Uvažena predsednice, gospodine ministre, uvažene kolege, iskreno ključni član zakona, zakon koji predviđa način finansiranja, ali način finansiranja da to bude 10% od osiguranja useva je apsolutno nedovoljno.  Moram da podsetim, evo pored gospodina Stefanovića sedi gospodin Predrag Marić, verujem da on ovo odlično poznaje, ali ja ću zbog kolega poslanika samo da kažem par činjenica.

Mi u Srbiji trenutno imamo oko 450 hiljada registrovanih gazdinstava. Procena je zvanična, koju smo dobili od strane Ministarstva poljoprivrede, da između 8% a najviše 10% od tih 450 hiljada registrovanih gazdinstava je osiguralo svoje poljoprivredne kulture. Ako prelistate sajt osiguravajućih kuća, to možete lako da vidite, uvaženi ministre, vidite da je prosečna polisa osiguranja u poljoprivredi ne prelazi 80 hiljada dinara. Sada ako sve to lepo saberete, oduzme, i pomnožite, vi ćete ako ostane cifra od 10% imati najviše 140 miliona dinara. Neka se to podigne za još procenat, dva, to je negde oko 180 miliona dinara. Za normalno funkcionisanje ovog sistema, znači za najminimalniju sumu potrebno je najmanje šest miliona evra. Optimalno između osam i devet miliona, ali hajde da idemo na neku najminimalniju sumu. Ja se onda pitam odakle će se ovo finansirati. To je ključna stvar.

Zbog toga sam ja predložio da se ovaj procenat poveća na 50%. Zašto smatram da je važno da bude 50%? Dao sam primer nekih zemalja u okruženju, npr. u Hrvatskoj je to 25%. Pedeset posto smatram da je opravdano, zbog toga što su kod nas osiguravajuće kuće krajnje bezobrazne, naročito kada su u pitanju osiguranja poljoprivrednih useva. Već sam napomenuo da jedino u Srbiji postoji sistem kada osiguravajuća kuća osigura npr. plodove voća, da po nastaloj šteti iz iste te osiguravajuće kuće izlaze procenitelji i naravno, da uvek procene manje, nego što je stvarna šteta, jer ko će proceniti više, pa da više plati.

Zbog toga je zadatak i vas kao Vlade Republike Srbije, resornih ministarstava i nas narodnih poslanika, mi to moramo promeniti. Zbog ovakvog bezobrazluka osiguravajućih kuća, procenat da 50% od toga što uzmu osiguravajuće kuće, treba da stave prosto na raspolaganje posebnog fonda za finansiranje protivgradne zaštite, jer iskreno na ovakav način ona ostvaruju bezobrazno visok profit. Moram da vas podseti, a gospodin Marić to dobro zna, mi na primer u Šumadiji, evo u Topoli odakle ja dolazim imamo sudske sporove koji traju od 2010. godine sa osiguravajućim kućama i to najvećim osiguravajućim kućama u Srbiji koje nijedne godine kada je bio grad nisu na adekvatan način procenili stvarnu štetu.

Na ovakav način ako njima ostane samo 10% da treba da izdvaju od polisa koje naplate od poljoprivrednih, odnosno seljaka preko registrovanih gazdinstava, to je za njih izuzetno malo. To je iskreno, moram da kažem, podsmešljivo i bezobrazno malo i zbog toga vas molim, ako mislite da imamo održiv sistem koji će moći na adekvatna način da se finansira i da sutra ne strepimo da li ćemo imati dovoljan broj raketa, da li ćemo imati sredstava da plaćamo strelce, da li ćemo imati sredstava da održavamo radarske sisteme koji su ključni da bi ovaj sistem bio jedinstven, efikasan i na adekvatan način dao odgovore na sve probleme koji dolaze vi morate povećati ovaj iznos.

