Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o dva predloga zakona od kojih je jedan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti.
Osnovni cilj ovog predloga zakona jeste da se određena pitanja do tančina urede, da se preciziraju i ono što je još bitnije da se efikasno primenjuju u praksi. To je zaista bilo neophodno uraditi pošto su se do sada u praksi javljali brojni problemi, javljale su se brojne zloupotrebe, a isto tako nije retka pojava ni sudskih procesa, a sve to zajedno naravno jako se negativno odražava na budžet Republike Srbije što mi jednostavno sebi ne možemo i ne smemo da dozvolimo.
Ovim predlogom zakona to se menja, to se precizira, između ostalog precizira se šta se to tačno smatra osnovicom za utvrđivanje visine novčane naknade u slučaju nezaposlenosti, a isto tako i način obračuna novčane naknade za slučaj nezaposlenosti. Takođe precizno su definisane i one odredbe koje se tiču zaštite naših građana koji idu na radu u inostranstvo što u koliko uzmemo u obzir sve probleme sa kojima se naši građani do sada suočavaju prilikom odlaska na rad u inostranstvo naravno bilo više nego poželjno, tako da je to nešto što bih naročito pohvalila.
Takođe predloženo je da se smanji broj Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje sa postojećih devet na sedam, sve to u cilju održavanja mera štednje i u cilju racionalizacije što je takođe jako dobro. Međutim, ono što je mene posebno privuklo pažnju i što smatram da je naročito dobro jeste član 5. ovog predloga zakona gde Nacionalna služba za zapošljavanje osim udžbenika i osim prevoza takođe nudi novčanu pomoć onim licima koja su nezaposlena, a koja se trenutno nalaze u procesu osposobljavanja odnosno obučavanja. Mislim da je to zaista u krajnjoj liniji humano jako dobro zato što dodatno motiviše ta lica u tom jednom vremenskom periodu. Njima je u tom vremenskom periodu zaista i te kako potrebna dodatna motivacija kako ne bi odustali sa tog puta, odnosno kako bi i dalje imali neku aktivnu ulogu u tome da prestane da bude nezaposlena lica.
Pošto je dovoljno rečeno o ovom zakonu, prešla bih na drugi zakon, predlog zakona o upotrebi znakovnog jezika. Ukoliko uzmemo u obzir da je relativno skoro u ovom domu usvojen i drugi zakona, a to je Predlog zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča, mislim da to sasvim dovoljno govori samo po sebi o radu nadležnog ministarstva. Mislim da govori o tome koliko ovo ministarstvo kvalitetno, valjano obavlja svoj posao i koliko ulaže napora da zaista suštinskih i pravih da se položaj lica sa invaliditetom unapredi, da se stalno radi na tome i da polaže ljude sa invaliditetom, odnosno njihov život postane kvalitetniji i bolji.
Ono što je meni privuklo pažnju u ovom predlogu zakona jeste član 17. koji se tiče prisustva znakovnog jezika na elektronskim medijima. Mislim da je to krucijalno, da je to od suštinskog značaja iz prostog razloga što 21 vek, vek informacije i gde informacija znači moć. Upravo onemogućiti nekom informaciju, onemogućiti nekome da bude obavešten, a to je osnovno ljudsko pravo da bude obavešten znači zaista ga onesposobiti u pravom smislu te reči. Mislim da je to zaista nedopustivo i jako mi je drago da ovaj zakon reguliše to pitanje.
Materija koja se meni učinila naročito interesantnom i na koju bih želela da se osvrnem jeste ona koja je obrađena u članu 8. ovog predloga zakona gde jasno stoji da lica koja su gluva koja se bave politikom ili na bilo koji način učestvuju u političkom životu tokom trajanja sastanaka bilo kakvih političkih organizacija ili aktivnosti imaju pravo na upotrebu usluge tumača znakovnog jezika, što mislim da je možda jedna od najboljih novi koju ovaj zakon nudi iz jednog prostog i jednostavnog razloga zato što se upravo na taj način omogućava licima sa invaliditetom da se direktno bore za svoja prava. Niko bolje od njih samih ne zna koji su to njihovi problemi, koje su to njihove potrebe i u krajnjoj liniji niko se za njihova prava neće boriti bolje od njih samih.
