Zahvaljujem gospodine Vulin.
Reč ima narodna poslanica Gordana Topić, izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, gosti iz ministarstva, poštovane kolege i koleginice poslanici, u današnjem obraćanju govoriću o Predlogu zakona o upotrebi znakovnog jezika.
Prvo bih rekla nešto uopšteno o samom znakovnom jeziku koji u komunikaciji koriste gluve i nagluve osobe. To je prirodan i slobodno možemo reći maternji jezik gluvih i nagluvih osoba, vizuelno-manuelnog tipa koji nije izum nekog čoveka, već je nastao u zajednici gluvih, tako da i u samom korišćenju imamo razlike lokalnog karaktera gde se za neki pojam koriste različiti znakovi, a sam ovaj zakon doprineće njegovoj standardizaciji.
Znakovni jezik nema pisanu formu. Čine ga znakovi koji se formiraju pokretima ruku i drugih delova tela, uključujući facijalnu ekspresiju, poziciju tela i pokrete usana kojima se prenosi određeni smisao.
U znakovnom jeziku važna je diktilologija, odnosno ručni alfabet koji može biti jednoručni, dvoručni ili kombinovani koji se koristi kod nas i slova se prikazuju različitim položajima prstiju jedne ili obe ruke.
Ono što je u govornom jeziku intonacija, intenzitet glasa i slično, u znakovnom jeziku je izražajnost lica i tela. Nesvesno i sami vrlo često koristimo znakovni jezik klimanjem glavnom – da, ne, sleganjem ramenima, što bi značilo – ne znam i znakovni jezik nije univerzalan, što znači da svaka zemlja ima svoj maternji znakovni jezik pa on postoji kao znakovni jezik nacionalnih manjina.
Jednim od invaliditeta smatra se i gluvoća tj. čujnost, a Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom na neki način biće samo potpomognut u ostvarivanju Ustavom zagarantovanih jednakosti u pravima i potrebama naših građana Zakonom o upotrebi znakovnog jezika koji ima za cilj potpunu inkluziju tj. uključivanje gluvih i nagluvih osoba u socijalnu, ekonomsku, kulturnu, političku i svaki drugi segment života.
Ovim zakonom se ostvaruje pravo na upotrebu znakovnog jezika pred organima javne vlasti u oblasti radnih odnosa, obrazovanja, vaspitanja, informisanja, telekomunikacija, kao i sticanje statusa tumača znakovnog jezika kojih je nedovoljno, a za kojima postoje realne potrebe, ako znamo da u našoj zemlji po evidenciji udruženja i saveta gluvih i nagluvih Srbije ima preko 20.000 gluvih i još 30.000 nagluvih osoba kojima je upravo to i problem uključivanje u svakodnevni život upravo komunikacija.
Takođe, ovim zakonom su predložene mere za unapređivanje upotrebe znakovnog jezika, kao i kaznene odredbe za povredu obaveza i zabranu korišćenja znakovnog jezika.
Nedavno govoreći o Zakonu o psima vodičima rekla sam i to sada ponavljam da svi mi imamo iste potrebe, ali kako ćemo postići njihovo zadovoljenje zavisi od naših psihofizičkih sposobnosti, okruženja i uslova u kojima živimo, a iskreno se nadam da ćemo dati sve od sebe da ovaj zakon ne ostane samo mrtvo slovo na papiru, već ćemo sa njime moći regulisati da gluve i nagluve osobe komuniciraju, da se uključuju u sve oblasti, da će se predviđenim merama za razvoj znakovnog jezika dobiti više prevodioca i tumača za znakovni jezik.
