Evo, ja sam već dobio reč izgleda.

Izvinjavam se, ponovo se prijavite. Izvolite.
Po amandmanu?

Da, po amandmanu.
Dakle, šta je suština? Mi nudimo opciju. Jedna opcija je ova koju je Vlada izabrala, da se stvar premesti u Hidrometeorološki zavod. To je državni organ. Ima tehničke kapacitete, u smislu radara, praćenja, itd. Dakle, to nije sporno. Ali, takođe nije sporno ni to da je ovo druga mogućnost, kada Sektor za vanredne situacije zajedno sa delom zaposlenih koji i sada rade te stvari, ili bi radili u smislu praćenja gradonosnih oblaka, se premesti u jednu novu agenciju koja bi koštala manje nego što se sada Veljino ministarstvo, koje ne postoji, sektor i ljudi u Hidrometeorološkom zavodu prebace u jednu novu agenciju. Dakle, nijedan dinar više se ne bi plaćao. Toliko oko ušteda.
Oko gradonosnih oblaka. Zašto je spomenuta FEMA, američka agencija? Zato što tamo imate uragane, imate druge prirodne katastrofe koje napadaju Severnoamerički kontinent koje, Bogu hvala, mi nemamo. Mi imamo neke druge nepogode, mahom u licu ove Vlade. Ali, ono što bi mi hteli kroz ovaj predlog je da ono što pogađa našeg čoveka, našeg zemljoradnika, a to je grad, bude u okviru borbe u okviru te nove agencije za vanredne situacije.
Dakle, mi se borimo protiv nepogoda. Vanredne situacije nisu samo a posteriori, one ne služe samo tome da se otkloni ono što se dogodilo i to gospodin Marić dobro zna. Preventivni segment je jedan od ključnih stvari. Pošto grad nanosi ogromnu štetu našim zemljoradnicima, našim građanima, mi kroz ovaj predlog dajemo mogućnost Vladi da to uradi, ako želi. Sredstva apsolutno nisu potrebna nova, zaposleni novi apsolutno nisu potrebni i plus je u skladu sa onim što ste obećavali da ćete smanjiti broj nepotrebnih agencija. Zamislite kad biste samo ispunili vaše predizborno obećanje koliko bi tek tu bilo sredstava.
Slažem se sa vama, mnoge od tih agencija su nepotrebne, ali nije ih napravila DS kao nepotrebne. Napravio ih je jedan nenormalan sistem koji decenijama traje, a koji, na žalost građana Srbije, sada, ovo je ključna stvar, vi nastavljate. E, to je problem. Tu je vaša šansa, uvaženi kolega, da vi izađete iz toga. Evo, mi vam nudimo opciju. Ukinite 20 nepotrebnih agencija i napravite jednu potrebnu, pa da vidite kako je jeftinije to. Samo je problem što ćete onda morati partijskim kolegama da kažete da ne znate gde će da rade, e, to je problem, gde će da dobijaju velike plate. Apsolutno znate da ne aboliram ni prošlost, u bilo kom smislu.
Ja sam samo vama predložio, počnite od vaših. Ova agencija bi mogla biti, ponavljam, dobro rešenje. Nisam čuo nijedan argument zašto nije ovaj predlog dobar. Apsolutno se slažemo da treba centralizovati stvari u borbi protiv grada. Slažem se da treba što više centralizovati u borbi protiv elementarnih nepogoda, poplava, požara i svega ostalog, katastrofa koje se dešavaju u Srbiji.
Ne vidim gde se mi tu razilazimo, osim što vi mislite da Zavod to može da uradi adekvatno, nepostojeće ministarstvo Velje Ilića, koje niko živ u Srbiji ne zna šta radi i Sektor za vanredne situacije gospodina Marića, koji i te kako znamo šta radi, ali koji se uvek nađe u situaciji da naknadno reaguje, da nema dovoljno sredstava, da mora da moli MUP, nevezano ko je ministar, da uvek ima isti problem nadležnosti i svega ostalog. Pa mi smo zemlja u kojoj načelnih Generalštaba brani nasip, ljudi moji. Jel vi razumete koliko to nije u skladu ni sa zdravim razumom ni sa nekim normalnim pravilima i tokovima? Evo, interesantno.
Dakle, ovo je jedan iskorak i predlog koji ne mora biti najbolji, samo nam objasnite zašto ovo ne valja. Zašto ovo nije u redu? Vrlo konkretno vas pitam. Hvala.

Reč ima ministar Nebojša Stefanović.

