Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović.
Izvolite, gospodine Mitroviću.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas na dnevnom redu Predlog izmena i dopuna Zakona o privatizaciji i Zakona o standardizaciji. Ja ću se malo zadržati na izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji ima za cilj rešavanje dugog procesa privatizacije koji kod nas traje skoro dve decenije.
Vlada Republike Srbije je prihvatila odgovornost za rešavanje sudbine oko 500 preduzeća. Od ovih 500 preduzeća malo koje od njih može da izdrži tržišnu utakmicu. Pred ovom Vladom postavljeno je pitanje - kako rešiti problem ovih 500 preduzeća i kako prekinuti ovu ekonomsku utopiju? Nemamo održive ekonomije zbog toga što preduzeća ne plaćaju svoje obaveze prema dobavljačima, prema državi i prema radnicima. Vlada se preko ovih izmena i dopuna Zakona o privatizaciji odlučila da konsoliduje i oporavi firme koje će kasnije moći da prežive od svog rada.
U prethodnom periodu praksa je bila da se nešto obezvredi i uništi, kako bi se lakše prodalo. Ideja ove Vlade je da se loše stanje u privrednim subjektima popravi, da se pojedine firme ožive i kao takve da budu interesantne za potencijalne investitore. Izmene i dopune Zakona o privatizaciji između ostalog definišu uslovni otpis duga, popis i procenu fer tržišne vrednosti, pripremu privatizacione dokumentacije i, naravno, član 2. kojim se definišu određeni subjekti privatizacije od strateškog značaja.
Strateški značaj za Republiku Srbije imaju subjekti privatizacije koji ispunjavaju sledeće kriterijume: pozitivan uticaj na nivo zaposlenosti u regionu; pozitivan uticaj na poslovanje drugih privrednih subjekata; tržišno učešće i tržišni potencijal; održivost tekuće proizvodno-poslovne aktivnosti; proizvod i usluge od značaja. Period od godinu dana predstavlja period u kome će biti mnogo manje poverioca. Imaćemo likvidnu privredu, odlazak radnika, odnosno smanjenje broja radnika preko odlaska u redovnu penziju i rešavanja viška zaposlenih otpremninama.
Hoću kao pozitivan primer svega ovoga da spomenem „Jumko“ iz Vranja, jer imali smo priliku da je tamo bio štrajk i da su radnici bili na blokadi auto-puta. Moram da kažem da je novi menadžment i novi nadzorni odbor u ovoj kompaniji, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i sa resornim ministarstvima, uspeo da radnike koji su bili u štrajku vrati u fabričke hale i organizuje proces proizvodnje. Naravno da su i radnici koji rade u „Jumku“ za svaku pohvalu, jer su shvatili da ih predlog menadžmenta i Vlade Srbije vodi u proces ozdravljenja i oporavka ove kompanije.
Danas u „Jumku“ radi ukupno 1860 radnika, smanjeni su troškovi za energente i isplaćen je deo duga za električnu energiju. Na drugoj strani, došlo je do povećanja prosečnih plata, od oko 13.000 na 18.500 koliko je to danas, sa tendencijom daljeg rasta. Plate se isplaćuju iz sopstvenih izvora realizacijom ugovorenih obaveza. Dobavljačima se redovno izmiruju obaveze. Trenutni procenat izvršenja povećan je sa 40 na 70%, sa tendencijom daljeg rasta. Započeta je i realizacija socijalnog programa.
„Jumko Vranje“ je strateški važno pozicionirana firma na krajnjem jugu Srbije i ima fabriku mineralne vode „Bivoda“ u Bujanovcu, koja zapošljava 103 radnika, a koja bi uz određeno ulaganje u liniju za punjenje staklene ambalaže i racionalizacijom troškova mogla da poveća broj zaposlenih. Za Bujanovac, kao opštinu koja spada u red nerazvijenih opština u Republici Srbiji, od velikog je značaja tih stotinak radnih mesta koliko imamo u „Bivodi“. Takođe, hoću da spomenem i „Jumkovu fabriku“ u Bosilegradu, koja je posle godinu i po dana otpočela sa radom.
