Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani predstavnici Agencije za privatizaciju, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Radenković je u uvodnom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, rekao da ćemo mi podržati ovaj zakonski predlog.
Ono što ću dodati jeste da, podržavajući ovaj zakonski, poslanički klub SPS zapravo želi da podrži cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je da se reši sudbina onih preduzeća za koje postoje uslovi i mogućnost za privatizaciju, odnosno da se olakša i da se pomogne postupak privatizacije.
U potpunosti smo saglasni sa vama, gospodine ministre, kada kažete da sve ono što nije urađeno u prethodnom vremenskom periodu, kada je reč o postupku i procesu privatizacije, treba i mora da se uradi sada i u tome, naravno, imate podršku poslaničkog kluba SPS.
Praveći nekakvu hronologiju, tačno je da Zakon iz 2001. godine nije mogao da okonča i završi ovaj izuzetno važan postupak i proces za Srbiju. Nažalost, primenjujući ovaj zakon, posledice jesu katastrofalne i pogubne za srpsku privredu. Imali smo nekako veoma slaba preduzeća, čitav ambijent je bio loš.
U prilog ovakvoj konstataciji govori ono što ste vi rekli u današnjem uvodnom izlaganju, da mi danas zapravo govorimo o 526 preduzeća čiju sudbinu treba da rešimo, a negde, čini mi se, čak preko 70% su preduzeća koja su već bila privatizovana, pa je privatizacija raskinuta i danas se ta preduzeća nalaze u ozbiljnim problemima. Takođe ste rekli da prvih 50, od 526 preduzeća imaju samo dugovanja od četiri milijarde evra, što su ogromni problemi.
Tačno je i to da zakon koji smo usvojili u republičkom parlamentu 2014. godine jeste otklonio brojne nedorečenosti i nedostatke koje je imao Zakon iz 2001. godine i tačno je da on jeste, po našem mišljenju, napravio jedan kvalitativan pomak, iskorak unapred, kada je reč o regulisanju samog postupka i procesa privatizacije, ali je tačno i to da postoje evidentni problemi u primeni određenog broja članova ovog zakona i ti problemi se upravo rešavaju usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, o kojem danas govorimo, kroz tri, rekao bih, glavne promene.
Dakle, sve ono što nije moglo biti rešeno u prethodnom vremenskom periodu, biće rešeno kroz tri ključne ili suštinske promene. Prva promena tiče se toga da preduzeća za koja su objavljeni tenderi za privatizaciju hoće biti zaštićena do 31. oktobra. Druga promena da Vlada Republike Srbije može doneti odluku da određeni broj preduzeća bude zaštićen najduže do godinu dana. Treća promena – procena tržišne vrednosti preduzeća na dan 31. decembar 2014. godine.
Kada je reč o onome što na neki način predstavlja prvu promenu, dakle, kada je reč o preduzećima za koja postoje administrativni i svi drugi potencijali, da se može objaviti njihov poziv za prodaju, ta preduzeća, dakle, hoće biti zaštićena do 31. oktobra, odnosno, biće zaštićena od prinudne naplate dok se ne okonča treći poziv za privatizaciju. Ukoliko se preduzeća prodaju, dobiće nove vlasnike, to je pozitivno, dobro, a to i jeste cilj predloženih izmena. Ukoliko se to ne desi, preduzeće odlazi u stečaj.
Što se tiče druge promene, takođe veoma važne, Vlada će imati mogućnost da sačini spisak određenog broja preduzeća, licitira se sa brojem 17, mi tu cifru nismo mogli da vidimo i to nije tema zakona o kojem danas govorimo, ali Vlada će sačiniti spisak određenog broja preduzeća koje će biti zaštićeno najduže do godinu dana.
