Ovo se odnosilo na diskusiju gospodina Babića, ali nastaviću…

Ne, samo tamo u kom smislu ste vi spomenuti, a sve ostalo se odnosilo na sve druge.

Gospodin Babić je pominjao…

Da ste „preokrenuti, poslanik Janko Veselinović“, samo ta rečenica je bila osnov.

Ne.
Dakle, gospodin Babić je govorio o načinu i pravdao način na koji je ova Vlada uvodi akcizu na struju….

Puno vam hvala. Nije se odnosilo na vas, njegovo je pravo da iznese šta misli. Hvala vam puno.
Zaključujem raspravu što se tiče liste poslanika.
Pitam da li neko po članu 96. želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Ići ćemo redom, po veličini poslaničke grupe, mislim da je tako korektno.

Hvala predsednice.
Bila je ova rasprava i nije se u argumentima odmaklo mnogo u odnosu na početak.
Ja nisam uspeo da čujem obrazloženje zašto, ako su tako dobri i sjajni i bajni rezultati, ne kako vi ministre tvrdite, nego kolege koji će glasati za ovaj zakon, u stanju budžeta danas, zašto se uvodi jedan novi namet na građane koji treba da popunE budžet?
Ako smo smanjili deficit budžeta gotovo na nula, zašto uvodimo novi namet građanima? Vi ste pokušali da date neko obrazloženje i ja sam ga razumeo. Možemo da pričamo sada da li je to što vi želite da postignete ovom merom dobro ili ne, ali nažalost od onih koji će glasati za ovaj zakon ništa nismo čuli od toga što ste vi rekli. Čuli samo da je bajno i sjajno, i da je za sve zaslužan Aleksandar Vučić, a ne oni penzioneri kojima je oduzeto pet, deset, petnaest, dvadeset posto, ne oni koji rade u državnoj upravi gotovo pola miliona ljudi, nastavnici, policajci, zdravstveni radnici, kojima je uzeto 10% od plate. Oni su jedini zaslužni.
Toga priznanja njima, od strane poslanika koji će glasati za ovaj zakon nije bilo, nego je bilo ponovo starih priča o tome ko drži ili ne drži predizborno obećanje.
Čuli smo podsećanje ministarke koja sedi tri godine u Vladi, ne toliko dugo kao vi, koja je rekla – smanjićemo cenu struje 2011. godine 20%, odmah čim dođemo na vlast. Tri godine je prošlo, od tada nije smanjeno ni 1%. Danas se povećava 12,33% kako ste izračunali.
Kao što je ministar Stefanović govorio, neće biti smanjene penzije u februaru 2014. godine, pa su bile smanjene, odnosno smanjene su u oktobru. Vi ste nama ovde govorili, bili ste ovde kada smo raspravljali o „Beogradu na vodi“, slušali smo kako će projekat biti završen za četiri godine, posle ne za četiri, to je faza A1 nego za deset, a kada je potpisan ugovor vidimo da je 30 godina. Zašto sad mi vama da verujemo? Zašto građani da vam veruju? Pokazujete jednu ozbiljnu nedoslednost. Stalno ta priča kako je neko napravio javni dug, 15,4 milijarde evra je bilo stanje javnog duga u julu 2012. godine.
Vi ste danas rekli da je23,6. To je 8,2 milijarde povećano za tri godine. Prethodno povećanje je bilo nekih sedam, čini mi se, milijardi za četiri godine.
Da li će to stati, da li će se taj trend promeniti, ja bih voleo da je tako, ali nisam siguran jer mi ovde govorimo o tome danas da li će stopa rasta BDP u Srbiji da bude minus 0,5 ili plus 0,5 ili negde oko nule. Pogledajte u okruženju, 3%, 3,5% u zemljama oko nas. Što se ne takmičimo sa njima nego sa imaginarnom nulom.
Ko treba da promeni to stanje? Vlada koja je bila do 2012. godine ili ova Vlada koja već tri godine upravlja zemljom? Možete vi da se vraćate u tu 2012, 2010, 2011. godinu, ali gde je tu budućnost, gde je nešto što će da se desi da bi građani živeli bolje? Ja verujem da svi to želimo, ali ovo danas nije mera koja će doneti bolji život građana.
Slušaćemo te priče da li će biti povećane plate ili penzije. One ne mogu da budu povećane, one prvo moraju da se vrate na nivo prilagođavanja, pre prilagođavanja, kako ste rekli, iz oktobra meseca prošle godine, a onda po zakonu recimo što se tiče penzija da budu povećanje, kako se već pravi ona formula za povećanje penzija svake godine, što je sada suspendovano.
Onda, zaslugom i vašim dobrim radom da kažete - na sve to mi ćemo sada da povećamo još nešto. Ne možete da govorite – mi ćemo da povećamo penzije; a da ih prethodno ne vratite na onaj nivo koliki je bio pre smanjenja. Dok to ne uradite nema povećanja.
Ja vas pitam još jednom, kada će biti rebalans budžeta? Ako je stanje tako dobro, vi ste u obavezi da ovde pre kraja godine imamo rebalans da vidimo šta se desilo, kako će taj višak para koji postoji, odnosno manjak manjka biti iskorišćen, kako su izvršene sve obaveze iz budžeta,.
Da nemamo ovu diskusiju, da li vi kažete da 11% što se tiče budžeta, na sajt stoje drugi podaci, kažete da je to na nivou cele države? To je ozbiljna komplikovana rasprava, ni ja se u tome ne snalazim najbolje, ali je ovde mesto u kome treba da diskutujemo mi, svi poslanici, bez obzira na njihovo znanje o ekonomiji. Mi smo tu ispred građana da najbolje doprinesemo na način na koji znamo i umemo, da se donose što bolje odluke za njihov život.
Ovo nije odluka od koje će građanima biti bolje ni trenutno ni u perspektivi. Ima drugih načina da se budžet popuni, da se smanji deficit i o tome želimo da razgovaramo. Hvala.

