Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Osmu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 116 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda i usvajanje zapisnika postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 145 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži objašnjenje ili obaveštenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Tražim objašnjenje, tačnije postavljam pitanje predsednici Skupštine i Sekretarijatu - da li će konačno stati u odbranu dostojanstva Narodne skupštine i narodnih poslanika i reagovati na odgovore na pitanja koja šalju institucije i pojedinci, koji ne samo da su uvredljivi za Narodnu skupštinu i da vređaju inteligenciju narodnih poslanika, već i vređaju inteligenciju svih građana koje narodni poslanici ovde predstavljaju?
Dobio sam odgovor Marka Đurića, direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, na poslaničko pitanje koje sam postavio u vezi napada na dvojicu bošnjačkih studenata koji iz Novog Pazara studiraju u severnom delu Kosovske Mitrovice. Marko Đurić mi u svom odgovoru piše o svemu, osim o onome što sam mu postavio kao poslaničko pitanje, a postavio sam jednostavne stvari: ko su napadači koji su u sred bela dana u centru severnog dela Kosovske Mitrovice napali dvojicu bošnjačkih studenata i pretukli ih, koji su motivi ovog napada, da li je neko od napadača identifikovan, priveden itd? Pitao sam i da li država, odnosno Kancelarija za Kosovo i Metohiju može da obezbedi sigurnost za bošnjačke studente koji studiraju u severnom delu Kosovske Mitrovice? Ja apelujem na predsednicu i na skupštinske službe da ubuduće ovakve odgovore ne prosleđuju narodnim poslanicima, već da ih vrate institucijama i pojedincima koji ih potpisuju, sa upozorenjem da oni ovakvim odgovorom vređaju dostojanstvo Narodne skupštine i narodnih poslanika.
Iz istog razloga sam reagovao i prošle nedelje, kada je ministar policije Stefanović, umesto odgovora, poslao falsifikovan policijski izveštaj o upadu u službene prostorije, oružanoj zasedi i pokušaju ubistva dr Sulejmana Ugljanina, koji je u to vreme bio i aktuelni ministar u Vladi Republike Srbije. U tom izveštaju ministar Stefanović, ne samo da je sakrio i zaštito naoružane provalnike i ubice, već je sakrio i sve njihove inicijale, a sakrio je čak i to da je uopšte bilo pucanja u našim službenim prostorijama, i to iz više komada vatrenog oružja i sa više hitaca. Tada je upucan naš član Adnan Ganić, koji je bio u neposrednoj blizini dr Ugljanina. Umesto toga, ministar i policija pokušavaju da ovim izveštajem krivicu prebace na žrtve oružane zasede u našim prostorijama.
Dakle, to u pravnoj državi ne može. Mi već šest godina čekamo da provalnici i ubice budu uhvaćeni. Ovakve zloupotrebe najviših državnih organa za prikrivanje teških zločina počinjenih nad Bošnjacima su izuzetno zabrinjavajuće i predstavljaju objektivnu pretnju i opasnost za živote rukovodstva SD Sandžaka, ali i za dalje delovanje i političko organizovanje bošnjačkog naroda u Srbiji.
Kada govorim o zloupotrebama državnih organa, iskoristiću ovu priliku i da zatražim objašnjenje od ministra Verbića - zašto je i na osnovu čega dozvolio da se radno mesto direktora Gimnazije u Novom Pazaru iskoristi za kupovinu odbornika naše stranke, kojom je ta funkcija data u zamenu za prelazak u vladajuću većinu? Ovim je ministar Verbić, i ljudi sa kojima je to uradio, direktno uticao na nasilnu promenu izborne volje građana Novog Pazara, naneo materijalnu štetu našoj stranci i, što je najgore, poslao jednu nemoralnu poruku đacima, da se krađom i prevarama može doći čak i na mesto direktora jedne elitne srednje škole.