Iskreno vas molim, smatram da je inicijativa koju je pokrenu Odbor za poljoprivredu, da se 5% od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu takođe izdvaja u ovaj fond, značajan i tu može stvarno dobiti i značajna suma novca, ali se bojim da je to na dugačkom štapu, jer su potrebne i izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu i sve ostalo. To će teško sve da se uradi do kraja ove kalendarske godine, a nama je preko potrebno da imamo sredstava što pre. Ta sredstava se mogu samo dobiti ako se ovaj procenta od osiguravajućih kuća naplati i mislim da se stvarno ne treba libiti da se u ovoj procenta poveća jer, kažem, osiguravajuće kuće na samom terenu se ponašaju vrlo bezobrazno. Hvala vam puno.

 

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Ninoslav Stojadinovi, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i Ivan Karić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
I, naš amandman se odnosi na član 15. i smatramo da je finansiranje uopšte celog sistema odbrane od grada jako komplikovano i čini mi se najteži deo pitanja, a tiče se odbrane od grada. Složila bih se sa kolegom Jovanovićem u nekom delu. Mi smo tada na sastanku sa vašim kolegama pričali o tome da li uopšte postoji mogućnost da se osim poljoprivrednih gazdinstava delom oporezuju, odnosno da se od onih koji se osiguravaju, a nisu registrovana poljoprivredna gazdinstava, da li postoji mogućnost da se i od takvih uzme 10% premije.
Te smo u tom smislu i sačinili amandman i dobili novi stav na ovaj član 15, koji glasi – predloženim amandmanom predlažemo rešenje prema kome se sistem odbrane od grada finansira ne samo od određenog procenta premije osiguranja, useva i plodova koja uplate registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja imaju tu obavezu, već uplatama određenog procenta od premije osiguranja useva i plodova koje uplate drugi osiguranici nezavisno da li imaju takvu obavezu ili ne.
Od Vlade smo dobili odgovor gde se kaže da prema podacima NBS, da se po pravilu osiguravaju registrovani poljoprivredna gazdinstva, te se u stvari ne očekuje značajan priliv sredstava ostvarenih na način da se i od poljoprivrednika koji nisu registrovani, pošto se tvrdi da su to uglavnom siromašna, staračka domaćinstva, da se tu ne očekuje neki veći priliv sredstava. Međutim, ovaj drugi deo odgovora mi se čini daleko bitnijim od ovog prvog, a iz stog odgovora se vidi da je oko ovog predloga zakona postignut konsenzus sa osiguravajućim društvima, te bi jednostrane izmene dogovorenih rešenja mogle uticati na poremećaj na tržištu.
Da li to znači da ste pri izradi nacrta ovog zakona konsultovali osiguravajuća društva i da ste od njih dobili saglasnost na procenat dogovoren, predložen ovim zakonom i da li uopšte postoji mogućnost da se taj procenat poveća? Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima ministar.

Tokom izrade zakona, naravno u opšeznoj javnoj raspravi ali i u kontaktima, mi smo razgovarali i sa Privrednom komorom Srbije i sa osiguravajućim društvima i sa udruženjima proizvođača, naprosto jedini način ako hoćete ozbiljno i odgovorno da ovo rešite, a da ne utičete na privlačenje kapitala u svoju zemlju, odnosno na nivo konkurentnosti, na različite lestvice u kojem se Republika Srbija postavlja, kada se objašnjava stranim investitorima kako se posluje u našoj zemlji, naravno, ta mogućnost da vam kažu da uvodite neke nove parafiskalne namete, što ne bi moglo da bude u skladu sa preuzetim obavezama iz Evropskog Akia. Mi smo se trudili da sve što radimo, radimo u skladu sa nekim dogovorom.
Na kraju krajeva, važno je reći da bi povećanje ovoga to prenelo i na krajnje korisnike. Sve što se oni više obavežu da daju državi, neće to raditi na svoju štetu, oni će to preneti na onog ko uplaćuje premiju, sama će podići nivoe cene premije, što će se na kraju preneti na proizvođače i onda će oni ako su plaćali do sada 80.000 dinara, oni će staviti 300 ili 400 hiljada dinara i oni će, što se njih tiče ostvariti ukupan iznos, ali će poljoprivrednom proizvođaču biti veći. Samo je to bio razlog zašto smo stavili ovaj broj.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