Nažalost, veoma mi je lako da objasnim zašto nije dobro, ali ja sam to već više puta uradio i danas. Uzmemo da se usvoji vaš amandman, uzmimo da se sutra ujutru formira agencija u koju ćemo staviti ceo Sektor za vanredne situacije i da to postoji od sutra ujutru, naravno da bi to koštalo mnogo više. Moralo bi potpuno drugačije normativno da se uredi, moralo bi da dođe do spajanja više ljudi, agencije se finansiraju na drugačiji način, drugačiji su rasponi plata, sve bi bilo drugačije, to gledano i sa fiskalne strane i sa pravne strane bi koštalo značajno građane Srbije.
Ali, uzmimo samo u ovom trenutku da to nije tako i da se to formira i da to postoji od sutra ujutru, koja je logika i gde postoji u svetu da ta agencija, ili kako god nazvali, za vanredne situacije se bavi protivgradnom zaštitom? To je pravo pitanje, a ne da li će to biti agencija, pa mi sad mi ovde pričamo sat vremena o agenciji, direktoratu ili sektoru. Koja je logika i gde to ima u svetu, kad Rusija ima celo Ministarstvo za vanredne situacije? Ogromno je pa se ne bavi protivgradnom zaštitom, jer posao vanrednih situacija je potpuno drugačiji od preventive u borbi protiv gradonosnih oblaka. To je čitava suština naše priče. Možemo do sutra to da ponavljamo, da vrtimo i da pričamo.
Što se tiče Sektora za vanredne situacije, on je sastavni deo Ministarstva unutrašnjih poslova i deli sudbinu svih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. To možete da pitate i gospodina Marića, da ne pričam ja o tome. On, nažalost, ne može da govori na ovoj sednici, ali može da kaže na konferenciji za štampu, od kada sam ja ministar, kakav je odnos prema Sektoru za vanredne situacije, kakav je odnos prema zaposlenima, prema nabavci opreme, tehnike i prema svemu onome što ulažemo u Sektor.
Da li bih voleo da imam više i za policiju? Voleo bih. Da li bih voleo da imam više, ali, nažalost, zbog tajfuna, uragana, koji je zadesio Srbiju 2008, 2012. godine, mi nemamo to. Taj tajfun je uništio sve što je moglo da uništi i sada mi moramo da gradimo iz početka. Ali, već danas imamo i više vatrogasnih vozila, imamo više i robota, imamo i više opreme i nove uniforme, i sve je mnogo bolje nego što je bilo ranije.

