Hvala.
Kao što je jasno iz pređašnje diskusije, ovde imamo problem sa procedurom i to ne prvi put i verovatno ne i poslednji put u ovom sazivu parlamenta.
Ne ulazeći u lične kvalitete u biografiju kandidatkinje o kojoj mogu da mislim samo najbolje jer polazim sa pretpostavkom prema ljudima da su dobri i da su kompetentni za poslove za koje se kandiduju, ipak, to nije dovoljno po proceduri koja je uobičajena za izbor poverenika za zaštitu ravnopravnosti da bi mogao da glasam za taj predlog.
Mislim da je današnja rasprava bila još jedna metafora, još jedan prikaz kako to izgleda. Vama su čestitali već na izboru i onda je pitanje čemu ova Skupština, čemu se troši ova struja, da dotaknem i ja malo demagogiju, zašto dolazimo, zašto se plaćaju putni troškovi ako se sve zna, ako postoji 200 poslanika koji mogu da glasaju o tome da li je kugla zemaljska četvrtasta, kockasta ili je nose slonovi ili je nešto drugo ovde, potpuno besmisleno da postoji jedna parlamentarna procedura?
Naravno da to nije besmisleno, naprotiv, besmisleno je da se ovako radi, a poštovanje procedure se pre svega očekuje od onih koji imaju većinu, jer većina treba svojim primerom da pokaže da poštuje proceduru, da poštuje pravila, Poslovnik, zakone, podzakonska akta, Ustav, da u toj svojoj moći i veličini se ne ponese, nego da bude primer kako treba da se neko ponaša, kako treba da se stvara atmosfera u jednom domu koji se zove najvišim političkim telom u jednoj državi.
Sigurno je da gospođa kandidatkinja ima očigledne kvalitete koji su sadržani u njenoj biografiji koju smo dobili danas i tu ja ne bih da sumnjam u to apsolutno, ali je pitanje da li su ti kvaliteti dovoljni da Skupština Srbije nju izabere za poverenicu.
Sigurno je da je biografija impresivna, ali verovatno da postoje neki drugi ljudi koji imaju tako impresivnu biografiju i koji su mogli da budu kandidati. To je moja zamerka kolegama iz opozicije iz poslaničkih klubova koji su imali priliku da predlože, uslovno rečeno, svoje kandidate ili kandidate za koje su mislili da mogu da budu dobri takmaci i to nisu uradili.
Generalno, to opet ne daje pravo većini da se bahati time što kaže – imamo svog kandidata, on će biti izabran bez obzira na to šta misli manjina i čestitamo joj unapred. Time se upravo pokazuje da će biti puno posla za vas kada budete izabrani, da ravnopravnost u Srbiji nije dominantno prisutna ni u parlamentu, a kamoli u životu van ove lepe zgrade. To govori o našem društvu i govori o tome koliko su slabe institucije. Govori o tome da je zaštita ravnopravnosti, ljudskih i manjinskih prava više deklarativna nego suštinska i institucionalna. Zato ne jedan, nego jedna cela ekipa zaštitnika i građana i informacija i ravnopravnosti mora da bude mobilisana da bi se bar nešto od svih tih prava moglo da ostvari kod nas.