Reč ima dr Dušan Vujović.

Dobro, nekoliko se puta već danas vraćamo na iste stvari, pa ću redom pokušati brzo da vam objasnim.
Znači, ovo što smo prvo oko toga da li dobro planiramo ili ne planiramo, mi planiramo u okviru ograničenja koje imamo u budžetskom sistemu, odnosno Zakonu o budžetskom sistemu, u načinu projektovanja prihoda, pošto smo ograničeni i obavezama i standardima koje nam nameću međunarodne organizacije i znanjima koje imamo o privredi.
Ovo što smo kada smo donosili budžet, ja sam čini mi se rekao – nemojte da nam zamerite ako budemo imali bolje; pa smo još rekli – imaćemo rebalansa koliko bude trebalo. Rebalans je potreban samo onda ako imate deficit.
Znači ovako, ako u toku fiskalne godine dođe do povećanja rashoda i izdataka ili smanjenja prihoda, budžet se uravnotežuje smanjenjem planiranih rashoda i izdataka i uvoženjem novih prihoda, to je rebalans.
Mi imamo situaciju u kojoj rebalans nije potreban zato što ostvarujemo veće prihode, rekao sam za 42,3 milijarde veće prihode, ostvarujemo manje tekuće rashode za 26 milijardi i manje kapitalne rashode, čime se ne hvalimo, to je greška, ali ostvarujemo minus 8,5 milijardi. Ukupno 76,8 milijardi imamo poboljšanje.
Znači, nemamo potrebe zbog deficita, ostvarujemo veće prihode i manje rashode. To je suprotno članu 47. Zakona o budžetskom sistemu.
Drugo, nemamo potrebe, može da postoji situacija u kojoj nemate na aproprijacijama dovoljno sredstava, pa morate da vršite, budžetski zakon dozvoljava 10% preraspodele. Mi nemamo nigde tu situaciju. Kada budemo imali, onda ćemo se obratiti. Ali, da uporedim, jedno poređenje, lagodna situacija, 191 milijarda deficita vam je kao olimpijska norma, preskočili smo 2 metra i 191, otišli smo na olimpijadu, sad mi vi kažete nemojte da postavite rekord. Pa, skočili smo i postavili smo rekord i šta sad?
Drugo, skočili smo jedanput i ovim akcizama želimo da ono što smo ostvarili za privih pet meseci, neke stvari tu jesu trajne, čini mi se stvari na strani prihoda, PDV, akciza i carina, ali neke stvari i nisu trajne, pogotovo ne one na strani rashoda i neke stvari na strani prihoda. Mi imamo 28,5 milijardi vanrednih prihoda javnih preduzeća. Očekujem da će biti najmanje polovina, ali to ne može niko da se kladi, pošto su javna preduzeća, sporo se restrukturiraju i nama su potrebni trajni izvori prihoda u strukturni budžet, tzv. oni koji se računaju za mere ekonomske politike, ulaze trajne obaveze, a to su obaveze prema penzionerima, prema zaposlenima u javnom sektoru, obaveze koje imamo prema ugovorima, kamate su deo tih ugovora itd.
Imamo i trajne izvore prihoda koji su samo tvrdi izvori prihoda, a to su prihodi od PDV, carina, pri postojećim stopama i postojećem nivou ostvarivanja tih prihoda.