U članu 16. stav 1. tačka 3. trebala bi se promeniti i trebala bi da glasi – angažovanje izvršilaca za delovanje na gradonosne oblake – strelaca na lansiranim stanicama, njihovu obuku, uniforme i legitimaciju.
Takođe, u stavu 2. mislimo da je potrebna promena u – visini mesečne naknade za rad strelaca i smatramo da ne treba biti veća od 50%. Smatramo da je sadašnjih 20% izuzetno mala.
Smatramo da je važno da u nadležnosti Republike, a u oblasti odbrane od grada, uđe i obaveza obuke strelaca, i takođe, potrebo nam je zbog značaja posla koji obavljaju, obezbediti adekvatnu uniformu i legitimaciju radi samog raspoznavanja.
Visina od 20% koja je trenutno regulisana, smatramo da je niska i smatrao da je 50% prosečne zarade u Republici Srbiji, jednostavno adekvatno i da bi stimulativno moglo uticati na kvalitet izvršenja usluga. Hvala.

Na član 16. amandman su zajedno podneli Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović – Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Član 16. govori o tome šta sve finansira Republika Srbija.
Mi smo shodno tome što smo predložili izmene u članu 11. predložili i izmene u stavu 1. tačke 3) gde smo u stvari rekli da - Republika finansira angažovanje izvršilaca za delovanje na gradonosne oblake, odnosno obučenih strelaca na lansirnim stanicama. To je u stvari samo usklađivanje sa onim što je već usvojeno. Zatim smo dodali stav 3a, odnosno tačku 3a, gde se kaže da obavezne zdravstvene preglede angažovanih izvršilaca za delovanje na gradonosne oblake, odnosno obučenih strelaca na lansirnim stanicama.
Znači, Republika Srbija bi finansirala zdravstvene preglede angažovanih strelaca.
Mi smo probali da u zakonu nađemo onoga ko će to finansirati i to se stavlja u članu 11. kao obaveza nadležnog organa, angažovanje strelaca, zdravstveni pregledi.
Međutim, nigde ne stoji finansiranje. Mislim da je bitno da se zna ko će finansirati zdravstvene preglede obučenih strelaca i mislim da je tu propust.
Što se tiče ovog drugog dela amandmana, on se tiče visine mesečne naknade za rad strelaca i u predlogu zakona se kaže da visina mesečne naknade ne može biti veća od 20% od neto zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Mislimo da je granica koja kaže da ne može biti veća, puno rastegljiva, ona može biti i 3%, može biti 5%, može biti 7%, te smo predložili izmenu u kojoj se kaže da ona ne može biti manja od 20%.
Takođe, smatramo da bi strelci konačno bili zadovoljno naknadom koju bi dobili za obavljanje svojih ne tako jednostavnih poslova.
U periodu od pre mesec dana, bilo je izjava raznih strelaca koji rade i po 18 godina, gde se kaže da nikada za period kojim se bave, a to je 18 godina, nije bilo situacije da oni u martu mesecu ne budu angažovani.
Posle odluke Vlade da odvoji 80 miliona dinara iz stalne budžetske rezerve za naknadu strelcima koja je na kraju iznosila 2.400 dinara, reakcija strelaca je bila sasvim opravdana i mislim da je njihova formulacija da je prosto neverovatno i da je ponižavajuće raditi za 2.400 dinara.
Mi smo nekako grubo računali i kada biste usvojili ovaj naš predlog, visina ove mesečne naknade bi bila oko osam ili devet hiljada, recimo po proseku iz aprila meseca. Pitam vas još jedom, ko će finansirati preglede strelaca, pretpostavljam da se iz obrazloženja vidi da Republika Srbija nema, da zahvaljujući ovoj fiskalnoj politici koju vodi i planiranju sredstava u okviru programskog budžeta, nije u mogućnosti da izdvoji više za sredstva, za naknadu strelcima, pa pretpostavljam da taj deo amandmana ne dolazi u obzir, prihvatanje tog amandmana ne dolazi u obzir, ali vas pozivam da razmislite, ko će finansirati zdravstvene preglede strelaca? Hvala.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.