Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Potpuno sam saglasna sa obrazloženjem ministra da amandman ne treba prihvatiti, pre svega iz razloga što u članu 7. stav 4. predlagač ovog zakona, Vlada odnosno nadležno ministarstvo decidno i izričito kaže da je predsednik suda dužan da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora. Znači, taj rok od dva meseca koji je ovde dat može da bude i kraći.
Naravno, ni u kom slučaju ne smemo da prenebregnemo činjenicu da je sudija, predsednik suda dužan da zatraži i mišljenje od sudije, odnosno javnog tužioca i da je sudija odnosno javni tužilac dužan da taj izveštaj dostave takođe u roku od 15 dana, ali to ne znači automatski i decidno 15 dana, taj rok svakako može biti i kraći.
I ovde izgleda da se prenebregava član 9. ovog zakona koji se tiče ispitnog postupka i koji decidno i jasno kaže da predsednik suda može da zahteva od sudije odnosno predsednika veća ili javnog tužioca da mu dostavi izveštaj u vremenu kraćem od 15 dana ako je u pitanju hitno postupanje.
Ono što želim da naglasim to je da ovim Predlogom zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku prvi put u našem pravnom sistemu pokušavamo da uvedemo delotvorna pravna sredstva u interesu građana, kako njihovo pravo na suđenje u razumnom roku ne bi bilo povređeno i da ne bi, kao u nekim prethodnim vremenima, postupci u porodičnim odnosima, radi se o postupku koji je Evropski sud za ljudska prava potvrdio i utvrdio da je došlo do kršenje prava suđenja u razumnom roku, majka čekala da prvi kontakt sa detetom ostvari tek posle presude Evropskog suda za ljudska prava, a to je osam godina. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać, po amandmanu.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Samo sam htela gospodinu ministru da pojasnim. Poznati su nam standardi Evropskog suda za ljudska prava, ali smo smatrali da pošto on pokriva predmete koji dolaze iz više zemalja i ima drugačiji obim i opseg rada, da u našem domaćem zakonodavstvu možemo da predvidimo kraće rokove. Sigurno nam ne bi zamerili za kraće rokove, zamerili bi nam za duže od standarda.
Da odgovorim koleginici koja kaže da se ovim zakonom uvode delotvorna pravna sredstva za ostvarivanje prava na suđenje u razumnom roku. I sada postoje norme koje to obezbeđuju, ali zaista nisu delotvorne u praksi. Zašto se ne primenjuju, to je drugo pitanje. Zato se postavlja pitanje – čime garantujemo da ćemo i ovo primenjivati? Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov i Ivan Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Dosledno u svakom od članova Predloga zakona gde se spominje „predsednik suda“ mi smo podnosili amandman, s obzirom na prvu mogućnost, da predsednik suda može godišnjim planom da odredi sudije koje će postupati po prigovorima. Smatrali smo da je onda potrebno da u svakom od članova gde se predsednik suda spominje stoje reči „odnosno sudija određen godišnjim rasporedom poslova“, da se to ne podrazumeva ako je rečeno samo u jednom članu. Ovo je onaj član 8. koji sam pominjala uz amandman koje su podnele kolege, a kojim smo tražili da se govori o rešenju kojim se usvaja, odbija ili odbacuje prigovor i tada je odgovor bio da se ovde govori o odbacivanju. I dalje mislim da, ako se radi o rešenju na koje neko ima pravo žalbe i radi o rešenju na koje neko nema pravo žalbe, to treba da bude navedeno u članu gde se navode dva od ukupno tri rešenja koje će i predsednik suda i sudija određen godišnjim rasporedom poslova imati nadležnost da donose.
Zašto je važno da imamo i predsednika suda i ovaj deo rečenice? Veliki deo ovog zakona je vezan za Evropski sud za ljudska prava i za teškoće koje oni imaju. To je poseban paradoks da Evropski sud za ljudska prava kasni u donošenju presuda zbog velikog broja predmeta, a osnovan je da bi, između ostalog, sprečio praksu u mnogim tada državama članicama EU, kandidatima, nekima koje nikad nisu mislile da će postati, bilo suđenja u razumnom roku i bilo pravde kada stranka, odnosno građanin iscrpi sva pravna sredstva u svojoj nacionalnoj državi.