Nama je potreban dopunski izvor tvrdih prihoda da bismo mogli sebi da stvorimo prostor da pričamo o onome što javnost očekuje, a to je realna, mala revizija, stimulativna revizija smanjenja plata i penzija, da bi ljudi osetili boljitak od svega onoga što rade.
Prema tome, ja kažem, nama je akciza potrebna kao strukturna mera u ovom momentu. To je razlika između tekućeg, gde imamo rezultate kojima se hvalimo. Mi smo na nivou prvih pet meseci ostvarili deficit od svega 25 umesto 90, 75 miliona. Ako pogledate na nivou šest meseci, to će biti 30 umesto 107, ponovo 76-77 miliona. Znači, 600 miliona smo više ostvarili i to ako ništa ne uštedimo do kraja godine, nama će se deficit smanjiti sa 191 na 120, 115, 116 milijardi dinara.
Za toliko ćemo se manje zadužiti. Za toliko ćemo pre pokrenuti učešće duga u društvenom proizvodu. Zza toliko ćemo stvoriti prostor da preokrenemo sve stvari i da ulažemo. Ima jako mnogo dobrih predloga, da ulažemo u nove izvore energije, ušteda energije i sve ostalo i to ćemo raditi. Samo nam Fond i mi sami ne možemo sebi da dozvolimo povećanje trajnih obaveza, a to su sve ove stvari koje radimo sa platama, penzijama i ostalo, bez trajnog izvora prihoda. To je onaj deo greške u prošlosti gde smo privremeno povećanje prihoda koristili da opravdamo trajne obaveze. E, to je, taj raskorak dovodi zemlju u krizu.
Fiskalna konsolidacija je da to dovedemo u red, da smanjimo učešće deficita u društvenom proizvodu trajno i da preokrenemo učešće duga u društvenom proizvodu i to radimo. To neće dati samo po sebi ni ekonomski rast, to neće dati samo po sebi rešenje za gomilu naših problema, ali će stvoriti zdravu osnovu da sve to rešavamo i idemo napred, da konačno posle 20 i nešto godina stanemo na tvrdo, dođemo do kamena i krenemo napred. Bez toga velike strane investicije i poboljšanje finansiranja u Srbiji se neće dogoditi.
Kod nas su danas još uvek kamatne marže 6-7%. Da ništa drugo u ovoj zemlji nije, da nemamo ni jedan drugi problem, to bi samo po sebi zaustavilo investicije. Prema tome, mi ovo sve radimo da bi smo ozdravili ovu privredu i doveli je u situaciju da će moći se da raste od malih preduzeća do velikih sistema, koji će moći u Srbiji da funkcionišu i rastu.
Mi možemo da napravimo, možda, posebnu sesiju, gde ćemo imati ne raspravu o zakonima, nego da raspravljamo objašnjenje koncepta ekonomske politike i reforme koju nudimo. Prema tome, tu ima dosta stvari koje ja prihvatam da nisu jednostavne, ali je jako važno, veze između kratkoročnih i srednjoročnih mera su upravo takve. Zato imamo trogodišnji program da u prvoj godini smanjimo, pa da onda to prevedemo u trajne mere koje će nam omogućiti da što pre izađemo.
