Reč ima narodni poslanik mr Mirjana Đoković.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, želela bih samo da kažem da ću se pridružiti svojim kolegama iz koalicione većine i da se zalažem za odbijanje ovog amandmana iz prostog razloga što sam prošli put kada smo ovde vodili načelnu raspravu čula veoma neozbiljne predloge, pa čak i da se uništi, odnosno da Nacionalna služba ne treba da postoji na teritoriji naše države. Ako uzmemo i malo se pozabavimo ozbiljnom analizom videćemo da to gotovo niko nije uradio iz zemalja u okruženju pa gotovo nigde u svetu. Uvek postoji državna agencija koja se bavi ozbiljno ovim poslom.
Iz prostog razloga govorim zato što je Nacionalna služba jedna vrlo dinamična, vrlo moderna javna služba čija posvećena zaposlenih je na jednom vrlo impresivnom nivou. Da bi ti zaposleni mogli da rade predano svoj posao, da imaju valjanu realizaciju kada rad taj posao, o tome zaista mora neko da brine. Onda da se malo vratimo u nazad kada smo i birali članovi upravnih odbora, bilo je sigurno da smo poštovali neke kriterijume koji moraju da se poštuju. Evo, npr. ja sam član lokalnog saveta u lokalnoj samoupravi grada Čačka i nije slučajno zato što sam se bavila zapošljavanjem, konkretno direktnim posredovanjem. Smatram da svako, kako reče kolega Stojmirović, znači ko se bavi i snosi odgovornost kada učestvuje u jednom upravnom odboru mora da zna taj posao da radi i mislim da su prošla ta vremena kada je neko mogao pasivno da sedi u tom upravnom odboru, da uzme honorar i da apsolutno nema nikakav učinak u svom poslu.
Lično smatram da posao Nacionalne službe je ozbiljan posao, tamo sede vrlo ozbiljni ljudi, bore se da putem svojih korporativnih planova dostignu nivo službi iz zemalja iz okruženja i iz zemalja EU. Zato vas molim da zaista budemo složni kada treba da se odbije ovaj amandman. Hvala vam.

Reč ima dr Marko Atlagić.

Poštovan predsednice sa potpredsednicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kolege poslanici su već rekli osnovne razloge zbog čega ne žele podržati ovaj amandman.
Dozvolite da kažem samo nekoliko rečenica. Ne mogu da shvatim zbog čega je predlagač zaista protiv principa nacionalizacije, protiv principa ekonomske stabilizacije, protiv principa reformi državne uprave i modernizacije Srbije za koju smo na koncu svi glasali prilikom izbora i ove Vlade i usvajanja ekspozea, principa štednje kao univerzalnog principa čoveka i protiv reformi. Mislim da je obrazloženje Vlade duboko racionalno, razumno i u skladu sa reformama koje ova Vlada sprovodi, zbog toga kako rekoše kolege i koleginice SNS će zaista odbiti ovaj amandman. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Tražio bih repliku ali verujem da biste vi zaključili da nemam osnova pa ću koristiti vreme poslaničke grupe. Da, naknada je 46.000 dinara za člana upravnog odbora, evo, gospodin Martinović koji je ovde u sali, direktor Nacionalne službe, stoji na sajtu da pored plate od 140.000 dinara za rad u upravnom odboru dobija 46.000 dinara. Jel tako? Nema tu velike misterije i umesto ovih milion koliko ćemo sada uštedeti sa dve manje naknade, ja predlažem da uštedimo četiri miliona tako što niko neće da dobija naknadu, jer svi ovi drugi članovi koje imenuje Vlada pretpostavljam da su zaposleni negde, a obično su to ljudi koji rade u državnim organima, pa im na platu dobro dođe i ova naknada od 46.000 dinara.
I to da uradimo, ne samo u ovom upravnom odboru nego u svim upravnim odborima. Trideset hiljada ljudi sedi u raznim upravnim, nadzornim odborima, kako god ih zvali u Srbiji, predložite to i mi ćemo podržati sa dve ruke. To je racionalizacija. Pričamo ovde satima o racionalizaciji za dve naknade. Moram da priznam, govorio sam jednom, mislio sam da direktor ne prima naknadu kad već prima platu od 140.000 dinara, ne znam šta će mu i ova naknada u upravnom odboru, ali dobro, tako je bilo, sada neće biti, eto te uštede od 46.000 dinara mesečno puta dva.
Hajde onda da govorimo ako hoćemo da štedimo koliko se para troši samo na penale, na kredite koje ova Vlada ne može da povuče jer nema pripremljene projekte, jer ne može da obavi poslove koji su dogovoreni i koje sada nema ko, nema znanja ni umeća da izvede. Da li ću ja ovde ikada dobiti odgovor na to koliko je para potrošeno na nabavku uglja iz Rumunije. Mesecima čekam odgovor od nadležnog ministra. Na ugalj koji nam ne treba, a sada možemo da čitamo da je taj ugalj škart, da uopšte nije ni dovežen ugalj iz Rumunije, nego neki škart.

