Hvala vam. Prošlo je vreme, čuli smo pitanje. Prenećemo to pitanje.
Da li se neko još javlja da postavi pitanje? (Ne)
Nastavljamo rad i prelazimo na jedinstveni pretres Predloga odluke o izboru poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Saglasno članu 89. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuje i gospođa Brankica Janković, kandidat za poverenika za zaštitu ravnopravnosti i ona će nam se uskoro pridružiti.
Primili ste Predlog odluke koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Po Poslovniku Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, ja smatram da je povređen član 96. poštovana gospođo Gojković, Poslovnika Narodne skupštine, kojim se definiše i prijavljivanje narodnih poslanika za reč i utvrđivanje redosleda narodnih poslanika po prijavi za reč.
Gospođo predsednice, mi sada ovde imamo dve vrste formulara kojima se reguliše prijava za reč. Jedna vrsta formulara, gospođo Gojković, važi samo za narodnog poslanika Zorana Živkovića i mene i to po instrukciji potpredsednika Narodne skupštine, gospodina Arsića.
Ovde poštovana gospodo, postoje narodni poslanici koji su članovi poslaničkih grupa i postoje samostalni narodni poslanici. Tri su samostalna narodna poslanika. Jedan od trojice samostalnih narodnih poslanika, gospodin Petrić, se za reč prijavljuje preko formulara koji koriste i narodni poslanici koji su članovi i članice poslaničkih grupa, a samo narodni poslanik Zoran Živković i ja imamo, gospođo Gojković, posebni formular.
Ja vas molim sada vi nama da objasnite ovde da li je ovde reč onda o nekoj vrsti pozitivne diskriminacije, gospođo Gojković, zbog toga što smo narodni poslanik Zoran Živković i ja najvredniji, najposvećeniji narodni poslanici u ovom sazivu Narodne skupštine, gospođo Gojković ili je reč o nečemu drugome?
Smatram da ovde svi treba da imamo neka jednaka prava i da se služimo jedinstvenim formularom prijavljivanja za reč, a ne da se neki narodni poslanici označavaju na razne načine u našoj Narodnoj skupštini, gospođo Gojković.
Molim vas da mi rešite sada ovu dilemu kako bi smo mogli da radimo tako i dalje. Hvala.

Evo imam rešenje, potpisaćemo i dalje dva spiska zato što ovaj spisak je za poslaničke grupe, pa potpišu šefovi poslaničkih grupa.
Vas je trojica, nema ko da potpiše i onda iskazujete svoju volju na ovom gde sami sebe potpisujete.
(Vladimir Pavićević, s mesta: A Petrić?)
Opomenućemo ga. Reći ću službama da ga opomenu da se ne potpisuje na tuđe spiskove, ali je onda interesantno ko ga svojata i ko potpiše dole spisak, na čiju poslaničku grupu sada on dolazi kao prijavljeni govornik. To je interesantnije ko se potpiše dole da prihvata njegovu diskusiju, pa ćemo videti kome pripada poslanik koji se vodi kao samostalni poslanik. Hvala.
Nadam se da nećemo glasati, više kao objašnjenje.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ne.)
Hvala.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Sada možete da mi podnesete vašu prijavu.
Saglasno članu 192. stav 3. a shodno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li želi reč predstavnik predlagača, poslanik dr Aleksandar Martinović, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo? Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na svojoj sednici koja je održana 28. aprila 2015. godine utvrdio Predlog odluke o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na osnovu člana 28. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, kao i člana 48. stav 1. alineja 8. i člana 203. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na osnovu prikupljenih predloga koje je dala većina poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predložila gospođu Brankicu Janković, diplomiranog pravnika iz Beograda.
Dozvolite mi ukratko iznesem biografiju gospođe Janković. Gospođa Brankica Janković rođena je 18. januara 1973. godine. Udata je i majka je dvoje dece. Završila je Pravni fakultet u Beogradu. Završila je master studije na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i trenutno je doktorant na Fakultetu bezbednosti u Beogradu. Poznaje rad na računaru, poznaje engleski i ruski jezik i poznaje, što je veoma značajno za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, znakovni jezik.