Gospodine ministre, vi ste na početku svog izlaganja spominjali i „Simpo“. Ove izmene i dopune zakona ne dotiču „Simpo“, ali hteo bih samo da kažem, s obzirom da „Simpove“ fabrike imamo skoro u celom Pčinskom okrugu, da je posle 186 dana blokade „Simpo“ počeo da radi. Blokada je bila negde oko milijardu i po dinara. Dobro je da je sa poveriocima napravljen sporazum i da su deblokirani računi ove kompanije.
Takođe, moram da kažem da je sa upravom prihoda, sa lokalnom samoupravom, sa Fondom PIO izvršena konverzija obaveza „Simpa“ u državni kapital. Urađen je i plan i program konsolidacije, a pre svega napušten je koncept proizvodnje za magacine, finansiranje skupih bankarskih kredita, okrenuli su se novoj organizaciji prodaje, asortimanu proizvoda i ceni proizvoda. Izmirili su deo svojih obaveza po različitim osnovama, a od januara 2015. godine organizovan je kontinuirani proces proizvodnje. Realizovan je i program rešavanja viška zaposlenih preko socijalnog programa.
Ovde ću pohvaliti menadžment „Simpa“ koji je, u saradnji sa Vladom Srbije, uspeo da ovako teško stanje dovede u neku normalu i koji stvaraju realnu osnovu za potpunu ekonomsko-finansijsku konsolidaciju koja podrazumeva da „Simpo“ postaje tržišno održivi sistem sa pozitivnim poslovanjem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja vas pozivam da u Danu za glasanje svojim glasom podržite izmene i dopune Zakona o privatizaciji i standardizaciji. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Mitrović.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imali ste priliku da danas čujete mnogo argumenata za i protiv ovih izmena i dopuna Zakona o privatizaciji koji smo usvojili prošle godine, ali nas životna nužda naterala da se danas nađemo u ovom parlamentu i napravimo određene izmene i dopune ovog zakona. Izmene su malobrojne, nema ih na kvantitetu, ima na kvalitetu.
Dakle, ideja predlagača ovog zakona, odnosno ovih izmena i dopuna odredaba zakona, jeste da poverioci ne mogu za jedan kraći period da naplate svoja potraživanja i na taj način onemoguće proces restrukturiranja i proces prodaje kapitala preduzeća koja tolike godine stoje, preduzeća koja su služila ranije za glasove, služila za davanje potpisa, služila za popunjavanje autobusa, služila za odvođenje radnika na razne mitinge različitih političkih opcija, a naročito je to bilo u periodu od 2000. do 2012. godine.
Sećam se 2012. godine da su radnici „Jumka“ dva po dva, kao učenici odlazili u prostorije DS i potpisivali kandidaturu za lokalne izbore. Sećam se da su punili halu, sećam se da su išli na mitinge, sve su drugo radili, ali nisu obavljali ono što im je posao, ali najvažnije je bilo u tom trenutku, nije važno što mašine rade, nije važno što se dugovi gomilaju, važno je da pobede naši.
Paradigma rada ove Vlade i ovog ministarstva jeste upravo „Jumko“. Reći ću da je prošle godine u vreme izbora bio žestoki štrajk u „Jumku“, obustava rada u potpunosti, sukobi, povrede, intervenisala je policija, pokušavali smo da ljude smirimo. Međutim, nastalo je jedno beznađe, jedna rekao bih čak autodestrukcija među tim ljudima. Oni su izgubili svaku nadu, nisu hteli da rade, nanosili su na taj način sami sebi štetu.
Nije postojao koncept kako i nije postojao niko ko je uživao autoritet da ih ubedi da će biti bolje i u predizbornoj kampanji i u poseti „Jumku“ bio je tadašnji prvi potpredsednik Vlade, a danas predsednik Vlade, gospodin Vučić, ja sam bio u toj delegaciji, prisustvovao je i gospodin Babić, razgovarali smo najotvorenije sa tim radnicima. Premijer Aleksandar Vučić je tada rekao istinu, da će biti teško, da nas očekuju i znoj i suze i teške mere, da moraju da budu spremni i na socijalni program i da odluče šta hoće sa svojom firmom, da li je vole ili je ne vole. Tadašnjeg direktora su jedva spasili, čak je on otišao na godišnji odmor i nikada se više nije vratio u firmu. Pošto je usvojen koncept Ministarstva privrede i pošto je data ideja da „Jumko“ mora da se stavi na noge, od tog momenta počinje, rekao bih, spas i vidi se svetlo na kraju tunela.