Ako nastavimo ovom dinamikom, mi smanjujemo deficit godinu, godinu i po dana ranije nego što smo originalno planirali. Ponovo ćemo prebaciti normu, ali mislim da je to dobro. To jeste greška u planiranju, da kažem. Deo te greške, polovina, najmanje, ne bi nam dozvolili. Ne bi nam dozvolili projektovanje većih prihoda od onih koji su istorijski ostvareni zbog toga što Fond ima konzervativnu politiku i kaže – bolje manje nego više. I kod društvenog proizvoda, bolje manje nego više, jer ako precenite, onda ste u problemu.
Drugo, jako važno, danas ste nekoliko puta pomenuli pitanje fiskalnih performansi 2012. i 2015. godine. Izvor na kom se to zasniva je izveštaj Fiskalnog saveta, koji govori o nekoj efikasnosti, a to je mnogo složenija mera. To je efikasnost prikupljanja prihoda. To nisu nužno prihodi, kako ih građani vide. To nije apsolutni iznos prihoda, nego iznos ostvarenih fiskalnih prihoda u odnosu na kapacitet privrede.
Mi ćemo analizirati, ako želite, poslaćemo vam odgovor na poslaničko pitanje kako se to kreće i koje je naše objašnjenje takvih kretanja. Molim vas da primetite jedno, da je došlo do pada u 2013. godini, a u 2014. godini već do poboljšanja, ne velikog, ali do poboljšanja, a očekujemo da će i u 2015. godini, do sada. Ali, to je mnogo složenija mera. Ta ce-efikasnost, kojom je to računato, to je ipak jedna složenija ekonomska kategorija koju treba razumeti do kraja, jer ona meri koja bi bila baza prikupljanja PDV-a pri odgovarajućem nivou dohotka, pošto kod nas potrošnja stagnira zbog mera koje uvodimo. Onda se i ta mera ponaša mnogo sporije, odnosno sporije reaguje na poboljšanje.
Konačno, samo da kažem jednu stvar, zbog građana Srbije, pitanje je održivosti mera. Ovo sve radimo zbog toga da bismo od kratkoročnih mera došli na dugoročne održive mere. Lako je odmah popustiti pojas onog momenta kada ste izgubili dva kilograma popustiti kaiš i ponovo se vratiti tamo gde ste bili. Nije naš problem bio, imali smo mi čak i fiskalne likvidnosti prošle godine dve milijarde i mogli smo lako da ne idemo na ovako drastične i nepopularne mere, ali mi ovo radimo zbog toga što želimo trajno ozdravljenje privrede Srbije.
Kao što znate, makoromonetarne 2% inflacija, makrofiskalne 0,9% deficit, pa onda imamo rešenje preduzeća sa strukturnim problemima, koje su u Agenciji za privatizaciju. Nikome se to ne sviđa, ali to je rak-rana naše privrede 20, 30 godina. Niko od nas pojedinačno mislim da nije ni prisustvovao stvaranju tih problema. Sada sudelujemo svi u rešavanju. Konačno, javna preduzeća i reforma javne uprave. To su nam sve te krupne stvari koje moramo da rešimo.
Ja razumem da je deo političke debate da svako prebacuje ili interpretira realnost u političkom svetlu, ali mislim da ovde treba da postoji makar deo tih mera koji je zajednički zadatak, gde svi moramo da izađemo iz ove situacije koja se dogodila postepenim razvojem događaja od 1989. godine, čini mi se, pa do danas. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Imate tri minuta i 21 sekundu.