Tako da smatram, da je ovo možda jedna od najboljih odluka, da je ovo prava odluka, u krajnjem smislu reči, da je ovo jedna humana odluka. Tu bih se nadovezala na reči našeg ministra, zaista bih i ja želela da u budućnosti, i to u skorijoj budućnosti u ovom uzvišenom domu, vidimo što više lica sa invaliditetom, koja se bore za svoja prava. Znači, koja aktivno učestvuju u politici, što mislim da i jeste krajnji cilj i tada će im sigurna sam koristiti ovaj predlog zakona.
Takođe, predviđene su i kaznene odredbe ukoliko ne budu poštovane određene odredbe ovog zakona, nadzor nad vršenjem ovog zakona, koje će vršiti Ministarstvo. Međutim, ono što bih ja posebno naglasila, jeste da se sa usvajanjem ovog Predloga zakona ne završava sve. Naprotiv, tada će biti održane brojne tribine, što mislim da je najbolje od svega, gde će lica sa invaliditetom, ali ne samo ona, nego i šira javnost, kao i lica koja su zaposlena u javnim službama, biti upoznata, da će im biti objašnjeno koja su to prava i sa svim tim pravima svi mi trebalo bi da budemo upoznati. Mislim da je to naročito pohvalno, da Ministarstvo vrši jedan napor, jedan trud, da ovaj inače jako kvalitetan zakon, ne ostane samo mrtvo slovo na papiru, već da zaista zaživi u pravom smislu te reči u praksi, što mislim da je jako dobro, i što je krajnji cilj svakog zakona. Sve su to razlozi zbog kojih mislim da su oba predloga zakona jako kvalitetni, dobri, i definitivno će dobiti podršku SNS. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Ja se zahvaljujem. Pomenuli ste, to je važno, treba da skrenemo pažnju javnosti da znaju i to je jedan od razloga zašto donosimo ovaj zakon, kad kažem ovaj, mislim na Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, jesu zbog dva člana, člana 8. i člana 9,  zato što su neprecizno napisani.
Dakle, zbog toga što neko nije razmišljao, neko nije pogledao, a posle toga više niko nije obraćao pažnju na to što je usvojeno i što je jednom napisano. Mi smo samo u 2013. i 2014. godini, na odgovarajućim sudovima, dakle, samo zbog nepreciznosti, nikakva zla namera, niko nije nikome uskratio pravo, zbog nepreciznosti u tumačenju računanja osnovice, što sada ispravljamo ovim Predlogom zakona. Izgubili smo kao država. Nacionalna služba za zapošljavanje je platila 101.878.564 dinara, to su nadoknade licima i plus na to još 173.432.080 na ime naknade za troškove sudskog postupka. Dakle, daleko preko 200 miliona dinara zbog nepreciznosti koja nije ispravljena. Mi je sada ispravljamo.
Znači, ovo što ste vi danas uradili, i što ćete uraditi u danu za glasanje, će uštedeti državi, ako ništa drugo, nekih budućih 200 miliona dinara. Ali, za ovih 200, ili koliko je već para je kasno. Zakasnili smo, trebali smo i ranije to da uradimo. Ali, bolje i sada da smo uradili, nego da se čeka i dalje. Ovde se predlaže da se ide u javnu raspravu, pa jedno tri meseca, ako je moguće, pa da nek se naplati još jedno 200 miliona.
Ovo su razlozi, ovo je vrlo bitno. Mi moramo u svakom zakonu, ne samo u ovom, gde pozivam i narodne poslanike, upozorite svoju državu, upozorite ako vidite u ovoj šumi, u ovom moru zakona, da postoji negde nešto, neka nelogičnost, da postoji nešto što treba hitno i brzo promeniti, zato što gubimo novac. Ovaj novac, samo da znate, nismo to mahom dobili nekakvi korisnici, kao što vidite mahom je to otišlo na razne advokate.
