Samo kratko. Upravo smo proverili podatak. Prvi januar, 31. maj – izdaci na robe i usluge, planirano 26,7 milijardi, a ostvareno 23,6 milijardi, minus 11%. Znači, država je smanjila 11% rashode na robe i usluge. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je ova tema stavljena na dnevni red, izmene i dopune Zakona o akcizama, gde su svakako akcize na električnu energiju target, bilo je za očekivati da će ona dovesti do izliva i populizma, jeftine demagogije, emocija, pokazivanja velike brige za narod i državu od opozicije, da će pokušati opozicija da dobije jeftine političke poene na taj način, i to od onih koji su ovu zemlju i ovaj narod gurali godinama u propast, dovukli do ivice provalije i gurnuli u ambis, a sada žale i pokazuju veliku brigu.
Nije sporno što to rade, ali je sporno što jednu vlast, jednu Vladu, koja sad pokušava taj isti narod, tu istu zemlju i prstima i noktima da izvuče uz liticu i vrati u ravan ostalih evropskih zemalja, staje na prste i pokušava to da spreči. Tu idu silne argumentacije kako je život u Srbiji težak, kako svi teško žive, što je tačno i niko neće da kaže da je težina života nastala danas, nego je to posledica složenih stvari, posledica od 2000. godine raznih vlasti koje su se tu menjale.
Ima ova vlast svoje propuste, i to nije sporno, ima ova vlast i svoje greške, mogla je neke stvari i brže da uradi, ima i kadrovskih rešenja u vlasti koje sve život preokreće, ali je svakako ova vlast 300 puta bolja od one i svih onih koji su od 2000. godine ovu zemlju vukle, uništavale, rasprodavale i dovele do ovoga i ovog načina života u kom se mi danas nalazimo.
Zaboravili su dušebrižnici, a sećamo se kada su pozivali na građansku neposlušnost, bacanje računa za struju po kontejnerima, da pokažu kako je to način na koji će se jedna zemlja graditi, kako ne treba da se plaća, kako ništa ne treba da se plaća, kako sve može da se dobije sa strane i tako je stvoren ambijent koji nas je dovde. Danas ti isti govore kako je cena struje velika, mada je najniža u okruženju, i sada je posle poskupljenja opet najniža u okruženju, kao da im nije stalo do harmonizacije odnosa sa Evropom, kao da im nije stalo da imaju jednu zemlju u kojoj postoje pravila, red, u kojoj je štednja na prvom mestu i u kojoj jedan takav resurs ne može biti baš socijalna kategorija. Prema tome, nije problem u ceni struje, problem je u privredi, u proizvodi, u uništavanju svega što je bilo zdravo i vitalno u ovoj zemlji decenijama.
Neko je spominjao ovde partijsko zapošljavanje od strane opozicije. Partijsko zapošljavanje postoji i postojalo je uvek, ali ono što je došlo posle 2000. godine, kao partijsko zapošljavanje, uništilo je sve što je moglo da se uništi u ovoj zemlji. Zar oni koji vladaju Vojvodinom da govore o partijskom zapošljavanju? U Izvršnom veću Vojvodine ne postoji više ni milimetar kvadratni prostora u kojem se ne nalazi neko od partijskih zaposlenika. To je sve prepuno, pa i toaleti su puni, doduše muški su puniji od ženskih. Kakva je danas Vojvodina, takva je i Vlada DS u Vojvodini.
Prema tome, potpunu podršku ova Vlada ima za ovakve zakone, jer oni su reformski, oni se uklapaju u jednu ozbiljnu strategiju, jedinu moguću koja može ovu zemlju i ovaj narod da vrati na pravi put, i to je neko svetlo na kraju tunela koje mi polako počinjemo da vidimo. Hvala lepo.

Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i set finansijskih zakona koji se ogledaju kroz sporazume i potvrđivanje sporazuma, kao i jedna odluka koja se odnosi na statističke pokazatelje.
Ono što najpre želim da istaknem to je da sam gotovo zapanjena komentarima predstavnika bivšeg režima i u jednom momentu nisam bila sigurna, s obzirom da se oni tokom skupštinske debate zalažu u jednom momentu za EU, a danas tokom ove debate ne podržavaju ono što su sami trebali da ispune u procesu pristupanja EU, a ova direktiva je doneta još 2003. godine u vreme kada su oni bili na vlasti.
