Pravo na repliku, narodni poslanik dr Janko Veselinović.

Poštovani gospodine Selakoviću, smatram da vama kao pravniku ne moram baš sve nacrtati i ja to nisam činio. Dakle, nije sporno, gospodine Selakoviću, vi to znate da postupak legalizacije nije sudski postupak, ali pomenuti građanin je pokrenuo sudski postupak. Tužio je grad zbog toga što smatra da mu je načinjena šteta, zbog toga što je jednom završio taj postupak. Dakle, on sada vodi sudski postupak, platio je advokata i traži da se donese presuda u njegovu korist. O tome mi govorimo, gospodine Selakoviću. Nemojte se služiti sitnim forama. To vama ne dolikuje. Vi ste ozbiljan pravnik i vi, kao što sam vam prošli put rekao, u određenom smislu imate moje uvažavanje, pre svega iz razloga što ste završili državni fakultet i što radite kao jedan od retkih ministara u Vladi sa državnim fakultetom i što niste ništa stekli na neki drugi način.
U tom smislu, gospodine Selakoviću, govorim o ljudima koji neće imati adekvatnu satisfakciju. Možete vi da govorite o nečemu što je bilo. Ja sam rekao – dajte da pokušamo da vidimo šta je sada i ono što će biti, da li će ljudi koji su sada u sudskim postupcima dobiti adekvatnu satisfakciju, a vaše je, gospodine Selakoviću, i tu imate našu podršku, i moju i cele poslaničke grupe, pretpostavljam cele opozicije, da učinite sve da pravosuđe funkcioniše bolje, efikasnije i da ovakvih postupaka uopšte ne bude, da ne bude tužbi, niti postupaka koji se tiču suđenja u nerazumnom roku, jer to jeste naš cilj, naš zajednički cilj. Tada ćemo imati građane koji žive u pravnoj državi i koji znaju ako im je neko pravo uzurpirano bilo od fizičkog lica ili od države, da će to pravo biti jednog dana u primerenom roku uspostavljeno, da će oni za to dobiti određenu satisfakciju u vidu presude, ali u vidu obeštećenja.
Nemojte da zamenjujemo teze. Ja se nadam da smo mi na istom poslu, gospodine Selakoviću. Nema potrebe da na taj način govorimo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne služimo se mi ovde nikakvim sitnim forama. Uzmete lepo, pročitate zakon od početka do kraja, pročitate obrazloženje i onda vidite da cilj ovog zakona nije primarno da bi neko dobio novac.
Cilj ovog zakona jeste da se građaninu kome je ugroženo, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku omogući da ako se utvrdi povreda tog prava, da taj spor bude gotov što pre, ne da dođe do novca, pa da ga više kraj spora ne zanima. Ako mu je do novca stalo, on po ovom zakonu ima pravo da inicira postupak, da podnese tužbu protiv Republike Srbije i da zahteva obeštećenje u znatno većem iznosu nego što to omogućava ovaj zakon kada je u nekom slučaju nešto intenzivnije povređeno pravo. To je jedna stvar.
Druga stvar, kao ministar u Vladi moram odgovorno da kažem da ubedljiva većina ministara u Vladi je završila državni fakultet. Ako neko nije završio državni fakultet, onda je završio eventualno fakultet koji ova država priznaje i koji je omogućila ova država da se otvori i da radi.
Da li je to dobro ili nije, o tome možemo nas dvojica kao ljudi koji rade na državnim fakultetima da vodimo neku raspravu. Da li ti fakulteti rade po zakonu? Ako rade po zakonu, ako su akreditovani od strane ove države, kao što jesu, šta mi tu možemo da prigovorimo?
To nisu nikakve sitne fore. Ima, kao što vi kažete u vladajućim strankama, ima i u opozicionim strankama ljudi koji nisu mogli da završe državni fakultet, studirali ga pet, šest, osam godina, dve godine tog fakulteta, a onda otišli na neki privatni i završili za godinu i po dana preostale studije ili za pet meseci završili preostale dve godine.
Znate, to su stvari koje više govore o takvim ljudima nego o nama. Nemojte da idemo ad personam i da ljude prozivamo lično. Ovde smo da raspravljamo o jednom dobrom predlogu zakona i drago mi je što podržavate njegovu ideju i svrhu donošenja. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Janko Veselinović se nekako uvek trudi da bude duhovit, ali mu to nikako ne polazi za rukom.
Ja se nisam maločas javio za povredu Poslovnika, ali pre nego što kažem nešto o amandmanu, moram da kažem da je gospodin Janko Veselinović povredio dostojanstvo Narodne skupštine kada je rekao da gospodin Veroljub Arsić, kada dođe ovde u klupe gde sede ostali narodni poslanici, da govori nekakvim radikalskim rečnikom. To jednostavno nije tačno.
Gospodin Arsić vam je skrenuo pažnju da je DS 2003. godine na protivustavan način uvela vanredno stanje, da je DS preko 15 hiljada ljudi pohapsila bez pravnog osnova, pa je država posle toga morala da plaća ogromno obeštećenje, da su, mislim, do oktobra 2003. godine bili ukinuti TV prenosi sednica Narodne skupštine i da je država bila u stanju potpunog bezakonja.
Na kraju krajeva, o tome nije govorio samo poslanik Veroljub Arsić i drugi poslanici SNS, na to su vas, samo vi to niste hteli da kažete, odnosno možda ste i zaboravili, upozoravale i međunarodne organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, poput Human rights watch, Amnesty international, itd. Oni su vam skretali pažnju šta ste radili te 2003. godine, da ste primenjivali metode koje se nisu primenjivale apsolutno ni u jednoj demokratskoj državi.
