Zahvaljujem kolega.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Naime, radi se o tome da je Evropska investiciona banka ovim finansijskim ugovorom, koji je potpisan još 2010. godine, odobrila Republici Srbiji kredit u iznosu od 50 miliona evra kako bi se ostvario i realizovao projekat koji ima za cilj modernizaciju škola i uopšte unapređenje preduniverzitetskog obrazovanja u Republici Srbiji.
Sam projekat mislim da je veoma kvalitetan i jako dobro osmišljen i ima tri komponente. Međutim, ono što je poenta današnje rasprave jeste praktično da se taj vremenski period implementacije mora izmeniti, koji je predviđen za ovaj projekat. Njega je neophodno izmeniti iz jednog prostog i jednostavnog razloga kako bi svi segmenti koji su predviđeni da se realizuju ovim projektom zaista bili i realizovani, tako da je krajnji rok realizacije sada pomeren na 31. decembar 2016. godine. To je u stvari poenta i taj pravni, da kažem, tehnički deo.
Ja ću se sada malo više osvrnuti na sam projekat za koji kao što sam već rekla smatram da je jako dobar i jako kvalitetan i ono što bih naročito pohvalila jeste što je usresređen i što se odnosi na unapređivanje preduniverzitetskog obrazovanja u Republici Srbiji. Rekla bih da je taj segment obrazovanja do sada sasvim neopravdano i neosnovano bio zanemaren.
Ono što je poenta i na šta bi se posebno osvrnula, ono što je meni posebno privuklo pažnju jeste treća komponenta ovog projekta koja se tiče, odnosno koja se odnosi na modernizaciju škola širom Srbije. To je i te kako dobro i to će svakako obradovati mnoge učenike, mnoge nastavnike koji rade u tim školama i ono što je najbitnije, nadam se da će se postići uz pomoć ovog projekta, jeste da se barem delimično smanji, pošto nikako ne maže potpuno da se ukloni, jedna ogromna gotovo neverovatna razlika koja veoma često postoji u nekim razvijenim osnovnim školama, hajde njih da uzmemo za primer, u Beogradu ili u nekom drugom većem gradu u kvalitetu koje one nude svom nastavnom kadru da pomognu i pokažu učenicima, koje nude svojim učenicima, u tom stepenu kvaliteta i koji kvalitet, odnosno nedostatak isto možete naći u nekim osnovnim i srednjim školama, naročito kada su osnovne škole u pitanju u nekim udaljenim destinacijama, slabo razvijenim oblastima, a da ne pričam o seoskim sredinama.
To su uslovi koje praktično možemo nazvati neuslovi i to je nešto što datira. To nije problem od juče. On datira odavno tako da svakako da smatram da na tome treba raditi, da je to neprihvatljivo i naravno da ne mislim da se to može promeniti sve odjednom. Naravno da ne može i volela bih da istaknem to da primećujem da ova Vlada i naravno resorno ministarstvo čine i ulažu veliki napor da se to promeni.
Međutim, ono čega moramo biti svesni, kao što sam već rekla, problem ne datira od juče i kao takav ne može se odjednom ni rešiti. Problem se rešava postepeno, tako da mi je drago da će barem neki učenici i neke kolege konkretno osetiti benefite od ovog projekta tako što će početi da rade u potpuno različitim uslovima, odnosno u boljim uslovima.
Naravno, ništa manje bitne nisu ni prva ni druga komponenta ovog projekta. Konkretno, prva komponenta koja se odnosi na izgradnju ili dogradnju određenih škola, konkretno – deset osnovnih i dve srednje škole. Zašto? Cilj je da se nastava u tim školama više ne bi odvijala u više od dve smene. To je jedan krajnje plemenit cilj, da tako kažem, zato što kao neko ko je radio u školi i ko zna kako je raditi u više od dve smene zaista je jako komplikovano, jako je teško raditi i nastavnom kadru i pomoćnom osoblju, naravno učenicima, jako je teško i raditi i učiti u takvim uslovima.
U takvim uslovima kada postoje dve ili više smene gotovo je nemoguće napraviti jedan kvalitetan i valjan plan rada. Radna atmosfera gotovo da nije radna. Više je konfuzna kako za profesore, tako i za učenike. Svi gledaju kakav je raspored. Stvarno je jako teško i veliki je izazov raditi u takvim uslovima, tako da još jednom ponavljam, drago mi je da će barem neke škole to promeniti i da će početi da rade u mnogo kvalitetnijim uslovima.