Ja sam vam tu veoma zahvalan, imajući u vidu da sam jedini poslanik iz Vranja i predstavljam sve građane Vranja iako sam bio na listi, čime sam ponosan, SNS, ali želim da vam se zaista zahvalim za sve one mere koje ste preduzeli i ono što ste rekli da perspektivu „Jumko“ ima i definitivno ima. Znam da su zaključili poslove od 12 miliona eura i to je jedna sigurna budućnost. Rade za Vojsku, rade za policiju, rade za poštu, rade za „Telekom“, a od dolaska novog menadžmenta sa kojim sam ja, naravno, zadovoljan, a i vi ste neko ko je posetio „Jumko“ i ko je veoma bio zabrinut za sudbinu tih mera koje ste predvideli i koje ste preduzeli i pokazali ste da ta forma ima perspektivu.
Sada postoji samo kod mene još jedna molba vezano za to da se pronađe neko ko će zaista privatizovati tu firmu, ko će zaista kupiti jedan brend koji se zove „Jumko“ koji je zaštitni znak Vranja unazad 50 godina, da ta firma nastavi da radi, a da se ne prodaju hale, da se ne prodaju upravne zgrade, da se ne prodaju mašine. I, dobro je da poveriocu ne mogu da uđu i dobro je, sa njihove strane nije, njima je teško i loše što ne mogu da naplate svoja potraživanja od „Jumka“, ali na taj način dajete svež vazduh, dajete mogućnost da ta firma dobije pravog privatnika koji će nastaviti proizvodnju.
Imate u zakonu jedan izraz koji kaže – strateški značaj i strateški značaj je vezan za „Jumko“, a reći ću vam i zbog čega, a to je jedan primer koji je životni. Radi se o pogonu „Jumka“ u Poljanici, koja je nekada bila opština, sada je jedna seoska sredina od 22 sela. Tamo postoji taj pogon. Počeo je ponovo da radi, obnovio je proizvodnju i po prvi put, posle 22 godine, u jednom od 22 sela u Poljanici je rođeno dete. Majka je zaposlena u „Jumku“, udala se, zasnovala porodicu, rodila tu bebu i to samo pokazuje šta to znači – strateški interes. Strateški interes je da tamo ljudi ostanu, da ona staračka domaćinstva koja su bila i zatvarale su se kuće, sada postoji opet nekakva nada i nekakva perspektiva.
Takođe, znam da je „Simpo“ dobio od države pet miliona eura, da bi mogao da posluje, znam da su stali na noge, znam da sadašnji menadžment je veoma agilan i veoma aktivan u zaključivanju ugovora. Mislim, da su zaključili neke ugovore, pretpostavljam uz pomoć Ministarstva privrede sa crnogorskim hotelima gde će opremati. „Simpo“ je takođe zaštitni znak Vranja. „Simpo“ je nešto sa čime se svi ponosimo i biće nam drago da taj strateški partner koji se traži i koji će biti, uveren sam i pronađen. Znam da su bili razgovori sa firmom „Delo“ iz Rusije. Ne znam dokle se stiglo. Znam da više stranih partnera postoji koji su veoma zainteresovani za kupovinu „Simpa“ i, ako sakupite broj radnika ove dve firme to je otprilike negde 5.000 ljudi.
U Vranju ima oko 82.000 žitelja, pa vi sad vidite, ako bi te dve firme prestale da rade, šta bi od Vranja ostalo. Nekoliko firmi, naravno, ići će u stečaj, tu mislim na „Zavarivač“ i nekoliko firmi iz Vranjske Banje, ali žao mi je, neko ko nije sposoban, ko nema snage, a po vašoj proceni, očigledno po merilima nisu mogli da uđu u listu onih kojima može da se pomogne. Nekome nema spasa. Žao mi je, izgubiće posao, ali sam takođe siguran i vidim da ste spremili fond za socijalni program i mnogi će od tih radnika uzeti socijalni program, otvoriti sebi perspektivu, otvoriti sebi radno mesto. Mnogi od njih su pošteni radnici, ljudi koji su godinama radili u drvnoj industriji, koji su radili za mašinom i znaju da naprave sebi prihod.
