Kolege narodni poslanici, ovaj član koji se dodaje j, i to sam ja u onom mojem opširnom obrazloženju rekao, jedan od najbitnijih delova, jedna od izuzetno bitnih novina. Ona svakako daje jedan rezervni i sigurnosni mehanizam kojim se može pratiti i kojim Direktorat vrši monitoring nad svim onim događajima koji se mogu desiti i koji se dešavaju.            
Složiću se sa gospođom ministarkom da ovi predloženi amandmani od uvaženih kolega ne menjaju ništa suštinski i da su, mogu reći, više jezičke konstrukcije i da nemaju neki bitni značaj, pa me stoga čudi zbog čega su zaista prihvatili ovaj amandman. Ja ga lično ne bih prihvatio, jer ne menja ništa značajnije u ovom članu.
Ono što želim da kažem, jeste da sam ja hteo i razmišljao da predložim amandman koji bi se nekakvim institutom pohvale motivisali ili motivisali poslodavci da možda, tamo na sajtu Direktorata, budu objavljeni oni koji su najviše prijavili. Ovde se ostavlja na tome da se praktično, poslodavci su dužni da podstiču svoje zaposlene radi opšte dobrobiti, da prijave svaki događaj. Međutim, došao sa u koliziju sa samim naslovom – zaštita podataka i tajnosti, praktično tih podataka i to nisam predložio.
Još jednom da zaključim da je ovo amandman koji ja zaista ne bih prihvatio, jer ništa suštinski ne menja i ne bih se složio sa kolegom da „briše se“ može u svakom slučaju da bude povoljna stvar.
S obzirom da je ovo nešto što smo usvojili od evropskih pravnika, ne vidim razloga da ovakav zakon ni u jednom svom delu ima taj prefiks „briše se“, osim u pojedinačnim stavovima ili manjim tačkama. U svakom slučaju ja za ovaj amandman ne bih glasao. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem.

I mi imamo amandman na član 6, ali predlažemo nešto drugačije rešenje. Naime, već je rečeno da članom 6. se reguliše zaštita podataka, odnosno da se posle člana 17. dodaje novi član 17a. koji reguliše zaštitu podataka i u stavu 5. kaže – poslodavci su dužni da podstiču svoje zaposlene da radi opšte dobrobiti prijave svaki događaj koji smatraju stvarnom i potencijalnom opasnošću za bezbednost vazduhoplova, bez bojazni da povodom toga mogu posledice trpeti određene.

Mi smo predložili da se ovaj stav preformuliše tako da glasi – zaposleni kod poslodavca je dužan da prijavi svaki događaj koji smatra stvarnim i potencijalnom opasnošću za bezbednost vazduhoplova. I da se posle stava 5. doda novi stav 6. koji glasi – zaposleni zbog izvršavanja dužnosti iz stava 5. ovog člana ne sme trpeti bilo kakve posledice od strane poslodavca.

Odredbe o prijavama ovih okolnosti koje su stvarna ili potencijalna opasnost za bezbednost vazduhoplova kako je formulisano predlogom zakona, je instruktivnog karaktera pošto poslodavac samo podstiče zaposlene.

Smatramo da je celishodnije rešenje da predvidimo obavezu zaposlenog te da istovremeno zaposlenog zaštitimo da ne sme trpeti bilo kakve posledice zbog prijavljivanja okolnosti i događaja koji predstavljaju opasnost po vazduhoplovstvo.

Amandman je odbije sa obrazloženjem da se ne prihvata iz razloga što je obaveza za prijavljivanje događaja već regulisana članom 17. Zakona o vazdušnom saobraćaju koji nije predmet predloga zakona. Rešenje iz predloga zakona je u skladu sa institutom dobrovoljnosti prijavljivanja događaja iz direktive Evropskog parlamenta i Saveta Evrope broj 2003/42.

Mislim da ovo obrazloženje nije adekvatno, jer amandmanom nije reč o postojanju obaveze o prijavljivanju, već o stepenu obaveznosti prijavljivanja iako je Evropskom direktivom predviđena dobrovoljnost prijavljivanja, mislim da ne bi imali problema ako bi podigli tu dobrovoljnost na veći stepen i predvideli obavezno prijavljivanje. S obzirom na uslove koje imamo bilo je reči u raspravu u načelu, koliko imamo i aerodroma i da nisu svuda još uspostavljeni uslovi za rad u potpunosti mislim da bi ovo dovelo do veće bezbednosti u vazdušnom saobraćaju kod nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, i zajedno narodni poslanici Balša Božović i Dejan Nikolić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

