Ne, hvala vam gospodine.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč?
Reč ima Veroljub Matić, izvolite.

Hvala.
Uvaženi ministre, saradnici, koleginice i kolege, velika pažnja je posvećena ovom zakonu i od samih nas poslanika, od Vlade, od ministarstva, od medija, poljoprivrednika, lokalnih samouprava i verovatno da ovaj Predlog zakona o odbrani od grada zaslužuje ovu pažnju. Verovatno je svemu tome doprinela i agresivnog grada koji je zadnjih godina sve agresivniji, kao i drugih nepogoda.
Dugo smo bez zakona. Od 1968. godine sprovodi se odbrana od grada. Od 1992. godine ne postoji zakon. Znači, bez posebnog zakona, a u skladu sa Zakonom o ministarstvima, RHMZ vrši poslove odbrane od grada. Godine 2011. odbrana od grada prelazi u Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno u Sektor za vanredne situacije, gde Sektor za vanredne situacije vrši deo posla, a deo i dalje obavlja RHMZ. Sve to u zadnje 23 godine funkcioniše bez zakona, i odbrana od grada.
U takvim uslovima, bez zakona, gde RHMZ i Sektor za vanredne situacije deluju zajedno, pojavljuju se lokalne samouprave koje nemaju obavezu i bez ikakvog reda i sistema kupuju rakete i delimično plaćaju protivgradne strelce. U ovakvim uslovima odbrane od grada, gde nema sistema, gde nema odgovornosti, pojavljuju se veliki problemi u odbrani od grada, a nameće se rešenje da se mora doneti novi zakon, koji danas u Skupštini imamo.
Predlog zakona o odbrani od grada daje dobra rešenja, imajući u vidu sledeće činjenice, da se klimatski uslovi menjaju u smeru sve češćeg i razornijeg grada i drugih nepogoda. Usled grada, sve češće nastaju ogromne štete u poljoprivredi i šumarstvu, na stambenim i ekonomskim objektima, a njihovo produženo delovanje štete je i na prehrambenu industriju i sve što se naslanja na sirovinsku bazu u poljoprivredi.
Broj dana praćenja je preko 100 u toku godine ili dejstva preko 50. Mislim da je to ozbiljno, sa tendencijom da će se taj broj dana povećavati. Apsolutna uspešnost odbrane od grada ne postoji. Ona ide do 70%, što je i sam ministar rekao i zavisi od vremena dejstva i efikasnosti i tada, ako se na vreme dejstvuje i efikasno, mislim da može protivgradna odbrana da bude uspešna i da bude blizu 70%.
Gradonosni oblak ne poznaje granice opština ili gradova i potrebno je dejstvovati u fazi njihovog razvoja. Što se dejstvuje na većoj teritoriji, uspešnost je veća. Zato odbrana od grada mora da se sprovodi jedinstveno na nivou Republike.
Predlog zakona o odbrani od grada definiše na najbolji način sistem odbrane od grada, jer svako drugo rešenje ne bi bilo održivo. Ovaj predlog zakona omogućava realan i održiv sistem odbrane od grada i to kroz najvažnije odrednice. Obezbeđuje jedinstvenost i celovitost na celoj teritoriji Republike. Ceo sistem protivgradne zaštite je na jednom mestu, odnosno u RHMZ, gde je jedino i prirodno stanište odbrane od grada.
Tu je zastupljen najviši nivo stručnosti. Radarski sistemi rade u okviru RHMZ. Protivgradni strelci će biti angažovani od strane RHMZ i jako je dobro da oni budu u jedinstvenom sistemu i da imaju minimum jedinstvene naknade iz razloga što svi protivgradni strelci, bez obzira gde su u Srbiji, rade isti posao. Komandovanje, odnosno naređenja za dejstva moraju da idu iz radarskih centara, odnosno iz RHMZ. Nabavka protivgradnih raketa isto tako.
Međunarodna saradnja, o kojoj je bilo malo reči danas, mora biti na visokom nivou iz razloga što sa zemljama iz okruženja, a pogotovo preko Drine, sa te strane nam dolazi najveća opasnost od grada.
Lokalne samouprave imaju svoje mesto i ulogu i treba da je imaju, jer neposredno sarađuju sa nadležnim organima, podršku u angažovanju strelaca, procenama štete od grada itd.
Što se tiče finansiranja, ovde je bilo puno reči o finansiranju, mislim da se i tu poboljšava stanje, a pogotovo je bilo malo reči, mislim da će o tome kolega Marijan govoriti, predlozi da 5% od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta se usmeri u protivgradnu zaštitu.
Možda ovaj zakon treba popraviti sa predloženim amandmanima, prihvatanjem određenih amandmana, a pogotovo onih tehničkih koji nisu suština.
Čini mi se da u članu 7, izveštaj o pripremljenosti, bilo je dosta reči, da se pomeri izveštaj o pripremljenosti sistema odbrane od grada sa 15. aprila na 1. april, da u članu 9. procenat štete ne bude sedam dana, nego da bude do 45 dana, da se u članu 19. preciznije definiše da nadzor vrši Ministarstvo za poljoprivredu.
Ovaj Predlog zakona u primeni daće svoj doprinos. Prvo, osiguravajuće kuće, pored toga što će davati 10% od premije za protivgradnu zaštitu, biće manje štete, manje će plaćati i njihov prihod će biti veći. Poljoprivredni proizvođači i prehrambena industrija biće u velikoj meri zaštićen proizvod zato što će efikasno funkcionisati odbrana od grada, a što je cilj svih proizvođača.
Sve u svemu, svi smo mi u ovoj državi dobitnici donošenjem ovog zakona i pravilnom primenom.
S obzirom da je posle 23 godine ponuđen zakon sa jako dobrim rešenjima, rekao bih bravo Vlada, bravo ministre, tako da će ovaj zakon sa određenim prihvatanjem amandmana biti jako dobar i primenjiv, jer je deo jedinstvenog sistema i jedinstvena su komandovanja. Ovo je poluvojni sistem. Ovde ne može drugačije da se reaguje, nego na ovaj način kako je predloženo ovim Predlogom zakona.
Samo bih kratko rekao da ovaj zakon upotpunjuje izmene i dopune Zakona o ministarstvima, gde se jasno kaže u članu 3. ko je nadležan za funkcionisanje ovog zakona, odnosno Predloga zakona o odbrani od grada. Normalno, SNS će glasati za ovaj predlog i verovatno za dobre amandmane. Hvala.

Pošto su ovlašćeni predstavnici iskoristili svoje pravo, sada prelazimo na listu prijavljenih narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o odbrani od grada čijom primenom će se, kako se očekuje, značajno unaprediti protivgradna odbrana i precizirati nadležnosti na republičkom, pokrajinskom i na lokalnom nivou uprave. Ovo je klasičan oblik preventive. Šta god ko želeo da kaže i kojoj god političkoj opciji pripadao, do sada smo se uglavnom bavili posledicama, a malo pre smo čuli koliko taj period dugo traje – 23 godine.
Zakon je mnogo bolji od onog koji smo imali do sada. Prilagođen je propisima EU, što je možda propušteno da se kaže. Ova materija je zakonski poslednji put uređena 1992. godine, pa možemo sasvim sigurno da kažemo da se prvi put pravno uređuje ova oblast, možda čak i od početka višestranačja.
Ovim Predlogom zakona uređuje se i stabilan način finansiranja poslova odbrane od grada sa preciznim definicijama uloge i obaveza jedinica lokalne samouprave. Takođe, uređena je i oblast međunarodne saradnje u sistemu odbrane od grada, s obzirom da na području naše zemlje štete od grada često dostižu razmere elementarne nepogode. Ovo je jako važna stvar i moj kolega iz LSV je pre mene o tome govorio koliko je važno sagledati, tj. kada govorimo o ovome, kada definišemo ovu oblast koliko je važna međunarodna saradnja.
U protekloj deceniji na teritoriji Srbije u proseku je godišnje bilo između 100 i 110 dana sa potencijalno opasnom oblačnošću. Dakle, skoro jedna trećina u godini. Država je do danas, naravno i građani, pretrpela ogromnu štetu zbog toga.
Poslovi koji su do sada bili u nadležnosti MUP, odnosno Sektora za vanredne situacije, a predloženim izmenama Zakona o ministarstvima, predviđeno je da se oni vrate u nadležnost RHMZ, što je bio slučaj do 2011. godine. Naravno, ovo je prilika da se konačno napravi jedan jedinstven sistem protivgradne zaštite, a ne da imamo jedan sistem, tj. nemamo sistem gde su razne nadležnosti raštrkane, što po lokalnim samoupravama, što po nekim drugim ministarstvima i naravno da u takvoj situaciji svako pokušava, kada dođe do neke nevolje, da spere odgovornost sa sebe.
Mislim da se na ovaj način ni najmanje ne prebacuje odgovornost na neko drugo ministarstvo. Naprotiv, čini mi se da se sve namešta tamo gde i treba da mu je mesto.
Vlada Srbije je navela da se od samog početka funkcionisanja protivgradne zaštite u okviru MUP-a postojali određeni problemi, a da je najveći nastao zbog nemogućnosti finansiranja angažovanja i rada strelaca i nabavke protivgradnih raketa. Taj sistem protivgradne zaštite je nedovoljno efikasno funkcionisao u MUP zbog niza problema koji su se javili, jer nije bilo jasnog normativnog okvira za njegovo funkcionisanje u jednom specifičnom sistemu, kakvo je MUP. Sistem protivgradne zaštite ni u jednoj državi nije u nadležnosti MUP-a. Mislim da je to rečeno, ali treba ponoviti da ne bi raznim poluinformacijama dovodili u zabludu građane.
Treba reći i to, pokušavam da kažem stvari koje nisu rečene, da su propisane novčane kazne. Za kršenje zakona kreću se od 10 hiljada dinara do milion dinara, i to mora biti. Ne možete da ne kažnjavate one koji doprinose tome da dođe do katastrofa za velikim razmerama. Novčana kazna od 100 hiljada dinara do milion dinara je predviđena za pravno lice ako ograniči prolaz lica koja se bave odbranom od grada i transport raketa do radarskog centra ili lansirne stanice, odnosno ako se izvode radovi u zaštitnoj zoni radarskog centra ili lansirne stanice koji sprečavaju radarska merenja ili dejstva raketama. To je takođe vrlo važno.
Važno je i to da će biti povećana naknada koja je do sada bila mizerna. Koliko sam uspeo da shvatim, ona će biti oko osam hiljada dinara, što je otprilike tri puta više nego što je to bio neki prosek koliko su ti ljudi dobijali do sada, onda možete misliti u kojim su uslovima ti ljudi radili.
Sezona odbrane od grada počinje danas, a trenutno se raspolaže sa svega četvrtinom neophodnih raketa i prosto mi je neverovatno da neko kaže zašto mi danas govorimo o njemu i zašto zakon treba da se donese po hitnom postupku.
Iz Sektora za vanredne situacije u MUP smo čuli da je za sezonu dovoljno najmanje 12 hiljada raketa, a da se sa zalihama od prošle godine, uz nabavku koja je u toku, trenutno može podmiriti polovina potreba. To je još jedan razlog zašto zakon moramo da usvojimo po hitnom postupku. Ove godine od grada braniće se oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, a od čega je dva miliona hektara u Vojvodini.
Nadležni su prošle godine utvrdili da je za efikasnu odbranu od grada potrebno čak 25 hiljada raketa, ali treba reći i to da naša zemlja nikad nije imala, koliko je meni poznato više od 12 hiljada koji je predstavljao neki minimum da bi Srbija mogla da se obezbedi.
Osim sektora iz MUP, rakete za svoje stanice mogu da nabavljaju i lokalne samouprave i to je dobro i dobro je što su postojale lokalne samouprave koje su imale svest o tome i finansijskih mogućnosti da dotiraju za ovakve stvari. Naravno, da su to neki do sada radili i naravno da je to pozitivno za te lokalne samouprave.
Treba reći to da nacrt ovog zakona o odbrani od grada je usaglašen, da su sprovedene javne rasprave u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Mislim da to nismo mogli čuti danas. Problem manjka i raketa i strelaca treba reći vrlo jasno da je postao hroničan od 2009. godine i upravo od tada SPO upozorava na štetu koja je bila moguća, a šteta je u jednoj godini bila takva da je bila tri puta veća od toga da je država recimo izdvojila da kupi 25 hiljada raketa koliko je, kažem, potencijalno bilo potrebno Srbiji. Znači, samo u jednoj godini šteta je bila tri puta veća.
Srpski pokret obnove je o tome govorio mnogo puta i mnogim vladama, ali nažalost nije bilo sluha. Iako je naš sistem od odbrane od grada napravljen tako da radarima u 12 aktivnih protivgradnih centara ne može da se promakne nijedan sumnjiv oblik, nedostatak raketa ipak vezuje ruke.

Vreme.

Dozvolite mi samo još jednu rečenicu, bukvalno.
Nacrt zakona predviđa da se sredstva za finansiranje sistema odbrane od grada obezbeđuju iz budžeta Srbije, budžeta jedinica lokalne samouprave, dela premije osiguranja od useva, to smo čuli 10% premije, naknade za odbranu grada i drugih izgora, u skladu sa zakonom i mislim da je dobar predlog, da bi ga trebalo razmotriti da 5% zakupa od poljoprivrednog zemljišta da bi i ta finansijska sredstva mogla da budu vrlo važna, kada je u pitanju odvajanje sredstava za ovako nešto.
Dodao bih možda samo još to da smo mi narod koji voli da slavi, da smo malo manje vatrometa imali, pogotovo u Beogradu prilikom raznih proslava, a malo više novca koristili za kupovinu raketa, verujem da bi danas imali, možda malo više malina, jabuka …
(Isključen mikrofon.)

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marija Jevđić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, gospodine Mariću, poštovane koleginice i kolege poslanici, na samom početku svog izlaganja želim da istaknem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati Predlog zakona o zaštiti od grada, kao i druge predloge zakona koji su danas na dnevnom redu.
Pripremajući se za ovu sednicu pokušala sam da pronađem podatke o tome šta je o protivgradnoj zaštiti pisala štampa, pa ću podsetiti na samo nekoliko naslova objavljenih prošle godine, „štab za vanredne situacije traži dodatna sredstva“, „Dačić: pročešljati sistem protivgradne zaštite“, „grad pokosio voćnjake u selima kod Čačka“ itd.
Pročitala sam i da se Srbija svrstava u grupu zemalja sa najmanje efikasnim sistemom protivgradne odbrane i dok je on u EU po statistici efikasan u 50% slučajeva u Srbiji taj procenat iznosi tek 20%. Valjda je i ovo dovoljan razlog za usvajanje zakona o protivgradnoj zaštiti.
Juče je skupštinski Odbor za poljoprivredu prihvatio i podržao predlog novog zakona za odbranu od grada istakavši da će za efikasno funkcionisanje sistema odbrane od ove elementarne nepogode biti potrebno oko osam miliona evra godišnje, odnosno potrebno je obezbediti 20 do 25 hiljada protivgradnih raketa. Ovim predlogom se i posle 23 godine dobija zakon usklađen sa evropskom praksom.
Inače u Srbiji je sistem zasnovan na raketnoj tehnici. Pored toga se koristi još aviotehnika, s tim što ova tehnika ima mnogo manja ograničenja. Ne mogu, a da se ne osvrnem i na protivgradnu zaštitu u Gradu Kraljevu iz koga dolazim. Naime, Skupština grada Kraljeva je usvojila Izveštaj o realizaciji programa rada i finansijskog plana Fonda za razvoj poljoprivrede za 2014. godinu, u kome, nažalost, nijednom rečju nije pomenuta protivgradna zaštita.
U tom planu piše da je od planiranih, oko 75 miliona dinara potrošeno nešto više od 68 miliona, što čini 90% sredstava. Gradsko veće je nedavno dalo saglasnost na finansijski plan Fonda za razvoj za ovu godinu, plan premašuje za nekih 30 hiljada dinara iznos od 69 miliona dinara i opet nema pomena protivgradne zaštite. U isto vreme regresiranju premije osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja namenjeno je 18 miliona dinara.
Kraljevo je prošle godine doživelo poplave katastrofalnih razmera, a za sanaciju posledica potrošena su značajna sredstva. Nakon katastrofe, naslušali smo se različitih konstatacija, a bilo je o tome reči na poslednjoj sednici gradskog veća, da bi štete bile neuporedivo manje da je više uloženo u preventivu. Pominjano je da svaki dinar uložen u preventivu štedi pet do sedam dinara na saniranju posledica. Verujem da je sličan odnos i kada je u pitanju protivgradna zaštita.
Dok je prethodnih dana u Kraljevu po prilično grmelo, poljoprivrednici su sa zebnjom gledali u nebo, jer ništa drugo nisu ni mogli da učine nakon saznanja da su strelci na protivgradnim stanicama dobili samo po tri rakete. Zbog ovog navedenog Predlog zakona o zaštiti od grada treba usvojiti po hitnom postupku, kako bi što pre počeo da se primenjuje, jer novim zakonom će se značajno uticati na poboljšanje sistema protivgradne odbrane i preciziraće se nadležnosti na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou.
Ovim predlogom zakona se određuje i stabilan način finansiranja poslova odbrane od grada, sa preciznim definicijama, uloge i obaveze jedinica lokalne samouprave. Zakonom je predviđeno da poslovi protivgradne zaštite ubuduće budu u nadležnosti RHMZ, što je bio slučaj do 2011. godine. Zakonom se uređuje i oblast međunarodne saradnje u sistemu odbrane od grada. S obzirom na područje naše zemlje štete od grada često dostižu razmere elementarnih nepogoda.