Na samom kraju svog izlaganja iskoristila bih priliku da ponovo podsetim na jednu činjenicu koje smo svi mi ovde jako dobro svesni, a to je da obrazovanje nije nadgradnja jednog društva, nego obrazovanje jeste i uvek će biti baza jednog društva. U tu bazu uvek treba ulagati. Tu bazu uvek treba unapređivati zato što je to praktično jedini i najsigurniji vid ulaganja u našu budućnost. Zbog toga smatram da je ovaj Predlog zakona dobar i zato će SNS uvek podržati ovakav predlog zakona i njemu slične, što će naravno učiniti i ovog puta u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da odmah u uvodnom delu kažem da se ne slažem sa onim delom narodnih poslanika koji su vam, gospodine ministre, uputili kritike jer nisu zasnovane na činjenicama.
Moram radi javnosti otvoreno da kažem u uvodu, da nabrojim šest stvari koje su učinjene dolaskom vas za ministra prosvete u zadnjih godinu dana, što prethodnici nisu činili, prethodni ministri u zadnjih 10 ili 15 godina.
Prvo, uveli ste redovne inspekcije koje su bile oličenje, da ne kažem, korupcije od osnovnih škola do univerziteta. Školske odbore koji su bili povezani niko nije tako do vašeg dolaska, gospodine ministre. Vezano za izbor dekana, imali ste hrabrosti da pošaljete dopise i stanete iza toga da dekani i rektori univerziteta ne mogu biti imenovani preko dva mandata, unatoč pritiscima žestokim i uspeli ste gospodine ministre.
Bilo je dekana koji su bili tri, četiri, pet i šest mandata. Nema ih više. Možda je još neki još prošao, ali verujem da će i oni otići.
Četvrto, vezano za Zakon o udžbenicima koji je došao, evo, do Skupštine i, po meni, a i većini poslanika koji su sudelovali kod čitanja, jedan od najboljih zakona do sada viđenih, a verujem da će uskoro biti i ovde kod nas za klupama.
Vezano za izbor Nacionalnog prosvetnog saveta za visoko obrazovanje, ovo moram da kažem, prethodni saziv, poštovane dame i gospodo, nije bio koncipiran na zakonskoj osnovi, jer su se pojedini članovi našli unutra mimo zakona, da sad ovde ne obrazlažem.
Šesto, što ste prvi ministar od prethodnih šest koji je pokušao zaustaviti neviđeno čudo što se dešava u visokom obrazovanju, da nam profesori izvode nastavu sa punim radnim vremenom u dve države. Vi ste nedavno, zapravo, niste imenovali direktora jednog instituta koji je imao drugi radni odnos u drugoj državi, susednoj nama, to otvoreno javno ovde kažem i dajem vam podršku u tom pravcu, jer to niko nije zaista do vas dirnuo, sa punim penzionim i radnim stažom.
Ukidanje nezakonitih uvedenih područnih odeljenja u visokom obrazovanju, niko to nije dirnuo, ne samo da nije dirnuo, nego prethodni ministri, gospodine Verbiću, prosvete su čak ilegalno davali podršku takvim nastojanjima.
Dozvolite sada da kažem nekoliko reči o osnovnom i srednjem obrazovanju. Ova tema danas, izgradnje škola, poštovane dame i gospodo, ima, pa, mogli bi reći, i vaspitanje i obrazovanje u celini u Srbiji spada u red sektora koje su u tranziciji, a pod bivšim režimom DS doživela je najveće poremećaje, tako da smo od jednog evropski prestižnog nivoa potonuli pod bivšim režimom u najveću krizu u čitavoj istoriji vaspitanja i obrazovanja. I to ste vi nasledili, gospodine Verbiću, to prethodnici su trebali reći, oni koji su vas kritikovali.
Znanje i vaspitanje svih građana Srbije su pretpostavka demokratije, oni je jačaju, a neznanje pogoduje diktaturi, to mora biti osnova našeg rada. Zato su mnoge vlade u Evropi u svojim programima davale vaspitanju i obrazovanju značajno mesto. I naš predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, je dao značajno mesto vaspitanju i obrazovanju u ekspozeu koji je podneo nama, narodnim poslanicima, 27. aprila Gospodnje 2014. godine. Posvetio je vaspitanju i obrazovanju četiri stranice teksta, što je više nego što su prethodni predsednici vlada davali prostora čitavim ekspozeima.
