Zahvaljujem.
Član 27, da ne ulazimo u raspravu.
Ja se stalno staram da primenjujem Poslovnik. Imam mali problem što poslanici neće da primenjuju Poslovnik, a ne vidim ni šta je sporno, a pošto poštujem mišljenje gospodina Živkovića da treba da siđem dole, ja ću ućutati.
Dakle, nije prekršen član 27, jer se strašno trudim da poštujem Poslovnik.
Hoćemo li glasati o članu 27. o povredi Poslovnika? U kom momentu, pošto ste se vratili na onu povredu Poslovnika po kojoj vam je oduzeto dva minuta?
Znači, po Poslovniku na koji se pozivate, mora biti neposredno učinjena, a ne još jednom učinjena po nekom drugom osnovu, jer onaj prvi nije uspeo, bez obzira na smisao svega. (Da.) Zahvaljujem.
Da li mogu da nastavim sa radom? Zahvaljujem.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću, uvažena gospođo i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, ja verujem da, uprkos tome što je ministar Selaković odbio da prihvati naš amandman na član 7, sve dok traje ova rasprava danas ima šanse da se usvoji i amandman na član 7. koji sam podneo ja i amandman na član 7. koji je podneo gospodin Zoran Živković, a ja pominjem sada, poštovana gospodo, amandman na član 7. zato što je moj amandman na član 9. ovog Predloga zakona, evo i gospodin Orlić da čuje, da se prosto ne zamisli oko toga da li sam čitao ili nisam čitao, u direktnoj vezi sa našim predlozima na izmene člana 7. ovog Predloga zakona.
Dakle, šta je bila naša ideja? Ja verujem da je i ministar pravde sklon preispitivanju, jednoj vrsti autorefleksije i dok traje amandmanska rasprava da je moguće da popravimo jedan dobar Predlog zakona. Naša ideja je bila da ono za šta smo ocenili da je neopravdano povećanje ovlašćenja predsednika sudova da to treba da se menja.
Ministar je rekao – ne dodaju se ovlašćenja predsednicima sudova. Mi smo zaključili ipak da se dodaju i mi predlažemo da formulacija u stavu 2. vezano za član 7, a povodom amandmana na član 9. treba da glasi ovako: „Postupak po prigovoru vodi sudija sa najdužim sudijskim stažem u sudu, ne računajući predsednika suda, poštovana gospodo. Mandat tog sudije traje jednu godinu po čijem isteku postaje nadležan sudija koji posle prvog ima najduži sudijski staž u sudu, ne računajući predsednika, takođe sa mandatom od jedne godine i dalje na taj način“.
Dakle, hteli smo da ovlašćenja predsednika, poštovana predsednice, ne budu veća…

Hoćete li koristiti onih pet minuta?

Hoću, hoću.

Izvinjavam se, zamenik sekretara kaže da ste iskoristili.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Jesam, ali vi ste me pitali.)
Da, moja je greška, priznajem. Moja je greška i vi ste pokušali da me prevarite, ali zamenik generalnog sekretara me je upozorio.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice, i dajem vam svu podršku da ovu sednicu uvedete u redovne tokove i da govorimo o predlozima zakona, odnosno o predlozima amandmana i zbog toga pozdravljam, bez želje da ga izazovem na repliku, gospodina Pavićevića, jer posle dužeg perioda krenuli smo da pričamo o amandmanima.
Juče sam pažljivo slušao ceo tok sednice i u jednom trenutku smo skliznuli u raspravu o besedama i o jednoj vrsti zamerke koju je predlagač ovog amandmana uputio gospodinu Stefanoviću da ne čita, prilikom predlaganja zakona, obrazloženje i da je zbog toga stavio zamerku na zakon.
Moja osnovna zamerka na ovaj amandman je zato što je gospodin Pavićević sada obrazloženje,njegovo obrazloženje, za prihvatanje amandmana čitao. Ne možete, gospodine Pavićeviću, da tražite od onog drugog nešto čime se vi ne koristite, ono što vi ne koristite. Dobro je čuti besedu, ali svako ima pravo u Narodnoj skupštini da se odnosi prema Skupštini, da se odnosi prema drugim kolegama kako želi, da li time što će da pročita svoje obrazloženje, da li tako što će da ga izrekne napamet ili iz glave, ali nemojte sugerisati drugima kako treba da se ponašaju, a da se na isti način i vi ne ponašate. Besede, pisane ili rečene ili pročitane, važe samo da su izraz dobre volje i mišljenja da li će biti pročitane, kao što je tada uradio gospodin Pavićević ili juče gospodin Stefanović ili će biti izrečene, sasvim je svejedno.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, tačno je, ja sam juče ovde podsetio sve narodne poslanike da smo još u Poslovniku iz 1922. godine imali jedan član tog Poslovnika, član 43, koji je glasio – zabranjeno je čitati besede u Narodnoj skupštini.
Tačno je da sam ja zamerio ministru Stefanoviću kada je juče bio tu na tome što je u uvodnoj besedi, umesto da nam objasni šta su predložena rešenja, od prve do poslednje reči tu besedu pročitao. Smatrao sam, kao jedan retor, uvaženi na pravnom fakultetu, da to gospodin Selaković razume. Smatrao sam da nije primereno da jedan ministar kada dolazi u Narodnu skupštinu čita besedu od početka do kraja, nego da saopšti nama neki predlog rešenja i da vidimo o čemu se radi. Tada sam rekao pre sednice da se čita, tokom sednice, poštovana gospodo, da raspravljamo.
U mom prethodnom govoru, gospođo Gojković, nisam čitao sve vreme. Ja sam obrazlagao jedan deo, a onda sam radi preciznosti na kojoj insistira ministar Selaković ovde pročitao samo stav 2. iz našeg amandmana kojim predlažemo izmenu člana 7. Sve pre toga, gospođo Gojković, da čuje gospodin Babić, i sve nakon toga nije bilo čitanje, nego je bio govor, poštovana gospodo, a onaj deo koji se ticao čitanja trajao je svega 15 do 20 sekundi. Ponavljam, samo zbog preciznosti. Zašto zbog preciznosti? Govorimo o predlogu izmene jednog stava, jednog člana, jednog veoma važnog predloga zakona, poštovana gospodo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gde je tu vladavina prava? Gde je tu vladavina prava ako nešto što važi za jednog narodnog poslanika ne sme da važi za jednog ministra? Kako to da jedan narodni poslanik može da čita obrazloženje koje ne traje duže od dva minuta po Poslovniku, a za jedan širok pojam, zakon, ministar to ne sme da uradi? Gde je tu vladavina prava? Mislim da moramo da promovišemo vladavinu prava u ovom svetilištu demokratije i da ono što važi za narodne poslanike da važi za ministre, da važi za sve građane Republike Srbije. Nema selektivnog pristupa, nema prava, nema države ako je to pravo selektivno, ako za nekoga važi, a za nekoga ne važi. Ono što važi za gospodina Pavićevića, važiće i za mene, važiće i za gospodina Stefanovića i za gospodina Selakovića. Jedino je to jedini način i ispravan put.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)