Mi smo imali slučajeve da ljudi ne znaju da su tužili Nacionalnu službu za nadoknadu. Ne znaju. Nego su se pojedini nesavesni advokati dočepali spiska, pa po spisku sudovi. Sudovi prihvatali. Vodili smo mi odgovarajuće krivične prijave, da ne sumnjate, i to će se jednog dana istražiti i saznati ko je šta radio.
Dakle, nije ovo, čak i da hoćete da budete ne znam kako humani, nije ovo da ste vi sadan nekom uskratili pravo da zaradi na neki način. Ne. Samo za sudske troškove, 1.173.432.000 plus ovih 101 milion o kojima smo govorili. Zato, samo zbog nepreciznosti u članu 8. i 9. Sada to ispravljamo. To se više neće desiti.

Reč ima narodni poslanik Velinka Tošić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ugled jedne zemlje meri se stepenom razumevanja potreba različitih društvenih grupa i podjednako mogućnošću svih da se u potpunosti uključe u savremene društvene tokove.
Zastarela shvatanja o ograničenim mogućnostima gluvih osoba, treba prevazići i obezbediti takvu zakonsku podlogu da se gluva osoba shvati kao ravnopravan, koristan i produktivan član društva. Moram naglasiti da takva postavka donosi boljitak, ne samo gluvim osobama, već celom društvu i državi, što je osnovni cilj ovog zakona.
Dakle, ja ću promeniti perspektivu i govoriti, ne samo o tome šta osobe sa invaliditetom dobijaju usvajanjem ovog zakona, nego i šta država Srbija dobija njihovim uključivanjem u sve društvene aktivnosti.
Otežan način komunikacije ne sme ograničiti mogućnosti gluvih osoba i zato se različitim merama moraju osigurati njihova ljudska prava, ali i proširiti mogućnosti da dođu do informacija, razviju i neguju određena interesovanja.
Bez podsticanja znakovnog jezika u elektronskim medijima i medijima uopšte, razvoj interesovanja gluvih osoba je onemogućen, a time je onemogućena i njihova edukacija, njihovo proširivanje znanja i radnih kompetencija.
Dakle, ako gluva osoba ne dobije potrebno znanje, ne proširi radne mogućnosti, ona ne samo da je diskriminisana, već su smanjene i njene radne sposobnosti.
Sa druge strane, ako obezbedimo dostupnost informacija na znakovnom jeziku, tumači za znakovni jezik, mi ćemo gluvim osobama pružiti mogućnost da steknu znanja, uključe se u poslove, postanu produktivni. Samim tim, mi idemo dva koraka napred, zato što će se informisana i produktivna osoba prihvatiti kao ravnopravna i na taj način, gluve osobe biće prisutnije i aktivnije u društvu i u procesima upravljanja i odlučivanja.
Dostupne informacije u elektronskim medijima i sve one koje će se obezbediti angažovanjem tumača za znakovni jezik, omogućiće veći broj istaknutih gluvih osoba, veći broj gluvih osoba u politici.
Daću jednostavan primer, da bismo raspravljali o predlogu nekog zakona, moramo biti upoznati sa osnovnim informacijama u vezi sa njim, razmeniti mišljenja sa kolegama poslanicima. Ali, kako će se gluva osoba uključiti u raspravu?
Sa druge strane, ako su informacije dostupne i obezbeđen tumač za znakovni jezik, gluva osoba je u mogućnosti da izrazi svoje mišljenje, doprinese predlogom ili ospori kritikom, što je svakako potpuna produktivnost.