Ne samo da me je to zapanjilo, nego me je zapanjilo i elementarno neznanje nekadašnjeg premijera bivšeg režima koji neke osnovne ekonomske pojmove kao što su bruto domaći PDV koji je za njega bio nepoznat, odnosno nije prepoznavao njegov značaj. Sva sreća gospodine ministre, vi ste vrhunski ekonomski stručnjak i nakon te debate ste bivšem premijeru dali direktno pojašnjenje njemu nepoznate ekonomske kategorije, odnosno pogrešno poznate.
Ono što takođe želim da naglasim jeste zakon koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o akcizama, naravno da niko iz ove Vlade, a posebno njen premijer Aleksandar Vučić nije rekao da će mere koje su reformske, ekonomske mere i koje će ova Vlada na čijem je on čelu preduzimati biti lake i bezbolne. Naprotiv uvek je govorio da ove mere su bolne, ali su jedino moguće mere kako bi se zemlja ekonomski oporavila.
Ova Vlada, odnosno Vlada od 2012. godine, a posebno ova je nasledila potpuno ekonomski urušenu zemlju, odnosno potpuno urušenu ekonomiju. Gotovo jedino ono što je funkcionisalo jesu partijska preduzeća, predstavnika vlasti i bivšeg režima. naravno, povećanje električne energije nije nešto što je za radovanje, ali svakako je u ovom momentu jedini način da se istraje na reformskom programu Vlade Republike Srbije, a jedan od ciljeva tog reformskog programa je fiskalna konsolidacija zemlje, kao i štednje koje moraju da se preduzimaju.
Što se tiče cene električne energije u Srbiji, ona je u poređenju sa zemljama iz okruženja kako onih u EU, tako i onih koje još uvek nisu, ali su na putu i do 50% niža. Znači ni u kom slučaju se ovde ne može govoriti o nekom drastičnom povećanju struje, a navešću konkretan primer. Za prosečan račun potrošača od 2.600 dinara mesečno to povećanje će iznositi oko 325 dinara.
Naravno da nisu popularne mere, ali ovo jeste jedna od mogućih mera u cilju finansijske konsolidacije, u cilju ekonomskog oporavka i u cilju bitisanja ove države na zdravim ekonomskim osnovama. Samo bitisanje države na zdravim ekonomskim osnovama može doprineti napretku države u svakom mogućem smislu.
Još jednom želim da napomenem da električna energije dugo godina, a i u prethodnom režimu gotovo da je smatrana kao isključivo socijalna kategorija. Moram da napomenem da je električna energija roba, da ona nije neekonomska kategorija, da je ona ekonomska kategorija, ali ova Vlada kao socijalno odgovorna Vlada i te kako vodi računa o najsiromašnijim građanima Republike Srbije, pa je kroz program ekonomsko zaštićenog kupca zaštitila najugroženije stanovništvo Republike Srbije.
Takođe želim da kažem da je električna energija u periodu od 2008. do 2012. godine poskupela za 42%, takođe želim da naglasim da će ova sredstva od akciza sem punjenja budžeta od 7,5% u iznosu od 4,5% biti korišćena za oporavak Elektroprivrede. Želim da naglasim da se ovim izmenama i dopunama zakona sem akciza za električnu energiju za krajnje potrošače uvode i akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta i one iznose četiri dinara po jednom mililitru tečnosti, a jedan mililitar tečnosti je ekvivalent za jednu paklicu cigareta. To je otprilike 10,5% kada je u pitanju akciza, a u smislu punjenja republičkog budžeta to je oko 200 miliona godišnje.
Ono što takođe želim da naglasim jeste uvođenje akciza na nesagorevajući duvan kao novi duvanski proizvod. Nesagorevajući duvan kao novi duvanski proizvod uvela je Italija i on se na tržištu Italije pojavio krajem 2014. godine, uveo je i Portugal, ali se na tržištu još uvek ne nalazi. Ključni element za uvođenje ovih proizvoda, što se tiče proizvodnje je uvođenje akciza na proizvode i smatramo da će punjenje po ovom osnovu budžeta znatno doprineti punjenju budžeta akciza po ovim osnovama.
Ono što takođe hoću da naglasim to su pre svega dva zajma, zajam koji je Republika Srbija potpisala sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, a odnosi se na sređivanje zemljišne administracije, kao i zajam koji je potpisan za razvoj i restrukturiranje preduzeća. Oba zajma su potpisana 17. aprila 2015. godine u SAD prilikom posete premijera i članova njegovog tima.