Naravno da to nije posao zaštitnika ni ovih ni onih. To je posao srpske demokratske opozicije i ona to mora da uradi na sledećim izborima, kada oni budu, što pre. To je pravi put ka tome da institucije u Srbiji budu ozbiljno jake i delotvorne. To je pravi put da se prestane sa bahaćenjem i bizarnošću koje nam aktuelna vlast daje. Tu ne može da pomogne nikakav zaštitnik. To je posao srpske demokratske opozicije. U ime Nove stranke i u lično ime, i nadam se u ime drugih kolega iz opozicije, ja obećavam građanima Srbije da ćemo učiniti sve da do tih bitnih, značajnih promena, koje će obezbediti slobodu u Srbiji, da dođe što pre. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle ove poslednje rečenice, živ sam se utvitovao, ali nema problema.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pažljivo ovo sve pročitao i ono što je za mene bitno, bitno je da nešto kažemo i odlazećem povereniku, a vi svakako pamtite da sam imao velike zamerke na tzv. nezavisna tela i organe i pojedince koji su se, po mojim navodima, ububrežili i koji su predstavljali otprilike rezervni sastav stranke bivšeg režima.
Sećamo se tih hvalospeva tim tzv. nezavisnim organima i regulatornim telima. Sećamo se tih aplauza koje su dobili pojedinci zbog navodne borbe za ljudska prava. Ovde je osporeno iskustvo od deset godina bavljenja ljudskim pravima predloženom povereniku, a ja mu predlažem da ubuduće radi sve što prethodnik nije radio. Dakle, sve što Nevena Petrušić nije radila, neka radi budući poverenik, a sve što je radila Nevena Petrušić, neka ne radi budući poverenik.
Svakako se sećate i one zaštite Aboridžina, koju je ova država platila oko 150.000 dolara. Toga se seća i državni revizor. Državna revizorska institucija takođe može da se seti izveštaja za 2013. godinu o Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, odnosno za zaštitu ranjivih grupa. Taj izveštaj ukazuje da je bilo i te kako nepravilnosti koje sam navodio kod bivšeg Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji je ovde dobijao gromoglasne aplauze od predstavnika stranke bivšeg režima, koji sebe nazivaju opozicijom, iako vladaju sa više od jedne četvrtine ljudi i na više od jedne četvrtine teritorije, u Vojvodini. Što naš narod kaže – hoće vrana da čuči na dva kolca.
Dakle, moj savet je da se ne bavimo Aboridžinima, već da se bavimo svojim građanima. Bivši poverenik se bavio time. Kada se spominje ona kvalifikacija od deset godina bavljenja ljudskim pravima, hajde da vidimo ko je to izabran i reizabran, da ne bi trpeli kritike da smo mi politički instruirani otklonili tzv. predstavnike tzv. nezavisnih regulatornih tela i organa.
Hajde da vidimo osetljive devedesete godine i da kažemo da li je bavljenje ljudskim pravima kada je neko stručni saradnik u Vladi Šešelj-Milošević. Da li je to kvalifikacija tzv. Zaštitnika građana? Ja to zovem zaštićenik. Dakle, neko ko je bio u Vladi Milošević-Šešelj, svakako se nije baš bavio preterano ljudskim pravima, ali su mu to oni uklopili da ima deset godina iskustva u tzv. bavljenju ljudskim pravima. Evo, ja tvrdim da je on bio visoki činovnik u toj Vladi u Ministarstvu sporta. Nadam se da nije dužio streljaštvo. Tu je bio. Ako je neko osetljiv na devedesete i na ljudska prava, onda svakako treba i da kritikuje svoj izbor i svoj predlog.
Hajde da vidimo koji je Poverenik za informacije od javnog značaja. Hajde da vidimo to bavljenje ljudskim pravima i tu vrstu nezavisnosti.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Može li tema?)