Koliko god ja bila za protokol pet i koliko god smatrala da je potrebno uložiti zajedničke napore da bi bilo suđenja u razumnom roku, bojim se da nejasnoće na koje mi obraćamo pažnju da će imati jednu očitu posledicu, a to je da će biti manje predmeta pred Sudom za ljudska prava zbog suđenja u razumnom roku, odnosno nedostatka suđenja u razumnom roku, jer će se taj deo procesa odvijati kod kuće. Ne sporim ni da je loše, ni da je dobro, ali dok se to ne završi kod kuće, nećemo moći da se obraćamo evropskim instancama i zato bi trebalo vrlo pažljivo i precizno da, kroz svaki stav, kroz svaki član, piše šta je čija odgovornost.
To je bila ideja iz koje su proistekli amandmani gde dodajemo predsednik suda, odnosno sudija koji se dodaje i gde želimo da se zna da je nadležnost da donosi rešenja kojima se usvaja, odbija ili odbacuje prigovor, kao i neophodni detalji o tome šta su to podaci koje je stranka obavezna da unese u prigovor, a to da bi o njemu uopšte bilo govora, da ne bi bio odbačen.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Konkretno, po ovom amandmanu, ali i po drugim amandmanima koji su, kažem, sadržajem bliski ovom o kome sada raspravljamo. Imao bih par napomena.
Mi imamo, koliko vidim, više predloga koji su koncipirani na isti način, odnosno kojima se predlaže da svuda gde se pominje „predsednik suda“ bude napomenuto „odnosno sudija određen godišnjim rasporedom poslova“ i svuda uz njih ide obrazloženje koje adresira obrazloženje koje smo dobili od Vlade po pitanju amandmana istih predlagača na član 7, i to iz vrlo očiglednih razloga zato što se sam predlagač u obrazloženjima svojih amandmana poziva na svoj amandman pod rednim brojem 1, a to je upravo amandman na član 7. Mislim da tako treba čitati ono što smo dobili kao mišljenje, odnosno pozivanje na jednu te istu stvar u zaključku.
Druga stvar koju sam hteo da napomenem, usvajanjem ovog amandmana, prihvatanje ovog i ovakvih ne bi bilo pogrešno, iako je bilo dobrih razloga da amandman na član 7. ne bude usvojen, jer se insistiralo na utvrđivanju sprečenosti predsednika suda da se ovom problematikom bavi, što bi predstavljalo potpuno bespotrebno opterećenje. Dakle, ne mislim da je trebalo prihvatiti, ali da smo prihvatili ovaj amandman i ovakve ne bismo pogrešili, jer se u izvornom tekstu predviđa da godišnjim rasporedom budu određene sudije koje će se ovim pitanjima baviti, da ih kroz godišnji plan za to odredi upravo predsednik suda.
Dakle ne bi bilo pogrešno, ali i ukoliko ne bude usvojeno ne postoji problem, nema kolizije. Zašto nema kolizije, jer je stavom 2. u članu 7. uspostavljena ekvivalencija u nužnostima a i pravima između predsednika suda a i onih sudija koje on odredi da se ovim pitanjima bave. Tranzitivno se onda prenosi kroz tekst gde god da se pomene predsednik suda to pravo, odnosno te obaveze i na te sudije koje je on lično odredio da se tim pitanjima bave, a to učinio kroz godišnji raspored.
Dakle, neće biti štete ukoliko se ne usvoji, mada još jednom, ne bi bilo pogrešno da jeste. Stoga, pošto sam to već učinio po pitanju amandmana neke druge grupe, pozvao bih da ne trošimo dodatno vreme i energiju na rasprave po amandmanima koji se tiču ove iste stvari. Svuda je razlog isti, odnosno zaključak bi bio takođe isti. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, po amandmanu.

Zahvaljujem.
Radi se o amandmanu na član 8, tako da slažući se sa davanjem netraženih saveta dragog kolege, molim da se sluša koji amandman je u pitanju, na član 8, ne na član 7. Zahvaljujem.