Gospođa Brankica Janković ima bogato radno iskustvo u oblasti ljudskih prava i sloboda, u oblasti zabrane diskriminacije i zaštite građana Republike Srbije od različitih oblika diskriminacije. Bila je pomoćnik direktora ustanove Gerontološki centar Beograd. Zatim, bila je državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. Bila je direktor ustanove Gerontološki centar Beograd. Bila je sekretar gimnazije „Ruđer Bošković“ sa domom učenika i osnovne škole „Ruđer Bošković“ u Beogradu. Između ostalog je predavala jedan nastavni predmet koji je takođe bitan za njenu biografiju i za posao kojim će gospođa Janković da se bavi. Predavala je predmet „Ustav i prava građana“.
Bila je koordinator za Republiku Srbiju od 2004. do 2006. godine City University Of Sheffield. Bila je direktor marketinga na TV Politika, direktor marketinga na televiziji Jugoslavija-JU Info kanal, producent marketinga na TV Politika.
Ono što su njene značajnije aktivnosti u oblasti za koju se predlaže, bila je IPA službenik za sve IPA programe pomoći u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. Bila je šef pregovaračke grupe za Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje u pregovorima o pridruživanju EU. Predsednik je pododbora za istraživanje, inovacije, informatičko društvo i socijalnu politiku u okviru Odbora za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Nacionalni je koordinator za staranje stanovništva u radnoj grupi za staranje stanovništva. Zatim, koordinator je projekta Unapređenje socijalnih i zdravstvenih usluga na lokalnom nivou. U pitanju je jedan projekat Svetske banke.
Predsednik je upravnog odbora projekta finansiranog iz IPA fonda 2008. godine – Socijalna inkluzija. Predsednik upravnog odbora projekta finansiranog iz IPA fonda 2011. godine – Unapređenje položaja korisnika rezidencijalnih ustanova sa intelektualnim i mentalnim poteškoćama kroz stvaranje uslova za njihovo uključivanje u društvo i lokalnu zajednicu. Šef Vladine međuresorne radne grupe za izradu programa reformi zapošljavanja i socijalne politike.
Član je Vladinog političkog saveta za primenu Rezolucije 1325 – „Žene, mir i bezbednost“. Nacionalni je projektni direktor na projektu „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u okviru UNDP. Nacionalni je projektni direktor projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama“. Takođe, jedan program u okviru UNDP. Direktor projekta „Uspostavljanje i primena sistema licenciranja pružaocu usluga socijalne zaštite u Srbiji“. Predsednik Vladinog Saveta za pitanja starosti i starenja. Predsednik Vladinog Saveta za osobe sa invaliditetom. Predsednik Vladinog saveta za prava deteta.
Bila je šef državne delegacije na Ministarskoj konferenciji o starenju u Beču u periodu od 18. do 20 septembra 2012. godine. Bila je šef državne delegacije na Ministarskoj konferenciji o završetku procesa deinstitucionalizaciji dece i podršci biološkoj porodici u Sofiji 21. i 22. novembra 2012. godine. Bila je šef državne delegacije na Drugoj konferenciji Saveta Evrope ministara zaduženih za socijalnu koheziju i izgradnju sigurne budućnosti za sve u Istanbulu od 11. do 12. oktobra 2012. godine.
Bila je šef državne delegacije na predstavljanju Drugog i Trećeg periodičnog izveštaja o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena u Ženevi 18. jula 2013. godine, na 55. redovnom zasedanju Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena.
