Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, još jednom pozivam predlagača amandmana da pogleda prvu rečenicu obrazloženja koje smo dobili i u kojoj crno na belo stoji da jeste predsednik suda neko ko je dužan da se stara o blagovremenom i pravilnom radu suda. Već jeste, ništa se tu nije revolucionarno promenilo ovim zakonom, prosto je postavljeno onako kako bi, po mom iskrenom uverenju, i bilo logično ko će da se stara po ovim prigovorima.
Tako da, tu nikakve nove stvari nema. Ako želimo da se zaštitimo od situacije da bilo koji pojedinačni sudija kolokvijalno ima posla sa predsednikom po ovom pitanju ili po bilo kom pitanju ove vrste, jednostavno neka postupci budu efikasni i neće biti razloga za prigovore, odnosno neće se dati za pravo bilo kakvom prigovoru, čak iako ga neko stavi iz vrlo ličnih interesa, a da nisu utemeljeni na realnoj situaciji. Vrlo se jednostavno rešava svaka nedoumica te vrste. Osim toga, zakon je dovoljno jasan, pravila su u njemu postavljena, tako da, prostora za samovolju naravno da nema.
Ako su ovo ključne zamerke, a vidim da je veliki broj nekih narednih amandmana upravo oslonjen na ovo što se predlaže sada po pitanju člana 7, pozivam da, ukoliko ne postoji nikakva dodatna argumentacija, a pretpostavljam da ne postoji, jer bismo je do sada već čuli, da ne trošimo vreme u tim raspravama po nekim narednim amandmanima ako se odnose isključivo na ovo ovde. Mislim da je situacija više nego jasna. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov i Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Amandman koji sam sa kolegama podnela odnosi se na izmene stava 2. i 4. Predloga zakona, koji govore o tome u stavu 2. da postupak po prigovoru vodi predsednik suda koji i odlučuje o prigovoru. Godišnjim rasporedom poslova on može odrediti jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuje o prigovorima. Predlog kojim mi želimo da menjamo stav 2. kaže – postupak po prigovoru vodi predsednik suda koji i odlučuje o prigovoru. Godišnjim rasporedom poslova on će odrediti još jednog ili više sudija koji će u slučaju njegove sprečenosti, kao i u predmetima u kojima je on postupajući sudija, a povodom kojih se podnosi prigovor, umesto njega voditi postupak i odlučivati o prigovorima.
Znam da se podrazumeva da ili predsednik suda neće biti postupajući sudija ili da će postojati etičnost da onda on ne odlučuje, ali slaba nam je to nada, s obzirom na probleme koje imamo. Četvrti stav glasi - predsednik suda dužan je da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora, menja se i glasi: „Predsednik suda, odnosno sudija određen godišnjim rasporedom poslova dužan je da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora“. Nije samo jezička izmena. Završili smo sa amandmanima kojima smo poboljšavali rad lektora, nego da bude precizirano da ako on već ima obavezu u roku, da onda to ima i sudija koje on godišnjim rasporedom rasporedi.
Ako će tumačenje biti da se to podrazumeva, ja mogu samo da se nadam da praksa neće demantovati to tumačenje ni u jednom ni u drugom slučaju, da neće biti predsednika suda koji odlučuje o prigovoru kad je postupajući sudija i da će svaki sudija određen razumete da i on takođe ima rok od dva meseca.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, u članu 7. stav 2. Predloga zakona po našem mišljenju treba dodati jednu rečenicu: „Predsednik suda će zameniti sudiju u odlučivanju po prigovoru ukoliko se prigovor odnosi na predmet koji vodi taj sudija.“
Obrazloženje da po osnovnim principima odlučivanje po pravnim lekovima o višim instancama, tj. po drugostepenom odlučivanju, predviđeno je da ne može odlučivati po pravnim lekovima na predmete koji je taj isti sudija vodio, odnosno donosio odluke. Smatramo da sudijska odluka po podnesenom prigovoru može biti pristrasna, pa samim tim i negativna po podnosioca ovog prigovora i smatramo da je ovakva formulacija potrebna ovom članu da bi se moglo pozvati na nju. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Mi smo podneli amandman na član 7. koji reguliše podnošenje prigovora i postupak po prigovoru, kako sada glasi po usvojenom amandmanu i to tako da predlažemo da se stav 4. menja. On sada glasi: „Predsednik suda dužan je da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora“. Mi predlažemo da član 4. glasi: „Predsednik suda dužan je da odluči o prigovoru u roku od mesec dana od dana prijema prigovora, a ako je reč o postupku u kome je potrebno posebnim zakonom određeno hitno postupanje, odlučuje o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora.“