Mičite glavom gospodine čestitosti, a pogledajte ekspoze. I da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, gospodine čestitosti, najveći, najprecizniji, najkonkretniji i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea, od vremena prvog predsednika Vlade Prote Mateje Nenadovića, 1805. godine do danas, ili ti u modernoj istoriji Srbije.
Ovo Ministarstvo prosvete i Vlada Republike Srbije nasledili su sistem vaspitanja i obrazovanja koje karakteriše, voleo bih raspravu opozicionih poslanika o ovome, prvo, etatizacija, politizacija, birokratizacija, antipedagogizacija, komercijalizacija, sorušizacija, testomanija, neefikasnost, loši i skupi udžbenici, široko polje korupcije i da dalje ne nabrajam. U ovo je ministar Verbić prilikom dolaska za ministra došao u ove probleme. Dubina porora vaspitanja i obrazovanja sistema u kojeg nas je doveo bivši režim traži mobilne i stručne timove u Ministarstvu prosvete, posebno u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, u koji nema uticaj gospodin Verbić, ali ni sadašnji direktor, jer su to nasledili iz ranijih vremena, kao i na katedrama za pedagogiju filozofskih fakulteta, jer oni su zaduženi za temeljnu viziju vaspitanja i obrazovanja, a tu upravo nastaje jedan nesklad između jednih i drugih zadnjih 20 godina.
Pomalo se, gospodine ministre, krećemo ovim putem, zahvaljujući vašem ministarstvu i vama, jer da nismo, čekala bi nas nova lutanja i posrtanja, gubljenje vremena i šansi, novi porazi na ispitu, ali, verujem, ovog puta bez popravnog. Zato ovaj Predlog zakona o potvrđivanju ugovora i izmenama i dopunama finansijskih ugovora ili program modernizacije škola između Republike Srbije i Evropske investicione banke izuzetno je važan, jer je sastavni deo modernizacije Srbije koja je postavljena ekspozeom predsednika Vlade Republike Srbije, ako ste videli prilikom predstavljanja ekspozea ovde. Tim programom će u Srbiji 134 škola i 65 gradova biti renoviran. Zašto ovo napominjem iako su kolege pre napominjali? Jer je cilj upravo čitavog projekta poboljšanje kvaliteta, ono o čemu je gospodin Pavićević govorio, zapravo izrekao jednu misao, kvaliteta i uslova života i rada naših učenika u osnovnim i srednjim školama. Ali, to nisu svi elementi, to je jedan od elemenata.
Dobro je što će se radovi izvoditi u više faza. Time ćemo unaprediti vaspitnu funkciju škole i društva, što će dovesti do veće efikasnosti vaspitanja i obrazovanja. Moram ovde jasno i otvoreno da kažem, zadnjih 20 godina vaspitna funkcija društva je svedena na nulu. Verovali ili ne, nasledili ste, gospodine ministre, projekat nasilja u školama, a moja malenkost pročita, valjda imam neku naviku, svaku rečenicu i knjigu koja nam je prezentovana. Nasilje u školama Srbije, ovo posebno ističem, reći ću vam zbog čega, dakle u školama u koja nam je prezentovana kao projekat radili su psiholozi. Verovali ili ne, na 300 strana nijedna reč nema o vaspitanju, i to je problem, to je problem za čitav vaspitno–obrazovni sistem, jer su nam se u vaspitno-obrazovni sistem mahom uvukli psiholozi, nisam protiv njih, koji se bave posledicama, a ne uzrocima da ne dođe do nasilja. Zato bi bilo dobro da posvetimo niz ili seriju simpozija vezano za vaspitnu funkciju škole i društva koja je zapuštena za 20 godina, da analiziramo sve faktore i propuste.
Možemo mi svaki dan govoriti o ubistvima, ali mi ćemo u našem radu, govoriće zapravo u budućnosti ljudi za 20 godina šta smo učinili vezano za sistem vaspitanja i obrazovanja, jer vaspitavamo one koji će se osetiti za 20 godina.
Postavljam ovde jedno pitanje suštinsko – od 1990. godine, pa sve do, hajde da kažemo, do danas, tako reći, do zadnjih pet godina smo imali razrušen sistem države u celini posle bombardovanja, uništenje svih sektora života, naši roditelji, ovo je problem, gospodine ministre, oni koji su bili učenici 90-tih godina, a oni su vaspitani u nevaspitanom društvu gde nisu faktori funkcionisali. Postavlja se pitanje – kako ti roditelji mogu vaspitavati svoju decu? Znači, sledi nam jedan širi angažman u tom pravcu.
