Zahvaljujem.
Poštovani gospodine ministre, ja sam bila sigurna da ćete vi prihvatiti i ovaj naš amandman i amandman na član 9, koji su uzajamno povezani.
Najpre bih htela radi naših gledalaca da kažem o čemu se radi u članu 7. Članom 7 se definišu nadležnosti nadzornog organa, odnosno nadležnog organa, tako da u tački 4. stoji da nadležni organ priprema za organe autonomne pokrajine i organe jedinica lokalne samouprave izveštaje o pripremljenosti, funkcionisanju sistema odbrane od grada za njihovu teritoriju.
Mi smo, čitajući zakon, prešli na član 9, gde smo videli da se lokalnim upravama daje mogućnost da te iste izveštaje, koji se navode u tački 4. ovog člana, razmatraju i usvajaju. Onda smo mi postavili jedno hipotetičko pitanje – šta će se desiti u slučaju da lokalna uprava, dakle, niži organ, odbaci izveštaj koji je dobijen od nadležnog organa? Tako da smo, u nameri da izmenimo to, preformulisali ovu tačku 4. tako što smo reči: „priprema se“ zamenili rečju: „obaveštava“, a izbrisali reč: „izveštaje“, tako da bi ona sada glasila – nadležni organ obaveštava autonomne pokrajine i organe jedinice lokalne samouprave o pripremljenosti i funkcionisanju sistema odbrane od grada za njihovu teritoriju.
Kažem, veza između amandmana na član 7. i amandmana na član 9. je vrlo velika, odnosno ne prihvatanje ovog amandman i ne prihvatanje amandmana na član 9. mislim da neće biti dobro.
Vi u obrazloženju kažete, a samo da podsetim, znači, u načelnoj raspravi ste rekli da sam ja u pravu kada sam konstatovala da je prosto neprirodno da niži organ odbacuje izveštaje nekoga ko je viši organ. Ne znam ko je radio ovo obrazloženje. Ono je čisto tehničko i mene obaveštava da se amandman odbija iz razloga što je izveštaj kao takav, kao akt, kao osnovni instrument saradnje organa državne uprave nadležnog za poslove odbrane od grada sa jedinicama lokalne samouprave. Vlada je mišljenja da je izveštaj kao dokument formalan, iscrpan obuhvatajući sve potrebne segmente koji mogu biti od važnosti za jedinice lokalne samouprave u sprovođenju nadležnosti u oblasti protivgradne zaštite. Dok je obaveštenje bez jasne i precizne forme više neformalne prirode i ne odražava važnost i značaj jednog takvog dokumenta.
Znači, mereći jedno i drugo mislim da vi treba da, kao predstavnik Vlade, još jednom razmislite o tome. Ovaj naš amandman neće biti ni prvi ni poslednji koji će biti odbijen, ali se plašim da ćete odbijanjem amandmana na član 9. tačku 5. doći u situaciju kada će neka od lokalnih uprava po dobijenom izveštaju nadležnog organa, recimo, odbiti taj izveštaj. Ja se posle glasno pitam - šta će biti sa sprovođenjem zaštite od grada? Još jednom vas molim da pažljivo nađete rešenje za ovu nedoumicu. Zahvaljujem.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Dakle, Vlada ostaje pri tome da je izveštaj važnija i ozbiljnija forma podnošenja ovakvog oblika informacija zato što želimo da damo značaj, ali se potpuno slažemo i sa vama, a o čemu smo govorili u načelnoj raspravi, jer postavlja se pitanje šta će se dogoditi ako niži organ ne usvoji taj izveštaj, ne možemo na takav način da zaustavimo sistem protivgradne zaštite. Tu ste potpuno u pravu. Zato smo imali rešenje amandmanom odbora da se taj deo izmeni. Postoji amandman odbora koji predviđa da se izbacuje izveštaj, dakle usvajanje izveštaja, samo postoji podnošenje izveštaja. Dakle, lokalna samouprava prima izveštaj, ali ga ne usvaja i time se praktično prihvata suština, duh onoga što ste vi želeli da predložite, tako da vam hvala na tome.

Na naziv glave III amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Vlada prihvata ovaj amandman.