Kao prosvetni radnik osvrnula bih se i na uključivanje gluve dece i dece sa oštećenim sluhom u redovno školovanje koje je omogućeno IOP-om, tj. individualnim obrazovnim planom koji u potpunosti je prilagođen potrebama deteta, što je još jedan vid uključivanja osoba sa invaliditetom u redovne životne tokove, a gde posebno treba voditi računa o potrebama škole koje imaju potrebe za IOP za osposobljavanje personalnih asistenata koji su u ovakvim slučajevima vrlo specifični jer moraju u potpunosti vladati znakovnim jezikom jer je poznato da gluve osobe veoma teško shvataju apstraktne stvari a znamo da su do sada, bar sa teritorije grada iz kojeg ja dolazim, deca sa ovakvim problemima školovana u specijalnim školama u Beogradu i Zemunu koje su internatskog tipa.
Tumači i prevodioci znakovnog jezika po zakonu ne mogu biti članovi udruženja gluvih i nagluvih osoba, a oni su uglavnom iz porodica u kojima su uglavnom roditelji neko ko ima oštećen sluh ili je gluv. Imala sam priliku da u svom gradu upoznam čoveka koji je igrom slučaja, bukvalno igrom sudbine postao tumač znakovnog jezika, Aleksandar Bačvanski. To je jedna izuzetna priča koju želim da podelim sa vama.
Pre toga želim da kažem da takođe u Pančevu od 1956. godine postoji međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih, koja je ujedno jedna od prvih na teritoriji bivše SFRJ, koja u okviru svog rada obuhvata pet opština: Kovin, Kovačica, Alibunar, Opovo i Pančevo, koji je u međuvremenu postao grad, a u okviru koga je angažovano tri tumača i jedan prevodilac za znakovni jezik, na broj od oko tri i po hiljade članova, od kojih je oko 100 gluvih a ostali su nagluvi.
Jedan od ovih tumača je i Aleksandar, koji je u ovu organizaciju došao kao prvi vojnik civilnog služenja vojnog roka i tu proveo devet meseci. Tada se prvi put susreo sa znakovnim jezikom i u komunikaciji sa gluvim i nagluvim osobama naučio da koristi znakovni jezik, a posle završenog vojnog roka, volontirao je u toj organizaciji. Na osnovu svog angažovanja, na predlog Udruženja, 2009. godine, poslat je da polaže ispit za prevodioca, a potom tumača, koji je organizovalo ministarstvo. Kao angažovani tumač u ovoj međuopštinskoj organizaciji, zajedno sa rukovodstvom, piše projekte na konkurs lokalne samouprave koji su proglašeni za najbolje u oblasti socijalne zaštite, a koji su se odnosili na obučavanje ljudi za korišćenje znakovnog jezika iz javnih službi, među kojima su zdravstveni radnici iz šalterske službe, radnici pošte, banke, apoteka, Nacionalne službe za zapošljavanje, uslužnog centra u gradskoj upravi, gde je obučeno pet žena i dva zainteresovana prosvetna radnika. Radilo se upravo ono što je cilj ovog zakona – promocija znakovnog jezika, upućivanje na svest o postojanju gluvih ljudi i njihovo uključivanje u svakodnevni život.
Ovakav primer dobre prakse mogao bi se primenjivati u drugim opštinama i gradovima, a što je već jedna kompanija i uradila, pa je svoje operatere u poslovnicama širom Srbije osposobila za korišćenje znakovnog jezika i omogućila da osobe sa problemom gluvoće i nagluvosti same, bez posrednika, dođu do potrebnih informacija.
Jedan od projekata pančevačke međuopštinske organizacije bio je i u saradnji sa Tehničkom školom – Edukacija gluvih osoba za korišćenje novih savremenih tehnoloških dostignuća, kompjutera i interneta, što se pokazalo kao olakšavajuća okolnost, kako za komunikaciju, tako i za praćenje svih dešavanja, a naročito kada su u pitanju mlađe osobe.