Bila je šef državne delegacije na Konferenciji na izazovima starenja i reformi penzionog sistema u zemljama EU u Beču od 3. do 5. aprila 2014. godine. Ima više objavljenih stručnih radova u oblasti radnog i socijalnog prava, bezbednosti i socijalne zaštite i starenja stanovništva. Predavač je i predsednik Komisije za pripremu i polaganje ispita za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekata i koordinatora za izvođenje radova u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Ostvarila je veliki broj učešća na velikom broju konferencija, kongresa i seminara u oblasti marketinga, obrazovanja i standarda učenika, bezbednosti i socijalne zaštite, posebno zaštite i položaja starih.
Učestvovala je u izradi podzakonskih akata za primenu Zakona o socijalnoj zaštiti i brojnih podzakonskih akata u drugim oblastima. Član je Vladinog akcionog tima za izradu i implementaciju Strategije i Akcionog plana borbe protiv nasilja i nedoličnog ponašanja gledaoca. Član je zajedničkog tela za podršku i koordinaciju nadzora nad radom interresornih komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne zaštite detetu i učeniku.
Član je radne grupe za sprovođenje Strategije karijernog vođenja i savetovanja. Učesnik u izradi brojnih strateških i zakonskih dokumenata, kao što su Strategija razvoja socijalne zaštite, Nacionalna strategija o starenju, Strategija za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom, Strategija razvoja sporta, Zakon o platama u javnim službama, Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o radu, Zakon o socijalnom preduzetništvu, Zakon o upotrebi znakovnog jezika, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakon o ograničenju određenih prava građana i brojni drugi zakonski projekti.
Dobitnik je republičke nagrade za doprinos razvoju sistema socijalne zaštite, koju dodeljuje Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Republike Srbije i dobitnik je „Zlatnog točka“ za doprinos zaštiti ljudskih prava romske nacionalne manjine, koju dodeljuje Nacionalni savet Roma.
Ja bih mogao da pročitam još čitav niz prilično impresivnih detalja iz biografije gospođe Brankice Janković, ali to ću ostaviti za kasnije, ako bude bilo potrebno.
Ono što želim da naglasim, to je da je, kao što sam rekao i na početku, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na bazi predloga, koje su dale gotovo sve poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije, shodno dopisu predsednice Narodne skupštine od 7. aprila 2015. godine, utvrdio Predlog odluke o izboru Poverenika za zaštitu i ravnopravnosti. Predložio je gospođu Brankicu Janković i ja, kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, pozivam sve narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije da podrže izbor gospođe Brankice Janković na funkciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zato što mislim, zaista mislim, da ona to zaslužuje, da njeno pravničko obrazovanje, da njeno veliko radno i profesionalno iskustvo govore da je reč o osobi koja će ovim poslom da se bavi na najbolji mogući način u interesu svih građana Srbije, a posebno tih tzv. ranjivih društvenih grupa. Ako bude nekih potrebnih informacija, stojim vam na raspolaganju. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, predsedništvo, gospođo Janković, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SVM iznesem naša zapažanja vezano za izbor nove Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Ja ću se u svom izlaganju najviše bazirati pozadinom Zakona o zabrani diskriminacije, koji je uveo instituciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Nažalost, u Republici Srbiji su određene grupe stanovništva u velikoj meri ranjive, diskriminisane i dobro je što je Zakon o zabrani diskriminacije na sveobuhvatan način postavio okvire za zabranu diskriminacije u Republici Srbiji.
Lična svojstva na osnovu kojih može doći do diskriminacije su dovoljno široko postavljeni, kako Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine, pa posle i spomenuti, tzv. antidiskriminacionim zakonom iz 2009. godine. Ovih svojstava ima više od 20, a to su: rasa, boja kože, preci, državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, jezik, verska ili politička ubeđenja, pol, rodni identitet, seksualna orjentacija, imovno stanje, rođenje, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, invaliditet, bračni i porodični status, osuđivanost, starosna dob, izgled, članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama.
Želela sam da podsetim sve nas na sva ova svojstva zbog toga što smatram da se previše pažnje posvećuje malom delu ovog zakona, odnosno samo određenim kategorijama. Ovaj zakon je pravni mehanizam zaštite i on je mnogo više od diskriminacije samo osoba određene seksualne orjentacije, rodnog identiteta, pola ili samo jedne određene nacionalne manjine.
Još uvek postoji široko rasprostranjena diskriminacija spomenutih kategorija, ali smatramo i predlažemo vam, uvažena kandidatkinjo, odnosno buduća Poverenice, da proširite svoj fokus delovanja u budućnosti.
Zakonom o zabrani diskriminacije se zabranjuje svaka povreda, diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava, bilo kakav govor mržnje, uznemiravanje i ponižavajuće ponašanje. Nažalost, kod nas u praksi se pojavljuju mnoge druge vrste diskriminacije. One se često odnose na starosno doba, uglavnom prema starijim ljudima, bolesnima, a koje se nekada ogleda u tome da se ne želi pružiti adekvatno lečenje određenim bolesnim ili starijim osobama. Verujem da ćete se vi u budućnosti baviti ovom temom, s obzirom na vaše iskustvo iz vaše radne biografije iz prošlosti.
Nekoliko puta ću naglasiti da Zakon o zabrani diskriminacije ili, kako ga mnogi zovu, antidiskriminacioni zakon obuhvata više grupa, uređuje zabranu diskriminacije mnogih kategorija. Naravno, ono što smo mi pozdravili 2009. godine i što moram da naglasim, na osnovu ovog zakona je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.
Vrlo je dobro što je zahvaljujući ovom zakonu, pre pet godina, prvi put izabrana i prethodna Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Poslanička grupa SVM smatra da je ova institucija od izuzetnog značaja i da sam Zakon o zabrani diskriminacije ne bi mogao nikako da zaživi u praksi bez uspostavljanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Dobro je što je postupanje pred Poverenikom detaljno razrađeno ovim zakonom, kao i nadležnosti same institucije, odnosno Poverenika, a u ovom slučaju drugi put, Poverenice.
Vrlo je dobro rešenje i to što u ime i uz saglasnost lica, čije je pravo povređeno, pritužbu mogu podneti organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i druga lica. Žrtve diskriminacije, nažalost, u prošlosti, a i sada ponekad, ne smeju same da prijave diskriminaciju iz određenih razloga, pre svega, zbog bojazni da će upravo zbog toga biti ponovo diskriminisani i vrlo je dobro što umesto njih ove organizacije mogu podneti pritužbe.
Smatramo da je prethodna Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, uvažena gospođa Petrušić, svojim radom doprinela učvršćivanju institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i da je zahvaljujući, najpre njoj, pa i celom njenom timu, njihovoj delatnosti, ova institucija ušla u javni život Republike Srbije, a u smislu da i sami građani prepoznaju postojanje ove institucije, njen značaj i obraćaju joj se. Znaju da je ova institucija jedna od nezavisnih državnih organa koja štiti ljudska i manjinska prava, odnosno stara se o zaštiti od diskriminacije različitih kategorija građana, kao što sam spomenula.
Poslanička grupa SVM smatra da, naravno, izuzetno je značajna institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ali smatramo da u odnosu na ostala nezavisna regulatorna tela, kao što je Zaštitnik građana, Poverenik i ostali, da su ovo veoma značajne funkcije, da te institucije treba da funkcionišu i treba da budu stabilne u budućnosti.
Želim da naglasim da ćemo u Danu za glasanje podržati izbor gospođe Brankice Janković na ovu vrlo značajnu funkciju. Kao što je poznato, ovde se spomenulo u uvodnom izlaganju da je većina poslaničkih grupa podržala predlog i šef naše poslaničke grupe je potpisao predlog da gospođa Janković bude Poverenica. Dakle, jasno je da sa naše strane, sa strane SVM, postoji poverenje prema vama, gospođo Janković.
Međutim, želimo da apelujemo na vas da vaše polje delovanje u budućnosti proširite, da se fokusirate na faktičku, a ne samo pravnu diskriminaciju.
