Slažem se oko ove poslednje rečenice, to ja tvrdim od prvog dana rasprave u načelu.
Što se tiče ovog vašeg drugog pitanja, znači, precizna informacija - 2001. godine jedna raketa je plaćena 440 maraka tadašnjih, u to vreme. Precizan podatak, jedan čovek koji se bavio time mnogo godina, bez poreza na promet plus porez, 440 maraka plus porez. Ne, bilo je oslobođeno poreza, ali plus porez bi bio plaćen na
ovo da nije oslobođeno poreza. Tačno, evo ga čovek koji se bavi time, evo, sedi na dva mesta od mene, bavio se time 20 godina. Ja se stvarno nisam bavio time, ovo je prvi put.
Druga stvar, 2003. godine je plaćeno negde oko 210 evra. Ove godine su rakete dometa do šest kilometara plaćene 22.000 dinara, što je nešto manje od tog iznosa, kada se pretvori u vrednost evra. Dakle, uvek su, od 2000. godine pa na ovamo, nabavljane domaće rakete, pošto su na tržištu, bar u ovo vreme koliko sam ja na čelu Ministarstva, znam da je to potpuno tačno, ali, evo, kažu ljudi da nisu ranije nabavljane, zato što kineske rakete nemaju ateste koji zadovoljavaju naše standarde. Eto, to je celokupna informacija, čisto da znate.

Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Samo mi osnov protumačite replike. Znam i ja član, broj, nego osnov iz toga. Dobili ste odgovor.
(Zoran Živković, s mesta: Zato što me ne čujete.)
Čujem vas sasvim.
(Zoran Živković, s mesta: Zato što su moje reči pogrešno protumačene.)
Pogrešno ste protumačeni.

Nije bila ideja moja da prebacujem aktuelnoj vlasti ovo za 3.000 raketa za sto miliona. Znači, u tim opštinama verovatno ima raznih vlasti, nije samo SNS. Nego, ja mislim da je to prevelika cena. Dobro se sećam da je bila upravo 2003. godine, voleo bih da me čuje čovek koji to zna, iz Ministarstva, bila velika galama oko toga zato što je jedna stranka, koja više i ne postoji sada a bila je članica DOS-a, u to nema nikakve sumnje, gurala te kineske rakete. Kineske rakete je gurao Orlić, neću da mu kažem ni stranku ni ime, da mu ne dižem cenu. Drugo, tad su isto kupovane rakete ne na jednom mestu, nego separativno. Neke su kupljene od lokalnih samouprava, a neke od strane države i tada nadležnog organa.
Šta je poenta onoga što sam hteo da kažem? Poenta je da je previše plaćeno i da te rakete mogu da se kupe mnogo jeftinije kada se kupuju zajedno, u to nema nikakve sumnje. Sigurno je da u ovoj nabaci od 3.000 za sto miliona, ako se zagrebe dobro, naći ćete šta da se izgrebe. Hvala.

Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18.00 časova.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Goran Ćirić i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč od poslanika? Ne. Hvala.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Izvolite.

Poštovani ministre, poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, ovo je jedan od važnijih članova ovog zakona, znači, član 14. koji se tiče finansiranja ovog sistema.
Šta je bio motiv da podnesem ovaj amandman? Znači, u predlogu je dato da se ovaj sistem finansira iz budžeta Republike, iz dela premije osiguranja i iz drugih izvora. Smatrao sam da je ovaj član važan zbog toga što treba dati mogućnosti drugim učesnicima u ovom procesu, pre svega lokalnim upravama, udruženjima građana, donatorima i svima koji su zainteresovani da ovaj sistem dobro funkcioniše i deluje, mogućnost da ga i finansiraju.
Šta je osnovni motiv, ministre Stefanoviću? U obrazloženju zakona ovde se kaže da je u 2014. godini Ministarstvo izdvojilo 438 miliona dinara za ovaj sistem i da su lokalne uprave izdvojile 160 miliona dinara. Zašto su lokalne uprave izdvajale novac, iako su predsednici opština znali da ne smeju, po zakonu, da to rade, upravo zbog toga što nije bilo dovoljno novca, nije bilo dovoljno raketa, nisu bili sklopljeni ugovori sa strelcima i ljudi su se snalazili na terenu da se ne bi desilo Arilje, Ivanjica, Užice, Čačak, Kraljevo i sve ono što se dešavalo ove godine.
Upravo svestan toga da u budžetu ove godine nije dovoljno novca jer je odvojeno 287 miliona, tražio sam rešenja kako obezbediti da se dodatno finansira ovaj sistem. Vi ste reagovali i izdvojili ste još 80 miliona dinara 14. maja, u danu kada je stradalo Arilje i Ivanjica, zajedno to je 360 miliona. Po proceni službi i stručnih ljudi, nedostaje još 500 miliona dinara kako bi se ovaj sistem finansirao. To je bio motiv zbog čega sam predložio amandman.

Hvala. Vam. Potrošili ste vreme. Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nebojša Stefanović. Izvolite.

Hvala.
Moram samo da kažem kada govorimo o procenama stručnih ljudi, ti ljudi se nalaze u MUP, odakle su prešli. Ti ljudi nisu dali te procene. Ovi ljudi čije vi procene čitate nisu stručni za protivgradnu zaštitu, prosto se ne bave time. Baviće se, ali sada se ne bave. Ovi ljudi koji su bili u RHMZ, prešli u MUP i sada se u MUP-u bave time, nisu dali takvu procenu. To rade procenu ljudi koji žele da tim sredstvima pokriju sve svoje rupe, to vam je onaj idealan model. Dajte nam još jedno 500, 600 miliona, pa ćemo mi da vidimo šta ćemo sa tim sredstvima. To nije procena stručnih službi. Možda je nečija procena, ali ako pričamo o struci, struka se danas nalazi ovde, među ovim ljudima koji su sada u MUP i oni tu procenu nisu dali.

Hvala.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Replike sada nema, nema osnova nikakvog. Niste ni pogrešno protumačeni. Ministar ima pravo da iskaže svoje mišljenje šta stoji u predlogu zakona. Znači, nije bilo ništa polemički.
Narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga i Đorđe Stojšić, zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 14, doda član 14a.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Ivan Jovanović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Goran Ćirić i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
(Jovan Marković, s mesta se javlja za reč.)
Vi nemate više vremena. Samo da vidim da li ste vi u potpisnicima amandmana. Ne, vas nema među potpisnicima amandmana, a vreme ste potrošili. Ne znam kako da vam objasnim.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, u članu 15. stav 1. trebalo bi da se menja i da glasi: - „društvo za osiguranje je dužno da za finansiranje sistema odbrane od grada 10% od uplaćene premije osiguranja useva i plodova koje su u skladu sa zakonom, uplatila registrovana privredna gazdinstva do 10 meseca za prethodni mesec, uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda, s tim da za taj navedeni procenat društvo za osiguranje ne sme povećati navedenu premiju osiguranja“.            
Ovim amandmanom smo želeli da predupredimo mogućnost da zbog navedene obaveze uplate određeni iznos iz naplaćene premije društvo za osiguranje, povećanjem premije za poljoprivrednike nadoknade ovaj iznos svoje obaveze.
Znate kako kažu, sve što zakon ne zabranjuje to je dozvoljeno, u suštini smatram da takve mogućnosti ne bi trebalo da ostanu otvorene mogućnosti, da bi trebalo definisati, da bi se sprečilo različito tumačenje ovog člana. Zahvaljujem.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Da li želite reč? (Da.)