Hvala.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Ja pokazujem toliko bezosećajan da sam ja u godinu dana mog ministrovanja doneo dva zakona koja se brinu o osobama sa invaliditetom koje neke ranije većine nisu donele u 12 godina, ali dobro. To je sasvim uredu. Ostalom, ne bi bilo loše da razgovarate upravo sa predstavnicima odgovarajućih udruženja osoba sa invaliditetom pa da vam oni kažu kako sarađuju sa ovim ministarstvom.
Kako se niko nije setio da recimo, iz vanbudžetskih sredstava obezbedi makar jednu jedinu stipendiju za talentovanu decu sa invaliditetom? Mi smo to ko dana smo sa udruženjima osiguravača Srbije podelila 10 stipendija. Nije mnogo, ali znači toj deci. Nastavićemo to da radimo. Toliko o našoj neosetljivosti, ali dobro. Ovde se inače bacaju teške reči.
Izvinite, kada su u pitanju tumači, to je inkluzija. Oni su deo svakodnevnog života i ne vidim kako se to razdvajaju od drugih. Inače, da su neki pre mene, pre nas i pre ove većine bili osetljivi prema tumačima, uveli bi ih u Registar zanimanja, bar bi ih prepoznali da postoje. Postoji zanimanje tumač znakovnog jezika, pa bi predvideli kako se oni obrazuju, kako uče. To nikome nije palo na pamet do ovog zakona, e sada će od nas neosetljivih ti ljudi da dobiju zanimanje i način kako postaju to što postaju, način kako će da rade svoj važan i human posao.
Što se tiče zloupotreba, bili smo vrlo jasni, zaista ne razumem šta se ne razume. Da li je bilo zloupotreba? Jeste. Da je i jedna jedina to opravdava ovaj zakon, da sprečimo da se pojavi druga, treća ili peta. Da ih je bilo više nego što želim? Jeste. Da nije masovno? Nije, inače bi ih bilo 11.000, ali šta treba, da sačekamo da ih bude 11.000? Nema tu argumenta osim praznog argumenta – hajde da se raspravljamo, hajde da se svađamo. U pitanju je i novac. Naravno da je u pitanju i novac, ali u pitanju je i svrha novca. Nije ovaj novac predviđen da neko dobije i otpremninu i još 12 meseci da bude na NSZ. Nije za to predviđen, a postojala je pravna praznina, mogućnost da se upravo to desi.
Kao što pre ovog Zakona nije bilo, recimo regulisano, raspravljali smo već malo o tome, kako se određuje osnovica, odnosno kako se određuje nadoknada u slučaju da poslodavac nije isplaćivao doprinose. To je pravna praznina, mi smo je popunili. Tako smo popunili ovu pravnu prazninu i nemojmo tome pridavati nikakav drugi smisao nego ono što jeste, povećanje pravne sigurnosti. Svaki zakon služi da ne dođe do kršenja zakona i svaki zakon služi da obezbedi određeni oblik trošenja novca ako je upitanju budžetski zakon. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Vulin.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, upravo kao što je moja prethodnica govorila, ovaj zakon je pripreman nekoliko godina i mi pozdravljamo njegovo donošenje. To je materija koja je inače veoma teška za kodifikaciju i slične zakone ima relativno mali broj zemalja, kako i u okruženju, tako i članica EU.
Demokratska stranka se snažno zalagala da iz korena promeni politiku koja se odnosila prema ovakvim stvarima i razumevanju osoba sa invaliditetom i kada je upitanju dominirajući, pre svega, medicinski koncept, zalagali smo se da se osobe sa invaliditetom, pardon, konačno tretiraju sa stanovišta pre svega ljudskih prava i socijalne uključenosti.