Očekujem da ćete nastaviti ovako da radite. Siguran sam da i pod palicom predsednika Vlade i po onome što ste pokazali danas i agilnost i energiju. Uverili ste me kao narodnog poslanika da u danu za glasanje treba dati podršku ovome zakonu i dati mogućnost da se ove firme, koje mogu spasu i nastave da rade na dobrobit svih građana Srbije, a naravno i Vranja, zato što sam ja otuda i nekako sam lokal patriote. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Nikoliću.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite dr Birmančević.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani, Zakon o privatizaciji je jedan od najvažnijih zakona imajući u vidu godine koje su prethodile dolasku na vlast SNS i ove Vlade i Zakon o privatizaciji koji smo usvojili prošle godine bio je jedan od poslednjih pokušaja da se nešto što je godinama sistematski uništavano nakaradnim i pogrešnim privatizacijama popravi. Ono što je moglo to je i urađeno kroz ovaj Predlog zakona o promeni Zakona o privatizaciji. Želimo da zaštitimo 17 preduzeća koja su naravno vlasništvo države, vlasništvo naših građana i samim tim želimo da zaštitimo ono što je naše.
Ono što je sistematsko uništavano nije lako zaštiti i mi u stvari biramo najbolje moguće rešenje u jednom izboru loših rešenja. Uglavnom su to preduzeća koja su više puta prodavana, koja su u međuvremenu izgubila svoju vrednost i koja jednostavno u ovom trenutku predstavljaju više problem nego pozitivno poslovanje, odnosno pozitivan način, ali država je tu, Vlada je tu, Ministarstvo privrede koje zaista moram da pohvalim i iz svog ličnog ugla, jer imam odličnu saradnju sa njima kao i sve kolege poslanici. Imamo konačno ministarstvo u koje svi možemo da uđemo i koje svima širom otvorilo vrata.
Dolazim iz grada Šapca gde je privatizacija zaista uzela velikog maha, ostavila jako negativan trag i prosto uništila radna mesta, počev od preduzeća koja su bila u sklopu „Zorka Holding“ kompanije, preko „Save“, „Jele“, „Sedmog jula“, „Inga“. Spisak je zaista neverovatno dug, ali ponosno kažem dolazim iz grada Šapca gde su građani i pored toga što u ovom trenutku ima 18.000 ljudi na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje, uspeli upravo zahvaljujući njihovom kvalitetu i tome što žive vredni, sposobni i pošteni ljudi, uspeli da prežive ova teška vremena i pored toga što su za vrlo kratko vreme građani Šapca ostali bez svojih preduzeća, bez svojih radnih mesta, ostali su bez posla, ostali su bez budućnosti.
Ovo je upravo prilika da pozovem mog kolegu, žao mi je što nije tu a trebalo bi, ozbiljna je tema u pitanju, Dušana Petrovića, da počne da se izvinjava svima, pre svega građanima Šapca, a potom i svima ostalima za ono što je učinjeno kroz ovaj proces privatizacije.
To ne važi samo za njega, naravno, važi i za Borisa Tadića i sve one koji su dozvolili i koji su učestvovali u lancu privatizacija.
Nemoguće je na današnji dan reći – da, to je bilo, ali to nema veze sa nama. Mi sada zasnivamo drugu stranku i to što je bilo, jednostavno, ne važi. Nisu ni Dušan Petrović ni Boris Tadić ni ostali koji su sada osnovali stranke bili kafe kuvarice i vozači u ministarstvima, nego su bili nosioci politike i nosioci upravo te pogrešne privatizacije i u skladu sa tim, svako jutro treba da se izvine svojim građanima za ono što je učinjeno i na način na koji je učinjeno a ne da osnivaju druge stranke i da kažu – krenite za nama u novu budućnost.
Šta je i kako je bilo, ne samo u Šapcu nego u celoj Srbiji, vrlo dobro znaju građani, i u skladu sa tim su i glasali, i u skladu sa tim i broj poslanika u ovoj Narodnoj skupštini.
