Zahvaljujem.
(Zoran Babić, s mesta: Nisam obukao bundu.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, replika.

Znate kako, kada vi nekoga napadnete zaista može samo čestit čovek da se prepozna, jer od takvog kao što ste vi pohvala je dobiti napad.
Što se tiče tog straha, ne – mi želimo vas da podstaknemo da se što više javljate, jer vi ste najbolja moguća opozicija, mi želimo vas da gajimo, kako ne shvatate? Meni je drago što ste vi ovde preuzeli potpuno ulogu Demokratske stranke koje nema ovde. Valjda se i oni stide vas, ali kako god, uvaženi kolega, ja ću uvek navijati da vam se da reč, pa da pričate što više, jer građani Srbije to dobro prepoznaju i na izborima umeju da ocene. Vi ste tu gde jeste. Mi ćemo vas gajiti i uvažavati, a mi ćemo, hvala Bogu, uz ovakvu opoziciju sigurno još jedno dva mandata, brat – bratu, biti na vlasti. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.

O tome ko će koliko dugo biti na vlasti će naravno odlučivati građani Srbije, kao što su odlučili i pre godinu dana i to je njihovo legitimno pravo. Kako glasaju, tako će i biti i tu nema nikakve sumnje. To je potpuno jasno kao dan.
Stvarno ja retko dajem sebi tu slobodu da gubim vreme da komuniciram sa ljudima koji stvarno nemaju šta da kažu. Danas je taj neki poseban dan da dajem sebi malo oduška i u tom smislu, tako da uvrede koje se iznose svakodnevno, svuda gde se to može, su deo nekog sistema, koji ste vi očigledno, kao stranka, osmislili u cilju da što duže budete na vlasti. To je isto legitimno sa strane SNS, ali to nije suština postojanja vlasti u jednoj državi.
Suština postojanja vlasti u jednoj državi je da građanima bude bolje, a ne da maltretirate opoziciju ili ombudsmana ili bilo koga drugoga ko sme da razmišlja, ko je shvatio odavno da je pao Berlinski zid, ko nema ništa protiv da politička korektnost opstaje i van socijalizma, ko se ne plaši da kada izgubi ličnu kartu to prijavi nadležnom organu, a ne da mu se desi da se osnivaju firme za pranje para u njegovo ime. Znači, sve su to stvari koje su potpuno normalne u jednoj normalnoj zemlji. To tako treba da bude.
Čuo sam da je neko rekao da nije obukao bundu. Lepo je što je to rekao, jer inače izgleda kao da jeste.

Po kom osnovu, gospodine Đukanoviću?
(Vladimir Đukanović: Replika.)
Nije vas u lošem kontekstu, ni u jednom delu, pomenuo.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja sam se stvarno poplašio, ne zbog sebe već zbog drugih. Znam kako je vlast vršio moj kolega poljoprivrednik. Njegov stranački kolega se ovde zalagao za pravo na pravično suđenje. Da li u ta prava, ministre pravde, spada i pritvor od dva meseca bez prava na advokata i to za 12.000 ljudi? Za sebe se ne plašim, plašim se za druge. Nema veće kazne za Srbiju nego da se moj kolega poljoprivrednik, u pokušaju, doduše domogne ponovo mesta koje zauzima. Srbija je stvarno velika zemlja, kada uzmemo u obzir kakvog je premijera istrpela.
Tu govorim pre svega o onome o čemu sam već pitao ministra. Da li je pravo na pravično suđenje normalno i garantovano, ako vas neko gurne u pritvor, 12.000 ljudi, bez prava na advokata od dva meseca? Mislim da tu više pretpostavki za pravično suđenje nije bilo.
Licemerno je, hipokrizija je govoriti o pravu na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku i podnositi amandmane, a kada vršite vlast ubacite 12.000 ljudi u pritvor. Da li je pravo na pravično suđenje da tražite političku pozadinu ubistva premijera samo sa strane opozicije, a da pri tome ne vidite politiku pozadinu da vam je potpredsednik Vlade bio rado viđen gost u Šilerovoj kod lica koja su osumnjičena i osuđena za ubistvo premijera? Šta je pravo na pravično suđenje? Šta je licemerje? Šta je hipokrizija? Neka odluče narodni poslanici i građani koje predstavljamo.
Ja se ne plašim. Da sam se vrabaca bojao, postoji izreka, žito ne bi sejao, a praćku bi nosio u džepu. Ne pada mi na pamet da se bojim nekoga, bez obzira koliko misli da je veliki. Nisam se bojao ni u ono vreme, kada je zauzimao najvažniju poziciju, da otkažem glas takvoj vrsti vlasti koja je bila za pravo na pravično suđenje tako što je 12.000 građana sopstvene države bacila u pritvor bez prava na advokata.
Ovde se u amandmanu samo reči „predsednik suda“ menja sa dve reči „prvostepeni sudija. Predlažem da se taj amandman ne prihvati.
Može moj kolega poljoprivrednik da radi šta hoće. Mi smo za ovo vreme, dok su oni predlagali amandmane za koje neće glasati, mogli svršiti neki pametniji posao, mogli smo isprskati neki vinograd. Ne mislim uprskati, nego isprskati. Mogli smo pelcovati neke kokoške u okolini Niša, u Gadžinom Hanu. Mogli smo prisustvovati drugom danu slave u selu gde moj prethodni kolega ne sme ni da uđe. To neki ljudi znaju. Mnogo pametnijeg posla smo mogli svršiti dok smo raspravljali o amandmanima za koje ni predlagač neće glasati.
Ja se ne bojim. On o meni može misliti, ali me ne može uplašiti. On o meni može misliti i govoriti šta hoće. On je ombudsman koga spominje. Ima stara narodna izreka – boli mačku briga šta miševi o njoj misle.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu.

Šteta što, kao nekada neki mangupi, koji tako kažu, pa onda pobegnu, nije nam tu onaj ko je obrazlagao amandman, ali da li će tu biti „predsednik suda“ ili „prvostepeni sudija“ potpuno je nebitno za onoga koji priča o uvredama. Sam je koristio ovde termine – ološu, đubre, itd, a vidimo da voli drugima da to prebacuje.
No, veoma je važno, gospodine Arsiću, vezano za ovaj amandman, potpuno je nebitno da li će stajati predsednik suda ili prvostepeni sudija, posebno onima koji kažu da politička stranka, koja je na vlasti, može da opstane time što vređa opoziciju. Ja ću, naravno, 100 puta to naglasiti, ne da nikoga ne želimo da vređamo, naprotiv, ovakvu opoziciju ćemo doživotno gajiti. Hvala.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

U okviru člana 15. u st. 1, 2. i 3. predlažemo da se umesto reči: „osam“, zameni rečju: „petnaest“.
Obzirom da se ovaj zakon poziva na Zakon o vanparničnom postupku, kao dopunski zakon u pogledu pravila koji se reguliše postupanjem po prigovorima i žalbama u ovom zakonu, pa kako je u Zakonu o vanparničnom postupku rok od 15 dana za žalbu predviđen, pravično je i procesno logično odrediti isti rok i u ovom zakonu za izjavljivanje žalbe, tj. ostaviti dovoljno vremena da se pravno neuka stranka nađe advokata ili pravnu pomoć. Doduše, stranka, ako smatra, može i smanjiti taj rok, tako da to nije nepotrebno odugovlačenje. Suština je da neka neuka stranka ima dovoljno vremena da se snađe u pravnom protokolu sa kojim se pretpostavljam, prvi put u svojoj istoriji susreće. Hvala.