Zašto hoću da stavim akcenat na zajam za projekat unapređenja zemljišne administracije? Zato što smo mi jedna od retkih zemalja u ovom delu Evrope koja nema uređenu zemljišnu administraciju, odnosno nema uređen katastar nepokretnosti. To je takođe višedecenijski problem. Ova Vlada više to neće da gura pod tepih, krajnje je vreme da se nacionalna infrastruktura koja se tiče geoprostornih planova uradi. Implementacija ovog projekta jeste jedan od načina za uređenje nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije. Na šta to još ima direktan uticaj? Ima na pozicioniranje naše zemlje kod Svetske banke i Svetskog foruma ekonomista na rang listi kao privlačnih destinacija. Za razliku od predstavnika bivšeg režima u čije vreme je građanima trebalo preko 260 dana da dobiju građevinsku dozvolu, ova Vlada kao odgovorna je obećala građanima da će građevinske dozvole dobijati za 28 dana. Zakon je usvojen i građani građevinske dozvole već dobijaju za 28 dana.
Mi to i dalje želimo da unapređujemo i ovaj zajam upravo jeste u cilju unapređenja toga da se na jednom mestu dobije sve, da građanin u svakom momentu elektronskom komunikacijom može da dođe do svojih podataka. Benefiti se svakako ne odnose samo na građane. Benefiti se odnose i na one koji posreduju u prometu nekretnina, a to su advokati i procenitelji itd, ali se i te kako odnosi i na državne institucije, pre svega na Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo pravde i Ministarstvo državne uprave, samih lokalnih samouprava jer uspostavljanjem elektronskog sistema u svakom slučaju da će najveće benefite dobiti građani.
Ono što takođe želim da napomenem, a što se odnosi na decenijski nasleđen problem ove Vlade od strane bivšeg režima, to je zajam za razvoj i restrukturiranje preduzeća. Znamo da je decenijama bivša vlast po populističkoj i demagoškoj politici, a dajući sredstva iz državnog budžeta, zahvaljujući sredstvima pre svega iz državnog budžeta na direktan način pomagala ova preduzeća. Jedan deo tih preduzeća ima svoje tržište. Jedan deo tih preduzeća možda neće naći svoje tržište, ali ono što svakako treba napomenuti je da jedan deo preduzeća odlaskom u stečaj može naći uslove za svoj opstanak i dalju proizvodnju.
U tom smislu, ovim projektom obezbeđena su sredstva u iznosu od 88 miliona i 300 hiljada evra. Sredstva su povoljna. Daju se na period od 20 godina. Grejs period je 8 godina. Kompletna sredstva će se prebaciti u jednoj tranši, a početak otplate kredita biće 2023. godina. Ono što takođe moram da napomenem je da su ovi zajmovi zaključivani na osnovu programa Vlade Republike Srbije i na osnovu zacrtanih ciljeva koje je Vlada Republike Srbije u tom programu postavila.
Znači, pre potpisivanja i zaključivanja ovih sporazuma postojala je odluka, kao i drugi dokumenti Vlade koji će pratiti implementaciju ovih projekata.
Ono što takođe želim da naglasim je da je budžetom za 2015. godinu Vlada već u razdelu Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja opredelila iznos za 16 milijardi dinara koji će biti namenjeni za one radnike koji će u preduzećima biti proglašeni viškovima. Takođe, ono što želim da naglasim je da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja isto u okviru programskih aktivnosti ovog projekta sklopilo sporazum sa Nacionalnom službom za zapošljavanje koja će imati obavezu da obiđe ova preduzeća koja planiraju da otpuste, odnosno da proglase viškom više od deset zaposlenih, da im ponude konkretnu pomoć i podršku, zatim da izvrše obilazak poslodavac na teritoriji lokalnih samouprava gde se nalaze ta preduzeća, kao i još najmanje 20 poslodavaca u tom istom mestu ili okolnim mestima, kao i da sarađuju sa Savetom za zapošljavanje lokalnih samouprava kako bi se pronašlo adekvatno rešenje za ove radnike.
