Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedna, što kažu, nota bene. Dakle, poštujem ovo što ste rekli – rubrum, naslov člana zakona jeste jedan od osnovnih elemenata preglednosti zakona. U pravu ste da kod nas to nije bilo pravilo prilikom normiranja bukvalno svake materije. Ali, ako uzmete neke od naših najboljih važećih propisa, dakle, izvora pozitivnog prava, kao što je jedan izuzetan Zakon o obligacionim odnosima, videćete koliko naslov člana čini bitan elemenat zakona, pogotovo kada je reč o onim zakonima koji imaju i te kako čestu upotrebu.
Zakoni retko imaju sadržaj. Upravo iz tog razloga, kada imate naslov člana, možete da napravite i sadržaj. Dakle, u ovakvom zakonu gde svaki član ima svoj naziv građaninu, laiku, čoveku koji nije školovani pravnik, mnogo jednostavnije je da se snađe i da pronađe ono što mu je potrebno i što ga zanima. Naravno, postoje zakoni koji uređuju retke situacije, gde možete reći da to i nije toliko potrebno, ali mislim da je ovo nešto što u svakom slučaju koristi.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Ovim amandmanom se traži izmena stava 1. i stava 3. člana 7. ovog zakona.
Sada stav 1. glasi – stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak, ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo. Racionalnije je, čini mi se, rešenje da stav 1. glasi – stranka podnosi prigovor sudu pred kojim se vodi postupak. Time je obuhvaćeno i ovo „iza, ili“. Nema nikakvog razloga da imamo višak teksta.
Druga izmena, drugi deo amandmana, to je izmena stava 3, je još značajnija. U stavu 3. piše – da se ne održava usmena rasprava po žalbi, što je direktno suprotno članu 6. Evropske konvencije koji sadrži imperativnu odredbu da se o pravima i obavezama odlučuje na osnovu usmenog i javnog raspravljanja i predloženim stavom 3. ovo načelo je isključeno, a samim tim to nije dobro rešenje za naš zakon.
Obrazloženje koje je dato je naravno kopi-pejst obrazloženje, koje smo već imali prilike da vidimo, gde se kaže da je predloženi tekst precizniji, ali da, ja mislim, jednom logičkom analizom, jezičkom, pravnom lako možemo da dođemo do zaključka da su solucije koje su predložene ovim amandmanom bolje od onoga što je u tekstu zakona, te pozviam ministra da prihvati ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Nikolić, Goran Ćirić, Balša Božović, Dragan Šutanovac i Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

  Samo opaska, pošto ću pokušati da obrazložim amandman na član 7. zbog toga što se u ovim članovima, i bilo bi dobro da se ponovi, mada je rečeno i u načelnoj raspravi, razlikuje sud pred kojim se vodi postupak i sud koji vodi postupak.
Kada mi pokušavamo amandmanom da to uvedemo, onda je obrazloženje da ne treba, a u članu 7. u stavu 1. sam predlgač zakona razlikuje sud koji vodi postupak ili sud pred kojim se vodi postupak, tako da bi bilo dobro u 1. stavu da se pojasni, ako ne sada usmeno, ali u uputstvima za primenu zakona o čemu se u stvari radi.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko. Tekst Predloga zakona razlikuje sud koji vodi postupak od suda pred kojim se vodi postupak, jer više nemamo sudsku, već imamo tužilačku istragu. Kada govorimo o sudu pred kojim se vodi postupak onda podrazumevamo sud koji odlučuje po prigovoru o onim radnjama u pretkrivičnom postupku koji sprovodi javno tužilaštvo danas. Dakle, to je jedan jedini razlog. Zahvaljujem.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo, poštovani potpredsedniče, uvaženi gosti i gošće iz Ministarstva pravde, naši amandmani na član 7. ovog predloga zakona su ključni amandmani koje smo podneli na ovaj predlog zakona, poštovana gospodo. Žao mi je što nisu usvojeni, ali imam nadu da će u okviru rasprave koju vodimo možda ipak biti usvojeni.
Mi smo u predlaganju ovih amandmana pošli od opredeljenja iz Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine, poštovana gospodo, gde se kaže da Narodna skupština treba da se isključi iz procesa i izbora predsednika sudova. Zna se da to negativno utiče na samostalnost sudija itd, itd. Onda smo primetili da se preko sadržine člana 7. ovog predloga zakona neopravdano povećavaju ovlašćenja predsednika suda.
Ministar Selaković je nama odgovorio da se ne povećavaju prava predsednika sudova, niti se utiče na drugi način na postupajućeg sudiju i u ovom obrazloženju imamo argumentaciju. Ne mogu sada da kažem samo da je celishodno, primereno i precizno, nego imamo stvarno argumentaciju da je to tako, ali imamo i mi svoje obrazloženje u okviru kojeg kažemo da se ovakvom sadržinom člana 7. preko zaštite prava stranaka na razumno suđenje zapravo obezbeđuje pravo i mogućnost predsedniku suda da disciplinuje sudije, to zaista jeste povećanje ovlašćenja. Možemo da zamislimo tu situaciju, da malo konsultujemo i ljude iz prakse tu, ja sam tako čuo.
Druga stvar, ako zadržimo ovakvu formulaciju to će značiti da će pod vidom zaštite prava stranaka predsednici sudova moći da utiču na sudije, da na taj način njima budu nadređeni, iako bi predsednici sudova po pravilu trebali da budu prvi među jednakima. Dakle, ako suočimo ova dva stava, iz obrazloženja Vlade i iz našeg obrazloženja, čini mi se da je tačno ono što smo mi napisali i da treba da se usvoji amandman, i ovaj i gospodina Živkovića na član 7. Hvala.