Zato, molim sve svoje kolege da u danu za glasanje podrže ovaj zakon i nadam se da će tako i biti. Hvala.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Uopšte, kada govorimo o položaju osoba sa invaliditetom, a sada je suštinski na dnevnom redu položaj osoba koje su gluve ili nagluve, da kažemo jednu malu stvar koja menja život i koju smo čekali, iz meni neshvatljivih razloga, decenijama.
Javni servis RTS, ako ste informisani o tome, ili ako ste primetili, po prvi put jedna domaća serija „Ulica lipa“ je titlovana, tako da gluve i nagluve osobe po prvi put mogu da gledaju domaću seriju.
Eto, jedna jednostavna stvar, a koliko je zapravo važna i koliko menja život.
Svih ovih godina to jednostavno nije bilo, nije se brinulo o tome. Mi razgovaramo intenzivno sa RTS, a inače, ovim zakonom je predviđeno da svi emiteri, ne možemo ih naterati da to rade, ali da tražimo mogućnost da se na ovaj način ponašaju.
Konkretno, sa RTS mi finansiramo ovaj projekat, kao Ministarstvo, a trudićemo se da na prvom mestu, informativni program potpuno učinimo, da se tako izrazim, prevedenim za gluve i nagluve osobe, da mogu da prate živi program.
Uostalom, izvinite, to su osobe koje takođe plaćaju porez, pretplatu i imaju pravo na svaki servis koji koristimo vi ili ja i mi smo dužni da to učinimo mogućim i da im prilagodimo.
To je za sada jedan skromni pomak „Ulica lipa“ je titlovana. Ja se šalim sa RTS i kada smo razgovarali o tome, kažem, da li ste vi svesni da ćemo kada jednog dana čitavu arhivu RTS budemo titlovali, da ćete imati ljude koji po prvi put gledaju „Bolji život“, posle 100 vaših repriza, bar ćemo nešto uraditi.

Reč ima narodni poslanik Mirjana Đoković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici, danas govorimo o vrlo važnoj izmeni zakona kojim se uređuje pitanje zapošljavanja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Kako ste vi ministre izjavili početkom ove godine, ova 2015. godina, slobodno može da se okategoriše kao godina borbe za zapošljavanje posebno mladih ljudi i jasno je da će efekti i mere koje se budu preduzele biti vidljive krajem 2015. godine, jer svake godine za preduzeća u restrukturiranju se odvajalo 708 miliona evra, a sada to više neće biti slučaj i bitno je da radnici neće biti na ulici.
Niko od ljudi koji postaju višak u smislu radnog angažovanja, neće otići na ulicu bez otpremnine i odgovarajućeg socijalnog paketa. Za našu državu je i te kako značajno da vidimo ko će od tih preduzeća uspeti da u ovom periodu pronađe, dakle, strateškog partnera ili da budu ta preduzeća uspešno privatizovana.
Akcioni plan zapošljavanja Vlada donosi na godišnjem nivou i predlažu se nove mere i programi u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada i na osnovu analize efekata prethodno sprovedenih mera.
Upravo tim predloženim merama se unapređuje proces kreiranje mera i programa aktivne politike zapošljavanja, boljom analizom i korišćenjem postojećih podataka što su sve aktivnosti koje se sprovode uz podršku Svetske banke.
Predlogom zakona se smanjuje broj članova Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje sa devet na sedam i to sve u cilju racionalizacije i postizanja ušteda. Ono što posebno odlikuje Nacionalnu službu je permanentno usavršavanje zaposlenih kroz različite obuke, treninge i seminare, gde se podiže nivo kompetencija zaposlenih tako da mogu da podnesu proces reorganizacije i da unaprede učinak svojih zaposlenih.
Vrlo je bitno da se shvati kako kontrolisati određene troškove koji su nužni u pogledu plasiranja određenih mera. Ja ću navesti jedan primer. Ako imamo, na primer, situaciju da u jednoj lokalnoj sredini nemamo, znači, interesovanje poslodavaca za obukom za poznatog poslodavca, pa svakako da tu meru nećemo da koristimo, a imamo na primer iskazanu potrebu za stručnom praksom i mi ćemo upravo tada pribeći toj meri. Znači, ljudi koji su završili fakultete i posebno je preko potrebno da oni upravo kroz tu meru stručne prakse steknu potrebna znanja u određenoj oblasti.
