Biće prilike.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, preporučujem da se ovaj amandman ne prihvati, bez obzira na način na koji je moj uvaženi kolega, profesor, docent to obrazlagao. Uporno iz njegovog obrazloženja pokušavam nešto da naučim, nešto što je u praksi primenljivo i osim „lepote“ te besede, ne vidim nikakvu korisnost.
S toga, nisam da se prihvati ovaj amandman i konačno sam ukapirao koja je razlika između znanja i zvanja. Zvanje je nesporno i tu akademsku čestitost i akademsko obrazlaganje ovog amandmana i lepotu njegovog besedništva neću uopšte da osporavam, ali po pitanju primenjivosti tog znanja, ništa nisam naučio. S toga, preporučujem poslanicima kad ja kao zemljoradnik ništa praktično u ovih godinu dana nisam naučio o obrazlaganju ovih amandmana, preporučujem da i ovaj amandman ne usvojimo, bez obzira koliko to neko na svoj način lepo obrazlagao mislim da ništa u praksi iz ovog znanja nismo izvukli i bojim se da samo bespotrebno maltretiramo građane i sebe.
Zato mislim sa pravom da je Vlada preporučila nama, a ja preporučujem drugim poslanicima da ne prihvatimo obrazloženje gospodina Pavićevića i da takav amandman ne usvojimo. Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Poslaniče, sem imena spomenutog ništa nije bilo sporno. Složićemo se.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li želite reč? (Ne)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Đorović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov i Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, uvaženi ministre Selakoviću i uvaženo gošćo i uvaženi gosti iz Ministarstva pravde.
Podneo sam amandman i na član 10. Predloga zakona i ovaj amandman je poštovana gospodo takođe u vezi sa članom 7. povodom kojeg je narodni poslanik Zoran Babić ovde postavio pitanje, a gde je tu vladavina prava kada se tiče mog pristupa u raspravama o amandmanima koje i ja ili zajedno sa Zoranom Živkovićem podneo na ovaj Predlog zakona. Evo, poštovana gospodo da odgovorim na postavljeno pitanje ja mislim da je i to red u našoj Narodnoj skupštini, sve vezano na amandman na član 10. koji je u direktnoj vezi sa članom 7. poštovana gospodo, gde je vladavina prava? Vladavina prava je u članu 3. Ustava naše Republike poštovana gospodo. I da obavestim sve taj član Ustava podeljen je u dva stava.
U prvom stavu piše – vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima i jednako važan stav. Pazite, vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i gospodo, ono što se ja mislim u praktičnom političkom životu kod nas i ovih poslednjih godinu dana i gospodine Selakoviću, u poslednje tri godine ne dešava povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.
Džaba nekada neko načelo stoji u članu Ustava kada se to načelo u praksi krši gde se stigne poštovana gospodo, a naročito od one vlasti koja treba da bude posebno ograničena, a to je izvršna vlast, a pre svega Vlada Republike Srbije poštovana gospodo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospođo predsednice, član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Podsetiću da je amandman na član 10. koji je uvaženi kolega Pavićević predložio da se u stavu 1. reči „predsednik suda“ zamenjuje rečima „prvostepeni sudija“. Jedna, jedina reč u ova dva minuta nije izgovorena o amandmanu.
Govorilo se o Ustavu, govorilo se o tačkama Ustava i to je dobro i poštujemo, ali nemojte da kršimo Poslovnik time što će se govoriti o svemu i svačemu. Ja razumem da se ponekad ovde amandmani predlažu isključivo da bi se dobilo na statistici, da bi se dobilo na vremenu, a ne zbog kvalitetne rasprave i obrazlaganja zbog čega je neki amandman i predložen. U dva minuta pažljivo sam slušao jedna, jedina reč nije izgovorena u obrazloženju zbog čega bi trebalo u članu 10. stav 1. da piše „prvostepeni sudija“, a ne „predsednik suda“.
To nije tačka dnevnog reda, krši se Poslovnik. Neću tražiti da se o kršenju Poslovnika glasa, jer znam da kolega Pavićević, po pravilu neće biti tada u parlamentu da se možda pridruži pa da glasa za neki zakonski predlog ili za neki amandman koji predloži, ali to je njegov manir i to će građani Srbije prepoznati.

Hvala.
Apsolutno ste u pravu. Retko priznajem kada je povreda Poslovnika da je neko u pravu, nekako sam se suzdržala da prekinem poslanike opozicije, jer uvek dobijem po nosu. Eto to je ušlo – po nosu, u direktan prenos da sputavam demokratiju, da nedam poslanicima opozicije da kažu šta žele itd.
Šta god da uradim predsednik ili predsedavajući ne valja. Tako da ste bili u pravu, ali hvala što nećemo glasati o tome.
Takva mi je uloga da ne valjam. To znači da sam na dobrom putu.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, po amandmanu.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Pozivam uvažene kolege da i ovaj amandman odbijemo. Pozivam se pri tom na one razloge koje je upravo koristio kolega Babić prilikom ovog negodovanja. Ne zbog neprikladnosti, ovog puta u duhu rasprave po amandmanima zbog tužne činjenice da nismo čuli ama baš ništa u prilog onome što bi trebalo da bude razlog za usvajanje amandmana, odnosno za eventualnu podršku amandmanu na član 7. iz koga sada vučemo potrebu da intervenišemo iznova i iznova.
Podsećam, pozvao sam uvažene kolege, ako imamo bilo kakve nove detalje, novi pogled na situaciju, nove argumente ili komentare na ono što su bili argumenti protiv, da ih iznesemo. Ukoliko nemamo, da ipak malo više uvažavamo i kolege i mesto na kome se nalazimo i ljude koji su nas poslali.
Nije suština da određeni broj puta ponovimo jedno te isto. Suština je da pronađemo neke dobre razloge koji će potkrepiti ono što želimo da postignemo, ako postoje. Bojim se da dok imamo ovakav manir u nastupu danas, očigledno je da ne postoje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo, narodni poslanici, amandman je ne prihvatljiv zato što se predsednik suda kome je dato pravo da razmatra prigovor menja prvostepenim sudijom. To je predlog amandmana kojim je predlagač pokušao da izmeni ovaj zakon.
On se pozivao na ustavna načela, na vladavinu prava. Vladavina prava je vladavina po pravilima i ništa nije sporno da to koristi u obrazloženju svog amandmana, ali je sporno zato što je u stranci čiji predsednik je vladavinu prava svodio na pravo okrivljenog na dva meseca pritvora bez advokata.
Tako da moraju da reše unutar sebe kada se zalažu za vladavinu prava, onda je to poštovanje ljudskih prava o kojima je on govorio u obrazloženju amandmana. Poštovanje ljudskih prava nije kada predsednik tvoje stranke zatvori ljude na dva meseca i pri tome im ne dozvoli pravo na advokata, još kada uhapsite 12.000 ljudi koji nemaju pravo dva meseca da koriste usluge advokata, da koriste pravo na odbranu, onda onaj ko govori o tome, a pri tome su primenjivali takvu vladavinu ne prava, onda ne znam šta je hipokrizija, ne znam šta je licemerje, ali od danas svakako znam. Hvala.