Što se tiče nacionalnih manjina, zakonski okvir je dobar, ali treba obratiti pažnju na teren, ako mogu tako da se izrazim, na faktičku diskriminaciju, šta se dešava u realnom životu. Molimo vas da ne gubite iz vida diskriminaciju i probleme iz prakse pripadnika svih nacionalnih manjina, a ne samo određene sa kojom se najviše bavimo.
Na primer, postoji realan problem u proteklih nekoliko decenija, a koji se tiče zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru i ne ispunjavanja zakonskih i ustavnih prava. Sada bih citirala dva člana Ustava. Jedan je član 53. koji govori o pravu na učešće u upravljanju javnim poslovima: „Građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije“.
Drugi, iz dela koji se odnosi na pripadnike nacionalnih manjina, je ravnopravnost u vođenju javnih poslova, član 77. Ustava Republike Srbije, „Pripadnici nacionalnih manjina imaju pod istim uslovima, kao ostali građani, pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije“. Ono što je izuzetno značajno i o čemu smo više puta govorili: „Pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina“. Nažalost, kada govorimo o faktičkoj situaciji, ima još dosta posla po ovom pitanju.
Moram ukratko da ukažem na još nekoliko stvari što se tiče konkretnog Zakona o zabrani diskriminacije. Jedna je i odredba zakona prema kojoj ovaj uvaženi dom Narodna skupština, u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Smatramo da, poslanička grupa SVM smatra da ne treba da postoji ovaj među period što se tiče funkcionisanja institucija, pogotovo ne onih institucija koje se staraju o zaštiti unapređenja ljudskih i manjinskih prava, odnosno zaštite ravnopravnosti.
Kao što znamo, prethodnoj Poverenici, uvaženoj gospođi Petrušić, je mandat istekao 5. maja. Znači, imali smo skoro tri nedelje, odnosno dvadesetak dana tzv. interregnum, što se tiče funkcionisanja institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Naravno da smo mi u zakonskom roku, pošto je zakonski rok tri meseca, možda smo mogli malo da požurimo, ali svakako pozdravljamo što se ovo pitanje nalazi sada na dnevnom redu, što ćemo verovatno sutra glasati. Još pre završetka redovnog zasedanja ćemo imati novu poverenicu.
Mislim da treba poraditi u budućnosti i na tome da ovu značajnu funkciju ozbiljnije shvate svi državni organi Republike Srbije i oni koji možda u prošlosti to nisu tako radili. Želela bih da podsetim sve nas da je institucija Poverenika za zaštitu i ravnopravnosti svih ovih godina u prošlosti konstantno funkcionisala i u prilikama kada je bilo teško, kada je izgledalo da ima mnogo tehničkih i materijalnih problema u funkcionisanju ove institucije.
Poslanička grupa SVM a i svi mi u stranci smatramo da se moramo svi zajedno boriti protiv svih oblika diskriminacije u društvu koje postoji i da zajedno učinimo napore radi pune zaštite svih kategorija u društvu. Osnovni cilj nas je poboljšanje uslova života svih i izgradnja takvog društva u kome će svi građani zaista imati šanse za napredak.
Zahvaljujući, između ostalog, jakoj instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ćemo još boljim sprovođenjem spomenutog Zakona o zabrani diskriminacije stvoriti ravnopravne uslove za sve, što je u skladu sa smernicama savremenog evropskog društva za koje se mi zalažemo. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo Janković, gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SDS, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije neće podržati ovaj predlog koji je došao pred narodne poslanike iz dva razloga.
Prvi razlog je što je prekršen Poslovnik, ali na ozbiljan način ugrožen integritet i Narodne skupštine Republike Srbije i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, činjenicom da je predlagač a to je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, odnosno članovi tog Odbora, biografiju gospođe Janković dobili na samoj sednici, odnosno na ulasku, na vratima prostorije gde se ta sednica održavala.