Kao u svakom poslu, za realizaciju takvih mera potrebna su, znači finansijska sredstva. Visina troškova uslovljena je raspoloživim sredstvima u finansijskom planu Nacionalne službe za svaku kalendarsku godinu kao i planiranim obuhvatom nezaposlenih pojedinim vrstama mera aktivne politike zapošljavanja.
Član 7. ovog Predloga zakona bavi se sprečavanjem zloupotreba oko korišćenja prava na novčanu naknadu i vi ste ministre malopre to odlično obrazložili, znači, time se jasno na neki način sprečavaju sve moguće zloupotrebe i naveli ste upravo primer kako treba, ne treba podučavati nezaposlene kako da tuže svoju državu, već im treba pronaći posao i dati im da budu radno angažovani, a to upravo znači da se samo poštuje član 66. zakona, da oni ponovo, znači, da bi koristili to pravo moraju biti u osiguranju najmanje u neprekidnom trajanju od 12 meseci ili pak sa prekidima u poslednjih 18 meseci.
Član 90. jasno precizira da ta novčana naknada ne može biti viša od 160 niti niža od 80% minimalne zarade utvrđeno u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrši isplata novčane naknade. Time su znači sprečene te zloupotrebe, jer u praksi se dešava da u radnoj knjižici piše jedno, a ono je sasvim drugačije kada vi odete i uzmete listing nezaposlenog lica.
Znate, ja moram da kažem da je moja praksa pokazala obzirom da sam radnik Nacionalne službe za zapošljavanje, da imate situaciju da mnogi poslodavci stavljaju pečate neodgovorno u radnu knjižicu, a vi kada uzmete njihov listing vi vidite da nedostaju doprinosi i da ste u problemu.
Član 16, detaljnije se uređuju obaveze i odgovornosti nosioca poslova zapošljavanja u postupku posredovanja za zapošljavanje u inostranstvu. U praksi su očene nepravilnosti u radu Agencija za zapošljavanje u postupku posredovanja koji se ogledaju nedovoljno u informisanosti o mogućnostima i uslovima zapošljavanja, oblikom i načinu zaštiti u skladu sa Ugovorom o radu kao i o pravima po povratku sa rada iz inostranstva.
Raduje me činjenica da je finansijskim planom za 2015. godinu sa jasnim projekcijama za 2016. i 2017. godinu za finansiranje programa mera aktivne politike zapošljavanja opredeljeno 2,8 milijardi dinara i 500 miliona za osobe sa invaliditetom.
Važno je da shvatimo da se ovim zakonom sprečavaju štetne posledice po radu organa i organizacija u vezi sa ostvarivanjem prava na novčanu naknadu od strane više 1.000 korisnika kao i bolja zaštita građana Republike Srbije kada odlaze na rad u inostranstvo.
U Srbiji je broj nezaposlenih za 3% procenta manji od istog perioda prošle godine. U Srbiji imamo sada 766, 500 hiljada nezaposlenih. Prioritet su mladi do 30 godina i osobe starije od 50 godina. Ne bih želela da populacija ljudi koji pripadaju od 30 do 50 godina života smatraju da su zanemareni od strane Nacionalne službe, naprotiv, to su ljudi koji daju upravo najveći doprinos u radu i vrlo su edukovani za posao koji obavljaju i vrlo lako se transformišu kada je u pitanju i promena zaposlenja.
Što se tiče moje lokalne samouprave, u privredi grada Čačka, sada je uposleno 13.470 radnika, što je složićete se tri puta manje nego pre dve decenije. Naime, pre 23 godine u Čačku je bilo zaposleno 44.575 radnika, a danas ih je dakle oko 25 hiljada.
