Nije u redu kad pustim poslanike sa desne strane. Evo, isključiću vas da ne ispadne primedba da ostavljam poslanicima mikrofone.
Ako kažem da je prošlo vreme, kažu da nije prošlo vreme, morate nas da pustite da govorimo koliko mi hoćemo. Ako pokušam Poslovnik da primenim, za jedne važi, za druge ne važi.
(Zoran Živković, s mesta: Dajte mi reč da vas posavetujem.)
Neću vam dati reč. To ćemo mimo debate.
Ako dam pauzu u skladu sa članom 112, kažete – vi to ne smete da radite. Stvarno, nemojte da me maltretirate na poslu. Stvarno vršite vi poslanici mobing nadamnom. To je klasičan mobing nad predsednikom parlamenta. Šta god da uradim, mi ćemo mu reći da to nije dobro, i to je kao ono u kafani – zašto si me pogledao, što me nisi pogledao. Nemojte, molim vas, da idemo na taj nivo. Dajte da radimo. Nemojte maltretirati predsednika ili predsedavajućeg. Ko god ovde sedne, ja primećujem da ne valja.
(Zoran Živković, s mesta: Vama nije dosadno?)
Ne, nije. Ja volim svoj posao. Tako da ne može nikada da mi dosadi. Naročito volim da raspravljamo o zakonima u korist građana, jer njima je ovo vrlo važan zakon.
Poslaniče, razumela sam, sudije i javni tužilac u osnovnom postupku nemaju pravo na žalbu protiv rešenja kojim se prigovor usvaja. Pokušaćemo da od nekoga izvučemo diskusiju na tu temu. Ako ne, postoji sistem da pustim da pričate šta ko hoće, u vremenu koje ima i da završimo sednicu i na taj način, bez učešća predsednika. Samo ćemo meriti vreme i reći – gotova sednica. Može i tako.
Izvolite, reč ima poslanik Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne usvoji da ne glasate za predlog amandmana koji je podneo moj kolega zemljoradnik, iz prostog razloga što ne vidim šta je u stavu 3. predmet izmene, osim što se dodaje reč: „u osnovnom postupku“. Ne znamo o kakvom se postupku radi? Da li se radi možda o krivičnom postupku protiv ljudi koji su zloupotrebili položaj, da li se radi o osnovnom postupku koji može da bude krivični ukoliko budemo ispitivali način na koji su dobijene neke subvencije, ne znam na koji se osnovni postupak misli? Zato predlažem mojim kolegama poslanicima da je bolje ne glasati za ovaj amandman, da je bolje vinokulirati i na takav način odbiti ovaj amandman. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Naravno da nema osnova za prihvatanje amandmana koji se odnosi na član 10, a inače se tiče odlučivanja o prigovoru posle ispitnog postupka i nema razloga za prihvatanje amandmana jer predlagač amandmana traži da umesto predsednik suda, koji proučava izveštaj i spise predmeta i primenjuje merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, znači, član 4, traži da umesto predsednika suda bude prvostepeni sudija.
S obzirom da je ovim Predlogom zakona jasno i precizno regulisano kome se podnosi prigovor, odnosno da se prigovor podnosi sudu u kome se nalazi predmet, to apsolutno ne mora da bude prvostepeni sudija odnosno ne mora da bude u pitanju osnovni sud i to je svakako razlog što ovaj amandman ne treba prihvatiti.
Rešenje koje je dato u članu 10. od strane ministarstva odnosno Vlade je potpuno opravdano i potpuno u skladu sa odlučivanjem o prigovoru posle ispitnog postupka. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsednice.
Ovaj amandman se ne može prihvatiti iz razloga koje sam ja naveo u načelnoj raspravi. Radi se o procesnim manjkavostima samog predloga, kao i amandmana. Ovde je u pitanju suvišno normiranje. O čemu se radi?
Povredu prava na suđenje u razumnom roku može da traži samo stranka. Povreda prava se ne odnosi ni na tužioca, a ni na sudiju. S druge strane, samo tužilac i sudija svojim postupanjem koje je suprotno onome što je u zakonu navedeno, ili je u duhu zloupotrebe procesnih ovlašćenja, ili na bilo koji drugi način kršenja zakona na štetu stranke, može da bude jedini razlog zbog čega stranka traži povredu prava na suđenje u razumnom roku. Onda bi bilo apsolutno besmisleno i nesuvislo da javni tužilac i sudija imaju pravo na žalbu. Kako bi se posmatralo kada bi sudija koji donosi presudu imao pravo na žalbu u slučaju da se taj postupak vodi dalje, a o njegovoj se presudi odlučuje? Dakle, nešto što je apsolutni pravni nonsens u procesnom pravu, tako da se i ovaj amandman u tom pravcu može tumačiti, a ni u kom slučaju se sa procesno-pravnog aspekta ne može prihvatiti. Zahvaljujem se.

Hvala.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov i Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice.
Ovim amandmanom poslanička grupa SPS je, kao što je i u načelnoj raspravi ukazano preko mene kao ovlašćenog predstavnika, pokušala da otkloni nešto što smatramo da pre svega praktičari, a to su sudije, teško prihvataju. Radi se o tzv. nalozima sudiji, odnosno javnom tužiocu, a ti se nalozi odnose na preduzimanje tzv. delotvornih procesnih radnji.
Sada se ovde postavlja pitanje šta su to delotvorne procesne radnje? Pa, delotvorne su sve one procesne radnje koje su sadržane u odredbama zakona. Ne postoji ništa što je Zakonom o parničnom postupku, Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o vanparničnom postupku, Zakonom o upravnom postupku, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, što se tiče procesno pravnih instituta, sistematizovano kao nedelotvorno. Sve je delotvorno. Delotvorno je i kada se primenjuje pravni institut koncetracije dokaza. Delotvorno je i kada se poštuje vremenski okvir suđenja, odnosno zaštite suđenja u razumnom roku. Delotvorno je i kada se u okviru koncentracije postupka svi dokazi izvode efikasno, kada nema zastoja u izvođenju dokaza. Sve je to delotvorno. Ne postoji nijedna jedina druga procesna radnja koja bi bila delotvornija od onih koje su već sadržane u odredbama zakona.
Prema tome, mi smo smatrali da je dovoljno samo da onaj ko odlučuje rešenjem odluči tako što će naložiti ubrzanje ili okončanje postupka, a preduzimanje delotvornih procesnih radnji, u konkretnom slučaju sa određenim nalogom, se od strane sudija može protumačiti kao uticaj na njegov nezavistan rad. Jer, postavlja se pitanje šta će to u rešenju da se ukaže koja to delotvorna procesna radnja treba da se preduzme? Ako se primeni ono što je Zakonom o parničnom postupku i drugim procesnim zakonima već predviđeno, onda se drugostepenim odlukama već navodi koje su to povrede učinjene u prvom stepenu, koje su to bitne povrede postupka učinjene, u čemu je došlo do pogrešnog utvrđenja činjeničnog stanja i na koji način je pogrešno primenjeno materijalno pravo, materijalni zakon u krivičnom postupku itd.
Prema tome, ne postoje nikakve posebne delotvorne procesne radnje koje bi ovde mogle da daju značajniju ulogu, posebno veću težinu u odnosu na ono što je donosilac odluke dužan da uradi u smislu poštovanja procesnih zakona, bez obzira o kom procesnom zakonu se radi od ovih koje sam napomenuo.
Osim toga, mi smo u poslaničkoj grupi SPS smatrali da je potrebno uvesti i rok u kome je predsednik suda dužan da obavesti predsednika suda o preduzetim radnjama. Taj rok po nama trebao je da bude definisan na 15 dana i mislimo da je to upravo ovaj rok koji već predviđen u odredbi zakona. Što se tiče barem tog roka, po nama, nije imalo razloga da se u ovom delu amandman ne usvoji. Pošto smo poslovnički svesni da se ne može amandman delimično usvajati predlažem da se još jednom razmotri amandman u celosti. Zahvaljujem.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću i poštovana gošćo Kuborović i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, smatram, ministre Selakoviću da ste tokom današnje naše rasprave dva puta uradili veoma dobru stvar.
Jednom kada ste prihvatili naš amandman na član 24, a drugi put kada niste prihvatili ovaj amandman na član 11. koji je predložio gospodin Neđo Jovanović. Zato što je gospodin Neđo Jovanović, pošto govorim sada o amandmanu na član 11. ponudio manje preciznu formulaciju koja sledi logiku koji vi zagovarate, a to poštovani gospodine Selakoviću, znači suprotno logici koju mi zagovaramo ovde u Narodnoj skupštini.
Moram da vam priznam jednom gospodine Selakoviću, da je to bio dobar postupak, dakle, što nije prihvaćen amandman gospodina Neđe Jovanovića i da je vaše obrazloženje za ne prihvatanje bilo dobro.
Što se tiče ovog našeg amandmana, odnosno mog amandmana na član 11. mislim da ovaj amandman suprotno ocenama gospode Orlića, Babića ili npr. Đukanovića, upravo ukazuje poštovana predsednice, na jednu posvećenost nas narodnih poslanika Nove stranke. Pazite, kolika je to kompleksnost kada smo mi zbog supstativnog člana 7. ovog predloga zakona toliko pažnje usmerili ka ovom predlogu zakona, da smo onda kasnije menjali i ono iz člana 11. pa smo upozoravali na član 5. Onda u obrazloženju zašto se ne prihvata i predlagač nama kaže – odbija se i zbog obrazloženja za neprihvatanje člana 5. i zbog obrazloženja za neprihvatanje člana 7, što znači da je vreme bilo usmereno ka popravkama članova ovog predloga zakona.
Nikakva statistika ovde nije u pitanju. Molim vas, ministre Selakoviću, da potvrdite ovde da naši amandmani nisu bili stvar statistike nego predloga supstativnih izmena koje idu ka poboljšanju sadržine Predloga zakona. Hvala.