Da ne bih mnogo dužio, jer ima jako mnogo problema u vaspitanju i obrazovanju koji su nasleđeni, ali mislim u celini da ste pošli dobrim putem, da ste dirnuli u neke stvari u koje niko nije dirnuo, što su osetili i vaši pomoćnici fizički na sebi, jer je jedan od vaših saradnika fizički napadnut, što smo ovde snažno i otvoreno u ovoj Skupštini osudili, i to i sada osuđujemo, ne samo on, nego i neki dekani, odnosno i profesori fakulteta, kao što je od gospodina Pavićevića dekan ili profesor u Kosovskoj Mitrovici gospodin Kićević.
Nema te sile koja će nas zaustaviti u transformaciji vaspitanja i obrazovanja na novim osnovama. To je naš zadatak, to je zadatak građana Srbije i to je alfa i omega opstanka države. Tačno je da je vaspitanje i obrazovanje osnova čitave modernizacije. Zato je i premijer unazad dva dana, ako ste čuli u intervju, rekao da će 2016. godina biti posebno posvećena vaspitanju i obrazovanju.
Ja pozivam gospodu narodne poslanike, posebno iz opozicionih klupa, da i oni glasaju za ovaj program, jer će na taj način, iako ih nema ovde, osim nekoliko njih, petoro koliko vidim, bar malo pridoneti modernizaciji Srbije za koju su, hajde da kažem, u ranijem periodu zaista krivi. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Po kom osnovu, gospodine Pavićeviću?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Po osnovu člana 104. koji definiše pravo na repliku.)
Gospodine Pavićeviću, niti vas je u jednom trenutku, spomenuo je vašeg dekana i vaše ime. To apsolutno nema nikakve veze sa vama.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Mogu li da pojasnim, po Poslovniku?)
Nemojte da mi pojašnjavate. Sačekajte da završim, gospodine Paviećviću. Ja znam da vas dvojica, kao dva ugledna naučna radnika, taj problem neslaganja oko sistema prosvete treba da rešite na univerzitetu ili na nekoj javnoj debati koju organizuje neka univerzitetska grupa, ali mi kao narodni poslanici nismo dužni da to slušamo.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Obrazovanje!)
Pa, jesmo u temi dnevnog reda, ali ako vi i gospodin Atlagić imate različite poglede na obrazovanje, to je naučni rad. Prema tome, prenesite to tamo gde treba, a to je univerzitet. Mi donosimo zakone.
Povreda Poslovnika, gospodin Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsiću i poštovani gosti iz Ministarstva, vi ste sada, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, prekršili član 104. Poslovnika Narodne skupštine, kojim se definiše pravo na repliku jednog narodnog poslanika.
Taj član predviđa da kada jedan drugi narodni poslanik ne interpretira na odgovarajući način, ili interpretira na pogrešni način drugog narodnog poslanika, da drugi narodni poslanik ima pravo na repliku. Takođe, kada jedan narodni poslanik pomene drugog narodnog poslanika, a da to nije bilo primereno, da ovaj drugi narodni poslanik ima pravo na repliku.
Gospodine Arsiću, mene je gospodin Atlagić pomenuo jednom, pa me je pomenuo drugi put, pa me je pomenuo i treći put kada je, i ja tu čestitam na hrabrosti gospodinu Atlagiću, reč „čestitost“ vezao za moje delanje u Narodnoj skupštini za ovih godinu i mesec dana, gospodine Arsiću. Evo, gospodin Atlagić sada to potvrđuje, ali vidim i gospodin Linta i ostala gospoda iz SNS-a.
I, gospodine Arsiću, ja mislim da je ovo očigledni primer kada jedan narodni poslanik ima pravo na repliku. Moram da vam kažem da ja ne razumem otkud sada tolika restriktivnost u vođenju sednice Narodne skupštine kod vas, gospodine Arsiću, kada ste do sada kada ste predsedavali Narodnom skupštinom i vodili sednice uglavnom fleksibilnije tumačili odredbe članova Poslovnika Narodne skupštine.
Ja vas molim da sada ovde, gospodine Arsiću, prihvatite da ste pogrešili i da mi date pravo na repliku, u trajanju od dva minuta, narodnom poslaniku i profesoru gospodinu Atlagiću. Da li je to u redu, gospodine Arsiću?