U privredi je radilo 34.500, danas trostruko manje. Jasno je da razlog ovog sunovrata leži u sankcijama koje su zadesile našu zemlju devedesetih godina i svakako katastrofalni efekti privatizacije.
Čačanska preduzeća u kojima je promenjena vlasnička struktura, pre dobijanja novih gazda zapošljavala su preko 12 hiljada radnika, a sada ih je u radnom odnosu nešto više od 2.500.
Kako bi učinila određene napore u saniranju takve situacije, Nacionalna služba je imala sluha, pa još 2006. godine inicirala formiranje lokalnih saveta za zapošljavanje i Čačak je definitivno umeo da razume u čemu je problem i jedan je od prvih lokalnih samouprava koji je formirao lokalni savet za zapošljavanje i od 2006. godine do dana današnjeg, apsolutno vrši izdvajanja iz lokalnog budžeta za zapošljavanje svojih sugrađana.
Ove godine 12. februara Gradsko veće grada Čačka usvojilo je akcioni plan zapošljavanja grada za 2015. godinu.
Za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja u gradskom budžetu je izdvojeno ukupno 30 miliona dinara, a očekuje se učešće države sa sedam miliona a za javne radove, država će izdvojiti četiri miliona dinara.
Jasno su utvrđene tri mere koje će grad Čačak finansirati, najpre subvencije poslodavcima za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima, zatim subvencije za samozapošljavanje i javni radovi na teritoriji grada.
Prva mera predviđa da upravo onaj poslodavac koji zaposli preko pet lica sa evidencije, a preduslov je da budu tri meseca pre nego što krenu u tu meru, da budu da se nalaze na evidenciji zaposlenih i za ovu meru je predviđeno 17 miliona dinara. Subvencija za samozapošljavanje iznosi sada po licu 160 hiljada dinara. Svih ovih prethodnih godina izdvajali smo po 200 hiljada, međutim, hteli smo da uravnotežimo priču sa Republikom i da ne pravimo razliku da olakšamo posao ljudima koji prate sve te ugovorne obaveze. Za treću meru, javne radove, izdvaja se pet miliona dinara, a maksimalna dužina javnog rada iznosi šest meseci.
Koristim ovu priliku da građanima Srbije kažem da moje kolege iz Nacionalne službe potpuno besplatno, odnosno u okviru svojih redovnih radnih aktivnosti koje oni imaju kao zaposleni, na osnovu ugovora koji potpisuje direktor Nacionalne službe sa lokalnim samoupravama, oni upravo taj posao sklapanja ugovora, praćenja ugovornih obaveza obavljaju savesno i odgovorno za naše građane.
Na kraju mog današnjeg izlaganja, slobodno mogu da kažem da gotovo ni jedno ministarstvo, pa ni Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike ne može samo da se izbori sa ovako jako velikim problemom nezaposlenosti jer smo svesni koliko je to jedan kompleksan problem koji je prisutan kod nas i samo ćemo zajedničkim aktivnostima države i društva u celini to postići.
Želim da pohvalim našeg ministra koji je ovde sa nama iz razloga što je uspeo da uvede jednu integraciju korisnika novčane socijalne pomoći. To nikada nije pošlo za rukom gotovo nikome pre vas zato što mi nismo na lokalu mogli da postignemo dogovor sa ljudima iz Centra za socijalni rad. Dolazili su nam ljudi od dva metra potpuno radno sposobni i traže izvod sa evidencije da se nalaze kod nas. Mi kažemo – Zar ne možete da se angažujete u nekom javnom radu da nešto korisno uradite? Nije bilo shvaćeno dobronamerno, čak znam i kada ste vi to uspeli, kada ste predložili da se primeni, nije naišlo baš na odziv. Međutim, svako ko je radno sposoban treba da zaradi novac i nema potrebe da zavisi od socijalne pomoći.
Toliko od mene i hvala.

Zahvaljujem se gospođo Đoković.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević. Izvolite.