Ovaj predlog zakona sigurno unapređuje ljudska prava osoba sa oštećenim sluhom i uvećava njihove mogućnosti za svaki vid socijalnog uključivanja. Mi uvek kažemo kada podržavamo neki zakon, kada je on dobar i temeljit, kada je on dobro i temeljito napisan. Kao što je moja prethodnica rekla, neke stvari bi se i mogle unaprediti amandmanima i samog Odbora i to je nešto što, u ovom trenutku i pozivamo i Vladu Republike Srbije, ali i Odbor koji je zadužen za ova pitanja, da ukoliko o ovome što je govorila poslanica Gordana Čomić možemo da nešto bolje učinimo, da onda to učinimo svi zajedno kako bi ovu ionako dobru stvar još više unapredili.
Međutim, uvek kažemo i kada nešto nije u interesu građana Srbije. Iz tog razloga, kada je upitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranja za slučaj nezaposlenosti, mi mislimo da taj zakon ima velikih nedostataka i velikih problema. Izmene koje ovaj zakon, odnosno izmene i dopune ovog zakona se ovde donose, one jesu pre svega izmene kozmetičkog karaktera i ne mislimo i ne smatramo da je on suštinski i da će na bilo koji način smanjiti broj nezaposlenih u Srbiji, već naprotiv, imamo najavu i resornog ministra i Vlade Republike Srbije u nekoliko navrata da će broj nezaposlenih skakati i biti sve veći i veći u narednom periodu.
Predlagač sam navodi da o izmenama zakona ove prirode nije bilo uopšte javne rasprave i da su se vodili razgovori sa zainteresovanim licima, iako u obrazloženju se ne navodi koja su to zainteresovana lica. Na taj način smo grubo zanemarili ulogu kao država Srbija Socijalnoekonomskog saveta. Socijalnoekonomski savet predstavlja institucionalni okvir kada je upitanju usaglašavanje interesa i Vlade Republike Srbije i poslodavaca i, naravno, radnika, odnosno sindikata. To govori samo o činjenici da nadležno ministarstvo i Vlada Republike Srbije ne razumeju i ne žele istinski socijalni dijalog, što ovu stvar dodatno komplikuje.
Neubedljivi su, takođe, razlozi koji govore o tome zašto nam je potreban uopšte hitan postupak u ovom slučaju. Kao glavni razlog se navodi taj očekivani broj, povećani broj onih koji će ostajati bez posla u narednom periodu zbog, kako se kaže, završetka procesa privatizacije. Ako se pljačkaškim privatizacijama nazivalo sve što je Vlada Vojislava Koštunice privatizovala, samo zato što su radnici ostajali bez posla, a vi najavljujete ovde istu stvar, onda nisam ni siguran kako možemo da nazovemo i kojim rečnikom ovu privatizaciju.
Pod geslom ušteda mi ovde imamo urušavanje Socijalno-ekonomskog saveta, i ovom prilikom čestitam i Vladi Republike Srbije i resornom ministarstvu, šampioni su u ovom slučaju koji se odnosi na urušavanje nezavisnih institucija u Republici Srbiji. Svaka nezavisna institucija smeta ovoj Vladi, smeta onima koji žele da na jedan volšeban način uvedu neke kriterijume koji su isključivo u interesu onih koji sede u foteljama i koji su na vlasti. Mislim da na ovaj način ne možemo pomoći onima koji će u narednom periodu, već ove godine, kako se navodi u ovom obrazloženju zakona ostati bez posla i mislim da će to biti veoma veliki izazov za svaku narednu Vladu Republike Srbije, kako će i na koji način sve one koji uz najavljenu privatizaciju budu ostajali bez posla pospešiti njihovo zapošljavanje, ako znamo kakvi su ekonomski ili makro-ekonomski pokazatelji u Srbiji, ako znamo da je 10 milijardi već dug, ako znamo koliko su teški i mukotrpni oni napori koji pokušavaju da dovedu neke strane investitore ili strane investicije, kojih naravno nema već evo četvrtu godinu.
