Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas smo mnogo toga čuli o ovom zakonu i ja ću se potruditi da ovako sažmem sve ono što je trebalo da kažem, dakle, da zbog globalnog otopljavanja i definitivno zbog promene klime ono sa čim ćemo se sigurno susretati nažalost u narednom periodu jesu vremenske nepogode praćene gradom, i to definitivno najveću štetu će naneti poljoprivredi i šumarstvu. Pored toga što će poljoprivreda biti oštećena, biće i naši prehrambeni proizvodi, jer mi ćemo na neki način možda i nadoknaditi te štete u samoj poljoprivredi, ali ćemo ostati bez tih proizvoda.
Dakle, već smo čuli da zaštita u Srbiji od grada je još od 1968. godine i da je ona prošla razne nadležnosti, odnosno bila je u raznim nadležnostima, dakle, od samoupravne interesne zajednice, tzv. SIZ-ova, ali ono što je zajedničko jeste da je uvek bila na neki način suštinski u nadležnosti RHMZ. Ono što je definitivno svima čudno, jeste zašto se 2011. godine našla u nadležnosti MUP, koji je svih ovih par godina unazad bio nadležan samo za nabavljanje protivgradnih raketa.
Ako razgovarate sa poljoprivrednicima ili sa stručnjacima iz ove oblasti, definitivno ćete čuti onda da su 2011. godine upravo i počeli svi problemi vezani za ovu oblast, koja je do tada išla na neki način uzlaznom putanjom. Dakle, napominje se da je 2011. godine čak četiri miliona evra dato za razno-razna ispitivanja vezana za protivgradnu odbranu i da se na taj način gledalo da se promeni način, da se ne koriste protivgradne rakete, nego da se to vrši iz vazduha, zasejavanja oblaka, kao i da se koriste protivgradne mreže. Naravno da to nije uspelo zato što su se pobunili poljoprivrednici, jer ovaj način koji je planiran da se uvede sigurnost bi uvodio do samo nekih 50%, za razliku od raketa koje daju 70% sigurnosti. Dakle, poljoprivrednici i stručnjaci su se pobunili na našu sreću i, naravno, urušavanje ovog sistema nije uspelo.
Te iste 2011. godine, kada se sav novac koji je bio usmeren za protivgradnu zaštitu slivao u neke druge namene, a samo 10 do 20% je odlazilo zaista za odbranu od grada, na neki način bili su upozoreni i od nadležnih iz Agencije za borbu protiv korupcije da se novac nenamenski troši i da odlazi tamo gde nije namenjen. Naravno, niko se danas od naših opozicionih kolega nije pitao ko je odgovoran za 2011. godinu, kada su nastali svi oni problemi koje je uzrokovao grad takođe u Ivanjici i Arilju. Ko je tada bio odgovoran što nije bilo protivgradnih raketa za zaštitu?
Dakle, od 2007. do 2013. godine nastala je šteta samo na poljoprivrednim kulturama u iznosu 45 miliona evra. Ako znamo da je za 10.000 raketa koje bi odbranile ove useve potrebno samo tri miliona evra, opet se pitamo zašto nije bio tada obezbeđen taj novac?
Dakle, donošenje ovog zakona definitivno će pre svega, odnosno potreba postoji da se ova oblast usaglasi sa nadležnostima autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava koje su dužne pre svega da se staraju o zaštiti životne sredine i o zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda. Treba napomenuti da će se sredstva za finansiranje obezbediti sa više pozicija, a ne samo iz budžeta Republike Srbije, kao što je to većinom do sada bilo, već nekim delom iz jedinica lokalne samouprave. Ono što je značajno, jeste da će se obezbediti sredstva iz dela osiguranja useva i naknade za odbranu od grada. Činjenica jeste da će jedinice lokalne samouprave jedan mali deo obezbeđivati i to će biti održavanje lansirnih stanica i angažovanje samih strelaca. Dakle, ova oblast se vraća definitivno u nadležnost RHMZ i povlači se iz nadležnosti MUP-a, koji je, napominjem, do sada samo nabavljao rakete. U ovoj nadležnosti RHMZ se nalazi 44 godine i to se pokazalo kao najbolja opcija.