Kod nas je aktuelna digitalizacija televizijskog programa, a znamo da mnoge poznate domaće i popularne filmove osobe sa oštećenim sluhom nisu gledale, jer nisu prevođeni na znakovni jezik, kao i mnogi kulturni sadržaji koji su im skoro bez izuzetka bili nedostupni. Sada će digitalizacijom biti dostupni, jer će emisije koje se ne emituju uživo biti sa titlom u dnu ekrana, što je još jedan vid smanjenja diskriminacije. Nadam se i da će biti sve više simultanih prevoda, samim sticanjem zvanja zvaničnih tumača za znakovni jezik.
Upozorila bih javnost na to da se broj nagluvih osoba povećava, i to onih mlađih od 35 godina, što se povezuje sa pojavom vokmena i u novije vreme korišćenjem slušalica koje su u stvari direktan atak na ubijanje slušnog živca zvukom koji proizvode, na šta posebno treba upozoriti mlađu populaciju.
Pohvalila bih rad servisa koji su pružali pomoć gluvim i nagluvim osobama pre zvaničnog usvajanja srpskog znakovnog jezika, što će se postići ovim zakonom, kao i unapređivanje i poboljšanje rada ovih servisa.
Na samom kraju izlaganja, preporučujem da na nekom od internet pretraživača ukucate „komšiluk gluvog mladića naučio znakovni jezik“, gde je stvarna priča iskorišćena za promociju kol centra za gluvoneme osobe, posebno ako i sami imate nekog takvog u svom okruženju. Naučimo da sa koliko malo truda i volje možemo nekome učiniti život lepšim i dati mu do znanja da ga prihvatamo baš onakvog kakav je.
Poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržaće ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i poštovani saradnici ministarstva, uvažene kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalaze dva predloga zakona. Jedan zakon je potpuno nov, on je reformski i predstavlja i te kako korak napred u poštovanju ljudskih prava, a u pitanju je Zakon o upotrebi znakovnog jezika.
Drugi zakon koji se nalazi danas pred nama i o kome debatujemo je Predlog zakona o i izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji se odnosi samo na izmene i dopune 20 članova. Ali, ove izmene i dopune zakona pokazuju i te kakvu socijalno-ekonomsku odgovornost ove Vlade, kao i nadležnog ministarstva, u smislu racionalizacije. Ta racionalizacija se odnosi na članove upravnog odbora, umesto devet, sada ćemo imati sedam. Sem u smislu racionalizacije, odnosi se i na to da direktor Nacionalne službe za zapošljavanje nije više član upravnog odbora, a znamo da direktora Nacionalne službe za zapošljavanje imenuje Vlada. Znači, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo, imalo je u vidu i to, tako da sve priče o smanjenju broja članova i priče da je taj izbor smanjenja članova upravnog odbora od strane opozicije apsolutno ne stoje, odnosno nemaju nikakvo pravo utemeljenje u realnosti i nisu, na kraju krajeva, u interesu građana Srbije.
Ono što posebno želim da pohvalim kod donošenja izmena i dopuna ovog zakona to je da gotovo prvi put vidimo da Vlada na jedan, odnosno nadležno ministarstvo, na jedan odgovoran način razmatra nedostatke i nepravilnosti koje su uočene u radu od 2009. godine i pokušava da kroz ove izmene te nepravilnosti koje su se desile u praksi otkloni. I to uspešno čini.
Ono što posebno želim da pohvalim u ovom zakonu to su obaveze agencija za zapošljavanje koje upućuju naše radnike na rad u inostranstvo, obaveze u smislu davanja pravovremene informacije o tome šta ih očekuje, u smislu potpunih informacija šta ih očekuje na radu u inostranstvu, u smislu upoznavanja sa zakonodavstvom zemlje u koju odlaze, kao i u smislu toga da će u slučaju nepredviđenih okolnosti, i u slučaju da radnik bez svoje krivice ostane bez posla, snositi troškove.