Što se tiče ovih vaših malicioznih aluzija na državne i na privatne fakultete, pa sada dobri su oni koji su završili državne fakultete, a loši su oni kadrovi što su završili privatne fakultete, moje pitanje gospodine Veselinoviću i svima vama iz DS u raznim agregatnim stanjima, izvinite, ko je uveo te privatne fakultete u Republiku Srbiju? Da li je predsednik vaše stranke Boris Tadić, kao predsednik Republike, presecao one crvene vrpce raznih privatnih fakulteta? Da li ste se slikali sa raznim rektorima i dekanima privatnih fakulteta, pa ste govorili da je to u skladu sa najnovijim evropskim dostignućima, da je to u skladu sa Bolonjskom deklaracijom, da će to da unapredi visoko školstvo u Srbiji?
Sada odjednom, kada ste otišli u opoziciju i kada ste jedva prešli cenzus, ne valjaju kadrovi, bez obzira iz koje političke stranke dolaze, koji su završili privatne fakultete. Na primer, ja na tu stvar uopšte ne gledam na taj način.
Sećate se da se pre nekoliko godina desila jedna neviđena afera na jednom, nažalost, državnom fakultetu, Pravnom fakultetu u Kragujevcu, čiji je osnivač Republika Srbija. Afera „Indeks“ i ta afera još uvek nije okončana.
Dakle, nemojte tako mehanički da delite fakultete na dobre i loše, s obzirom na to ko im je osnivač. Kao što ima dobrih profesora i dobrih studenata na državnim fakultetima, tako ima i loših profesora i loših studenata na državnim fakultetima i obrnuto, dobrih profesora i dobrih studenata na privatnim fakultetima, loših profesora i loših studenata na privatnim fakultetima.
Kažete, u ime cele vaše poslaničke grupe i u ime poslaničke grupe DS, podržavate u suštini opredeljenje ministra pravde Nikole Selakovića. Ja tu od vaše poslaničke grupe vidim vas i vidim ovu gospođu što sedi iza vas, gospođu Karavidić. Od ovih vaših bivših partijski drugara, osim Zorana Živkovića, ne vidim nikoga. Tako da nemate sa čime da se posebno hvalite. Ta vaša cela poslanička grupa iz cele poslaničke grupe broje u vrh glave troje ljudi.
Što se tiče amandmana i obrazloženja amandmana, evo trudiću se da upotrebim što blaži izraz, ja besmislenije obrazloženje za ovaj amandman nisam u životu čuo. Kažete – malo je to što je Predlogom zakona predviđeno da se novčano obeštećenje priznaje u visini od 300 evra do 3000 hiljade evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS po predmetu, jer vi smatrate da je 300 evra, kao donji limit, malo i vi predlažete 1000 evra jer, Bože moj, stranka dok plati advokata, pa joj država isplati 300 evra, šta joj ostaje.
Lepo vam je rekao ministar pravde. Vi ste diplomirani pravnik. Završili ste na valjda nekom državnom pravnom fakultetu vaše pravničko obrazovanje, profesor ste prava. Ja vas upućujem na član 27. – nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Gospodine Veselinoviću, onaj ko izgubi u parničnom postupku, on snosi troškove postupka. Ako stranka dobije u sporu državu i dokaže da joj nije suđeno u razumnom roku, pa ko snosi njene troškove? Onaj ko je izgubio spor, Republika Srbija. Nemojte da obmanjujete građane da će oni od svojih, na primer, 300, 400 ili 500 evra, kada dobiju, morati da plate advokate, pa im ništa neće ostati. Ili ne znate elementarne stvari iz parničnog postupka ili namerno obmanjujete građane. Nemojte to da radite.
Ovde ste spominjali, vi inače volite da idete u širinu, legalizaciju, pričate o švajcarskim francima, pitaj Boga šta vam sve ne padne na pamet u tih vaših sedam, osam minuta koliko imate na raspolaganju, ali da vas sada nešto pitam. Vi se na jedan način ponašate kada ste na vlasti, a na drugi način se ponašate kada ste u opoziciji. Sada vas pitam, kao poslanik SNS i kao građanin Republike Srbije, vi koji naričete nad sudbinom građana koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, ko je uništio bankarski sistem u Republici Srbiji? Ko je uništio domaće banke? Ko je rekao da domaće banke ne valjaju ništa, a da su strane banke odlične? Ko je otvarao te strane banke? Ko je omogućio stranim bankama da u Republici Srbiji, od 2000. godine, da plaćaju kredite po kamatnim stopama koje se u SAD smatraju krivičnim delom, zelenašenjem? Demokratska stranka.
Zašto je sada kriv ministar Selaković ili SNS zbog situacije koju ste vi i vaša partija ili bivša partija dovele bankarski sistem Republike Srbije? Vi koji ste sve upropastili, vi koji ste omogućili stranim bankama da rade to što rade, a sada ste našli u vezi sa ovim Predlogom zakona, koji je inače mali po svom obimu, da ovde držite lekcije ministru pravde i svima nama iz poslaničke grupe SNS o tome kako se vi brinete za interese građana. Vi da se brinete za interese građana, pa ne biste ih opljačkali.
Ko je opljačkao građane Srbije? Demokratska stranka. To sam juče rekao i Marku Đurišiću. Kao sada je veliko pitanje – ko je pokrao izbore? Demokratska stranka. Ko je uveo to kada dođeš na biračko mesto, pa dobiješ 50 evra, pa izneseš glasački listić, pa daš drugom, itd? Demokratska stranka. U Budimpešti su vas školovali 2000. godine pred one izbore u septembru kako da se pokradu izbori. Kažite da nije bilo tako.
Vi svi mislite da građani u Srbiji imaju pileće pamćenje i da pamte šta je bilo u zadnja dva dana. Ja znam šta je bilo 2000. godine. Znam šta ste radili u septembru 2000. godine i u oktobru 2000. godine, kao što znam šta ste radili 2003. godine i 2008. godine i 2012. godine, itd, i kako ste upropastili „Razvojnu banku Vojvodine“, Fond za kapitalna ulaganja, Fond za razvoj, itd, pa ste kapitalnim investicijama proglašavali krečenje domova kulture, mesnih zajednica, po 10 puta većoj ceni fakturisali ugovore, pa pola tebi, pola meni…

