ogledala u vidu njihovih promocija, investicija u turizam, inovacija transport i tranzit, razvoj poljoprivrede i u zaštiti životne sredine.
Naša Vlada je potpisala i Sporazum sa Vladom Gruzije i Kabinetom ministra Ukrajine o saradnji u oblasti turizma. Turizam i poljoprivreda, kao i mala i srednja preduzeća su okosnica naše privrede, kako u sadašnjosti, tako i u budućnosti.
Zato su za nas ovi sporazumi od krucijalnog značaja.
Pored toga što doprinose razvoju ekonomije i kulture, doprinose i boljem razumevanju načina života istorije i kulturnog nasleđa između zemalja potpisnica.
Kao što sam maločas istakla, okosnica naše privrede su upravo poljoprivreda i turizam. Opština Knjaževac iz koje ja dolazim, prepoznatljiva je po Staroj planini, kao što je to maločas napomenuo kolega Milija u svom izlaganju, obzirom da kolega dolazi iz susedne opštine Svrljig, gde imamo dodirnih tačaka sa Starom planinom, na kojoj se uveliko počeo da razvija zimski sportsko rekreativni turizam.
Međutim, na Staroj planini su započeti određeni radovi i određeni projekti, a neki su privedeni nameni i oni su sada u funkciji. Uz nova ulaganja, pre svega u putnu infrastrukturu, neki stručnjaci kažu da bi postala jača turistička destinacija od Kopaonika. Takođe, ova mala opština sa nešto preko 30.000 stanovnika značajna je i po tome što ima potencijale za razvoj svih vrsta turizma, banjskog, obzirom da poseduje jedan, još uvek nedovoljno ispitan izvor termo-mineralne vode koji je svakako lekovit, pre svega za reumatske bolesti, dok neka istraživanja kažu da leči i blage oblike neuroloških problema.
Godinama smo pokušavali da pokrenemo ovaj projekat, ali se još uvek nije pojavio zainteresovani investitor.
Područje je takođe veoma pogodno za razvoj seoskog i ruralnog turizma i za uzgoj koštuničavog voća, šljiva, kupina, višanja, malina i druge.
Zato ovim putem pozivam zainteresovane investitore da obiđu opštinu Knjaževac, na pola puta između Niša i Zaječara, kao i nadležne da za malo ulaganja u putnu infrastrukturu, bez koje je sve ovo nemoguće. Od završetka Drugog svetskog rata do danas niko to nije prepoznao, niti je iko ulagao u opštinu Knjaževac, ali sam sigurna da će sadašnja Vlada sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ne samo prepoznati blagodati opštine Knjaževac, već učiniti sve da i Knjaževac zauzme mesto koje mu po svemu pripada.
S tim u vezi, zahvalila bih se i ohrabrena sam jako rečima ministra maločas, kada je pozvao opštine da pošalju projekte. Mi smo to ranijim vladama više puta činili, sada ćemo svakako poslati, ja ću to da proverim lično, projekat izgradnje „Banjize“, termomineralnog izvora „Banjiza“ i ukoliko bude mogućnosti da nam dodelite neka sredstva da pokrenemo ovaj projekat koji će sigurno biti na opštu korist. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa gostima iz ministarstva, poštovane poslanice i poslanici, poštovani građani koji nas gledate, danas treba da glasamo za četiri sporazuma, pre svega sa Jermenijom, sa Gruzijom, sa Ukrajinom i sa Kanadom.
Moje kolege su uglavnom rekle sve. Ja ću govoriti samo o dva sporazuma. Sve je rečeno, pogotovu ministar. Hvala vam za ovo lepo izlaganje i nikada nemojte podneti ostavku. Vi ste fantastičan ministar. Hvala.
Republika Jermenija je nama veoma prijateljski nastrojena zemlja, ali nažalost sa njom imamo vrlo loše trgovinske odnose. Uglavnom se sve završava na robnoj razmeni. Što se tiče proizvodnje, tu smo jako tanki.