Gospođice Jerkov, molim vas, nemojte da dobacujete.
Molim vas, gospodine Rističeviću …

Da vidimo tu vrstu poverenika i da vidimo da li je tačno da je 2007. godine na tom mestu izabrana, a mi reizabrali da ne bi bili optuženi da smo narušili kontinuitet tako svetih organa, a ovo nije naknadna pamet, vi se svakako sećate da sam ja tu kritiku imao i 2013. i 2014. godine, a imam je i sada.
Da li je tačno da je taj poverenik bio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu? Da li je tačno da je bio potpredsednik Skupštine? Da li je tačno da je bio poslanik? Da li je tačno da je bio najmanje u tri partije? Pa, u čemu se sastojala ta sveta nezavisnost i ta kvalifikacija od deset godina bavljenja ljudskim pravima, jer za sva tri ova organa ili regulatorna tela postoje isti standardi da se deset godina bavi ljudskim pravima?
Zato ja podržavam da svakako lošije rešenje od Nevene Petrušić ne možemo dobiti i podržavam izbor novog poverenika, ali s obzirom na stanje, a hoću da kažem da porodica Gojković ima moj glas kad god hoće, s obzirom na stanje u oblasti ljudskih prava i onih koji se o tome staraju, da ću ja tražiti zaštitnika seljana.
Ovde se govorilo o osetljivim društvenim grupama. Ja znam samo jednog kolegu koji nije u toj grupi seljana koji su i te kako ugroženi. Ja ću tražiti zaštitnika seljana, s obzirom da smo tretirani, kao predsednik Narodne seljačke stranke i ja tvrdim da seosko stanovništvo, posebno seljaci su u poslednjih 10, 12 godina, bogami od devedesete, a posebno od 2000. godine smo očekivali da se odnos prema nama promeni, mi smo građani ne drugog reda, mi smo građani poslednjeg reda, građani žnj kategorije.
S obzirom da je meni ovde Zaštitnik građana rekao da ga moja prava ne interesuju, da sam poslednji čija bi on prava poštovao, ja ću tražiti zaštitnika seljana koji treba da se bavi zaštitom prava i tih građana, a ne samo stanovnika. Građanin je pojam za državljanina, a on je to doživeo kao da treba da bude zaštitnik samo građana, stanovnika grada, a seljane i seljake je prepustio same sebi i njih nema ko da štiti.
Dakle, s obzirom na to da je to najranjivija grupa, ja ću tražiti da imamo i tu vrstu zaštite.
Svakako ću podržati predlog koji mora svakako, i da nije impresivne biografije, biti bolji od gospođe koja je branila prava Aboridžina i to platila 150.000 dolara, da bi za deset dana u Australiji dobila 5.000 dolara. Dakle, tada je rečeno da nisam u pravu. Međutim, revizorska institucija pronašla je da je tu bilo nepravilnosti i ja verujem da ubuduće Poverenik za zaštitu ravnopravnosti neće imati takvu vrstu nepravilnosti kakvu je imao prethodnik. Stoga ona zaslužuje to pravo.
Moram takođe da kažem, kad sam već kod zaštitnika seljana, odnosno koga zahtevam, s obzirom da Zaštitnik građana to ne radi, da je odjednom postao drag, iako su svi protiv devedesetih, takvo lice je postalo milo i drago, nekim opozicionim strankama, već sam naveo s koje strane su one opozicione, ali moram da kažem i ovo. Svi se sećamo ubistva Ćuruvije. Dame i gospodo, ja vas pitam – kako čovek iz BIA, koji je penzionisan pre nekoliko meseci, koji je radio u Šestom odeljenju sa Romićem, sutradan bude primljen kod Zaštitnika građana kao savetnik? To je onaj što mu pronalaze ono kada sused šeta kuče, pa kao taj ga prati itd.
Kako to da smo osetljivi na neke događaje iz 90-ih, a nismo osetljivi na kadrove iz 90-ih, koji su nam sada politički bliski, kao što je to Zaštitnik građana? Kako to da se nismo setili da proverimo kako je on penzionisanog, svog ličnog, prijatelja, koji se penzionisao u BIA danas, primio za svog savetnika koji pravi izuzetne probleme u komunikaciji između vlasti, onih organa koje treba on da kontroliše, i samog Zaštitnika, odnosno zaštićenika građana?
Moramo da imamo iste standarde i ja se slažem. Ja tražim i zahtevam od nadležnih organa u Skupštini Srbije da sve ove navode proveri, a porodici Gojković poručujem da uvek ima moj glas, ako im on bude zatrebao. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Ne trebam da vam govorim da mislim da je bilo potrebe da reagujete u toku govora kolege Rističevića, zato što mi se čini…

Kada svaki put pozovete da reagujem kada neko govori iz vaše poslaničke grupe, onda ću po istim aršinima reagovati i na ostale narodne poslanike.

Meni se čini da vi vrlo pažljivo i vrlo…

Nemojte da polemišete samnom. Da li želite da govorite o temi?