Gospodine Martinoviću, molim vas, vratite se na amandman.

…pola stranci, pola u moj džep, itd. Ko je to sve izmislio? Demokratska stranka u raznim agregatnim stanjima. Zvali se vi DS, SDS, Nova stranka, nebitno je. Ista vlast, isti režim, ista logika, isti sistem, drp sistem. To je jedini sistem koji vi poznajete.
Da ponovim zbog građana, da ne bi bili u zabludi, ako dobiju državu u sporu zato što su dokazali da im nije suđeno u razumnom roku, neće oni plaćati od tih svojih 300 evra advokata, kao što ih vi obmanjujete, platiće država. To je osnovni postulat parničnog postupka. Onaj ko izgubi spor nadoknađuje troškove postupka.

Gospodine Živkoviću, po kom osnovu?
(Zoran Živković, s mesta: Pomenut sam lično, pomenuta je stranka.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, pravo na repliku.

I sada ste ponovo čuli jednu bizarnu uvredljivu izjavu kolege koji sedi tamo negde, kada sam ja čuo, čuli ste i vi to, i stvarno to teško da doprinosi kvalitetu rada u ovom parlamentu. No, nema veze nekima je sve oprošteno, Bog takve čuva, tako da nema priče.
Pomenuto je moje ime vezano za akciju „Sablja“, pomenuta je moja stranka kao deo nekog kriminalnog mozaika koji je nastao nakon raspada tadašnje DS. Ponosan na godine koje sam proveo u DS, u aktivnom delovanju to znači do početka 2004. godine od 1992. godine, ponavljam još jednom ponosan na akciju „Sablja“, naravno da je povod bio jako loš i to nema potrebe da ja bilo kome pričam.
Ali, efekti te akcije koja bi inače bila sprovedena i da je pokojni premijer ostao živ još, jer priprema je već bila gotova za tu akciju samo je povod bio tako ružan i tako težak, inače bi se desila i bez toga, zbog srpske javnosti 11.665 lica je privedeno, znači, ne uhapšeno, privedeno na informativni razgovor. Od toga je 3.500 zadržano u pritvoru, a 268 lica su dobila nadoknadu za bespravno hapšenje.
Tvrdim da je više od polovine njih dobilo to samo zato što im je advokat bio čovek koji je kasnije bio ministar pravde, a država je gubila te sporove zato što država nije izlazila …
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ko je taj?)
Stojković. Zato što država nije izlazila na ročišta, pa su tako gubili, inače oni koji su dobili najveće oštete su apsolutno bili privedeni sa ostavom.
Prema tome, to je inače šteta koja je nastala bespravnim hapšenjem i to pogledajte, a može ministar pravde to da pogleda, pošto mislim da postoji ta statistika u Ministarstvu pravde, je manja ili ista kao i svake godine. Znači, nije bilo nikakvih ekstremnih situacija.
Ono što je bilo ekstremno u tom trenutku, to je da su kao posledice akcije „Sablja“ u tom trenutku je kriminal u Srbiji bio sveden na minimalnu meru u istoriji ove države i to svi znaju jako dobro. Tako da ponavljam još jednom ponosan sam na sve to, a ako neko misli da je tada bilo nešto zato postoji sud.