Dakle, osnovno načelo ovog zakona jeste preventivno delovanje, preventivna zaštita i celovito jedinstveno delovanje, a ja želim da napomenem, kao neko ko dolazi iz Užica, da pre mesec dana, kada smo nažalost imali onu nesreću i delovanje grada u Ivanjici i Arilju, čak se delovalo i iz protivgradnih stanica oko Užica i ispaljeno je 15 protivgradnih raketa. Tada je procenjeno da je to dovoljno. Međutim, nažalost, nije se pokazalo tako. Ali, ono što je jako bitno da građani znaju, jeste da se oblaci kreću i da gradonosni oblaci zahvataju mnogo veći prostor od jedne lokalne samouprave i da obično kada delujete na taj oblak vi ne sprečavate da pada na tu lokalnu samoupravu, već na onu sledeću na koju oblak nailazi. Zato je jako bitna saradnja između lokalnih samouprava i to je ono što će upravo postići ovaj zakon, što će biti od presudnog značaja, kao i ovaj način sistema finansiranja koji će obezbediti održivost i efikasnost.
Dakle, nadamo se da će se ova protivgradna zaštita vratiti bar na početak one koju smo imali iz 2011. godine, do onih preokreta koje je učinila DS i sve pohvale za ovaj Predlog zakona koji ćemo podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Biljana Ilić Stošić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege narodni poslanici, potrudiću se da vam ne oduzmem mnogo vremena, barem ne više od onoga koliko sam planirala.
Evo, priznajem, kada je o protivgradnoj odbrani reč i o imperativu da se ona uredi sistemski, efikasno i održivo, sa jasnim rasporedom poteza i radnji, za razliku od nekih mojih cenjenih kolega univerzalnog usmerenja, pre bih sebe bez lažne skromnosti svrstala u one druge suprotne od pomenutih univerzalista univerzumskih razmera i dometa. Poštujem, svaka čast.
Dakle, moja znanja su ograničena na najviše dve stvari. Jedna je duboko osećanje tuge kada vidim uništene malinjake po zapadnoj Srbiji i njihove očajne vlasnike, ljude naviknute na svakojake nedaće koji se, iako uništeni najmanje za ovu godinu, mire sa sudbinom i u čuđenju se pitaju – zar srpski seljak u 21. veku mora u toj meri da bude zavistan od milosti, a bolje reći nemilosti neba? Zna dobro naš poljoprivrednik, malinar ili neki drugi, da u uređenim društvima ni nebo nije tako daleko, niti su njegove ćudi nesavladive, a tačnije zna da su predvidive, pa se verovatno pita samo jedno – zašto je ovoliko moralo da bude? I šta mi njima da kažemo? Onaj visokomudri savet da osiguraju useve i sve druge zasade? Genijalno, uz potpunu ignoraciju činjenice da u našoj poljoprivredi ne dominiraju robni proizvođači, nego je ona još uvek, nažalost, u velikoj meri socijalna kategorija.
Druga moja dilema je nešto opštije prirode i mogla bi se u najkraćem simbolički svesti na onu čuvenu rečenicu – život piše zakon, pri čemu ostaje večna nedoumica, samo naizgled gramatičke prirode, šta je u ovoj rečenici subjekat a šta objekat, a naročito kako i zašto je zakazao predikat? Ta čuvena oznaka radnje zbog čije neradnje me je veoma sram da te ojađene ljude pogledam u oči. Šta da im kažem zašto se ovoliko kasni? Zašto je trebalo 20 godina da se donese ovakav jedan zakon? Kako da opet opravdamo ovo sve višom silom koja u ovom slučaju nije baš sasvim nebeske prirode? Ali, oni su već navikli na objašnjenje da je najčešće za sve kriva priroda. Tačno, ali ljudska priroda, o kojoj su napisane hiljade kilometara teksta različitih priča i pričica. Jedna mi se za ovu priliku učinila najpodesnijom, pa mi dozvolite da i njom završim.