Ono što moram da napomenem takođe je da će Nacionalna služba za zapošljavanje biti u obavezi da sem vođenja evidencije svih radnika napravi i individualne planove kako bi se ovim radnicima pružila adekvatna podrška i pomoć naravno u okviru zakonom propisanih uslova.
Za razliku od prethodnog režima koji je svoju politiku zasnivao na populizmu, na demagogiji, na davanju državnih para u krajnje neprofitabilna preduzeća, a zarad toga da bar još jedan mandat ostanu na vlasti, ova Vlada, za razliku od njih, počela je odmah sa strukturnim reformama, sa reformama koje znače ekonomski oporavak zarad današnjosti, ali i budućnosti. Hvala.

Reč ima Milan Stevanović, a neka se pripremi Vučeta Tošković. Prijavite se, molim vas.

Hvala poštovana predsednice.
Uvaženi ministre sa saradnicima, govoriću o Zakonu o akcizama jer to je očigledno najzanimljivije danas. Mislim da se EPS nalazi sada na prekretnici. Zašto? Evropska unija je dala nalog da pet naših termoelektrana u sledećih 10 ili 15 godina bude zatvoreno ili renovirano. To nisu mali kapaciteti. Tu se nalazi „Nikola Tesla“, tu se nalazi „Kolubara“, otprilike oko 1.800 megavata, i „Morava“. Moramo sada da razmišljamo da li ćemo imati para da to uradimo, jel imamo nameru da ulazimo u EU ili ne.
Proces planiranja u našem elektroenergetskom sistemu nije lak. Sa jedne strane, Vlada se trudi i pokušava da smanji potrošnju preko štednje svih nas građana, što je opravdano i što sve zemlje na svetu rade. Sa druge strane, želimo da povećamo potrošnju električne energije jer ona je kičma razvoja, ali taj razvoj ne može da bude kontinuiran razvoju proizvodnje. Na primer, mi smo 2013. godine potpisali ugovor za „Kostolac“, a tek 2019. godine imaćemo struju iz „Kostolca“.
Moramo ozbiljno da razmišljamo kada i kako planiramo u elektroenergetskom sistemu. Upravo zbog toga mislim da treba da se okrenemo jedinom izvoru energije koji, kao i svi, nije dovoljno razvijen na našim prostorima, a on je stalan, ogroman i besplatan. Imamo ga 365 dana godišnje i zove se sunce. Pre 15 dana „Tesla“, američka kompanija, izvršila je prezentaciju najnovijih sistema koji omogućavaju da svako domaćinstvo može da sačuva struju koju dobija preko solarne energije. To je do sada bio ogroman problem, ali ne samo za domaćinstva, oni sugerišu to uopšte i za privredu i napravili su mapu Amerike gde su pokazali da je dovoljno nekoliko piksela od te velike mape da se tu naprave solarni sistemi koji će potpuno zadovoljiti potrebu ogromne američke industrije. Veoma je bitno da mi sada to radimo.
Gde će ove pare koje ćemo dobiti da završe i da se okrenemo ne alternativnom izvoru energije, on će uskoro postati glavni izvor energije. Nema fosilnih goriva dovoljno, a ovo sve imamo besplatno. Puno vam hvala.

Reč ima Vučeta Tošković. Izvolite.

Hvala poštovana predsednice.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da se osvrnem na diskusije prethodnih poslanika iz prošlog režima iz prostog razloga što oni misle da smo mi sve zaboravili šta se sve dešavalo od 5. oktobra do 2012. godine. Dakle, vlast je preuzeta na bajonetima. Prva godina je bila ko će šta da preuzme od ministarstava, ko će se na koje mesto postaviti. Sve ostale godine su bile na neki način monotone i ništa se nije dešavalo.
Naš narod kaže da svako vreme ima svoje breme. Mi smo nasledili, ako računamo za godinu dana jedno vreme, nasledili smo 11 velikih bremana, da ih tako nazovem, koji su pali na teret ove Vlade i njenog predsednika Aleksandra Vučića.
Sve što ste uradili do 2012. godine uspeli ste, zarad naroda koji nas posmatra, da uništite kompletnu privredu Republike Srbije, sve što je valjalo propalo je, prodato je i više ne postoji.
Sada da pređemo na Predlog zakona o kome govorimo. Dobro je što je ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama došao u Skupštinu da bi se o njemu raspravljalo, jer je on bitan u sprovođenju reformi koje je predsednik Vlade Aleksandar Vučić započeo, a ja tvrdim da će ih i uspešno završiti. Ove reforme jesu teške, bolne, nepopularne, osporavane, od onih koji za 12 godina nisu najavljivali bilo kakav oporavak ove zemlje. Ne daj Bože da su sada na vlasti, ulicama bi tekli med i mleko, kako oni kažu. Donošenjem ovog zakona, a i mnogih drugih, polako ali sigurno reforme daju rezultate.
Moja malenkost je doživela i preživela mnoge neuspele reforme u bivšoj Jugoslaviji, koje su samo obećavale bolji život građana ondašnje Jugoslavije. Ali, i tada je bio preči socijalni mir od temeljnog izvođenja reformi. I tako do današnjeg dana, tj. do pre tri godine. Niko nije ni pomislio da pokrene reforme da bi ovu zemlju izvukao iz teškog stanja.
Prvi put posle Drugog svetskog rata drznuo se jedan mlad čovek da pokrene reforme u Srbiji, ne radi sebe već radi Srbije i njenih građana, a to je Aleksandar Vučić, sviđalo se to vama ili ne.
Ove reforme ja sada doživljavam, kao i mnogi građani Srbije, sa nadom da će se uspešno sprovesti i da će prioriteti reformi biti reforme, a ne da prioriteti budu socijalni mir građana, samo zarad ostajanja na vlasti. To predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, neće dozvoliti ni sebi, ni drugima koji osporavaju reforme, pa makar bili i iz vlasti.
Reforme su započete i one će se uspešno završiti, bez obzira na mnoga osporavanja. Ima tu i onih kojima reforme ne odgovaraju, koji bi na monopolistički način da ugroze reforme, ali, to Vlada neće dozvoliti.
Da bi reforme bile uspešne, donose se mnogi zakoni, kao i ovaj zakon o akcizama, koji uređuju i obezbeđuju poreski sistem i finansiranje i ostvarivanje prava i u državi, Republici Srbiji, utvrđen Ustavom i zakonom. Ja neću govoriti i ulaziti u detalje ovih zakona, ali ću govoriti o potrebama uvođenja akciza, kako bi budžet Srbije imao redovan priliv. Tu je bitno usklađivanje propisa Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EZ i država članica, s jedne strane, i Republike Srbije, s druge strane, odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i pitanjima o trgovinama.
Harmonizacija akcize, politika, pre svega se ispoljava u daljem usaglašavanju sa sistemom oporezivanja akcizom energetike EU i Direktivom o restrukturiranju osnova zajednica o oporezivanju energenata i električne energije. Ovim zakonom se predlaže proširenje predmeta koji bi se oporezivao akcizom i na električnu energiju.
Pored toga, donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za realizaciju postignutog sporazuma koji se odnosi na fiskalnu konsolidaciju, a koji predstavlja osnov za sprovođenje Sporazuma sa MMF-om, tako da će se ovim zakonom obezbediti, s jedne strane, stabilniji priliv sredstava od akciza u republičkom budžetu, a s druge strane ekonomičnija potrošnja električne energije.
Propisivanjem akciza na električnu energiju po stopi od 7,5% na osnovicu koju čini cela električne energije u koju se uračunavaju svi troškovi koji su direktno vezani za isporučivanje energije, a u skladu sa zakonom kojim se uređuju oblast energetike, obezbediće se godišnje povećanje poreskih prihoda u iznosu od oko 17 milijarde dinara, s time da se procenjuje da će do kraja tekuće godine prihod iznositi pet milijardi i 400 miliona.
Kakvi će biti efekti donošenja ovog zakona? Stvaraju se uslovi za realizaciju postignutog sporazuma koji se odnose na fiskalnu konsolidaciju. Nedonošenjem ovog zakona neće se postići cilj koji se želi postići. Donošenje ovog zakona na sistematičan i sveukupan način, gde se podrazumeva i pravna sigurnost, oporezuje se i električna energija sa akcizom. Ovim zakonom će se povećati maloprodajna cena električne energije za krajnje potrošače, osim za one potrošače koji su oslobođeni od akciza.
Postavlja se pitanje pozitivnih posledica troškova u ovim izmenama zakona, dakle, stabilniji priliv sredstava u budžetu od akciza, sa druge strane, ekonomičnija potrošnja električne energije, opravdavaju ove troškove.
Dakle, SNS i ja ćemo podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.