Moj stav je da nema potrebe za upravnim odborima u najvećem broju javnih preduzeća i ustanova. Mislim da je Nacionalna služba za zapošljavanje jedan dobar primer za to. Niti će upravni odbori da zapošljavaju bilo koga, niti će biti veći broj zaposlenih, ako ih bude 10-12 u upravnom odboru, niti će biti veća ako ih bude 5-6.
To je služba koja bi trebalo da bude deo jednog državnog sistema koji treba da stvori uslove za zapošljavanje ljudi. U poziciji u kojoj se sada nalazi i država a i Nacionalna služba, Nacionalna služba je u stvari deo Zavoda za statistiku. Evidentira broj zaposlenih i nezaposlenih, njihovu strukturu, po godištu, po školi, po tome koliko su radili, da li prvi put traže posao ili ne traže, po regionalnoj zastupljenosti, a ne čini ništa da zaposli ljude i to nije ništa neobično.
Ne može Nacionalna služba da zapošljava ljude. To je posao vlasti u jednoj državi, da stvori, stara reč – ambijent, uslove, da privuče investitore, da im omogući sigurne uslove poslovanja, a onda će naravno, doći i do zapošljavanja, a onda će naravno i da se smanji broj nezaposlenih. To se u Srbiji ne dešava već jako dugo, ali posebno u poslednje tri godine. Poslednje tri godine su neobične ili, ne znam zašto bi to bilo neobično, verovatno i očekivane zbog toga što je ovde velika estradna priča o smanjivanju broje nezaposlenih, a ja nikako ni drugi put, ne mogu da dobije odgovor – koliko ljudi je zaposleno u Srbiji. Ne koliko ljudi plaća poreze i doprinose da plati, ne koliko ljudi je na evidenciji za nezaposlene, nego je pitanje koliko ljudi je zaposleno.
Ako je to neka državna tajna, ajde da budemo upoznati sa tom činjenicom, ako je to neki loš broj, to znači da govori o tome da se smanjuje broj zaposlenih, onda ipak kažite, pošto nijedna tajna ne može da se sakrije, čak ni u Srbiji, pod ovom kontrolom medija. Mislim da je dobro da imamo realne čiste podatke.
Cela igra oko toga što se nešto priča u procentima, pa je onda promenom metodologije što se ovde demantuje, ali definitivno promenom metodologije je dramatično smanjen broj nezaposlenih u procentima zato što se sada ne evidentira realna, formalna zaposlenost nego se evidentira da li neko ima osećaj da nešto radi, pa su po anketama koje su sad merilo te nove metodologije, zaposleni i ljudi na buvljacima, zaposleni i ljudi koji rade privremeno u nekim sezonskim poslovima, bilo u građevini, bilo u poljoprivredi. U EU, ponoviću i prostitutke su deo te metodologije na koji se poziva vlada i nadležni ministar, i one se vode kao zaposlene. To nije niti u dobrom običaju, niti u tradiciji ove države.
Mislim da to ne treba da radimo. Ono što je razlog nezaposlenosti, koja je naravno sve veća, bez obzira na razne bajke o tome da je ona manja, je pre svega to što imamo korumpiranu vlast i delove administracije koji su vezani za zapošljavanje. Ne mislim toliko na samu službu nego na one koji su po ministarstvima i lokalnim samoupravama vezani za to, koji su prvi front odbijanja investitora da ulažu u Srbiju.
Pored toga, imamo i povlašćene položaje svih onih koji dobijaju novac za nova radna mesta, a da ne pričam o onima sa kojima Vlada Aleksandra Vučića potpisuje tajne sporazume, tajne ugovore, a onda ih krije neistinama o tome da ugovori ne mogu da se objave javnosti dok nadležna komisija za zaštitu konkurencije to ne dozvoli. To ne postoji ni u jednom zakonu. Primer je Ugovor „Beograd na vodi“, pre neki dan.