Razgovarali smo o otvaranju novih radnih mesta i pokušali smo ovde da predstavimo građanima da donosimo zakone koji će njima pospešiti ili olakšati da nađu neko svoje zaposlenje. Do toga neće dolaziti, od projekata nema ništa, predlažu se oni koji su unapred osuđeni na propast, kao što je „Beograd na vodi“.
Kada su upitanju članovi ovog zakona, mislim da neću imati vremena da idem od jednog do drugog, reći ću samo o nekolicini članova. U članu 1. se pod geslom ušteda smanjuje broj članova Upravnog odbora NSZ sa devet na sedam. Pri tom, Vlada ne smanjuje one koje ona predlaže, ali se smanjuju oni koje je predložio Socijalno-ekonomski savet i ovde se samo radi o pukom preglasavanju u svakom narednom i narednom slučaju.
Mislim da je veoma loše to što se kao argument koriste, time završavam, doprinosi za PIO koji su povećani, pa sada ovde možemo da pričamo o tome koliko je eventualno skočila…

Vreme gospodine Božoviću. Isteklo vam je vreme.

Izvinjavam se, imam osam minuta, znači još minut i osam sekundi.

Ne, imate šest minuta i 42 sekunde.

Poslednja rečenica, dakle sa 12 na 14% je povećano. To nije povećanje od 2%, i danas je resorni ministar govorio o tome, to je povećanje od 16% i to je nešto što sasvim sigurno opterećuje sve one koji su zaposleni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Božoviću.
Pre nego što dam reč ministru Vulinu, samo bih da kažem jednu rečenicu, da razumem kao predsedavajući i žar diskusije i nemogućnost da neki poslanici u jednom trenutku mogu da sagledaju da u tom trenutku krše Poslovnik, ali mi kao predsedavajući moramo da zaštitimo dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije i svih narodnih poslanika, ali mi je opet žao da kao predsedavajući moram da izričem mere opomene da bi mogao da održim red na sednici.
Sagledavajući da je gospodin Pavićević svojim izrazom lica kada je shvatio da je pogrešio i odlaskom sa sednice pokazao greške koju je napravio kada je upao u reč govorniku, povlačim opomene koje sam dao. Molim službu da to evidentira, jer smatram da će gospodin Pavićević u narednom periodu voditi računa i sačekaće da govornik završi da bi onda dobio pravo na povredu Poslovnika ili pravo na repliku.
Zahvaljujem se i izvinjavam se zbog ovog komentara koji sam morao da dam.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin.

Razumem, politika je politika i niko nije dužan da prihvati argumente one druge strane. To je jedini razlog kako ja mogu da objasnim da se nikako ne razume ono što govorim – 2.062.856 imena i prezimena. Dakle, uopšte ne govorim o količina novca koja je veća za 8%, govorim o 2.062.856 imena i prezimena ljudi koji uplaćuju doprinose u PIO fond, a uplaćuju ih iz svoje zarade, a zaradu ostvaruju tako što idu na radno mesto, a radno mesto imaju zato što je neko otvorio radno mesto na kome oni rade. Šta je tu nerazumljivo i šta je tu toliko strašno? To je jednostavno činjenica, to je tako.
Ako hoćete i drugim brojkama da govorim o povećanju zaposlenosti, onda da vam kažem – primetili ste da se penzije isplaćuju u dan i na vreme. Država Srbija svakog meseca doplati određenu količinu novca da bi penzija mogla da se isplati u dan i na vreme i u odgovarajućoj količini.
Količina tog novca koji uplaćuje država Srbija je u protekla tri meseca smanjena za dve milijarde dinara, a penzije su isplaćene u dan i na vreme. Znači, više novca je ušlo u kasu, više osiguranika je uplatilo novac u kasu, više ljudi je zaposleno. Nema tu šta posebno više da se objašnjava, osim naravno ako nećemo da razumemo i uvek ćemo se praviti da to nije tako, jer nam u ovom trenutku ne odgovara.
Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti je prvenstveno zakon o licima koja su već bez posla. To nije zakon koji reguliše obaveze u radnom odnosu, to nije zakon koji nekog zapošljava. Naravno, postoje mere i aktivne politike zapošljavanja i ovim zakonom dajemo veći spektar upravo takvih mera da omogućimo sebi veći prostor da više ljudi obučimo, da više ljudi zaposlimo.
Ovaj zakon se bavi, između ostalog i time, ali na prvom mestu, on se bavi evidencijom ljudi, odnosno ljudima koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, dakle ljudi koji nemaju posao, koji traže posao. Ovo je zakon o njima i nemojmo sad objašnjavati Srbiji nešto što nije istina. Ovo jeste zakon koji se bavi upravno njima. Najveći izazov za nas kao Vladu jeste kako da izađemo na kraj, pošto se ovde pominjali veliki izazovi, kako da izađemo na kraj sa stotinama hiljada onih koji su ostali bez posla, kao posledica pljačkaške privatizacije.
Ovih 530 preduzeća o kojima govorimo su preduzeća koja su već jednom opljačkana, koja su zadužena, koja nemaju imovinu, koja imaju samo dugove i radnike i ništa drugo nemaju. Nisu ovo preduzeća iz tih zlatnih vremena pljačkaške privatizacije. Ovo su žrtve pljačkaške privatizacije. Ovo su preduzeća koja ne znaju ni kako su opstala. Opstala su iz političkih razloga, uplaćivalo im se nešto da rade kako znaju i umeju, da se kupi još neki glas. Ovo su preduzeća u kojima se radnicima duguju milioni, u kojima se duguju zaostale zarade, u kojima se duguje državi. Ovo su preduzeća koja duguju pet milijardi evra. Nema tu šta da se opljačka. Pet milijardi evra duga, pa ona ne vrede ni blizu pet milijardi, da se nešto odnese. Ali je privreda koja je privatizovana dovela do toga da ovih 530 preduzeća budu opljačkana.
Tako se nekada radilo. Tako se više svakako neće raditi.
Dakle, zbog građana Srbije, ni jedno pravo se ne uskraćuje i da budemo i tu precizni, kada smo govorili o ovoj zloupotrebi koje ima i koju ćemo na ovaj način zaustaviti, nije to specifikum samo onih koji su sada dobili otpremnine. Vi imate i ljude koje svojom krivicom izgubio posao, pa je sklopio neki drugi ugovor na deset dana, pa se prijavio u Nacionalnu službu za zapošljavanje i dobio 12 meseci ponovo platu iako nema pravo na to. Zakonom iz 2009. godine je uspostavljeno pravilo da ne možete doći na Nacionalnu službu za zapošljavanje i dobijati nadoknadu u koliko se svojom krivicom raskinuli radni odnos. Znači, ne 2015. godine, 2009. godine, Zakon koji je donela neka druga većina.
Građani Srbije ne gubite ni jedno jedino pravo. Onaj, stoti put ću ponoviti, jer je to najvažnije da ljudi razumeju, da ih ne lažu i ne plaše, onaj koji je dobio otpremninu veću od zakona nego što mu garantuje Zakon o radu, ne može posle toga da sklopi fiktivni kratki radni odnos i da odmah dođe u Nacionalnu službu za zapošljavanje i još jednom dobije 12 meseci nadoknadu. Može da se zaposli sutradan, može da radi gde god hoće, niko mu ne spori to pravo, ako ima tu mogućnost, 12 meseci kasnije, ako ostane bez posla, može da dođe u Nacionalnu službu za zapošljavanje, ali ne može da uzme otpremninu, sklopi fiktivni ugovor i za deset dana evo ga za još 12 meseci. To ne može, ali to nikada nije ni moglo, samo, šta da vam kažem, ljudi ne vole da čitaju zakone, ne vole da čitaju ono što su sami doneli. Hvala.