Molim vas budite ljubazni i govorite o amandmanu.

Pa, upravni odbor jeste priča o racionalizaciji, o racionalizaciji, o tome kako se troše državne pare. Ovo je samo mazanje očiju građana Srbije tako što ćemo da uštedimo dva puta po 46.000 dinara u jednom, ostaje sedam njih koji će da prima 46.000 dinara, sedam. Ako odlučuje uvek većina od četiri koje imenuje Vlada, onda je dovoljan jedan ili ni jedan ne treba. Besmisleno je da neko prima platu ako će da radi samo o nalogu ministra. Onda treba ministar da naloži direktoru službe šta i na koji način će da radi, da mu odobrava programe i slične stvari, jer to će da bude u praksi. Ta većina će na predlog ministarstva glasati sve  što im se kaže u ministarstvu. Zato je besmisleno da ti ljudi uopšte i postoje i da  primaju neke naknade. Ili ukinite naknade svima ili ukinite upravni odbor kao nešto što ne treba i tu ćemo onda uštedeti. I, još tako može na 30.000 mesta u ovoj državi. Hvala vam.

Reč ima ministar Vulin.

Znate kako, obično svuda u svetu vlast je ta koja se bori za to da ima što više ljudi u upravnim odborima kako bi mogla, pošto ona glasa, izglasava, kako bi ona mogla da postavi što više svojih ljudi, a opozicija se bori za to da bude što manje mesta u upravnim odborima zbog racionalizacije itd. Kod nas je obrnuto, kod nas se vlast bori da sebi smanji mogućnost da zapošljava svoje ljude, a opozicija se bori za to da bude što više mesta, valjda nadajući se da će doći na vlast pa da će tako raditi kada budu bili na vlasti.
Godine 2013. sa šezdeset i nešto hiljada mi smo smanjili 31 ili 30.000 mesta u raznim nadzornim odborima i kao što vidite ništa se nije u negativnom smislu promenilo. Mi smo, kao što je kolega Rističević pomenuo smanjili u PIO fondu i RFZO sa 21 na sedam, i to su milionske uštede. Nisam primetio da RFZO lošije radio i da PIO lošije radi, a naprotiv radi se efikasnije. Isto važi i za Nacionalnu službu za zapošljavanje. Kada smo već kod razloga zašto Vlada treba da ima taj broj koji treba da ima, evo reći ću vam samo u brojkama.
Ukupni budžet Nacionalne službe 35.964.436,000 dinara. Od toga iz Ministarstva rada uplaćuje se 6.800.000,000 dinara, a Ministarstva finansija 8.900.000.000 dinara, dakle, skoro pola novca koji dođe u Nacionalnu službu dođe iz budžeta i logično je da onda Vlada Republike Srbije ima pretežnu ulogu.
Po ranijim zakonskim rešenjima Vlada Republike Srbije je imala pretežnu ulogu, imala je četiri predstavnika Socijalno-ekonomskog saveta, četiri predstavnika Vlade i direktora koji je postavljan na predlog Vlade i naravno da je sprovodio politiku Vlade i naravno da je odnos bio pet-četiri i sad je odnos četiri-tri, ali eto smanjeno i plus, izbacili smo tu zaista čudnu…