Dakle, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo nisu imali nikakvu mogućnost da pročitaju i da se upoznaju sa biografijom gospođe Janković, niti o bilo kom podatku o kome je sad gospodin Martinović, kao predsednik Odbora, govorio. Ja sam na toj sednici kao član Odbora tražio da se sednica odloži za 48 časova, za dva dana, kako bi narodni poslanici mogli da se upoznaju sa biografijom gospođe Janković, i kako bi mogli na jedan kompetentan način da odlučuju o jednom važnom pitanju.
Koleginica pre mene je govorila o značaju institucije Poverenika za zaštitu i ravnopravnost i činjenicu da ona štiti sve one koji su diskriminisani i da je Zakonom o zabrani diskriminacije predviđeno niz odredbi koje joj daju ovlašćenja da zaštiti i žene od nasilja i decu i manjine i stare i sve one koji su ugroženi. Mi smo za takvu jednu instituciju, odnosno čoveka koji treba da vodi jednu takvu instituciju dobili biografiju na samoj sednici.
Tražio sam nakon toga, od vas predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, od predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da se postupak ponovi, odnosno da se povuče ovaj predlog i da se uđe u jedan redovan postupak. Za to je bilo dovoljno vremena, prošlo je, ne znam, 15-20 dana od te sednice Odbora za ustavna pitanja, da bi članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo mogli da kažu svoje argumente. Ja sam gospođu Janković tada, bila je prisutna, prvi put video i nisam mogao da kažem ni jednu reč kompetentnu ni za gospođu Janković, ni protiv gospođe Janković. Posle ću vam reći i o meritumu jer posle toga, posle te sednice, kada sam ja trebao da glasam, sam saznao nešto od onih koji više prate ovu oblast, ali za početak još nekoliko stvari oko procedure.
Dakle, grubo je prekršena procedura, niti smo dobili saziv kako je potrebno. Ja sam lično poziv dobio SMS porukom, pročitao sam SMS poruku deset minuta pre sednice. Nakon poziva novinara koji su me pitali da li znam da je u 16,00 časova, dakle za deset minuta sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kojoj će se odlučivati o Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Naravno da nisam verovao u to pitanje novinara, mislio sam zaista da tako važno pitanje nije moguće da se razmatra za deset minuta, o čemu ja nemam pojma i nemam biografiju. Na kraju krajeve nemam uopšte ime osobe koja treba da bude birana.
Naravno, nažalost, uverio sam se da je to bilo tačno i ja sam dobio biografiju na ulasku na vrata i nisam mogao da se upoznam sa tom biografijom. Pitam članove Odbora, moguće da sam kao jedan od dva predstavnika opozicije u tom Odboru, bili uskraćeni za tu informaciju. Možda je šteta manja. Moguće da su članovi većine imali biografiju gospođe Janković, mada je gospođa Janković na samom Odboru rekla da se ona zahvaljuje na poverenju i da je ona informaciju o tome dobila tog istog dana. Tako da sumnjam da je neko znao kada ni ona sama nije znala o tome ništa.