Smatram da nije. Ja ću da pročitam o čemu mi sada vodimo raspravu. Znači, reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Ja ne doživljavam da vas je gospodin Atlagić spomenuo i ako je rekao: „čestitost“ da se to odnosi na vas. Valjda smo ovde u Narodnoj skupštini i može na bilo koga od nas da se odnosi. Ako neko od poslanika odmahuje glavom, ja takođe ne mogu da zaključim da je to osnov za repliku.
Treći put vas je spomenuo imenom i prezimenom, ali je samo spomenuo uz vaše ime i ime vašeg dekana. Ako se vi ne slažete sa njim, sa njegovim pogledom na način obrazovanja u Srbiji, kao jedan doktor nauka sa drugim doktorom nauka rešite to na mestu na kome se to rešava. Mi donosimo zakon koji je finansijske prirode.
Još nešto, da je nadležni Odbor za nauku i obrazovanje, vi biste bili u pravu, ali matični odbor za ovaj zakon je Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Prema tome, molim vas da nam dozvolite da završimo zakon finansijske prirode.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Što me niste pozvali onda na odbor, gospodine Arsiću?)
Ja se ne bavim time ko će doći na odbor. Sve sednice su potpuno javne i članovi odbra moraju da budu obavešteni od službe Narodne skupštine, a svako ko želi da prisustvuje i uzme učešće u radu je dobrodošao.
Reč ima narodna poslanik Nevenka Milošević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodine Verbiću, poštovani gospodine Antonijeviću, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, pre svega mi je drago da se ponovo vraćamo na dnevni red, a meni je posebno zadovoljstvo, kao nekom ko je dugo godina radio upravo u prosveti, a danas narodni poslanik, predstavnik građana i član Odbora za obrazovanje, što upravo danas imamo veliku priliku da govorimo o našim školama, o poboljšanju uslova rada u njima. Danas govorimo upravo o modernizaciji škola, osnovnih i srednjih škola, govorimo o preduniverzitetskom obrazovanju.