Ono što mi želimo povodom odluke koju Vlada treba da donese da kažemo, jeste da je veoma važno imati veoma jasne i precizne kriterijume, verujemo da ih imate, i da treba imati jednu oročenu zaštitu. Tačno je, zaštita jeste godinu dana, ali, ta zaštita može biti i relativno kraća. Sa druge strane, što se tiče kriterijuma, veoma je važno da neki od kriterijuma budu uticaj tih preduzeća na zaposlenost u državi, ali i na zaposlenost u regionu, uticaj preduzeća na rad drugih privrednih subjekata u državi, održivost preduzeća, tržišni potencijal i, naravno, strateški značaj koja preduzeća imaju, ukoliko se preduzeća bave proizvodnjom strateški značajnih proizvoda koja preduzeća proizvode.
Ono što takođe želimo da vam sugerišemo, važno je da, po našem mišljenju, po mišljenju Poslaničkog kluba SPS, da onog trenutka kada Vlada donese odluku o određenom broju preduzeća čija zaštita hoće biti oročena, dakle, najduže do godinu dana, resorno ministarstvo, to opet jeste jedna sugestija od strane Poslaničkog kluba SPS i mislim da ste vi to malo čas i pomenuli, da resorno ministarstvo formira pojedinačne timove za svako preduzeće i da ti timovi budu u kontinuitetu u kontaktu i sa rukovodstvom preduzeća, ali i sa sindikatima. Jer, nažalost, tačno je da rukovodstva pojedinih preduzeća nisu imala za cilj i interes da se započne sa ozbiljnim postupkom i procesom privatizacije. Tačno je i to da vrednosti koje jesu utvrđene za pojedina preduzeća jesu otežavale i onemogućavale završetak postupka i procesa privatizacije i vrlo je važno da kada je reč o jednoj novoj proceni tržišne vrednosti sagledamo sve promene koje se jesu u međuvremenu dešavale, da se utvrdi realno stanje imovine, obaveza kapitala i stvarna tržišna vrednost, kako ste vi definisali, na dan 31. decembar 2014. godine.
Naravno da nije ideja i cilj predloženih izmena i dopuna Zakona o privatizaciji o kojima danas govorimo da se prolongira ili odugovlači privatizacija. Naravno da nije cilj da se privatizacija ne završi. To je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije i Vlada Republike Srbije se Zakonom o privatizaciji obavezala da će prodaju društvenog kapitala završiti do 31. decembra i mi verujemo da će taj posao biti završen. Ovde je suština u sledećem.
Sagledavajući prilike i situaciju u pojedinim preduzećima gde postoji mogućnost da se okonča postupak privatizacije, da se pomogne da se ta privatizacija uspešno završi. Što se tiče drugih preduzeća u kojima nema mogućnosti da se okonča postupak privatizacije, ta preduzeća odlaze u stečaj. Ukoliko se ne može sprovesti reorganizacija kroz stečaj, odlaze u bankrot i likvidaciju.
Ono što je veoma važno, jeste da resorno ministarstvo, Vlada Republike Srbije, imaju jedan socijalan odnos prema zaposlenima u tom preduzeću. Ali, isto tako, nedopustivo je da ta preduzeća stoje u jednom nedefinisanom i nerešenom statusu. Ovakva situacija ne može da se prolongira i odugovlači u nedogled, da imate nekakav fiktivan posao, minimalnu zaradu, da budete teret republičkom budžetu a da ne privređujete, da ne ostvarujete profit, da nemate proizvodnju. Svi gubici, kada je reč o ovim preduzećima, direktno jesu teret republičkog budžeta. Indirektno jesu teret poreskih obveznika. Onog trenutka kada uđu u postupak stečaja, ona jesu teret sopstvene imovine.
Dakle, za poslanički klub SPS sama privatizacija jeste nacionalni problem i nažalost, ogroman broj građana Srbije jeste osetio negativne posledice postupka privatizacije u prethodnom vremenskom periodu. To je za nas nacionalni problem i od realizacije i završetka ovog izuzetno važnog postupka i procesa zavisiće u mnogome i ekonomska budućnost države.