Za nas je neprihvatljivo da se odluka o prigovoru kojim se traži zaštita prava na suđenje u razumnom roku donosi u roku od dva meseca. Ovako određen rok obesmišljava svrhu, cilj i duh predloga zakona, naročito kada se ima u vidu odredba člana 5. stav 2. po kojoj normi rešenje o prigovoru i žalbi ne sme da utiče na činjenična i pravna pitanja koja su predmet suđenja ili istrage.

Dakle, postupak zaštite prava na pravično suđenje je procesnog karaktera, te smatramo da je rok od dva meseca za odlučivanje po prigovoru suviše dugačak i da treba da iznosi 30 dana. U tom smislu, amandmanom predlažemo da se i u postupcima gde je određena hitnost odredi rok od osam dana. Navodimo da je i sam predlagač zakona napravio razliku između ovih postupaka i to u članu 9. kojim uređuje rokove u ispitnom postupku.

Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što je procena da je dva meseca optimalan rok, s obzirom na sadržinu postupka po prigovoru, a naročito uzimajući u obzir rokove od 15 dana za dostavljanje izveštaja od strane sudija, odnosno predsednika veća ili javnog tužioca, vreme za koje treba predsednik suda da prouči izveštaj i spise predmeta, kao i da primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.

Mi se pitamo kako može biti dva meseca optimalan rok u slučajevima kada je na primer postupak hitan? Eto, da se ograničim na to, da ne računam redovne postupke. U pitanju su postupci u kojima se prvo ročište zakazuje za 15 dana. Ako se taj postupak oduži, pa onda još damo produžene rokove u postupku za ostvarivanje prava za suđenje u razumnom roku, dovešćemo do toga da se oduži postupak odlučivanja po prigovoru ili po žalbi za ostvarivanje prava u razumnom roku, što će onda dovesti i do obesmišljavanja celog ovog zakona, a i do komplikovanja postupaka u sudu, do opterećivanja predsednika suda i do onemogućavanja stranaka da ostvare svoja prava. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz izlaganja uvažene koleginice mogao bi se steći utisak da je u potpunosti u pravu. Možda bi bila u potpunosti u pravu podnošenjem ovog amandmana ako zanemarimo dve stvari, jedna koja nam je svima poznata, a to je ipak stanje u kojem se nalazi naše pravosuđe i ja sam, evo, prvi koji se zalaže da nakon nekog period, da li je to dve, tri ili pet godina, kada mi dođemo u situaciju da se kod nas znatno češće zakazuju ročišta nego što je to danas i da sudski postupak bude mnogo efikasniji nego što je to danas, da ovaj rok smanjimo.
Drugi razlog je činjenica da je ovde reč o standardu Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura. Često se dešava da neke stvari koje i ovde sami mislimo, izgovorimo i ima stvari u kojima mogu da se dosta složim sa vama, ali kada sednete sa stručnjacima koji predstavljaju Savet Evrope i razgovarate o nekom predlogu, odnosno nacrtu zakona, jednostavno od vas sa određenim razlogom koji obrazlože oni traže unošenje nekog svog standarda. Mislim da je mnogo manja verovatnoća da pogrešimo ako ih poslušamo, nego ako se trudimo da uradimo nešto što u našem sistemu još uvek ne funkcioniše a na svoj način, u prethodnom periodu, recimo, pre pet, šest, sedam godina znali smo često da se oglušimo o neka mišljenja Saveta i preporuke koje su dolazile sa te strane i najčešće, u najvećem broju slučajeva rezultati nisu bili dobri. Zahvaljujem.