Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, tačno je, ja sam juče ovde podsetio sve narodne poslanike da smo još u Poslovniku iz 1922. godine imali jedan član tog Poslovnika, član 43, koji je glasio – zabranjeno je čitati besede u Narodnoj skupštini.
Tačno je da sam ja zamerio ministru Stefanoviću kada je juče bio tu na tome što je u uvodnoj besedi, umesto da nam objasni šta su predložena rešenja, od prve do poslednje reči tu besedu pročitao. Smatrao sam, kao jedan retor, uvaženi na pravnom fakultetu, da to gospodin Selaković razume. Smatrao sam da nije primereno da jedan ministar kada dolazi u Narodnu skupštinu čita besedu od početka do kraja, nego da saopšti nama neki predlog rešenja i da vidimo o čemu se radi. Tada sam rekao pre sednice da se čita, tokom sednice, poštovana gospodo, da raspravljamo.
U mom prethodnom govoru, gospođo Gojković, nisam čitao sve vreme. Ja sam obrazlagao jedan deo, a onda sam radi preciznosti na kojoj insistira ministar Selaković ovde pročitao samo stav 2. iz našeg amandmana kojim predlažemo izmenu člana 7. Sve pre toga, gospođo Gojković, da čuje gospodin Babić, i sve nakon toga nije bilo čitanje, nego je bio govor, poštovana gospodo, a onaj deo koji se ticao čitanja trajao je svega 15 do 20 sekundi. Ponavljam, samo zbog preciznosti. Zašto zbog preciznosti? Govorimo o predlogu izmene jednog stava, jednog člana, jednog veoma važnog predloga zakona, poštovana gospodo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gde je tu vladavina prava? Gde je tu vladavina prava ako nešto što važi za jednog narodnog poslanika ne sme da važi za jednog ministra? Kako to da jedan narodni poslanik može da čita obrazloženje koje ne traje duže od dva minuta po Poslovniku, a za jedan širok pojam, zakon, ministar to ne sme da uradi? Gde je tu vladavina prava? Mislim da moramo da promovišemo vladavinu prava u ovom svetilištu demokratije i da ono što važi za narodne poslanike da važi za ministre, da važi za sve građane Republike Srbije. Nema selektivnog pristupa, nema prava, nema države ako je to pravo selektivno, ako za nekoga važi, a za nekoga ne važi. Ono što važi za gospodina Pavićevića, važiće i za mene, važiće i za gospodina Stefanovića i za gospodina Selakovića. Jedino je to jedini način i ispravan put.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Biće prilike.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, preporučujem da se ovaj amandman ne prihvati, bez obzira na način na koji je moj uvaženi kolega, profesor, docent to obrazlagao. Uporno iz njegovog obrazloženja pokušavam nešto da naučim, nešto što je u praksi primenljivo i osim „lepote“ te besede, ne vidim nikakvu korisnost.
S toga, nisam da se prihvati ovaj amandman i konačno sam ukapirao koja je razlika između znanja i zvanja. Zvanje je nesporno i tu akademsku čestitost i akademsko obrazlaganje ovog amandmana i lepotu njegovog besedništva neću uopšte da osporavam, ali po pitanju primenjivosti tog znanja, ništa nisam naučio. S toga, preporučujem poslanicima kad ja kao zemljoradnik ništa praktično u ovih godinu dana nisam naučio o obrazlaganju ovih amandmana, preporučujem da i ovaj amandman ne usvojimo, bez obzira koliko to neko na svoj način lepo obrazlagao mislim da ništa u praksi iz ovog znanja nismo izvukli i bojim se da samo bespotrebno maltretiramo građane i sebe.
Zato mislim sa pravom da je Vlada preporučila nama, a ja preporučujem drugim poslanicima da ne prihvatimo obrazloženje gospodina Pavićevića i da takav amandman ne usvojimo. Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Poslaniče, sem imena spomenutog ništa nije bilo sporno. Složićemo se.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li želite reč? (Ne)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Đorović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov i Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, uvaženi ministre Selakoviću i uvaženo gošćo i uvaženi gosti iz Ministarstva pravde.
Podneo sam amandman i na član 10. Predloga zakona i ovaj amandman je poštovana gospodo takođe u vezi sa članom 7. povodom kojeg je narodni poslanik Zoran Babić ovde postavio pitanje, a gde je tu vladavina prava kada se tiče mog pristupa u raspravama o amandmanima koje i ja ili zajedno sa Zoranom Živkovićem podneo na ovaj Predlog zakona. Evo, poštovana gospodo da odgovorim na postavljeno pitanje ja mislim da je i to red u našoj Narodnoj skupštini, sve vezano na amandman na član 10. koji je u direktnoj vezi sa članom 7. poštovana gospodo, gde je vladavina prava? Vladavina prava je u članu 3. Ustava naše Republike poštovana gospodo. I da obavestim sve taj član Ustava podeljen je u dva stava.
U prvom stavu piše – vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima i jednako važan stav. Pazite, vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i gospodo, ono što se ja mislim u praktičnom političkom životu kod nas i ovih poslednjih godinu dana i gospodine Selakoviću, u poslednje tri godine ne dešava povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.
Džaba nekada neko načelo stoji u članu Ustava kada se to načelo u praksi krši gde se stigne poštovana gospodo, a naročito od one vlasti koja treba da bude posebno ograničena, a to je izvršna vlast, a pre svega Vlada Republike Srbije poštovana gospodo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospođo predsednice, član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Podsetiću da je amandman na član 10. koji je uvaženi kolega Pavićević predložio da se u stavu 1. reči „predsednik suda“ zamenjuje rečima „prvostepeni sudija“. Jedna, jedina reč u ova dva minuta nije izgovorena o amandmanu.
Govorilo se o Ustavu, govorilo se o tačkama Ustava i to je dobro i poštujemo, ali nemojte da kršimo Poslovnik time što će se govoriti o svemu i svačemu. Ja razumem da se ponekad ovde amandmani predlažu isključivo da bi se dobilo na statistici, da bi se dobilo na vremenu, a ne zbog kvalitetne rasprave i obrazlaganja zbog čega je neki amandman i predložen. U dva minuta pažljivo sam slušao jedna, jedina reč nije izgovorena u obrazloženju zbog čega bi trebalo u članu 10. stav 1. da piše „prvostepeni sudija“, a ne „predsednik suda“.
To nije tačka dnevnog reda, krši se Poslovnik. Neću tražiti da se o kršenju Poslovnika glasa, jer znam da kolega Pavićević, po pravilu neće biti tada u parlamentu da se možda pridruži pa da glasa za neki zakonski predlog ili za neki amandman koji predloži, ali to je njegov manir i to će građani Srbije prepoznati.