Pošto dolazim iz „Telekoma“, želim samo da, neko je pomenuo privatizacionog savetnika, da ponovim ono što je ministar već rekao, a to je da je privatizacioni savetnik odabran na javnom konkursu, kao najbolji ponuđač, i jednostavno nigde u tenderskoj dokumentaciji niti je ko tražio, niti je ko odgovorio ko je zaposlen u tom preduzeću koje je dobilo tender. Odgovorno tvrdim da je to urađeno u skladu sa zakonom i u najboljem interesu, kako po „Telekom Srbija“ tako i po građane, tako i po državu Srbiju.
Za kraj samo želim da još jednom pozovem one koji misle dobro ovoj Srbiji, da naravno podrže ove predloge zakona, jer ovo su predlozi koji pokušavaju da spasu ono što se spasti može i u skladu sa tim, svi oni koji dobro misle svojim građanima, svojoj državi, glasaće za ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Birmančeviću.
Gospodine Bradiću, po kom osnovu?
(Blagoje Bradić, s mesta: Pomenut je predsednik stranke…)
Da, ali gospodine Bradiću, niti ste šef poslaničke grupe, niti zamenik, niti ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Po Poslovniku, morali bi to da znate, gospodine Bradiću. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Bečiću, ministre Sertiću i poštovani gosti.
Ministar Sertić je, evo malopre, imao priliku da čuje nekoliko uspavanki narodnih poslanika SNS, poput uspavanke koju je izgovorio gospodin Birmančević, gospodin Nikolić i ostala gospoda, ali ja ću gospodine Sertiću sada da vam saopštim pet napomena koje se tiču vašeg izlaganja jutros, ovde u Skupštini, a i sadržine Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, poštovana gospodo.
Gospodine Sertiću, treba malo buđenje jedno da se desi u ovoj Narodnoj skupštini nakon čitanja ovih esejskih zadataka.
Vi ste jutros rekli gospodine Sertiću, da ste dobili vruć krompir kada ste postali ministar.
Meni je to delovalo kao da hoćete da se požalite narodnim poslanicima – vidi kako je meni teško, ja sam dobio…
Poštovana gospodo, pa posao ministra, naročito kada dođe u Narodnu skupštinu, pa nije da se žali nama ovde, nego da nam saopšti koji je rezultat iza toga ministra, njegovog ministarstva i Vlade u celosti.
Etika odgovornosti je jedan od ključnih principa u politici. Taj princip sugeriše. Ako ima rezultata, svi da kažemo – bravo.
Ako nema rezultata da se pomerimo sa tog mesta, a ne gospodine Sertiću, priča o vrućim krompirima i slično. Rezultat se ceni.
Druga stvar, vi ste jutros rekli da, ja sam proverio i u stenogramu, da niste znali u šta ulazite kada ste postali ministar. Pazite, to ste nam rekli vi koji ste pre nego što ste postali ministar privrede, bili predsednik Privredne komore Srbije.
Ja se onda poštovana gospodo pitam, pa šta se radi u toj privrednoj komori kada predsednik Privredne komore, kada prestane da bude predsednik Privredne komore, postaje ministar i onda on nama kaže – pa ja nisam znao u šta ulazim.
Pa zamislimo poštovana gospodo, da na primer, gospodin Sertić danas kaže – evo, suočio sam se sa kritikom opozicije, nema rezultata, dajem ostavku. Upražnjeno mesto i za mesto se prijavi sadašnji predsednik Privredne komore, gospodin Marko Čadež. I Čadež dođe ovde, na primer, i kaže – pa ja ne znam u šta ulazim. Pa kako biste vi reagovali gospodine Sertiću?
Treća stvar koju ste vi jutros rekli, kažete – nema čoveka koji bi nešto uložio u Srbiju, makar i dinar, a da se gospodin Vučić nije sastao sa tim čovekom. Pa poštovani gospodine Sertiću, upravo je takav pristup postavljanje politike iznad ekonomije.
Predsednik Vlade, poštovana gospodo, ne treba da bude „pater familias“, pa nije naša država gazdinstvo, da nam treba jedan gazda da on u naše ime sve obavlja, sa svima razgovara za svaki dinar poštovana gospodo. Time smo daleko od funkcionišuće tržišne privrede, gospodine Sertiću.
Četvrta napomena …

Samo malo se na temu vratite, gospodine Pavićeviću, samo malo govorite o zakonu, nemojte samo o napomenama i …

Pa to su reči gospodina Sertića. Ako on nije pričao o zakonu…