Elem, ovo je priča o četiri osobe koje se zovu: svako, neko, bilo ko i niko. Dakle, trebalo je odraditi jedan važan posao i svako je bio siguran da će ga neko odraditi. Mogao je da ga uradi bilo ko, ali ga niko nije uradio. Svako se naljutio zbog toga jer je to bio posao nekoga. Završilo se tako što je svako optužio nekoga zato što niko nije uradio ono što je bilo ko mogao da uradi. Svako je kasnije pomislio da se tako nešto ne treba više ponoviti. Zbog toga je svako počeo da radi u isto vreme ono što je neko trebao da uradi, a da to niko nije shvatio sve dok neko nije uočio da niko ne koordinira sa bilo kim. Ali, svako je odoleo da ne koordinira, jer niko nije hteo da bilo ko bude superiorniji. E zato nam je neophodan posle dvadeset i kusur godina ovaj zakon i zato ću ga podržati svim srcem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić, a neka se pripremi narodni poslanik Vlado Babić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani ministre sa gostima iz ministarstva, drage kolege i koleginice poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o odbrani od grada. Ovim zakonom uređuje se sistem odbrane od grada, prava i obaveze organa državne uprave, organa autonomnih pokrajina, organa jedinica lokalnih samouprava i organizacija sistema odbrane od grada, načini finansiranja i nadzor nad ovim zakonom. Spočitavaše malopre kolege kako ništa nismo uradili. Pa neće biti da je tako baš. Žao mi je što opet vidim ovako impresivno lepu salu, ali praznu. Ali, bože moj, objasniću im neke stvari.
Za početak detektovali smo problem. Detektovali, izdvojili, imali javno slušanje, tu su bili naučni radnici, bili su ljudi iz lokalnih samouprava, jedinica lokalnih samouprava, znači svi. Doneli smo dobar zakon, a on će nam pomoći da se pošast koja se desila pre 20 dana i koja se dešavala u toku ove godine, nikada više ne ponovi. Nažalost ili na sreću nalazimo se u geografskom podneblju koje ima klimu, koja je kontinentalna samim tim i povlači, rekla bih, česte pojave gradonosnih oblaka. To se dešava otprilike od aprila i to od 15. aprila do 15. oktobra na ovaj način ćemo rešiti sve probleme naših građana.
Šta se dešava? Na primer, sistem odbrane od grada obuhvata pre svega skup mere i radnji za planiranje i finansiranje, organizovanje i sprovođenje metodoloških poslova koji se odnose na radarsko otkrivanje i praćenje olujno gradonosnih oblaka, utvrđivanje stepena gradonosnih i zasejavanje istih. Šta to znači? To znači da sada uz pomoć raketa kojih nekada nije bilo, a sada ih hvala Bogu ima 25 do 30 hiljada raketa, za to je Vlada izdvojila u budžetu sredstva od 350 hiljada dinara i za plate radnika strelaca još 250 hiljada, znači trenutno oko 600 miliona dinara, biće i više.
Ovo je dobar zakon, trebamo se pomiriti sa činjenicom da ništa nije rađeno 1992. godine, zamislite molim vas, zakon je bio van snage, ja to baš nešto specijalno ne razumem, ali dobro, kolege su polako pokazale koliko ne znaju, koliko nisu bili u mogućnosti da donesu zakon koji će biti boljitak za ovu državu.
Ono što samo još ukratko hoću reći je da su subjekti sistema odbrane od grada organi državne uprave, organi lokalne samouprave kao i organi autonomnih pokrajina, Vlada na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove odbrane od grada usvaja dugoročne programe i planove, zatim sredoročne i usvaja redovni vanredni izveštaj. Videli smo koliko je fleksibilan ministar sa svojim saradnicima kada je momentalno prihvatio amandman koji se odnosi, pomera se rok od 15. aprila na 1. april. Hvala, za brzinu, razumevanje.