Razlozi za ovakvo stanje su, pored geografskih, naravno i neregulisani ugovorno pravni odnosi u oblasti ekonomije. Inače, u prethodnom periodu, ovaj sporazum je bio potpisan, međutim nije zaživeo. Imamo tu sreću da je 2015. godine 1. januara potpisan ovaj sporazum i mi imamo status, kao i Republika Jermenija, povlašćene, najpovlašćenije države. Šta bi to značilo? To bi značilo da imamo MFN carinu, znači bescarinsku trgovinu i imamo tretman, kao što prema nama ima Republika Rusija, Kazahstan i Belorusija.
Svi ovi sporazumi su uglavnom jako dobri jer se radi o bilateralnim odnosima, o spajanju zemalja, naravno kako bilateralni tako i multilateralni odnosi i Srbija ide izvanrednim putem ka i jačanju ekonomije, trgovine, svega.
Saradnja između Republike Srbije i Republike Jermenije obuhvata sledeće oblasti, pre svega investicione politike, zatim turizam, industriju, tranzit, poljoprivredu, zaštitu životne sredine, regionalni razvoj, kao i nauku, tehnologiju i inovacije.
Za saradnju ovog sporazuma neophodno je promovisati komunikaciju i saradnju između Vladinih institucija, pre svega, zatim veze između profesionalnih organizacija komora i udruženja, što je vrlo važno, posete, kontakte, publikacije, razmene mišljenja kako privrednika, tako i naučnika. Znači jedna kompletna saradnja sa obe strane.
Da bi se realizovali zadaci, osniva se Međunarodna komisija, koja ima zadatak da prati i ako dođe do bilo kakvog problema, ovaj problem reši po svim međunarodnim pravnim konvencijama.
Sledeći zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije, o saradnji u oblasti turizma. Kada se govori o turizmu, to nije samo turizam, to je kompletna ekonomija i kulturno nasleđe, odnosno kultura. Vrlo je bitno da se povežemo što se tiče kulturnog nasleđa, jer kada vi poznajete jednu zemlju vi se rado vraćate toj zemlji, a naravno ako je volite i poznajete, vi ćete u nju i ulagati.
Obe strane podržavaju uspostavljanje i razvoj saradnje između preduzetnika i organizacija, što je jako važno, jer ako imamo to međudejstvo, tu interakciju, onda mi imamo zaista dobru saradnju i biće ulaganja sa obe strane.
Saradnja se ostvaruje na sledeći način. Promocijom organizovanih putovanja, zatim podržavanjem zajedničkih aktivnosti i projekata, razmenom stručnjaka, podrškom kadrova, razmenom publikacija, podržavanjem razvoja kadrova u oblasti turizma i ugostiteljstva.
Obe zemlje podstiču razmenu informacija u sledećim oblastima, pre svega statistika turizma, obrazovni program, konferencije, seminari, publikacije, različite vrste radionica, promotivne aktivnosti, potencijal za investicije, trendovi, i novine u oblasti turizma.
Ono što ću još reći je da obe strane osnivaju mešovitu komisiju koja je odgovorna za pravilno sprovođenje ovih sporazuma. Takođe, ukoliko ima problema to se na jedan vrlo brz i efikasan način rešava.
Srpska napredna stranka će sa zadovoljstvom podržati ove predloge zakona o sporazumima. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, meni ne smeta galama, slobodno, ne morate ih utišavati, ja ću podržati sva četiri sporazuma i sa Ukrajinom i sa Gruzijom u turizmu, sa Jermenijom o tehničkoj saradnji.
Podržaću naravno i sporazum o zaštiti ulaganja sa Kanadom i prvo što ću reči da sporazume koji su na potvrđivanju su potpisani 6. juna 2013. godine, 4. jula 2013. godine, 12. oktobra 2014. godine i po prvi put ovaj parlament, ova Skupština u vrlo kratkom roku potvrđuje sporazume koje je potpisala Vlada Republike Srbije sa drugim vladama, što do pre nekoliko godina nije bio slučaj, pa smo 2012. godine, 2013. godine potvrđivali sporazume koji su potpisani čak i daleke 2001. godine.