Sada ću preći na drugi zakon koji se odnosi na Zakon o upotrebi znakovnog jezika. Moram da kažem da je on reformski, da je on potpuno u skladu sa Ustavom Republike Srbije i u skladu sa poštovanjem ljudskih prava na dostojanstvo, potpuno u skladu sa Strategijom razvoja unapređenja osoba sa invaliditetom, potpuno u skladu sa potvrđenim konvencijama Ujedinjenih nacija, a u pitanju je Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu osoba sa invaliditetom, pre svega u odnosu na član 9. pomenute konvencije.
Takođe, ono što moram da pohvalim, to je da je ovim zakonom predviđeno da gluvo dete ima pravo na učenje i upotrebu znakovnog jezika. To pravo ne može mu biti uskraćeno ni od strane roditelja, odnosno od strane staratelja.
Ovaj zakon donet je u cilju unapređenja osoba sa invaliditetom, pre svega gluvih i nagluvih osoba. On znači njihovu potpunu integraciju u društvo, a Ministarstvo rada i zapošljavanja, kroz Sektor za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, i te kako pruža finansijsku i svaku drugu podršku kako bi udruženja koja okupljaju ove osobe, a ta udruženja gluvih i nagluvih i Savez gluvih i nagluvih svakako da jeste mesto okupljanja gluvih osoba, jeste mesto gde oni razmenjuju iskustva, jeste mesto u kome se ovim osobama pruža podrška i pomoć.
Hoću da pohvalim Ministarstvo da ono preko godine ima raspisan konkurs i da podržava sve one programe koji se odnose na podršku svim aktivnostima i svim planovima koji se odnose na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, u konkretnom slučaju na unapređenje položaja gluvih i nagluvih osoba. Naravno, sve to i zakoni preciziraju. Moram da naglasim da je budžetom Republike Srbije za 2015. godinu na funkciji 90, ekonomska klasifikacija 481, u razdelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja opredeljena su sredstva u iznosu od 325.722.000 dinara, a koje se upravo odnose na podršku i pomoć nevladinim organizacijama, odnosno udruženjima.
Srpska napredna stranka u Danu za glasanje podržaće oba predloga zakona.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, ako bude potrebe, a zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Ljibuška Lakatoš. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, jedan od predloga zakona koji je danas na dnevnom redu je Predlog zakona o upotrebi znakovnog jezika. Ovim predlogom zakona uređuje se upotreba znakovnog jezika, tj. pravo na učenje znakovnog jezika i pravo na upotrebu usluga tumača za znakovni jezik, način i upotrebu usluga tumača, mere za unapređenje znakovnog jezika kroz informisanje i obrazovanje na znakovnom jeziku.
Ovim zakonom obezbeđuju se Ustavom zagarantovana načela koja se odnose na uživanje ljudskih prava, a naročito zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom. Znakovni jezik je oblik komunikacije osoba sa oštećenim sluhom, koji ima svoja jezička svojstva, gramatičke funkcije, fonologiju, morfologiju i sintaksu. Svi smo svesni činjenice da osobe sa oštećenim sluhom treba da budu ravnopravni članovi društva i da svoja prava ostvaruju u jednakoj meri kao i svi ostali članovi zajednice.
To da osobe sa oštećenim sluhom imaju ograničene mogućnosti zbog otežanog načina komuniciranja pogrešna su shvatanja i zato moramo određenim merama ove predrasude otkloniti. Potrebno je omogućiti im pristup komunikacijama na najprikladniji i najprihvatljiviji način, a znakovni jezik je neophodan vid komunikacije osoba sa oštećenim sluhom. Osnova ovog govora je sistem znakova, od kojih svaki ima svoje značenje. Ovakav sistem znakova predstavlja prirodni način komunikacije, a uz tumače za znakovni jezik omogućava se komunikacija ne samo od strane osoba sa oštećenim sluhom, nego i od čujućih osoba koje su u komunikaciji sa njima.