Šta reći, ovo je jedan odličan zakon zahvaljujući brzini i pameti ovih divnih ljudi koji trenutno sede ovde, za razliku od nekih kojih više nema. Mi ćemo imati samo boljitak, nema više gradonosnih oblaka i nema više štete nastale zahvaljujući nedoslednosti.
Samo nešto bih još rekla, kako to da odjednom dođe u ingerenciju MUP-a sve ono što bi trebalo da bude u Hidrometerološkom zavodu. Evo, mi smo to vratili i očekujemo boljitak. Hvala vam na pažnji i naravno da će SNS glasati za ovaj odličan zakon. hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima dr Vlado Babić. Izvolite.

Cenjeni predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege, ja bih postavio pitanje po kom principu i kako funkcioniše i po kom metodu se zasniva odbrana od grada?
Odbrana od grada se zasniva na metodi koristi i konkurencije i to unošenjem hemijske reagense srebra i adida, ide određen broj oblaka čijim sagorevanjem nestaju veštačka jezgra restalizacije, pri čemu se tada dobijaju zrna koji su oblika manjega od 2,15 puta. Ako se oblaku čije je zrno tada prečnika jedan santimetar na tlo pada kiša, ako je oblaku zrno prečnika dva santimetra, tada može da padne i kiša i sugradica ili grad.
Svaki gradonosni oblak ima svoje faze. Kada je idealno i moguće veštačkim uticajem, odnosno unosom reagensa sprečiti i suzbiti padanje grada na tlo, zbog čega je bitno jednostavno i solidarno urediti odbranu, pošto delovanje iznad određenog područja po pravilo nije moguće zaštiti baš to područje već se štiti komšijsko područje na kojem će uskoro naići oblak, a o tome ću kasnije govoriti vezano za opštinu Sombor.
Zakon o protivgradnoj zaštiti je ukinut 1992. godine i to na predlog Vlade Radovana Božovića, uz jedno obrazloženje da je anakton i da ga treba doneti u savremenijem obliku. Organizacija RHMZ odbrana od grada bila je od 1967. do 2011. godine kada postoje protivgradne zaštite prelaze u MUP, prelaze u Sektor za vanredne situacije, prelaze zaposleni, oprema, radarski centri, dok strelci i protivgradne stanice ostaju u RHZM, ali pri tome se ne prenosi nedostatak i nedovoljna količina protivgradnih raketa zbog kojih restriktivno budžetsko finansiranje je ublaženo već je povećano poslednjih godina, zaštita se sprovodila najviše polovinom metodoloških, neophodnih raketa.
Što se tiče Zakona o odbrani od grada, znamo da osiguravajuća kuća uplaćuje deset posto, ali postoji više modusa da se sredstava povećavaju, a da se budžet na taj način rastereti. Jedno je već pomenuto zakonodavstvo, Zakon o podsticaju u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a drugo je u svakom slučaju da se u svakoj opštini od parcela, odnosno od zemlje koja se uzima u zakup izdvoji samo jedan evro. U Somborskoj opštini postoji sto hiljada hektara. Znači, to je sto hiljada evra, za to se mogu uzeti rakete i da se spasi imovina.
Što se tiče budžeta. U budžetu za 2015. godinu RHMZ je imao sredstava uopšte, da bi tek 14. maja 2015. godine bilo odobreno 80 miliona dinara za ovu namenu, s tim što je 2014. godine bilo 135 miliona, što su značajna sredstva. Razlika je značajna. Treba istaći da je honorar strelaca sada dve hiljade 400 dinara. A 2009. godine do 2014. godine on je bio četiri hiljade dinara. Shodno tome planirano od honorara od 1.612 protivgradnih stanica sada je aktivno samo 1.361.