Hvala.
Molim ministra, s obzirom da po Poslovniku može po amandmanu samo dva minuta da govori. Dobro, prihvatam i to.
Po kom osnovu?
(Zoran Babić, s mesta: Po amandmanu ili replika, svejedno.)
Po amandmanu. Izvolite gospodine Babiću.
Gospodine Markoviću, recite?
(Jovan Marković, s mesta: Gospodine predsedavajući, molim vas javio sam se za repliku.)
Ne vidim stvarno osnov. Ministar je na pitanje narodnog poslanika Borislava Stefanovića, zašto se ne formira agencija, dao svoje viđenje obrazloženja. Sada ne vidim uopšte po kom osnovu biste imali pravo tu na repliku. Ništa uvredljivo nije bilo. Ja vas molim da uvažite ovaj moj stav.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Gospodine predsedavajući, na početku bih želeo da iskažem svoje zadovoljstvo načinom na koji se vodi ova debata u poslednjih nekoliko minuta ili nekoliko desetina minuta, kada postoje različiti koncepti to je sasvim normalno i demokratski da se oni pokažu, da se traži saglasnost za te koncepte i da razgovaramo na osnovu argumenata.
Saglasan sam da ima i previše agencija u Republici Srbiji. Saglasan sam da i one opterećuju javne finansije, ali ono sa čime ne mogu da se saglasim sa prethodnim govornikom je da su te agencije formirane do 2012. godine, da su te agencije formirane od strane bivšeg režima, da su počele da funkcionišu u vreme bivšeg režima. Što znači da oni koji rade u tim agencijama su zaposlili predstavnici bivšeg režima, i oni su odjednom sada simpatizeri, odnosno članovi SNS. Odjednom su to partijski kadrovi SNS.
Kako? Nisam čuo ni jednog člana SNS da je mogao da se zaposli bilo gde u državnoj upravi do 2012. godine. Kako odjednom da oni koji su napravili te agencije, i prihvatam ovo javno priznanje i osudu toga što su na taj način se odnosili i prema agencijama i prema javnim finansijama, ali mi samo objasnite kako te ljude koje ste vi zaposlili da bi te agencije počele da funkcionišu, odjednom su postali aktivisti SNS. Nemoguće je.
Nisam za eksperimentisanje. Mislim da bi to spajanje sada, sada ta spajanja i te fuzije, ispale kao da se igramo. Na taj način, bi mogli sutra da kažemo – pa dajte zašto, šta će nam ministarstvo iz delokruga saobraćaja, pa ćemo izvući saobraćaj, pa ćemo izvući sve agencije iz oblasti saobraćaja, pa ćemo izvući saobraćajnu policiju, pa ćemo sve napraviti na jednom mestu. Nemoguće je. Ne smemo da se igramo. Mislim da je neophodno da ovaj zakon usvojimo u Narodnoj skupštini što pre, da postavimo sistem koji će štetu od grada smanjiti, ili svesti na minimum.
Još samo jedna digresija, ja sam zahvalan gospodinu Dikoviću, zato što je branio nasip. Zahvalan sam gospodinu Dikoviću zato što je branio nasip u Čevrntiji, dugačak samo 25 km, kao i nasip koji su držali pripadnici Vojske Srbije, ali i predstavnici MUP u Šapcu kod silosa. Tada sam video predstavnike UKP ali i druge predstavnike MUP, ali i sve one odgovorne građane Republike Srbije koji su branili svoje gradove, svoje kuće i oni koji nisu bili ugroženi, ali su prihvatili poziv predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, da u vanrednim situacijama pomognu da odbranimo zemlju, da odbranimo ljudske živote. Posao i generala i ministra i poslanika i običnog građanina je da zasuče rukave i da u takvim situacijama bude sa svojim građanima.
Ne vidim zbog čega bi takvu jednu situaciji trebali da trivijalizujemo ili da je pokažemo da nije trebala da se desi. Sigurno da tada, ni gospodinu Stefanoviću, ni gospodinu Gašiću, ni bilo kome od nas, ni gospodinu Dikoviću, nije bilo mesto u nekoj toploj sobi. Bilo je situacija kada se premijer tada kao prvi potpredsednik Vlade borio sa pripadnicima ministarstva da se izvuku ljudi iz smetova, tada su na nekim društvenim mrežama neki drugi političari iz toplih novosadskih kabineta, tvitovali i to obesmišljavali.
Zovem, pozivam i upućujem javni poziv iako želim da se nikada više ne desi takva situacija nigde, pa ni u Srbiji, da u takvim situacijama svi moramo da zasučemo rukave iako ne želeći da ga pozivam na polemiku, jer znam da je gospodin Stefanović bio jedan od tih građana koji su zasukali rukave i bili sa ostalim građanima. Ali, tada ne smemo da mislimo o činovima, o funkcijama, već samo o cilju, a to je zaštita ljudskih života, zaštita Republike Srbije.

Gospodine Stefanoviću, po kom osnovu se javljate?       (Borislav Stefanović, s mesta: Imam dva osnova.)
Gospodine Stefanović, ja stvarno ne vidim osnov replike.
(Borislav Stefanović, s mesta: Imam dva osnova. Molim vas, dajte mi priliku da preciziram.)
Dobro, ali ona je izražena samo u smislu neslaganja sa vašim predlogom amandmana, ali vi možete po amandmanu, ali ja ne vidim osnov za repliku. Onda pre toga moram da dam prednost onim poslanicima koji se nisu do sada javljali pa ću vam onda dati reč.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Hvala predsedavajući.
Prvo, agencija, mislim da je to dodatni trošak, to je vidljivo, to je nova posebna organizacija koja bi se bavila poslom gde naknadno izaziva troškove od prostora, deobe, verovatno i opreme. Pitanje da li kompletna oprema koja sada poseduje RHMZ može da deo opreme pređe ili sva da pređe u novu agenciju.
Sledeće, predlagači ovog amandmana, DS, odnosno pojedini poslanici DS su 2011. godine bili protiv izmeštanja iz RHMZ i sada neka ostanu pri tom svom predlogu i onda smo na istom putu. Jednostavno ovo prirodno stanište odbrane od grada je RHMZ i mi ne treba da pobegnemo od toga da li će u okviru RHMZ, unutrašnjoj organizaciji biti posebna jedan organska jedinica koja će se baviti ovim delom posla, to neka oni sami procene. Ovde samo treba RHMZ radi svoj deo posla i mislim da smo dobili dobar sistem odbrane od grada. Hvala vam.

Reč ima Borislav Stefanović. Samo da vas obavestim, imate dva minuta od poslaničke grupe, dva minuta  i pet sekundi. Izvolite.