Dakle, pitam gospodina Veroljuba Arsića, člana Odbora iz SNS – da li je znao i pročitao biografiju pre sednice? Pitam Besarović prof. dr Vesnu iz SDPS – da li je imala biografiju, da li je pročitala pre same sednice? Istog pitanje upućujem Vukmirici Svetislavu članu Odbora iz SNS, Janković Branki iz SNS, ona zamenik, Jovanović Neđi iz SPS. Pitam gospodina Jovanovića – da li je imao biografiju, da li je bio upoznat sa kandidatom pre same sednice? Pitam naravno i Martinović prof. Aleksandra predsednika Odbora – da li je biografiju imao pre same sednice i zbog čega tu biografiju nije dostavio meni i ostalim članovima Odbora, ukoliko je tu biografiju imao? Pitam Mićin Žarka takođe člana Odbora – da li je tu biografiju imao iz SNS, Nikolić Dragana iz SNS – da li je tu biografiju imao? Obradović prof. dr Žarka iz SPS – da li je Žarko uvaženi, nema ga ovde, imao tu biografiju? Pantić Biljanu iz SNS – da li je imala tu biografiju? Pastor Balinta – da li je imao tu biografiju? Pitam takođe Petrović Petra, ovog puta ozbiljno, Petrović Petre da li ste imali biografiju gospođe Janković pre sednice? Pitam Polovinu Dragana iz SNS – da li ste imali biografiju? Tomašević Damjanović Tanju iz SNS i Čikiriz Mirka - da li je imao biografiju i da li su se upoznali sa ovim što je sada pričao uvaženi kolega Martinović, a to je da koleginica Janković poznaje rad na računarima, da je bila sekretar u gimnaziji, da je predavala u srednjoj školi sam razumeo, da je bila direktor marketinga, da je bila producent marketinga, itd?
Sad bi prešao malo i na meritum. Dakle, nakon tog dana, kada je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odlučivao mimo propisane procedure, dakle, nismo imali dnevni red, nismo imali potrebne materijale, iako to u Poslovniku jasno piše i sednica je sazvana već kako sam rekao, pitam sada - da li su tačni neki od podataka koje smo u međuvremenu svi narodni poslanici dobili od mreža i koalicija preko 200 organizacija civilnog društva koje su podnele zahtev za ponavljanje postupka utvrđivanje predloga kandidata za mesto Poverenika za zaštitu ravnopravnosti?
Ovde je to pismo. Na Memorandumu su Mreža žena protiv nasilja, Romska ženska mreža, Mreža iz kruga Srbije, Mreža za zaštitu dece Srbije, Koalicija protiv diskriminacije i Mreža Evin. Dakle, preko 200 organizacija civilnog sektora je napisalo sledeće – organizacije i mreže civilnog društva koje su potpisale ovo pismo traže ponavljanje postupka utvrđivanje predloga kandidata za mesto Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Izražavamo duboko nezadovoljstvo načinom na koji je utvrđen predlog kandidatkinje za funkciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u čijoj nadležnosti je sprovođenje Zakona o zabrani diskriminacije.
Oni protestuju zbog toga što su stavljeni pred svršen čin, bez prethodnih konsultacija sa organizacijama civilnog društva koji preko 220 godina posvećeno rade na uspostavljanju mehanizma za zaštitu ljudskih prava i zaustavljanju diskriminacije. Protestuju zbog povrede Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Nije dostavljen dnevni red niti materijal u pismenom obliku tri dana pre sednice Odbora, kako nalaže Poslovnik, kao i da predložena kandidatkinja ne ispunjava uslove propisane Zakonom o zabrani diskriminacije.
One u tom smislu navode i sledeće – iako ne sumnjaju da predložena kandidatkinja od strane Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Brankica Janković, ima značajne kvalifikacije, smatramo da one nisu ključne za oblast delovanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i ne mogu se nazvati iskustvom na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava. Jedan od osnovnih uslova je 10 godina rada na pravnim pitanjima u oblasti zaštite ljudskih prava koje gospođa Janković nema. Zbog toga su oni predložili da se postupak ponovi. Naravno, oni nemaju, nisu ovlašćeni predlagač i ne mogu da predlože drugog kandidata. Međutim, oni su u osnovi tražili ponavljanje postupka.
Koleginica koja je govorila pre mene je rekla da treba da ozbiljno shvatimo funkciju, značaj, ulogu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ja mislim da to u ovoj Skupštini nikome nije sporno, niti poslanicima pozicije, niti poslanicima opozicije, ali jeste sporna činjenica da mi pristajemo da danas na plenarnoj raspravi raspravljamo o kandidatu o kojem su predlagači saznali na samoj sednici i dobili biografiju na samoj sednici.