Naravno, za efikasan obrazovno-vaspitni rad potrebno je puno komponenata. Jedan od njih upravo su uslovi rada i oni podrazumevaju upravo škole, školske zgrade, ali ovaj projekat se ne odnosi samo na njih, on se odnosi na opremljenost naših škola. Cilj svega toga jeste da dobijemo kvalitetno znanje naših učenika, koji jesu subjekt obrazovno-vaspitnog rada.

Danas je na dnevnom redu upravo finansijski ugovor između Republike Srbije i Evropske investicione banke, vredan 50 miliona evra. On je usmeren upravo u modernizaciju naših škola. Uvaženi poslanik Orlić je detaljno izneo šta koja komponenta podrazumeva. Ja ću se kratko obazreti na ovaj projekat koji je sastavljen od tri komponente, gde je prva komponenta izgradnja određenih škola. Tu su u pitanju dve srednje i deset osnovnih škola. Prioritet te izgradnje i dogradnje škola je upravo eliminisanje rada u više smena. Na taj način ćemo stvoriti optimalno obrazovanje i u tim školama.

Komponenta dva se odnosi na strateški razvoj, na strateško planiranje u Republici Srbiji. Čuli smo već detalje, pa se neću ponavljati.

Za mene posebno važna komponenta jeste komponenta tri, koja se odnosi na dogradnju, na rekonstrukciju ili adaptaciju osnovnih i srednjih škola širom Republike Srbije. Ova komponenta jeste i najzahtevnija i u tehničkom i u finansijskom smislu. Njen završetak se predviđa u toku ove 2015. godine i završetak u 2016. godini. Posebno je važno što su tu obuhvaćene mnoge škole širom Srbije. Moram da istaknem da su u tom programu i dve srednje škole iz Ivanjice. To je nadogradnja gimnazije u Ivanjici i adaptacija prostora u tehničkoj školi. Ovo je izuzetno važno i za učenike i za prosvetne radnike u ove dve škole u mojoj opštini.

Dakle, složićemo se svi da je i te kako važno ulaganje u naš školski sistem i na opremljenost škola, kako bismo imali savremena nastavna sredstva i kako bi prosvetni radnici bili u mogućnosti da realizuju savremene oblike nastave, metode i tehnike nastave.

Iskoristiću priliku da ovde ukažem, po mom mišljenju, na najvažniji problem u ovom trenutku u školstvu, a to jeste sve manji broj dece, sve manji broj đaka u našim školama, gase se odeljenja, gase se škole, i ne samo u seoskim školama već i u gradskim školama, to dovodi i do manje posla i samih prosvetnih radnika.

Po ovom pitanju koje je nacionalno pitanje, važno je da imamo saradnju više ministarstava, naravno, na čelu sa Ministarstvom prosvete, ali moraju se uključiti i druga ministarstva, a ja bih rekla - to mora biti i nacionalni projekat, jer svi znamo, bela kuga i te kako kuca na naša vrata.

U strategiji za obrazovanje imamo dobra rešenja, međutim, ta rešenja treba i primenjivati i treba realizovati. Naravno, važan je i ekonomski aspekt i trenutno stanje u našoj zemlji i velika nezaposlenost.

Ja ću reći da sada u Srbiji imamo sve manje dece, da ostaju objekti prazni, napušteni i sve više se urušavaju. Važno je i te objekte renovirati što pre. Ja ću ovom prilikom istaći dva, recimo, načina kako možemo to da uradimo, a sve je to u kontekstu i ovog dnevnog reda.

Recimo, prvi način, mislim da je to dobar primer iz Regionalnog centra za usavršavanje u Čačku i Moravičkog okruga, gde imamo projekat obrazovnih centara, obrazovnih farmi i parkova znanja, gde su se sve četiri lokalne samouprave iz ovog okruga saglasile i unele ovaj projekat u svoja strateška dokumenta. Mislim da na taj način možemo da oživimo škole gde ima sve manje dece ili ih više nema.

Drugi primer je, recimo, iz Opštine Ivanjica, primer je Projekta „Univerzitet u prirodi“. Sa ovim projektom složio se Univerzitet u Beogradu, da je predlog da studenti sa fakulteta dolaze na Goliju, koja je park prirode, park biosfere, i da tamo imaju praktičnu nastavu, u tim školama koje su danas gotovo bez dece. To je isto dobar primer modernizacije škola jer mi neophodno moramo i dalje razvijati i više razvijati obrazovni turizam i ambijentalnu nastavu. Složićete se, naši đaci imaju dosta teorijskih znanja, imaju dosta informacija, ali kada treba ta znanja primeniti i znanja da budu kvalitetnija, tu već dolazi do određenih slabosti.