U protekloj deceniji na teritoriji Srbije u proseku je godišnje bilo između 100 i 110 dana sa potencijalnom opasnom oblačnošću. Zato ne smemo dozvoliti da našim poljoprivrednicima jedina zaštita od grada bude gledanje u nebo i da se mole Bogu da ne padne grad, već da podržimo i usvojimo novi Predlog zakona o zaštiti od grada, a to će svi poslanici JS i učiniti, sa naglaskom na stav kojim se nudi više načina finansiranja iz državnog budžeta, opštinskih fondova i kasa osiguravajućih kuća. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Građani i građanke Srbije treba da znaju nekoliko činjenica. Prvo, grad pada već nekoliko stotina hiljada godina, tako da to nije nikakva novina i ne tiče se ni prethodne, ni pre prethodne, ni one pre toga Vlade.
Više od pola veka se primenjuje protivgradna zaštita na način koji je deo ovog zakona, to znači raketama i vrši se svake godine, bez obzira da li je bio zakon ili nije bio zakon, i 1991, 1992. i 1993. i svih ovih godina.
Da bi se spremno dočekala ta sezona borbe protiv grada, od aprila do oktobra meseca, potrebno je oko 20 hiljada raketa i 3300 strelaca, ako se ne varam i neki drugi troškovi. Sve to ukupno je negde ispod četiri miliona evra ili ako je bolje za razumevanje, ispod pola milijarde dinara. To je 0,05% budžeta Srbije. To je 2000 deo budžeta Srbije. To su smešno minimalna sredstva koja su potrebna da se preduzme sve što je neophodno da ta zaštita bude efikasna.
Čuli smo informaciju od ministra da ove godine je najveći broj raketa u zalihama. Zašto onda nisu ispaljene u maju mesecu kada je stradalo Arilje, Ivanjica, Kragujevac, Kraljevo, Užice, Paraćin, Golubac, Veliko Gradište itd? Štete koje se još uvek procenjuju se već sada mere na preko 10 miliona evra, a ulaganje koje je bilo neophodno je ispod četiri miliona. Nema opravdanja za to što nije bilo zakona. Od 1992. do danas nije bilo zakona, pa se borba protiv grada vršila, manje-više uspešno, zavisi od toga koliko je bilo para, ali to je najmanje važna stvar, nego je bilo važno koliko se neka vlast time ozbiljno bavila.
Zašto nisu ispaljene te rakete? Zašto nije nađen neki drugi način? Ima mnogo stvari u životu jedne države koje se nedefinišu zakonom, pa se opet svi ti problemi rešavaju. Ne mora sve da se reguliše zakonom. To može da dovede do prenormatiranosti neke materije koja komplikuje život.
Da li je tačno da je potpuno besmisleno da to bude deo MUP? Apsolutno se slažem. Zašto je to 2011. godine otišlo tamo? Hajde da pitamo nekog koalicionog partnera. Recimo, ako se ne varam, tada je ministar bio Ivica Dačić. Kako njemu, predsedniku partije da neko podmetne tako jedan vruć krompir, to nije tako logično.
Imamo situaciju da kažete da prethodne vlasti 23, 25 godina nisu donele zakon. U tim vlastima su bili razni ministri. Ja se sećam nekih imena. Bio je tu ministar Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Vojislav Šešelj, itd. Krasić, itd, itd.
Prema tome, nije to problem. Problem je što je neko neozbiljno shvatio svoj posao na početku ove godine kada na ovaj zakonski način, odnosno donošenjem zakona ili uredbom ili drugim podzakonskim aktom, pravilnikom, nije regulisao ovu oblast. Ponavljam, četiri milina evra. To je manje nego što se potroši za avio servis Vlade Srbije. To je manje nego što se potroši za masu, slažem se, ko je pomenuo vatromete i neke druge stvari. Ali, to nije razlog da ne znamo ko je za to kriv.
Siguran sam da ovakav zakon neće doneti poboljšanje jer, kao što su već neke kolege rekle, postoje mnoge manjkavosti u tome ko je za šta nadležan. Bolje je naravno nego bez zakona, ali nije dovoljno dobar.
Tako da NS neće podržati ovaj zakon uprkos onim amandmanima koje smo dali. Ja znam da to ne interesuje većinu koja sedi preko puta mene, ali to interesuje građane Srbije i bilo bi dobro da se jedan broj govornika zahvali diplomiranom inženjeru poljoprivrede Draganu Nikoliću, čiji tekst sa sajta „Znanje na poklon“ su mnogi citirali. Tako da mislim da je fer i pošteno da pomenemo čoveka. To ima malo veze sa akademskom čestitošću i sa ljudskom čestitošću. Hvala vam.