Ovom prilikom, s obzirom da nemam puno vremena, neću govoriti o brojnim zloupotrebama i nezakonitostima prilikom izbora školskih odbora u Novom Pazaru, ali za kraj očekujem da predsednica Skupštine, ali i ministri Stefanović i Verbić, kao i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gospodin Đurić, u svojim odgovorima poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i poštuju dostojanstvo narodnih poslanika koji u ime građana ove države postavljaju pitanja. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Imamoviću.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim predstavnike Udruženja bankarskih klijenata efektiva, koji trenutno prate deo današnje sednice na galeriji Velike sale.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Posle sedamdeset godina Srbija je konačno dočekala da bude rehabilitovan jedan od najodlikovanijih Srba, Dragoljub Draža Mihajlović. Ali, reakcije na ovu rehabilitaciju nisu samo unutrašnje, već dobijamo niz reakcija iz regiona. Moja pitanja će biti postavljena ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću, a tiču se najavljenih razgovora ministra spoljnih poslova sa hrvatskim zvaničnicima oko rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihajlovića.
Pre nego što postavim pitanje, reći ću da je Dragoljub Draža Mihajlović jedan od najodlikovanijih Srba, najvećih srpskih heroja balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata, prvi antifašista u Evropi, da SPO misli da treba da se rehabilituju svi nevini osuđeni, da se isprave sve istorijske nepravde i da se postigne nacionalno pomirenje.
Mislim da treba poslati jednu snažnu poruku da naslednici i partizana i ravnogoraca treba zajednički da grade evropsku budućnost Srbije, ali takođe da isprave i velike istorijske nepravde koje su naši prethodnici učinili i za koje nisu krive ove generacije.
U tom smislu, SPO apsolutno je spreman, kao predvodnik desne evropske Srbije, da da svoj puni doprinos nacionalnom pomirenju, ali i zaštiti nacionalnih interesa i dostojanstva Republike Srbije.
Mislim da neke poruke koje smo dobijali i od lidera političkih stranaka i od predstavnika političkih članova, čak i članova naše Vlade nisu dobre. Zbog čega? Zato što se mnoge stranke koje se izjašnjavaju da su proevropske, da se zalažu za poštovanje univerzalnih ljudskih prava ponašaju u ovom slučaju suprotno. Tako da mislim da je poštenije da osnuju neku komunističku partiju, da kažu da će, ako dobiju podršku građana na izborima, osnovati konc-logore, političku policiju, da će uhoditi, prisluškivati i hapsiti na političkoj osnovi, da će ukinuti višepartijski sistem, da će vršiti pojedinačne masovne egzekucije, da će zabraniti slobodu štampe, da će gaziti ljudska prava.
Ono što je Hrvatska uradila, odnosno bivši predsednik Stjepan Mesić, to je da je pre 10 godina potpisao odluku kojom je 10.000 ustaša dobilo penzije, čak u slučaju kada članovi porodice ustaša, koji su nesporno bili fašisti par-ekselans i Hitlerovi najodaniji sledbenici, njihovi potomci, kada nasleđuju njihove penzije, njihove penzije se umanjuju za samo 15% u odnosu na partizanske penzije koje se umanjuju za 30%.
Mišljenje SPO je da u razgovoru sa Hrvatima ministar spoljnih poslova Ivica Dačić treba da pita da li je Hrvatima problem to što se Draža Mihajlović, kao antifašista, borio protiv ustaša koje oni rehabilituju, koji su nesporno fašisti.
Zatim, da li je moguće da je Stipe Mesić potpisao odluku pre 10 godina kojima ustaški koljači primaju penzije zato što su klali Srbi i u isto vreme, zašto im smeta rehabilitacija prvog antifašiste u Evropi?
Zatim, da li Hrvati znaju da Draža Mihajlović, kao pukovnik, je odbio da prizna kapitulaciju, da je organizovao prvi pokret otpora u Evropi, da je njegova vlada bila u Londonu, da su mu saveznici bili Englezi, Amerikanci, Rusi, sve sami antifašisti, da je najviša srpska odlikovanja dobio za vojničku čast i hrabrost, da je najviša odlikovanja dobio i od američkog predsednika Harija Trumana, od francuskog predsednika Šarla de Gola, da Srbija treba da se ponosi time što je imala dva nesporna antifašistička pokreta? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje vezano za probleme oko otkupa mleka u Srbiji. Pitanje bih uputio ministarki za poljoprivredu Snežani Bogosavljević Bošković.