Zahvaljujem se.
Konstatujem da je ministar prihvatio amandman.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Balša Božović, mr Aleksandar Jerkov, Ivan Jovanović, Nataša Vučković, Vesna Marijanović, Goran Ćirić i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Reč ima prof. dr Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, smatram da ste, gospodine Stefanoviću, napravili grešku kada niste prihvatili ovaj amandman.
Naime, u ovom amandmanu se jasnije definiše šta znači reč „saradnja“. Dakle, u pravnom smislu reč „saradnja“ ne znači ništa u koliko nije definisano u čemu se ona sastoji. Saradnja može biti politička, duhovna i svaka druga.
Ovde smo predložili da se saradnja definiše kao saradnja u skladu sa programom razvoja i rada sistema odbrane od grada i godišnjim planom odbrane od grada, kao i kada je u pitanju stav 3. – u skladu sa planom u kojem su definisani kriterijumi i rokovi za njihovo angažovanje.
Dakle, ministre, nismo definisali po kom osnovu se saradnja, odnosno po kom dokumentu se saradnja odvija, šta su čiji zadaci iz tog dokumenta i po kojim kriterijumima se sprovodi ta saradnja. Na bazi ovoga ćete imati opet situaciju kao danas, gde vi tvrdite da niste odgovorni zato što je grad poharao Srbiju, da iz opština tvrde da ste vi odgovorni i da niko nije kriv. Ono „mir, mir, mir, niko nije kriv“, ali ne može to tako, gospodine Stefanoviću. Vi ste tri godine na vlasti, gospodine Stefanoviću, nemojte pričati o nekom periodu pre četiri godine. tri godine ste imali mogućnost, ako kažete da zakon nije uređen, a Zakon o ministarstvima je takođe zakon.
Nije tačno da se nije postupalo. Ove godine prvi put nije bilo sredstava, nije bilo koordinacije i zbog toga predlažemo da se ovim članom jasno definiše u kom smislu, po kom dokumentu i po kojim kriterijumima će se saradnja odvijati, kako ne bi bila situacija kao danas da vi kažete – mi nismo krivi, učinili smo sve, a to kaže i druga strana.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Kada bi hteli da teramo mak na konac, onda bi mogli da kažemo da je Skupština kriva, jer ona donosi zakone. Izvinite, ako Skupština nije donela zakon unazad 15 godina, onda je kriva Skupština. Svi poslanici, a i vi ste bili narodni poslanik koji je sedeo ovde, niste doneli taj zakon, niste ga predložili, niti vas je tada to zanimalo. U tom smislu, Narodna skupština je kriva, a ne Vlada.
Sa druge strane, ako pričamo ozbiljno o ovoj temi, lokalna samouprava ne može da dobije nadležnost, jer ne postoje dovoljna finansijska sredstva u većini lokalnih samouprava da im se nametne obaveza da se bave zaštitom od grada.
Vaš amandman ne možemo da prihvatimo, jer on faktički podrazumeva da jedinice lokalne samouprave obezbeđuju finansijsku podršku sistemu odbrane od grada i, u skladu sa godišnjim planom odbrane od grada, da faktički predlog zakona ne predviđa ovu kategoriju godišnjeg plana odbrane od grada. To je jedan od formalno pravnih razloga.
Drugo, kada kažete – ove godine nisu obezbeđena sredstva za protivgradnu zaštitu. Gde to? Gde to nisu obezbeđena sredstva? Pitam vas – gde to nisu obezbeđena sredstva? U MUP-u jesu. Gde to nisu obezbeđena sredstva? Kažete – prvi put nisu obezbeđena sredstva. Gde? Na kojoj tački? U kom delu budžeta, za koju instituciju? Za MUP jesu. Ministarstvo unutrašnjih poslova je obezbedio. Ako imate problem sa nekom drugom institucijom, a teško vam je jer su vam možda bliži ideološki, morate to da kažete. Ministarstvo unutrašnjih poslova je obezbedio sredstva. Znam da to mnogo boli, znam da je užasno. Neki novi savetnici u nekim novim institucijama, koji su poslednjih nekoliko dana angažovali i uzmuvali da objasne kako nisu krivi, nažalost imaju samo problem zato što moraju da objasne ljudima kako nisu obezbedili sredstva. Ministarstvo unutrašnjih poslova apsolutno jeste.
Kao načelnik štaba za vanredne situacije, odnosno komandant štaba i gospodin Marić, kao načelnik štaba, smo u februaru doneli sve potrebne akte koji su važni za ovo, a MUP svojim planom godišnjeg budžeta, koji je ova Narodna skupština usvojila. Znači, vi ste nam odobrili sve to u decembru mesecu prošle godine i složili se, Narodna skupština smatra da je to bilo dobro. Čim je Narodna skupština to usvojila, ko smo mi da drugačije to radimo, ali MUP je usvojio i obezbedio sredstva.

Zahvaljujem.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
Po kom osnovu replika?
(Janko Veselinović, s mesta: Pitao me je ministar da odgovorim.)
Nemojte biti neozbiljni.
(Janko Veselinović, s mesta: Pitao me je ministar da odgovorim.)
Imaćete priliku. Pretpostavljam da imate još amandmana, pa ćete odgovoriti gospodinu ministru. Gospodin ministar kaže da možete i u pismenom obliku.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Taj smo amandman prošli.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Vlada i Odbor za unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović, Aida Ćorović.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković.