Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je su u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: prof. dr Vladimir Marinković, Dubravka Filipovski, Stefana Miladinović i Zlata Đerić.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Nada Lazić.

Poštovana predsednice, poštovane kolege, želim da postavim pitanje u vezi izgradnje fruškogorskog koridora. Naime, pre nekoliko dana, ministarka saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva, gospođa Zorana Mihajlović je najavila da će se u naredne četiri godine obnoviti 1.100 kilometara puteva u Srbiji i da će biti uloženo 400 miliona evra. Plan za 2015. godinu, kako piše u medijima je obnova 260 kilometara. Nosilac ovog posla će biti „Putevi Srbije“. Pre nekoliko dana, ministarka je bila u poseti opštini Irig i tada je izjavila da je izgradnja fruškogorskog koridora vraćena u jedan od prioriteta, kako su mediji citirali već, iako to nije bilo lako.
Interesantno je da vojvođanska Vlada daje novac „Putevima Srbije“ koji će voditi izradu idejnog projekta, a kako će se dalje finansirati, još se ne zna. Govorim samo o onome što se navodi u medijima. Premijer Vučić je rekao da za ovaj posao nije potreban leks specijalis, jer se radi o malim vrednostima poslova u odnosu na izgradnju „Beograda na vodi“ i da to možemo da sami finansiramo. Stanovnici Iriga znaju koliko je ovaj put važan za njih. U vreme ministra Velimira Ilića, želim da podsetim da su građani Iriga bili organizovali blokadu ovog puta jer se kroz sam centar odvija teški saobraćaj, ruše se kući, neretko se događa da kamioni uleću u kuće i ugrožavaju životne meštana i tada je ministar Ilić obećao izgradnju obilaznice oko Iriga i tada su bile dovučene i mašine kako da će radovi početi. Međutim, kada su se kamere ugasile, prestala je i gradnja i priča o izgradnji. Dakle, ako je ovu deonicu puta bilo teško vratiti u prioritete, kako je navela ministarka Mihajlović, da li su još neke deonice u Vojvodini predviđene ovim planom obnove i ako jesu, kako će se finansirati?
Drugo pitanje, da li će i za njih Vojvodina obezbeđivati sredstva, a posao voditi „Putevi Srbije“? Da li se planira formiranje preduzeća „Puteva Vojvodine“ koji bi se brinuli o putevima u Vojvodini, jer zbog lošeg stanja magistralnih puteva kroz Vojvodinu, primera radi, od Novog Sada do Pančeva se putuje više od dva sata, a do Vršca čak i duže i samo kao poređenje, a mi često volimo da se poredimo sa Slovenijom, danas takve razdaljine u Sloveniji i ne osetite.
Drugo pitanje odnosi se na divlju deponiju kod Novih Banovaca. Naime, ja sam 29. jula 2014. godine postavila pitanje Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, kada će sprečiti nastajanje divlje deponije kod Novih Banovaca uz sam auto put. Tada sam dobila odgovor od „Puteva Srbije“ koji su ga uputili preko ministarstva, meni kao odgovor, poslanici, da je ta deponija u nadležnosti mesne zajednice Novi Banovci, a ako se proširi do auto puta, biće uklonjenaa.
Posle mene, isto pitanje je postavila i poslanica Gordana Čomić, ali Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, ali i dobila odgovor koji se odnosio na deponiju kod Nove Pazove koja je 19 km udaljena od deponije kod Novih Banovaca, što znači da su potpuno promašili temu.
Prošlo je skoro godinu dana i niko nije ništa uradio, ni mesna zajednica Novi Banovci, ni „Putevi Srbije“. Deponija u međuvremenu raste, gledamo je svaki dan kada putujemo, povremeno gori i bukvalno je došla do ivice puta.
Ponovo postavljam pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaj i infrastrukture, i ovog puta i Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kada će preduzeti mere da zaustave širenje ove deponije i očiste ovaj prostor, jer ugrožava saobraćaj, stvara ružnu sliku u Srbiji koja želi u Evropu i ovako nešto ne može da se vidi nigde u Evropi. Hvala lepo.

Reč ima dr Dušan Milisavljević.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, želim da kroz kraći izveštaj o poseti opštini Negotin i istoku Srbije, zajedno sa narodnom poslanicom Aidom Ćorović, da saopštim probleme građana opštine Negotin i da skrenem pažnju na neke probleme koje smo mi uočili kao narodni poslanici u toj sredini.
Naime, u razgovoru sa predsednikom opštine Negotin, gospodinom Jovanom Milovanovićem, dobili smo podatak da u opštini Negotin živi nešto oko 40.000 građana, a da od toga, 12.000 građana živi i radi u inostranstvu, da je prosečna starost građana negotinske opštine nege oko 60-61 godine. Ovo su podaci koji bi trebalo sve da nas zabrinu kao ozbiljnu državu i da povedemo više računa za ovu sredinu, odnosno za istok Srbije.
Želim da vam kažem da smo u razgovoru sa predsednikom opštine, a obavili smo i razgovor sa rukovodstvom zdravstvenog centra i doma zdravlja, da smo napravili razgovor sa građanima opštine Negotin i iz tih razgovora, postavljam jedno zajedničko pitanje republičkoj Vladi, da li može da popravi, poboljša, infrastruktura u istočnoj Srbiji? Odnosno putevi od Knjaževca, Zaječara, ka Negotinu i Kladovu su u jako lošem stanju i građani ove sredine mole republičku Vladu da se barem presvuče taj sloj asfalta, zato što se dešavaju mnoge saobraćajne nesreće, mnogi ljudi ginu na ovoj relaciji i to je jedna molba. Nije samo za ovu Vladu, to su bila pitanja i za neke ranije Vlade, ali ta deonica istočne Srbije iziskuje stvarno jednu brigu i pažnju da se to popravi.
Drugo pitanje koje građani negotinske opštine postavljaju Vladi je, da li može da se sredi granični prelaz sa Rumunijom preko Đerdapa 2, s obzirom da je on skoro otvoren i da je dobro što je otvoren, da povezuje dve susedne prijateljske zemlje i olakšava komunikaciju građana Rumunije i Srbije, ali građani Negotina kažu da je tamo trava malo više zarasla, da je pristup tom putu na samom Đerdapu 2, na samom graničnom prelazu, u lošem stanju i da se sa malom investicijom to može popraviti. To je jedno drugo pitanje.
Kao treće pitanje, i ide isto republičkoj Vladi, svedoci smo velikih poplava koje su zadesile našu državu u prošloj godini, a u ovoj godini to nije bilo baš tako, ali ova opština i ovi građani imaju probleme sa nekoliko pritoka reka i to je potrebno, odnosno sanacija rada na bujičnom vodotoku Sikolske reke kroz selo Mokranje u opštini Negotin. Sikolska reka je leva pritoka reke Timok i u više navrata je plavila seoska domaćinstva, poljoprivredne površine u ovoj sredini i potrebno je da se uradi sanacija korita ove reke.
Potrebno je da se uradi i sanacija radova na bujičnom potoku Kameničke reke kroz selo Mala Kamenica iz opštine Negotin. Kamenička reka i bujični tok desne pritoke Dunava koji se uliva kod naselja Novi Mihajlovac i u više navrata je plavila ta seoska domaćinstva i poljoprivredne površine i saobraćajnice.
Potrebno je izvršiti čišćenje korita reke od nanosa, rastinja i šiblja, radi ostvarenja proticajnog profila reke i poboljšanja propusne moći.
Takođe, potreba jednog zajedničkog i ulaganja i sagledavanja problema je i kod sanacionih radova na bujičnom toku reke Bulevice, kroz selo Urovica i reke Vratne kroz selo Vratna u opštini Negotin. Ovo su neki problemi.
Zadnji problem je sanacija radova na regulaciji čišćenja Rajačkog potoka kroz selo Rajac, opština Negotin. Svi mi znamo za Rajačke pivnice, za Rajac, ali i te neke male sredine imaju probleme.
Opština Negotin, dobio sam podatak i od samog predsednika opštine da dosta ulaže truda i rada u saniranju ovih posledica prošlogodišnjih poplava, ali mislim da je potrebno da i republička Vlada i lokalna samouprava pomognu koliko mogu da se poprave korita tih reka.
Ovim bih završio postavlja ova tri poslanička pitanja kroz jedan kraći izveštaj koji smo mi, Aida Ćorović, narodna poslanica i ja, uradili, sa željom da obilazimo opštine i gradove koji nemaju narodne poslanike, da se u Skupštini Srbije čuje njihov glas i potrebe građana ove sredine.
Hvala puno.

Reč ima Dragoljub Zindović.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu energetike i rudarstva. Koja kompanija ima istražno pravo na lokalitetu mineralnih sirovina Čadinje na prostoru srednjeg Polimlja? Od kada ima to pravo i do kada važe izdate dozvole, kao i da li kompanija ispunjava sve obaveze po ovom osnovu?