Osnovni cilj ovog zakona jeste unapređenje položaja gluvih osoba, uklanjanje barijera u komunikaciji i uvođenje znakovnog jezika u sve životne sfere, a sa ciljem da se osnaže osobe sa oštećenim sluhom i da se uključe u društvene aktivnosti. Iz tih razloga pozivam sve kolege da u danu za glasanje podrže ovaj zakon, jer ćemo tako omogućiti osoba sa invaliditetom, tj. osobama sa oštećenim sluhom da budu ravnopravne, da mogu da izraze svoje ideje, misli i osećanja koristeći jezik koji u najboljoj meri zadovoljava njihove komunikacione potrebe i nećemo im uskratiti njihovo neotuđivo ljudsko pravo, a to je pravo da komuniciraju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Peranović. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama se danas nalaze dva predloga zakona. Ja ću govoriti o prvom predloženom zakonskom rešenju, a to je Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Ovim predloženim zakonskim rešenjem imamo da se izmenama i dopunama zakona vrši reorganizacija Nacionalne službe za zapošljavanje, uvođenjem novih mera, u kreiranju novih mera i programa zapošljavanja i uređivanje drugih pitanja vezanih za sprovođenje aktivne politike zapošljavanja.
Zaista, na samom početku želim reći da je ovo jedan fleksibilan pristup merama zapošljavanja. U prethodnom periodu, kako je i sam ministar rekao, imali smo slučajeve, odnosno situacije česte zloupotrebe fiktivnog prijavljivanja u radni odnos. Kako ste rekli, on je trajao ne duže od šest dana. Ako želimo urediti ovu državu i stvoriti jednu modernu, efikasnu, pravnu državu, moraju sve službe u njenom sistemu aktivno učestvovati u tome, a moraju i sami građani da pomognu. Zaista verujem da ova Vlada, na čelu sa premijerom Vučićem, ima jasne namere u tome. Stoga i dolazi ovakav predlog da se ne može posle 12 meseci, odnosno pre 12 meseci pristupiti tome, znači neprekidnog rada, ili 18 meseci sa nekim pauzama.
Ono što je ovim zakonskim predlogom isto regulisano, jeste efikasnost u samoj službi. Znači, službenici će biti u službi naših građana. Smanjenje članova nadzornog odbora jeste nešto što smo u prethodnom periodu radili. Na ovakav način dovodimo do jednog niza mera štednje, jer ako smo nasledili jednu državu koja je bila u dugovima, zaista je moramo reorganizovati i revitalizovati. S druge strane, staće se na put nepotrebnom odlivu novca i na takav način uspećemo rešiti bar neke probleme.
Drugi zakon jeste znakovni jezik, nešto što je zaista humano i moramo ući u sistem i u red modernih država. Donošenjem Zakona o znakovnom jeziku izjednačavaju se mogućnosti, pristupačnost i ostvarivanje različitih prava u skladu sa potrebama lica sa oštećenim čulom sluha, a u smislu inkluzije osoba sa invaliditetom. Zaista mislim da obrazovanje na ovakav način mora da se uvede. Kako ste rekli, biće čast svima da ovde sedi jedan takav poslanik i u svakom drugom nekom sektoru. Mišljenja sam da osobe sa invaliditetom moraju imati ravnopravan položaj i ne smeju osetiti neki svoj nedostatak. Mislim da ove osobe moraju dati podjednak doprinos uređenju sistema i da se njihov aktivan rad vidi na svakom koraku, rekao sam, od obrazovanja do bilo koje druge funkcije.
Pošto smo danas čuli na ovu temu dosta diskusija, ne bih da dužim. Reći ću samo da ako postoji u 81 lokalnoj samoupravi ovakav sistem, nema razloga da ovakav zakon ne bude donesen i kod nas. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mujo Muković. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zapravo objedinjena rasprava o dva predloga zakona, Zakona o upotrebi znakovnog jezika i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Ja ću pri kraju ove rasprave kao poslanik Bošnjačke narodne stranke i član poslaničkog kluba SNS reći nešto o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju, obzirom da dolazim iz regije gde je stopa nezaposlenosti daleko iznad proseka na državnom nivou, a za to su krive, rekao bih, manje ili više sve prethodne vlade, iako danas u nastupima opozicije nismo čuli ni tračak neke samokritike za takvo stanje.