Drage kolege, dragi građani Srbije, jedna od institucija koja treba da štiti vaša građanska prava, Ustavom i zakonom zagarantovana, predložena je tako što su poslanici na sednici dobili materijal, odnosno na ulasku u salu i što nisu mogli da se upoznaju sa imenom kandidata. Mi ne znamo da li su to stranačke igre, da li je to činjenica da se odlučuje iz jednog mesta i da se šefovi poslaničkih grupa, poslaničke grupe, stavljaju pred svršen čin.
Mi samo znamo činjenicu da smo mi biografiju dobili na samoj sednici i da nismo mogli da se upoznamo niti da koleginica Janković ispunjava, niti da ne ispunjava uslove. Iz ovog pisma, organizacija iz nevladinog sektora, oni kažu da ne ispunjava.
U međuvremenu smo saznali i da je koleginica Janković, gospođa Janković, kandidat PUPS-a. Naravno, PUPS ima legitimno pravo da predloži kandidata za Poverenika za ravnopravnost, jer je to tako predviđeno Poslovnikom. Dakle, Poverenik se predlaže na odboru na predlog poslaničkih grupa. Navodno, inicijativu za to je dao PUPS. Ovde su kolege iz PUPS, oni verovatno znaju da li je to predlog njihove stranke i nemamo ništa protiv toga.
Međutim, bilo je bitno i važno da su oni dostavili taj predlog na vreme drugim poslaničkim grupama, a ne na dan same sednice. Da li je to zamena za niže penzije? Ja ne znam, to znaju građani Srbije. Da li je činjenica da je predsednik PUPS dobio direktorsku funkciju, a gospođa Janković mesto Poverenika zamena za niže penzije? Moguće, ali i legitimno. Mi smo tražili samo da znamo, samo da znamo na koji način, odnosno koga biramo. Dakle, da li ta osoba ima karakteristike koje je kvalifikuju da bude Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Samo taj odgovor i zbog toga sam ja podneo ostavku na mesto zamenika predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo juče, zato što ne želim da učestvujem u takvom poslu u kome se tako jedna važna institucija degradira, u kome se uloga članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji bi trebalo na pijadestalu da ima Ustav i zakon, dovela u tu poziciju. Zbog toga sam naravno podneo ostavku, neopozivu ostavku jer ne želim da u tome učestvujem.
Ja molim danas odgovore na pitanja. Ako je moguće da spasimo šta se spasiti može, da predlagač povuče ovaj predlog i da u nekom narednom periodu za dva, tri, četiri dana ovaj predlog opet dođe na Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo kako bi mogli da na pravi način odlučujemo o ovom pitanju. Hvala.

Zahvaljujem.
Redom, Aleksandar Martinović zato što je predlagač i onda Mira Petrović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku jedan kolegijalni i prijateljski savet za gospodina Veselinovića. Na pitanje – kakvu koristi ljudi imaju od laganja, Aristotel je rekao – imaju tu korist da im se ne veruje ni kada govore istinu.
Dakle, gospodine Veselinoviću, čuvajte se iznošenja neistina jer i onda kada budete govorili istinu ljudi vam neće verovati.
(Janko Veselinović, s mesta: Šta pričaš? Šta sam slagao?)
Slagali ste manje više sve.
(Janko Veselinović, s mesta: Šta?)
Hajde da krenemo otpočetka.
(Janko Veselinović, s mesta: Šta?)
Prvo, nije tačno da ste samo putem sms poruke obavešteni o sednici odbora. Evo, ovo je saziv u pisanoj formi sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine za utorak, 28. april 2015. godine sa početkom u 16 časova. Dnevni red – jedna tačka – utvrđivanje predloga za izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
(Janko Veselinović, s mesta: Kad sam ga dobio?)
Uz poziv za sednicu dobili ste i prilog, biografiju….
(Janko Veselinović, s mesta: Lažeš.)
Dobro, dobro. Hvala vam gospodine Veselinoviću. Ja lažem…