Ministarka poljoprivrede na početku aprila je najavila stabilizaciju tržišta mleka u Srbiji i da očekuje da će uskoro doći do stabilizacije evropskog tržišta, kada je reč o prehrambenim proizvodima, pre svega mleka i mlečnih proizvoda. Kako je navela, Ministarstvo sa svoje strane čini sve što može zajedno sa drugim ministarstvima da dođe do rešenja.
Vlada Republike Srbije, na inicijativu ministarke i Ministarstva poljoprivrede, donela je odluku da se otkupe viškovi mleka preradom u mleko u prahu. Vlada Republike Srbije je odobrila Republičkoj direkciji za robne rezerve otkup prerađenog mleka u prahu domaćeg porekla u ukupnom iznosu od 500 miliona dinara. Naravno, ovo je za svaku pohvalu. Tu odluku su pozdravila i razna udruženja proizvođača mleka. Međutim, nažalost, efekti ove odluke, proizvođači na terenu uopšte ne primećuju jer je stanje, nažalost, sve gore i gore, prvenstveno u Vojvodini, barem u Severno-bačkom, i Severno-banatskom okrugu.
Ono što me prvo interesuje, robna rezerva, dokle je došla sa otkupom mleka u prahu, od kojih proizvođača je mleko u prahu otkupljeno i, naravno, interesuje me i to u kojem iznosu?
Svima nama je jasno da se mlekarski sektor suočava sa velikim izazovima zbog poremećenih ekonomskih odnosa EU i Rusije i plasmanom viškova mleka i mlečnih proizvoda iz Evrope u CEFTA region, samim tim i u Srbiju. Dobro znamo da u novonastalim okolnostima domaće mlekare su pod pritiskom niskih uvoznih cena EU proizvoda u regionu.
Srbija je u izuzetno teškom položaju, jer je jedina zemlja u procesu pridruživanja koja je liberalizovala tržište sa EU, a da pre nije unapredila konkurentnost industrije i primarnih proizvođača, korišćenjem raznih fondova EU i drugih oblika finansijske podrške. Nažalost, otkupna cena mleka i dalje pada i ono što je još gore, da otkazivanje ugovora kod farmera za otkup mleka i dalje postoji na terenu, šta više, radikalizuje se. Većina mlekara je početkom maja snizila otkupnu cenu mleka za jedan do tri dinara, što je dodatno pogoršalo ionako loš položaj seljaka, koji se već od početka godine suočavaju sa stalnim otkazivanjima otkupa. Seljaci već napuštaju proizvodnju mleka jer se ne isplati gajiti i gajiti krave. Ovo je ogroman udar na našeg proizvođača, a prvenstveno na one male koji žive samo od ove proizvodnje.
Želim da naglasim da mi, poslanici SVM, ovaj problem ne želimo da iskoristimo u dnevnopolitičke svrhe, kao što to neki čine, nego stvarno želimo da dođe do rešenja što pre. Imlek je otkazao otkup na celom Potisju, kao i u raznim mestima u opštini Mali Iđoš, Subotica i Bačka Topola, odakle i ja dolazim. Proizvođači mleka su nezadovoljni jer ne mogu da žive od svog rada, međutim, sad na neko vreme ne mogu ni da očekuju prihod jer Imlek uopšte ne otkupljuje mleko od njih. Oni koji muzu krave ne znaju šta će sa mlekom, a Imlek jednostavno otkazuje otkup.
Po obrazloženju iz Imleka, oni nisu dužni da argumentuju svoje poteze i proizvođači neka budu zadovoljni što se ne obustavi otkup na još duže vreme. U Imleku ističu da nisu zadovoljni sa kvalitetom. Imaju problema sa povećanim brojem stomačnih ćelija u mleku. Međutim, otkupno mesto za Šupljaka kod Subotice, koji koristi mašinu za uklanjanje stomačnih ćelija, isto je zatvoren. Znači, razlika nije uvek u kvalitetu mleka, ali kažem još jednom, u Imleku kažu da ne moraju da daju obrazloženje za zatvaranje otkupnih mesta. Naravno, ima slučajeva da kvalitet sirovog mleka nije uvek na potrebnom nivou, međutim, s druge strane, farmeri nemaju uvid u analize koje se u laboratorijama obavljaju za potrebe mlekara.