Rekao bih par reči o svom gradu Somboru iz koga dolazim. Grad Sombor se prostire na 17 katastarskih naselja ukupne površine 117 hiljada 722 hektara. Od ukupne površine teritorije grada Sombora, 91% ili 156 hektara, čime poljoprivredno zemljište predstavlja značajan potencijal za intenziviranje poljoprivredne proizvodnje čime spada u red katastarskih opština sa najvećim teritorijalnim, u aktuelnoj pokrajini Vojvodine. Zbog velike površine pod poljoprivrednim zemljištem i nestabilnim vremenskih prilikama, pogotovo čestih gradonosnih kiša, velika je potreba za angažovanjem protivgradne odbrane. Angažovanje opreme i logistike obezbeđuje RHMZ, a radarski centar se nalazi u Bajši. Radarski centar u Bajši je dva puta tokom juna meseca vršio, ispaljivao svoje rakete, a za potrebe grada Sombora aktivne su trenutno 22 protivgradne stanice sa 44 angažovnih strelaca sa po meni nedovoljnim brojem raketa, oko 12 po stanici za zaštitu od useva.
Ugovor sa protivgradnim strelcima, po informacijama iz radarskih centra Bajša, su potpisani u periodu od 15. maja do 15. oktobra.
U toku sezone 2015. godine, protivgradna zaštita na području grada Sombora je po nalogu RHMZ dejstvovala 9. juna sa 16 ispaljenih raketa i 10. juna sa 27 ispaljenih raketa.
Pojava grada zabeležena je 9. juna u reonu naselje Nenadić-Bezdan, pri čemu je oblak koji je tada došao bio debljine 16 km. i dužine 12 km. Nakon ispaljenih raketa on je podeljen na tri dela tako da nije izazvana veća materijalna šteta.
Zbog povećanja efikasnosti motivacije strelaca grad Sombor je učestvovao u opremanju protivgradnih stanica i strelaca sa opremom, znači, kupljeni su raketni lanseri, baterije za motorole itd.
Nabavkom dodatnih protivgradnih raketa i pogotovo u dodatnom finansiranju zarada strelaca angažovanih po ugovoru, rekli smo da je 2400 dinara po strelcu koji su dobijali u celom regionu Srbije, a sezona 2014. godine, za sufinansiranja angažovanje protivgradnih strelaca grad Sombor je obezbedio tri miliona dinara, što se prema nacrtu Zakona odbrane od grada, član 9. i 15. kojim se predviđa da organi i jedinice lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti u oblasti odbrane od grada za područje lokalne samouprave finansiraju angažovane protivgradne strelce i odnosi u budžetu grada Sombora za 2015. godinu na poziciji budžeta koji glasi protivgradna zaštita, obezbeđena su sredstva od 3,5 miliona dinara, predviđenih za angažovanje protivgradnih strelaca.
Ovo može biti veliki podsticaj i za ostale lokalne samouprave da isto to urade. Javnim nabavkama od strane grada Sombora 2014. godine, nabavljeno je 50 protivgradnih raketa koje su isporučene protivgradnim stanicama i još 50 koje su na lageru u „Trajalhem“ Kruševac, koje su se pokazale kao najefikasnije, a od koga su kupljene i spremne su za isporuku za 2015. godinu, planom javnih nabavki Odeljenje za poljopirivredu i ruralni razvoj u svom finansijskom planu predvideo je još tri miliona dinara za nabavku oko 100 protivgradnih raketa.
Ja bih samo još rekao jednu rečenicu, predloženim zakonskim rešenjem protivgradna zaštita, vraća se u okvire struke, znači u RHMZ koji jedino ima odgovarajući stručni kadar, i jedinstveno svetsko rešenje bi bilo u okivru MUP-a, ali nadzor nad odbranom od grada imalo bi Ministarstvo poljoprivrede, što je i logično, pošto je i sistem odbrane od grada projektovan i izgrađen za zaštitu poljoprivrednih useva i plodova.
U danu za glasanje ja i SNS ćemo glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Babić.
Pošto gospođa Todorović nije u sali, gospođa Papuga, Aleksandar Senić nije tu. Gospodine Martinoviću da li ćete da govorite? (Ne.)
Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.) -+Hvala.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1. i 2. i 3. tačke dnevnog reda.
Zahvaljujem.
Nastavak sutra u 10,00 časova.