Što se tiče sporazuma o turizmu, mislim da je ministar u pravu, da su sporazumi o turizmu veoma važni ne samo za razvoj turizma kao uslužne delatnosti, već se kroz turizam razvija i proizvodnja hrane, odnosno poljoprivredna proizvodnja, proizvodnja voća, povrća, mesa, mleka, proizvodnja pića, sokova, alkoholnih pića i na takav način se podiže poljoprivreda i proizvodnja, ne samo što se to konzumira od strane turista koji gostuju u našoj zemlji, već se na takav način i promovišu određeni brendovi iz prehrambene industrije, promovišu se pića, promovišu se prehrambeni proizvodi, pa ću navesti primer da u Crnoj Gori dok nije bilo ruskih turista, da niko u Rusiju nije izvozio ni Njeguški pršut ni crna vina, ali posle boravka ruskih turista u Crnoj Gori, izvoz Crne Gore u vinu i Njeguškom pršutu je naglo porastao i daje značajne prihode u Crnoj Gori.
Dakle, turizam utiče povoljno na poljoprivrednu proizvodnju i s obzirom da ja dolazim iz te struke, ja se zalažem ne samo za razvoj klasičnog turizma, banjskog turizma, zalažem se i za razvoj seoskog turizma i to može da bude šansa posebno za mala poljoprivredna gazdinstva koja mogu da budu perspektiva ne samo u poljoprivrednoj proizvodnji, nego mogu da budu i perspektiva u zapošljavanju, u novom zapošljavanju pre svega seoske radne snage i da se na takav način, na određen način oživi i selo, odnosno kako to u Beogradu kažu provincija.
Što se tiče zaštite ulaganja sa Kanadom, ja podržavam taj sporazum. On podrazumeva i razmenu informacija i verujem da se ubuduće neće dešavati slučajevi koji se dešavaju za vreme stranke bivšeg režima, jer ovaj sporazum je veoma sličan sporazum koji smo imali sa Belgijom i stranka bivšeg režima je toliko zloupotrebila taj sporazum na primenu „Energo Zelene“ koja se nalazi u Inđiji, gde je zbog loših informacija koja je naša strana pružila, „Energo Zelena“ pokrenula spor za arbitražu od 100 miliona evra, zato što je obmanuta od strane stranke bivšeg režima, date su informacije da postoji 250 hiljada tona konfiskata i da će kapacitet do 150 hiljada tona prerade klaničnog otpada u tom stranom ulaganju biti čak mali za teritoriju Srbije i da će trebati još jedna fabrika.
Na kraju se ispostavilo da mi nemamo toliko konfiskata i Belgijska strana je podnela spor i danas Vlada Srbije sve čini da se ta arbitraža koja će se zbog zaštite stranih ulaganja odvijati, da u toj stranoj arbitraži zaštitimo državu Srbiju da ne izgubi na toj arbitraži, a sa druge strane da pokušamo da se sporazumemo sa stranim investitorom koji je uložio značajan novac, da ponovo pogoni „Energo Zelene“ se otvore u Inđiji i da onih 40 i nešto radnika koje je stranka bivšeg režima lošim informacijama dovela u pitanje, da ponovo tih 40 i nešto radnika dobije svoje radno mesto, a da pri tome u potpunosti zaštitimo od klaničnog otpada teritoriju Republike Srbije, a ta zaštita je veoma bitna u integracijama u kojima se Srbija nalazi.
Takođe, taj sporazum obuhvata i privredna društva koja su ulagači, njihovu zaštitu i već sam naveo taj primer „Energo zelene“, gde se mora veoma pažljivo nastupati prema stranim ulagačima, da nam se ne dogodi slučaj koji se dogodio…

Ja molim narodne poslanike, molim vas, gospodo narodni poslanici, meni je jako neprijatno, ali moram da vas zamolim za malo tišine. Ne čujem uopšte čoveka šta priča.

Ma meni to ne smeta, gospodine predsedavajući.