Takođe me interesuje koje su sve kompanije do sada dobijale istražno pravo.
Brojnim istraživanjima ovog lokaliteta, polimetala, bakra, cinka, olova, procenjene su rudne rezerve na oko 40 miliona tona i svih tipova ruda, dobijen je zadovoljavajući stepen iskorišćenja i kvalitet koncentrata.
Još 1988. godine, urađen je i ovaj elaborat o rudnim rezervama. Rudarska studija o mogućnosti otvaranja ležišta Čadinje, takođe je urađena te 1988. godine.
Prema rečima brojnih stručnjaka koji su se bavili lokalitetom Čadinje, uslovi za otvaranje ležišta, bili su se stekli još pre 50 godina.
Uzimajući u obzir značajne rezerve rude, dobru koncentraciju polimetala kao i povoljan položaj lokaliteta Čadinje, otvaranje rudnika bi bila sjajna razvojna šansa za opštinu Prijepolje.
Takođe je važno uzeti u obzir i otvaranje kapaciteta za preradu koncentrata bakra u Boru gde se mora ići na uvoz koncentrata bakra. Uvozni koncentrat je sigurno skuplji i tu vidimo razlog i šansu za eksploataciju ležišta Čadinje.
Lokalitet je u neposrednoj blizini magistralnog puta i teretne železničke stanice. Inače, ovaj lokalitet se eksploatisao još u vreme starih Rimljana kao i za vreme srednjovekovne Srbije od 13. do 15. veka. Smatramo da ovo pitanje zaslužuje ozbiljnu pažnju i odgovarajući pristup. Hvala.

Da li se još neko javlja da postavi pitanje? (Da.)
Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, moje pitanje se odnosi na posledice grada, nevremena koje je ovih dana pogodilo značajan deo Srbije i činjenicu da Vlada Srbije nije ništa preduzela da zaštiti građane Srbije od posledica grada.
Pitam Vladu Srbije, zbog čega je iz procedure povukla zakon o zaštiti od grada? Pitam predsednika Vlade, zašto nije ništa preduzeo i pre povlačenja ovog zakona iz procedure jer je postajala dovoljna normativna osnova da se štite poljoprivredni zasedi, voćnjaci, njive sa zasadima od grada, kako građani kojima je jedini izvor prihoda grad, ne bi došli u situaciju da danas su bespomoćni a to samo zato što država Srbija, odnosno Vlada u kojoj okosnicu čini SNS i lokalne samouprave u kojima većinu čini SNS nisu ništa učinili, isto slično kao što je bio slučaj kada su bile poplave, kada nije primenjen Zakon o civilnoj zaštiti i kada su se praktično opet građani sami organizovali da zaštite svoje kuće. Naravno, te posledice još uvek nisu sanirane.
Kada je u pitanju zaštita od grada, sve uređene zemlje, ali bih rekao još od prvobitne zajednice do danas, su se organizovale kako bi se zaštitile od grada.
U Srbiji i pre ozbiljne države, ustanovljavanja države, postojala su tzv. ljudska bića koja su se zvala „vetrogonje“ i pošto nije postojalo države, kao što je ni sada nema da zaštiti od grada, te „vetrogonje“, zvali su ih i „zduhaći, vjetrovnjaci ili oblačari“, to su ljudi sa specijalnom sposobnošću da zaštite svoje imanje, selo ili kraj od vremenskih nepogoda, kao što su oluja, grad i obilne kiše.
S druge strane, postojala su sela delovi Srbije, Pocerina, koja je i kroz vekove bila značajna u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda. Postojali su ljudi tzv. „gradobranitelji“.
Dakle, i kada nije postojala država, postojali su neki instituti samoorganizovanja protiv grada. Danas nemamo ni to i ti „gradobranitelji“ u Pocerini služili su svojim selima. Oni kažu da su služili u borbi protiv grada kroz magijske obrede.
Šta su oni radili? Jedan od tih gradobranitelja kada se pripremi grad, kada se pripreme gradonosni oblaci, uzimao je srp i kosu, vratilo razboja na kojem su navijeni niti osnove, koje je snevala jedna od sestara bliznakinja, torbu s grudvicama i flašicu s rosom koju je sakupio tokom prošle godine.
Trčao je dalje i kada se nađe direktno ispod gradonosnog oblaka, rastrese ga pomoću grudvice rose moleći obešenjaka, utopljenika da ne padne grad.
Dakle…