Kada su ove izmene i dopune o Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti u pitanju, rekao bih da smo poslednje izmene imali 2010. godine, a ako imamo u vidu da je smanjenje nezaposlenosti jedan od prioriteta ove Vlade, onda su ove izmene i dopune zaista bile neophodne.
Rešenje iz ovog zakona će pozitivno uticati na nezaposlena lica koja se uključuju u pojedine mere aktivne politike zapošljavanja, a očekivani efekat je da više lica bude uhvaćeno različitim merama aktivne politike zapošljavanja koje su bolje prilagođene potrebama lokalnog tržišta rada. Pre svega, to se odnosi i na reorganizaciju Nacionalne službe za zapošljavanje, još bolje kreiranje aktivnih mera zapošljavanja u zavisnosti od potreba tržišta rada, detaljnije uređivanje uslova za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, kao i uređenje odgovornosti agencija za zapošljavanje koje posreduju prilikom zapošljavanja naših građana u inostranstvu.
Želeo bih posebno da pohvalim smanjenje broja članova Upravnog odbora na sedam, time smo obzirom da smo ranije na isti taj broj smanjili i u druge dve organizacije obaveznog socijalnog osiguranja Republičkom fondu PIO i Republičkom Fondu za zdravstveno osiguranje, time smo te glomazne upravne odbore koji su relikt nekih ranijih vremena doveli u jedno pristojno stanje, u stanje da mogu da vrše svoju funkciju za koju i postoje.
Izmenama i dopunama koje su na dnevnom redu biće omogućeno fleksibilno kreiranje mera aktivne politike zapošljavanja, to znači da će se na osnovu rezultata analiza i efekata sprovedenih mera aktivne politike zapošljavanja, da će se one redovno menjati, unapređivati i po potrebi uvoditi nove, a sve u cilju efikasnijeg i efektivnijeg korišćenja ograničenih sredstava koja se za to izdvajaju. Takođe, preciznije se uređuju programi javnih radova, odnosno poboljšanje obuhvata lica koja će biti uključena u te programe.
Takođe u praksi, imamo i poslodavce koji kasne za uplatom doprinosa ili kasne sa prijavom uplate, pa je ta situacija osiguranicima kojima prestaje radni odnos održavalo ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti. Međutim, preciziranjem šta se smatra osnovicom za utvrđivanje visine novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, biće zaštićeni oni osiguranici kojima nije isplaćena zarada i nije obračunat i prijavljen doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, jer će im novčana naknada biti utvrđena u minimalnom iznosu propisanom zakonom. Često se dešava da podaci uneti u radnu knjižicu od strane poslodavca, nisu u saglasnosti sa podacima koji se nalaze u matičnoj evidenciji Republičkog fonda za PIO, pa se sada to preciznije reguliše.
Izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti uvodi se obaveza Republičkog fonda PIO o izdavanju pojedinačnog akta u vidu potvrde ili uverenja za ona lica kojima je ostalo manje od 24 meseca do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanja prava na penziju. Uslov za ostvarivanja prava na penziju. Uslov za ostvarivanja prva na novčanu naknadu za ta lica utvrđivao bi se na osnovu odgovarajućeg pojedinačnog akta Republičkog fonda PIO.
Na samom kraju kada je u pitanju zapošljavanje naših građana u inostranstvu, predložene izmene i dopune zakona uvode veću odgovornost i obaveze za agencije koje vrše posredovanje u tom postupku, a sve u cilju veće zaštite lica koja se zapošljavaju u inostranstvu.
Da privedem kraju, u danu za glasanje ja ću kao poslanik Bošnjačke narodne stranke i član poslaničke grupe SNS podržati oba ova predloga zakona. Hvala.