Mi kao poslanički klub podržavamo nameru, nastojanje i Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva da iznađe što veći broj strateških partnera za pojedina preduzeća, za što veći broj preduzeća i da se što veći broj preduzeća uspešno privatizuje. Verujemo da izmene o kojima danas govorimo će omogućiti da na jedan fer i efikasan način se završi konačno promena vlasništva preduzeća, da čitav proces bude transparentan i da postoji jedan nivo, rekao bih, maksimalne odgovornosti.
Verujemo da će se u Srbiji okončati postupak privatizacije i u interesu Republike Srbije i u interesu zaposlenih i u interesu sindikata, ali naravno i u interesu poverilaca. Veoma je važno da svi oni koje sam nabrojao budu na istoj strani, jer u suprotnom to jeste veoma loša poruka za investitore koji razmišljaju o eventualnom dolasku na naše tržište.
Dakle, mi ovde govorimo o rekao bih, nužnim kompromisima nekoliko principa koji jesu i podjednake važnosti i od podjednakog značaja. Šta je cilj? Cilj je sačuvati radna mesta u preduzećima koja imaju tržišnu perspektivu. Maločas sam govorio da treba na pravi način razmotriti kriterijume koji će opredeliti vas kao ministarstvo da predložite odluku Vladi Republike Srbije i da treba sagledati strateški značaj određenih preduzeća.
Tim povodom želim da napravim digresiju na ono što ste spomenuli u uvodnom izlaganju , a reč je o dva preduzeća. Mislim da ste ih spomenuli „IMT“ i „IMR“. Dakle, Srbija ima veliki potencijal u poljoprivrednoj proizvodnji. Neke procene su da je potrebno negde oko 15000 traktora godišnje. Između 350-360 hiljada traktora kod domaćih privrednika je upravo proizvedeno u ovim preduzećima. obnova poljoprivredne mehanizacije domaćim traktorima za osiromašene poljoprivrednike sa relativno malim posedima je najefikasnija i najrealnija u ovom trenutku.
Treba istaći da ova dva preduzeća jesu međusobno strateški partneri. IMR proizvodi između 30% i 40% delova za traktore IMT. U traktore IMT, IMR ugrađuje se oko 97% domaćih komponenti, na šta su usmereni i na domaće proizvođače i prema nekim podacima kojima raspolažemo, imaju negde oko 200 do 300 kooperantskih firmi sa oko 5.000 zaposlenih. Imaju, koliko smo shvatili, strateške partnere, sedam zainteresovanih strateških partnera. Reč je o proizvodnji traktora sa tradicijom od 90 godina, što svrstava ove naše firme u red dobro kotiranih proizvođača sa izuzetno obučenom radnom snagom.
Mislim da oba preduzeća zapošljavaju negde u ovom trenutku oko 1.100 radnika. Bez obzira na probleme koje ova dva preduzeća u ovom trenutku imaju mi smo prosto želeli da vam sugerišemo, to naravno ne dovodi u pitanje našu podršku i podršku konceptu o kojem danas govorimo, ali smo prosto želeli da vam sugerišemo, imajući na umu potencijalne poljoprivredne proizvodnje, razvojne šanse koju Srbija u tom kontekstu ima, da sa aspekta strateškog značaja razmišljate i o ova dva preduzeća.
Dakle, na samom kraju, jasno je da predlogom izmena i dopuna zakona, o kojima danas govorimo, i Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo vrlo jasno pokazuju po ko zna koji put da politika nije i neće biti iznad ekonomije i da ova Vlada ne postoji zbog političkih stranaka, političkih partija koje jesu deo vladajuće koalicije, već zbog građana Srbije.
Mi ovde govorimo o modelu kako sagledati modele i kako ponuditi rešenja za budućnost generacija. Dakle, prekinuti sa procesom ekonomske eutopije jer to nije održiva ekonomija.
Još jednom na samom kraju, u danu za glasanje imaćete podršku poslaničkog kluba SPS kada je reč o ciljevima koji se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga. Zahvaljujem.
(Dejan Radenković, s mesta: Poslovnik.)