Jedna škola u jednom selu u bilo kom mestu jeste centar edukacije, centar obrazovanja, vaspitanja, ali i centar kulture i sportskih dešavanja. Zato, ako gasimo odeljenja, ako gasimo škole, u tim mestima postepeno se gase i sela i ta mesta. Zbog toga moramo biti odgovorni prema generacijama koje dolaze. Naravno, podržavam u potpunosti projekat modernizacije škola o kome danas govorimo. Da bi se na pravi način realizacija ovog projekta dovela do kraja u svim svojim segmentima, potrebno je da danas definišemo rok i taj rok je 31. decembar 2016. godine.

Na kraju, želim da kažem da ću sa velikim zadovoljstvom, zajedno sa poslanicima SNS, u danu za glasanje glasati, naravno, za ovaj projekat, ovaj ugovor koji se tiče modernizacije naših škola, osnovnih i srednjih, u celoj Srbiji. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Stevanović. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon koji samo u jednom segmentu omogućava razvoj školstva. To je preduslov, ali ne i dovoljan uslov.
Postoje sada dve tendencije u modernom pristupu obrazovanju. Jedno je da li je nama potrebno da imamo obrazovane stručnjake ili ljude koji imaju veću opštu kulturu? Ta dva pitanja su divergentna, nisu konvergentna po svojoj prirodi. Ako donesemo odluku da idemo na jednu stranu, uvek imamo i neke negativne stvari.
Međutim, pretpostavlja se sada da naši učenici, s obzirom na brz razvoj komunikologije i razvoj interneta, mogu, s obzirom na svoje zahteve i želje, brzo da razvijaju svoju ličnu kulturu, a da u školama treba da budu više pripremljeni za život koji ih očekuje posle toga.
S druge strane, možda nešto što je još važnije, zato mi je drago da ste ovde, strategijski pristup nastavi. Mi dok smo bili u školama, učili smo. Zato su se i zvale učionice. Ali, to je stari princip, gde smo mi dolazili i faktografski učili neko znanje. Kada je bila Kosovska bitka? To sada nije osnov našeg obrazovanja. Veoma je bitno da profesor nije centar, nego da su učenici centar oko koga se sve okreće. Ne samo to, zamislite da mi sada pitamo nekog - šta je to car Dušan? Šta bi se desilo da car Dušan nije osvajao Grčku, i deo koji mi ne razumemo niti smo antropološki slični, i da je on svoja osvajanja okrenuo na zapad, da imamo isti jezik, ali različitu veru? Koje su posledice, na primer, tog Stefana Dušana IV Uroša, koje je njegovo zvanično ime, koje su posledice svega toga, a ne – kada je on umro.
Druga stvar je veoma bitna u tom smislu da i naši učenici uvek treba da kontrolišu znanje svojih profesora da bi probudili svoju kreativnost. To je veoma važno. Na taj način znači da profesor na neki način samo usmerava učenike. Postoji jedna izreka da se toliko izgubilo u učionicama u kojima se samo učilo. Veoma je važno da naši učenici probude sve to i da budu čak u mogućnosti da stalno na neki način kritikuju i razmišljaju da li je to što njima profesor govori tačno, čak i u eksplicitnim naukama. Možemo za poznatu Pitagorinu teoremu, koja je a2 + b2 = c2, da kažemo – stanite, šta to znači? Da li to znači da je jednakost leve i desne strane jednaka ili su to površine, a površine nikada nisu potpuno jednake. Na taj način bi na neki način naučili da pecaju, a ne samo da im damo ribu.
U svakom slučaju, da zaključim, ovaj zakon koji je ispred nas predstavlja samo preduslov za razvoj. Gospodine ministre, vi ste veoma odgovorni kako će naše buduće generacije da razmišljaju i kakvu ćemo mi radnu snagu imati. Hvala vam.