Ono što me interesuje je – šta može Ministarstvo poljoprivrede u ovom trenutku još da uradi po ovom pitanju, odnosno šta možemo zajednički da činimo da bi se situacija na terenu stabilizovala?
Interesuje me dalje, da li Ministarstvo planira da pokrene istragu vezano za monopol tržišta u mlekarstvu? U Evropi to svako može da uradi bez ikakvih problema i ovo treba da uzmemo u obzir. Kako može Imlek jednostrano da otkaže otkup mleka, a da to unapred ne javi proizvođačima?

Vreme.

Da li može Ministarstvo, odnosno Vlada da utiče na privatne firme da poštuju pravila tržišta i da poštuju prava proizvođača?
Ovo su samo neka pitanja na koja tražim odgovore, međutim, najvažnije je u ovom trenutku da se nešto uradi na terenu da bi se zaštitili naši proizvođači. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Fremond.
Reč ima narodna poslanica gospođa Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Svedoci smo porasta porodičnog nasilja. Zbog stravičnih zločina porodičnih zločina u Kanjiži, u Lozoviku, u Čačku, u Beogradu javnost Srbije je zanemela. Međutim, ustavna obaveza svih institucija u Srbiji je da rade svoj posao i da spreče zločine i pojave porodičnog nasilja. Nema opravdanja što nasilnici nisu privedeni, što nisu kažnjeni i što nasilje nije onemogućeno. Potrebne su hitne mere, sistemske mere, zakonske promene koje već duže vremena najavljujemo, a moje mišljenje je da je poslednji trenutak da se one i dese.
Ministar Selaković je juče najavio promene Krivičnog zakona u skladu sa Istambulskom konvencijom, odnosno Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i decom.
Moje pitanje ministru Selakoviću je kada će se te zakonske promene, kada će one uslediti? Sa ministrom Stefanovićem na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove smo dogovorili o novom Zakonu o policiji promene koje su neophodne za sprečavanje nasilja nad ženama, porodičnog nasilja i nasilja nad decom, a pre svega tu mislim na udaljavanje nasilnika iz stana i zabranu kontakta sa žrtvom koju treba da odredi policija na licu mesta ili najviše 48 sati nakon događaja.
Moje pitanje ministru policije je koliko se u našem školskom sistemu sprovodi prevencija protiv nasilja? I, koliko u nastavnim sadržajima u narednom periodu očekujemo promena, odnosno više gradiva u ovoj oblasti? Zbog toga što je veoma važno da se od najranijeg uzrasta, od predškolskih ustanova vaspitavamo našu decu protiv nasilja.
Imamo problem i sa među sektorskom saradnjom institucija u ovoj oblasti i što imamo različitost postupanja, a ne usklađenost i centara za socijalni rad, policije i tužilaštva. Veliki je problem i to što ne postoji pravilnik o psihijatrijskim bolesnicima koji su pušteni iz psihijatrijskih ustanova. Naime, dok leže u bolnici na psihijatrijama zdravstvo uradi svoj deo posla, ali nemamo kontrolu, adekvatnu kontrolu šta se događa sa njima kada izađu iz bolnice. Vrlo je čest slučaj da ne uzimaju redovno terapije i da ponovo postaju nasilnici.
Takođe, očekujem u narednom periodu usklađivanje porodičnog i Krivičnog zakona sa ciljem da definicija porodice u krivičnom zakonu obuhvati i lica koja su međusobno bila ili su još uvek u zajednici.
Mislim da je ovo zaista okidač, sva ova ubistva koja su se desila za jednu hitnu reakciju i ja je u narednom periodu očekujem i od koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za ravnopravnost polova od svih institucija, resornih ministarstava, policije i tužilaštva.