U članu 7. se reč „sadržina“ zamenjuje rečju „sadržinu“. To je amandman kojim se besmisleni tekst koji je predložen zbog jednog slova dovodi u poziciju smislenosti. To su ministarka i Vlada prepoznali, prihvatili amandman i to je potpuno jedna normalna procedura.
Kolega iz Pokreta socijalista je rekao da on neće glasati za ovaj naš amandman kada bude Dan za glasanje i to je potpuno normalno zato što se ne glasa za amandmane koje prihvati Vlada. Tako da, hteli ne hteli, niko neće glasati za ovaj amandman jer je on već prihvaćen od strane Vlade i samim tim postao sastavni deo Predloga zakona, te se o njemu ne glasa. To je isto jedna dobra stvar i možda ima neke veze sa političkom čestitošću, a možda ima sa još nekim drugim veštinama, kao što je čitanje, razumevanje i neke druge stvari.
Generalno, mi ćemo, još jednom da ponovim, da nastavimo sa humanim poslom očuvanja srpskog jezika, smisla srpskog jezika i davanja smisla postojanju jedne neophodne institucije koja se zove srpski parlament, a verovatno ćemo najčešće jedan takođe važan deo delovanja, ali ne suštinski nego tehnički važan, da prepustimo onima koji su dobili većinu na izborima i kojih, ja se ne slažem sa kolegom Pavićevićem da ih ima premalo u sali, ja mislim da ih ima previše u sali. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima, po amandmanu, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću vrlo kratko.
Što se glasanja o amandmanima tiče naravno da se za ovaj neće glasati zato što ga je Vlada prihvatila.
Veliki moralni problem nije zato što Vlada ne prihvata amandmane, to što poslanici vladajuće koalicije, poslanici i stranke koje podržavaju Vladu Republike Srbije ne glasaju za amandmane koje podnosi moj kolega. To nije toliki problem. Moralni problem, pravi moralni problem je kad za amandmane ne glasaju oni koji ih podnose. Ja tvrdim da oni koji su podneli 1.250 amandmana, najmanje za 1.100 nisu glasali. To govori o njihovim moralnim karakteristikama. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, ja ću pročitati ovaj član 24. gde smo mi uložili amandman, ne radi vas jer vi imate materijale, nego radi građana koji prate ovaj prenos da znaju o čemu se radi.
Član govori o planu leta i u trećem stavu tj. u prvom stavu kaže – vazduhoplov može da leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije na osnovu plana leta koji se prethodno podnosi pružaocu usluge o vazdušnoj plovidbi. Sledeći stav kaže – sadržina, način podnošenja, izmene i zatvaranje plana leta u opštem vazdušnom saobraćaju i načinu izdavanja odobrenja koja prethode podnošenju plana leta propisuje Direktorat. Zadnji stav – sadržina, način podnošenja, izmene i zatvaranje plana leta vazduhoplova koji lete u operativnom vazdušnom saobraćaju utvrđuje se propisom koji sporazumno donose ministar nadležan za poslove odbrane i ministar nadležan za unutrašnje poslove. Vidite da je vrlo bitan član i radi se o planu leta i bezbednosti u obavljanju avio saobraćaja.
Mi smo predložili da ovaj poslednji stav glasi da se stav menja i da reči - koje sporazumno donosi ministar nadležan za poslove odbrane i ministar nadležan za unutrašnje poslove zamenjuje se rečima - koje donosi Vlada na zajednički predlog ministra nadležnog za poslove odbrane i ministra nadležnog za unutrašnje poslove.
Zašto smo to predložili? Zbog vrlo bitne materije koja treba da se reši u kontaktu ova dva ministarstva. Smatramo da sporazumno dogovaranje i rešavanje tih planova letova je nebezbedno i nedovoljno rečeno i može da otvori mnoge teme i dileme i mislimo da je predlog koji smo mi dali da o tome odlučuje Vlada, a uzgred na sednicama Vlade oko te materije mogu da se uključe i drugi članove Vlade tj. ministri koji indirektno i sektorski imaju ili mogu imati uticaj na sadržinu propisa o planu leta vazduhoplova, smatramo da je to mnogo bolje i dobro je što je Vlada ovo prihvatila i mislim da će se gospođa ministarka složiti da je ovo jedan od amandmana koji suštinski menjaju predlog i da će nas pohvaliti za to. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine Bradiću.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Nebojša Petrović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, i zajedno narodni poslanici Balša Božović i Dejan Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.